Pretpostavljam da je problem psihicke prirode.  Imam problem da urniram u necijem prisustvu, ili ako cujem glasove u blizini, te neko moze da se pojavi pored mene, ili oko mene.  Drugih problema sa urniranjem, nemam.  Citao sam o stidljivoj besici kako kazu, i nailazio na slicne teme, ali nigde nisam naisao na bilo kakav odgovor strucnog lica o tome.  

Odeš na neki koncert, napiješ se kao i svi oko tebe, i onda uz neki žbun ili drvo prevaziđeš tu prepreku za sva vremena.

Uradio to, barem hiljadu puta, festivali, slicna okupljanja (ne zbog problema vec prirodne potrebe alkohol/urniranje) i jbg nista. Zato sam i zapoceo temu, zbog slicnih manifestacija

Onda nemoj da siskis u javnosti... ili fino... nemoj da ides na pisoare, vec udjes u kabinu... Kao da ce neko videti sta tamo radis...

I ja imam taj problem.
Kad sam bila na izletu jedared, davno, ceo dan nisam piskila, jer nisam mogla u javnom wc-u
gde moze neko da cuje. 
Jos kad sam dosla kuci, trebalo je vremena da se opustim,
jedno pola sata na wc solji, jer se mehur poveca,
i onda ne moze ni da krene urin...
A sad kad idem u wc, pustam vodu, ako je neko u susednom,
samo da se ne cuje kako ja piskim 

kako li je kad kenjaš jbt

bez ljutnje, samo, nije tema da nadjem resenje tog tipa, znam i sam da postoje kabine, vec sam mislio da li neko ima strucan savet, za resenje problema

imam ja....savjet  i to strucan ..iz vise uglova gledan 

popijes 16.17 piva... i popnes se na trafiku..po mogucnosti ispred koje je taban frekvencija najzesca...
i izvadis ckura i pisas po sirotinji 

jest da ce te malo murija uhapsit i prebit... ali ...razradit ce ti besiku i ukloniti sram sa nje...

jest da ce biti malo tesko i  bolno..ali  ni jedan dobar savjet nije lagan za primjenu...
i svaki ucinkovit lijek je oporog ukusa... 

Pomoglo  Svaka cast, i veliko hvala 

Evo sad nemoj da se ljutis, ali pokusacu da ti pomognem jer sam i sam imao takvih problema (nisam mogao da vrsim kracu nuzdu u javnosti ili na pisoarima).

Ja sam se "izlecio" tako sto sam se nasao u nebranom grozdju na exkurziji gde su nam dali petominutnu pauzu da odemo svi na neku njivu da obavimo to pre nego sto se visecasovno putovanje nastavi. Bilo je bezveze jer je tu bio konstantan strah da ce sad neko tu da gleda, komentarise i slicno. Medjutim, kako se ispostavilo, bar u mojoj psihi, koji bi q neko gledao u moj q kad vereovatno vec razmislja da li neko vec gleda u njegov q. Bili smo poredjani jedan pored drugog na nekih dva koraka razmaka i to je proteklo najprirodnije. Sa pogledom u daljinu i pratecim olaksanjem 

Razmisli sta tebe koci na prvom mestu i na koji nacin bi ti mogao da prevazidjes taj problem. Ako je to zvuk, mozda stvaranje bucne atmosfere zvizdanjem, mozda pustanjem neke muzike na telefonu da nadjacas zvuk mokrenja ili razgovore u blizini (ja mob ili odvrtanje slavine koristim kada delim hotelsku sobu na letovanju sa drustvom). Ako je to strah od gledanja, okreni se ti od njih po sistemu ako ne vidis ti njih ne vide ni oni tebe. Sakrij "ponos" i samo cepaj. Jer to je najprirodnija stvar cijim suzdrzavanjem mozes sebi da naneses vise stete nego koristi.

Za kraj malo saljivog - pitaj par drugara da ti ''dezuraju'' ili cak stoje pored tebe dok shishkish negde u ulichici nekoj...    #nohomo