@entropy
Погрешно си схватио оно што ти се говори , али то је довољно објашњавано, остаје само да се схвати... слободном вољом, наравно.

Bojane da bi nekom nešto uopšte pokušavao da objasniš iz nauke moraš da imaš bar elementarnog znanja iz naučne metodologije. Nažalost ti nemaš dovoljna znanja ni da pratiš ovakvu temu, a kamoli da raspravljaš ili objašnjavaš.

Одлично си сам себи рекао!

Остаје још да причаш нешто и о теми... наравно, ако је то твоја слободна воља и ако уопште имаш нешто да кажеш о теми!

bjbojane imas li neki link na srpskom gde se objasnjavaju ti naucni termini odnosno podela na zdravorazumsku i naucnu logiku

Човјек је биће које читав живот нема власт на личним понашањем. Када кажем "на власт" мислим на потпуну контролу а не само на одабир између могућности које ће свеједно водити ка сличном или истом циљу. За човјека се каже да је друштвено, сексуално, емотивно, породично, интелектуално и билошко биће... Е то су само неке главе особине. Свака од тих каратктеристика дефинише готово сваког човјека на планети - одређује му личне особине, афинитете, потребе,... па самим тим и лично понашање. О бићу на које огроман број фактора има пресудан утицај не може се говорити као о нечему што се понаша по "својој" жељи. Човјек само бира како да дође до задовољења. Он само може да изабере да ли ће да крене десно или лијево ка том циљу... А о томе какав је то циљ, да ли му заиста треба или не, зашто мора да му тежи... О свему томе човјек нема никакву слободу. Пошто му је лично понашање одређено огрмним бројем фактора условљеним "природом" бића.

Па гдје је онда тунаша слобода ? Готово да је ни нема. Наша слобода се свела на философију која треба да утиче на нашу емоционалну свијест. Човјек се читавог живота осјећа како пријатно тако и непријатно. Боримо се да нам буде лијепо у животу, да будемо прихваћени, сити, задовољени, емотивно испуњени... Што је природно. Али не схватамо да је ту и друга страна медаље у којој немамо комфор, немамо мир, нисмо задовољили потребе - у којој морамо да се мучимо. И баш та непријатна страна је јако важна за нас. Живот нас сам по себи искушава њом. И то ће нам се дешаваи све док се сњом и сами не суочимо. Патња у неком блажем облику мора бити саставни дио живота уколико иоле размишљамо о некој нашој слободи. Човјек који се бори за виши степен слободе мора да се намучи, да истрпи... Али и да зна да је тешкоћа која га је снашла само виши ниво тренинга. Ми морамо да се надмећемо са животом ако хоћемо да га савладамо. То је једини начин...

A i to nije sloboda nego mogucnost koju neko ima a neko nema. Mi nemamo kontrolu nad osecajem prijatno/neprijatno, sve je to predodredjeno nasim dnk, razliciti ljudi se u identicnim situacijama razlicito osecaju.
Takodje svest je jedna i ona je racionalna.
"emocionalna svest" je oksimoron

Свако има слободу да се посвети мишљењу о себи и животу који живи. Ја не кажем да ми имамо контролу над осјећајима.... Већ треба да научимо да претрпимо лоше осјећаје, и да се не понесемо позитивним. Једноставно, нема разлика. Све су то само два поларитета исте манипулације. Када животињи дајеш храну она ће да ти се умиљава, када је пак тучеш штапом онда ће да режи. Ако не реагује позитивно на храну, а негативно на батине... У том случају теби је далеко теже наћи начин којим би манипулисао њеним понашањем.   

Свијест којом би утицали на бар плићи слој наших емоција сам овде назвао "емоционална свијест". Нисам мислио на врсту свијести, него на свијест када се бави емоцијама.        

Ta rec "svako" je upravo kljuc tvog neshvatanja, posto ti pod "svako" smatras i one koji su rodjeni sa takvim ostecenjem mozga da je sa njima nemoguce komunicirati ili uopste shvatiti sta oni osecaju.
Svi koji zagovaraju pricu o nekakvoj 'slobodnoj volji' pokusavaju da svoja shvatanja aplikuju na sve ostale ljude i tako grade laznu sliku cinjenicnog stanja.
Svi smo mi robovi naseg tela, potreba naseg tela, naseg uma i njegove mogucnosti koordinacije sa potrebama tela i tu nikakve slobode nema nego primecujemo samo mogucnosti koje su nam date kroz to telo i taj um koje mi svojatamo kao "nase".
A mi smo ustvari samo duhovna bica koja su rezultat te kombinacije u vidu tela i uma.
Kao sto ti rekoh imas racionalnu svest i imas emocije i jedno i drugo su pokretac onoga sto radimo jedino sto racionalna svest ne moze da napravi negativnu posledicu.
Emocije su pogresno definisane i ne postoje pozitivne emocije kao recimo ljubav, ona je racionalan osecaj, sve emocije su zasnovane na verovanju a ne na znanju kao sto je to primer sa ljubavi.

Па добро. Вјероватно да постоје и људи којима је мозак у толикој мјери оштећен да им је људска свијест потпуно или дјелимично угашена,... али сви остали који нису у таквој ситуацији су се бар некад запитали који је смисао свега.

E pa tu lezi zec, ako gledamo na coveka da bi ustanovili elementarne stavke njegovog postojanja i delovanja onda moramo da sagledamo sve ljude da bi dosli do tacne informacije o coveku, a ne da razmatramo jedan broj ljudi pa da to isticemo kao istinu koja vazi za sve.
Jedna stvar je zapitati se, a sasvim druga je imati tacan odgovor na to pitanje.
Ljudi koji "se hvale" kako imaju "slobodnu volju" se sigurno nikada nisu zapitali "sta znaci rec sloboda ?".

Ljubav prema svom zivotu je mnogo jaci podsticaj za zivot od zablude da nekakva "slobodna volja" postoji
i da mi imamo nekakvu kontrolu nad onim sto radimo i sto nam drugi rade.
Jedino sto ta ljubav prema svom zivotu takodje nije stvar naseg izbora nego je neki imaju a neki je nemaju.
Neke nedostatak te ljubavi navodi na samoubistvo a neke ta ljubav navodi na borbu za zivot do poslednjeg daha.