"Razlog" ne mora postojati.
Moj otac je uvijek sumnjao na mene, i to samo zato što je po prirodi takav. Nedostajalo mu je razumjevanja u djetinjstvu te je on sam puno toga skrivao od svojih roditelja. Jednostavno - to je njegov naučen obrazac, ne zna za drugo. I to je projicirao na mene.
Za primjer - na fakultetu sam sve godine dala u roku, a on je znao uzeti moj indeks i tražiti neki ZNAk da sam možda pala ili smuljala upis 
Iskreno, ne sjećam se da me to previše pogađalo, možda zato što sam uza sve to imala određenu slobodu. Bilo je lijepo od njega što me nije previše nadzirao - volio je njuškati i stalno je izražavao sumnje, ali mi slobodu nije uzimao. Ja sam odradila svoje školovanje, nisam bila pretjerano problematičnog ponašanja. Kako on sada gleda na to - ne znam. Vjerojatno se povremeno smije sam sebi :-)

Hmmmm... Iz vlastitog ti iskustva savjetujem da prestaneš smatrati roditelje najboljim prijateljima.
U redu, dobro je da imate zdravu komunikaciju, ali oni ne mogu biti tvoji prijatelji.

Što ih više uvlačiš u svoj život to oni više imaju potrebu biti dijelom njega, pa makar pod tu cijenu da te špijuniraju, kopaju ti po stvarima i naređuju ti što ćeš i kako ćeš.
Prešuti ponešto. 

Nađi nekog dečkića , lepog i odličnog kao ti i rešićeš probleme .
Ja sam recimo u srednjoj 5 puta bežao od kuće .

evo recimo-Markoski 

Ma , ipak čuvaj se ti pastuva sa foruma koji koriste nikove delova genitalija . Ima sekta svagde .

Prekinite i vratite se na temu!

Dalje nisam ni citao...

nekada sam se svojski trudila da objašnjavam i roditeljima i nekome trećem da,često,nemaju razloga za sumnju.
baš mi je bilo stalo da mi vjeruju.
baš sam trošila ogromnu energiju.

sa godinama sam prestala...
negdje sam shvatila da moraju postojati oni koji će vječito da sumnjaju i imaju nedostatak povjerenja u sve i svakog.pa i u mene.hronično.

ali...već odavno to nisu moji dragi roditelji...valjda se umorili...veliki staž imaju kao roditelji.

ali postoje neki drugi.
dešava mi se,čak i sad,kada znam da nema nikakvog smisla...da pokušam da "iznudim" od nekog povjerenje,ali na svu sreću,stanem na vrijeme.sjetim se da je to odluceno prije mene...odlucio je neko da mi ne vjeruje...i iskreno,na koncu svega,bas me briga.

tačnije,mora da me bude baš briga,jer ode mi silna energija,a ništa se kod nekih ne može uraditi po pitanju toga.

upravo tako kako je šeširčić rekla.

ne troši se zalud...
guraj svoje obaveze, ne odustaj od njih, a sama si dovoljno svesna šta ti je prava obaveza a šta ne.
gradi sebe, neguj prave kvalitete kod sebe, a njih pusti da sami uživaju u svojoj menopauzi i andropauzi.

Svako ti je praktichno do sad dao po delic reshenja..
Prestani da im govoris sve i kad krenu da te napadaju samo im pokazhi svoju knjizicu sa ocenama i reci "Da sam stvarno takva, da li bi mogla ovo da postignem"?
Pusti ih da gundjaju, to je njihova privilegija i to ces i ti jednog dana raditi sa svojim detetom

ma stvarno-strpi se jos malo i odseli se!
ja sam sa mojima uvek bila ortak i oni su to iskoriscavali-uvlacili me u svoje psihoze!
najbolje je kad ne zivimo pod istim krovom-
oni i dalje mogu da ti budu ortaci ali sa kojima se druzis kad tebi odgovara!
nikad oni ne prestanu da se 'izivljavaju' samo ti mozes da prestanes da primas sve k'srcu!!