Zasto roditelji forsiraju svoju decu ocenama nije mi jasno uopste 
Šestice i dvojke su najteze ocene.

Zato što kreću od pretpostavke da moraš imati dobre ocene u osnovnoj da upišeš neku srednju koju hoćeš, a onda u srednjoj da bi upisao fakultet, a fakultet da bi našao dobar posao. Recimo.

Pa to je glupost.
Ni jedna ocena nista ne odlucuje.U mom odeljenju od 30 ucenika smo imali jednnog odlicnog i 27 dovoljnih i dva koja su zajebala skolu u startu.Ovaj jedan odlican kako mi rece mi rece i sad ima jake ocene tj 9,5 prosek..A ovi ostali takodje cepaju fakultete samo tako.
Pola od njih su stvarno pametni ljudi za koje ne sumnjam da ce se odlicno zaposliti

Koja je razlika između građevinskog inžinjera i građevinskog radnika?
Pa da inžinjera naučiš da radi posao radnika treba ti par mjeseci, dok da naučiš radnika da bude inžinjer treba ti 10 godina.

Nema nikakav problem da neko izabere da radi bilo koji posao - čuva ovce, čisti ulice ili radi na građevini pod uslovom da je to njegov izbor.
Ali imam protiv da kod sopstvenog djeteta razvijam nerad, nedisciplinu i neučenje i da mu onda to budu jedini poslovi koje može da radi.

Ono što se od školovanja propusti - kasnije se teško stiže. Mnogo je lakše ići u školu sa vršnjacima, nego je naknadno završavati u tridesetim i četrdesetim.
Ne kažem da nije moguće, ali je mnogo teže.

I to mislis da postignes kako ?
Terajuci dete da uci ? Kritikovati ga za dvojku ili trojku ?
To je klasican bulsit.
Roditelji su uglavnom narcisodini debili,koji forsiraju dete da postigne nesto za sta oni nisu bili sposobni.Takodje su uglavnom i takmicarski nastrojeni da uporede svoje dete sa drugim detetom i njihovim ocenama.I udaraju mu psiholosku batinu na svaki njegov neuspeh.
Dete treba motivisati makar to bilo i novcem,zaintrigirati,otvoriti mu oci,nauciti ga radnoj navici i naterati da se nosi sa svojom odgovornoscu.Na taj nacin mu pomoci.A ne sibati po usima da bude doktor nauka,ako za to realno nije sposobno.
Ne mozemo svi mi da budemo piloti,inzinjeri,naucnici,fizicari.Mora neko i da kopa i da pravi malter.
Problem je elitizacija i predrasude prema odredjenim poslovima.

zaista ne vidim kako mozes naterati nekog da postane inzenjer.
sad mogu se setim brdo njih koji su imali daleko bolji prosek od mene u srednjoj skoli a velika vecina je odustala u prvoj ili drugoj godini faxa dok sam ja sekao kroz isti kao Mojsije kroz Crveno more.
ja vec znam na cemu cu insistirati kod svog deteta i cenim da ce to biti sasvim dovoljno da moje dete u svakom trenutku moze da baci u blato i obrise djon svoje cipele o facu dece (ne bukvalno - figurativno) koju su roditelji terali da po ceo dan uce baljezgarije koje im nikada nece trebati...

Zavisi od faksa... kod mene na prijemnom bukvalno 0,3 boda može da odluči da li proš'o ili ispadaš...

Rece covjek sve sto se treba reci...

Po nekom pravilu roditelji bi decu trebali da forsiraju da jednostavno rade na sebi i uce. Ocena ko ocena, sama evaluacija je jedan sistem koji je mnogo relativan i ne vredi pisljiva boba poneki put, ali bitno je da se deca nauce radnim navikama i da se obrazuju kako bi upisali sta hoce kasnije i profesionalno se obrazovali pa kasnije nasli posao koji zele u toj struci i radili ga. Zato je i bitno da ima radnu naviku da uci, jer moze pomoci sebi tako sto ce se bolje "izraziti" kasnije. A ako zeli da upise medicinu ili neki "jaci" fakultet nece mu previse pomoci to sto je dobar ucenik vec to sto ce imati odlican prosek i nauciti dobro prijemni. Zato je bitan sam rad pa i te ocene koje dobijas...

pa dal je moguce?
ja, ja ...ne verujem!
i sta, onda mora da si im ti sigurno bar 'najbolji prijatelj' jel da...?

Nisam im prijatelj..ja sam im majka.Mozda je staromodno za vas ali kod mene se zna u kuci ko je roditelj a ko dete.Da bi te deca postovala treba da postujes i ti njih.Nema prijateljstva izmedju roditelja i dece..ima postovanja.I ako je sredina normalna bez tenzija izmedju roditelja i dece,deca odrastu u zdrave licnosti.Mislim da sam ja uspela u tome.