Дрога, само легална...

To sto mozes pratiti vise stvari nije mana nego vrlina

drooogicaa 

Lapsuse,ovdje je problem u poremećenoj pažnji 

Ali ljudi moji,misli su mi preglasne ,i još kad me neka pjesma spopadne onda moram naglas da pričam,tako da to postoji i van latino serija 

Sofija tebi treba jedan dooobar ......
































































































odmor 

srce siii 

Ja sam imao slican problem jedno vreme. Tada sam se vise fokusirao na serije, gledam 20-40 minuta epizodu i to je to, a posle ako me ne mrzi sledecu itd. Posle nekoga vremena i dobh koncetraciju pa nastavih koliko-toliko sa gledanjem filmova. Evo drug mi pre neki dan prica da ima isti problem i da zato gleda filmove u drustvu jer tako i natera sebe da sedi sat i po i vise da gleda nesto. Tako da, eto ti, okupi drustvo na "filmsko vece" i problem resen.  

Mozes i da probas sa onim cajevima za koncentraciju. Cuh da pomazu mada nikad ne koristih.  

Минаква? 

Nema čarobnog leka, pilule ili čaja za koncetraciju, sve su to budalaštine koje se baziraju na placebo efektu. Čaj će pomoći (zeleni, recimo ili crni; nana i kamilica ne jer su za smirenje) isto koliko i kafa, samo što su čajevi generalno daleko zdraviji. Pomaže tu i šetnja, opuštanje, samomotivisanje (naučim 10 strana ove skripte pa jedem sladoled ), ali leka u smislu - popiješ i bum! koncetracija do plafona - toga nema.

Čak i kad bi postojalo, moralo bi da pravi neki hemijski disbalans u mozgu, a to onda ne bi bila "prava" koncentracija, već bukvalno efekat droge. A to je već sranje i nema veze sa poboljšanjem niti memorije niti koncentracije.

Elem, to za serije što Marko priča se i kod mene nekad dešava, ali onda brzo skontam da je to do serije, ne do mene. To mi se dešava samo sa serijama koje mi se realno ni ne gledaju; sa onima koje obožavam nikad. Tako da je i to pitanje motivacije.

Mi smo svi, sa pojavom ovog šarenog i maničnog interneta zaradili jedan hroničan i novim tehnologijama izazvan poremećaj pažnje, a za to je kriv upravo internet i dostupnost svega i svačega na dohvat ruke. Nekad si morao za informacije da kopaš po bibliotekama, čitaš kao manijak, raspituješ se - danas je sve tu na jedan klik. Pesme smo snimali sa radija (pa kad prokletnici ubace reklame 'oćeš da popizdiš što ti je pesma ispresecana reklamom za auto-lakove, a hteo si da je slušaš u romantičnim trenucima ), za sliku neke (relativno) nepoznate osobe smo morali nebo i zemlju da prevrnemo, sad je sve tu (ovo mislim u smislu da hoćeš sliku od simpatije, a ne da nekog stalkuješ, silly me ). Sad je sve predostupno i natrpano svim i svačim; ako ti nešto ne privuče pažnju za tri sekunde, ćao, gotovo, ideš dalje (to je princip po kom funkcioniše savremeni advertajzing - nek' se dere, pišti, odskače, šareni - samo da ljudi jebeno obrate pažnju).

Kod ovih Sofijinih muka mislim da nije ključan problem sa koncentracijom, već sa motivacijom. Svi mi imamo periode kad smo blago letargični, ništa nam se ne radi, ali treba reagovati ako to nije samo kratkotrajna faza (kod nas žena - hormonskih bombi, to zna da bude posebno izraženo). Problem je najčešće u tome koliko smisla vidimo u tome što (treba da) radimo. Da li nas zanima, ispunjava? Ok, možda ne. Zašto onda to radim? E tu se zapitaš šta je tvoja prava motivacija.

Ja sam isto pacijent po ovom pitanju, težak i to nije dobro. Ako mi se nešto radi, ako me zabavlja rad na tome ili me vodi privlačnom (i ne previše dalekom i apstraknom cilju), onda ću da grizem iz petnih žila k'o mutava. Ako mi je nešto, s druge strane, dosadno, mož' ga jebati. Odlagaću do sudnjeg dana, a kad dođe sudnji dan na brzaka ću otaljati. Pa kako ispalo.

E to su dva ekstrema. Ekstremni plus i ekstremni minus u motivaciji. Ali život se obično odvija između ta dva ekstrema. A sebe moraš disciplinovati, stisnuti zube, što bi psiholozi rekli, tolerisati frustraciju. To je deo života, možda i ključan. Koliko možeš da zapneš kad je teško/dosadno/dugotrajno? E tu se na muci poznaju junaci. Svi znaju da leže na lovorikama, ali malo njih zna do njih i da se popne.

Da citiram za kraj ovog kilometarskog posta Anu Frojd: "Ko vam je rekao da ste na ovom svetu samo radi uživanja?"  

Па сад, мозак је на крају само велика биоелектрична мрежа. Ту и тамо који надражај и све се мијења.  "Права" концентрација није нешто изван мозга. 


Зашто не би били? 

Nemam pojma, to mi jedna koleginica pricala da kupuje u apoteci i da joj pomaze sto se tice koncentracije za ucenje.  

Znam da postoje namirnice koje mogu stimulativno da deluju na mozak(a da nisu droge) tako da pravilnijim unosom istih verovatno mozes i da se osecas bolje i da ti bude bolja i koncentracija. Znam takodje da je Dzejmi Oliver radio jedan vrlo interesantan projekat u jednoj skoli gde im je pravilnom ishranom(za razliku od njihove skolske kantine gde su imali klasican "Fast food"   ) pomogao da se osecaju bolje i imaju boje rezultate u skoli i da ne pricaju zabadava da pravilnija ishrana dosta doprinosi tako da ne bih bio bas toliko skeptican po pogledu svega toga...

Mada ima i ovo sto kaze Bambina. Previse sadrzaja danas a time i previse "rasplinutosti" ljudi u globalu. Sto se tice svega, ne samo interneta. A tu ti bas treba motivacija i disciplina kako bi se zadrzao na necemu. A to je bas do coveka i njegove volje...