Tu imaš dva ekstremna slučaja. Sredina se retko dešava.

1. Murija neće da uradi, ama baš ništa.

2. Neki lik iz nevladine organizacije će videti priliku i počeće da vas vuče po novinama. Gde ćeš na kraju sam sebe da šamaraš, kao kaznu zato što si ispao budala.

 

Ako nastavis da ides sa drugarima na vidikovce kolima, oces probati i to vrlo uskoro

Zamisli da ti (ne daj boze) umre brat, i onda si ti u poziciji da moras nesto da radis i da pomazes porodici.

A plus imas x god mladjeg brata koji je glup koliko si i ti bio glup u njegovim godinama.

Eto.

Nije covjeku lako. A ne pomazes jer  ti se stvarno nisi javio.

Zamisli da ti se mladji brat odjednom javlja iz nekog sranja. Nit se javio da ce ici nit ista. A tebi je vec jebena situacija u porodici, nemas koga (oca) da pitas za savjet, nervozan si ko leptir. I jos treba neko da ti vise odgovornosti nabija.

Nemas ti obavezu prema drustvu da budes odan i ispunjavas sve zahtjeve tj. prvo krenes s njima, a onda tvoje zovu kad se desi sranje. 

Prema drustvu si popustljiv i sve moze a prema porodici "ajd valjda ne moram da se javim".

Situacija je obrnuta nego sto ti se cini.

Drustva dodju i odu kasnije u zivotu a porodica je jedna. To skontaj. I njima treba biti odan jes da to kao "nije kul" i moras bit mangup a ne "pickica".

Jedini nacin da te shvate ozbiljno je da makar 3-4 mjeseca i duze stvarno i budes malo ozbiljniji i odgovorniji. 

Kroz to kasnije se razvija samostalnost.

To društvo mi mnogo znači. Pre nekih godinu i nešto, kad je tata počeo da radi u inost. preselili smo se u grad.Ja inače imam malo problem da se uklopim pogotovo jer smo došli iz mnogo manjeg mesta. Bio sam sam.Oni su me koliko toliko prihvatili kakav sam. <mami i bratu se oni baš i ne dopadaju pošto su možda malo slobodniji, al ovo je drugačija sredina. Jednostavno ne želim da me odbace...eto iskreno...
brata sam ono veče najviše pozvao jer sam verovao da se on neće ljutiti, jer je i on sam nekad umeo sa društvom da ode s autom, da se provede,pogotovo tek kad je dobio vozačku,veliki je ljubitelj motora i auta, voli adrenalin. Društvu sam rekao da je on super lik,da s njim nema frke. a onda je bilo šta je bilo..

Stariji brat pocinje da bude kul onog trenutka kada ti postanes kul u njegovim ocima. A ti si u njegovim ocima jos uvek balavac koji ne zna gde bije. Kad budes napunio jos jedno 3 godine videces i sam.

Друштва се мењају, многи буду ту као најбољи и најбитнији и онда одједном нестану, нема их више, као да их никад није ни било. А брат је ту и биће ти брат до краја живота. Треба да будеш захвалан Богу што имаш брижног брата. Нормална је ствар да старији лупи коју млађем брату кад направи велику грешку. Ти си сада направио две велике грешке. Прва грешка је то што си отишао са друштвом, да не би испао пизда пред њима, уопште не марећи пре свега за своју мајку која се сигурно још више забринула од твог брата. Могао си озбиљно да се доведеш у опасност. Шта сте као блејали тамо, све фул. А шта да је (не дао Бог) тај старији друг попијо и да сте имали незгоду? Данас нажалост највише гину млади у саобраћају.
Друга још већа грешка је то што си се посвађао са братом. Превише си то примио лично. Брат је тако одреаговао не зато што те не воли, већ напротив, зато што те много воли и брине за тебе.

Да не буде да те само критикујем (мада си заслужио то), разумем те, млад си, у најбурнијем периоду пубертета (14 година). Хормони раде своје. Ти желиш да те схвате за зрелу и одраслу особу,и ја сам тако тада размишљао, касније са 18 сам схватио да би 14-годишњем себи лупио шамар због неких поступака и ставова. И сам ћеш кад будеш зрелији схватити своју грешку.

Мој савет је да опростиш брату и замолиш га да и он опрости теби. И нема тог друштва које је важније од рођеног брата, видећеш. Ја сада гледам, од 5 другара који су ми били битни са 14 година, данас се дружим само са једним.

Po meni su su opustenost(kul) i odgovornost(sposobnost)..  suprotni pojmovi.

Kad ucim 2 roka za redom ne ide mi humor, cudan sam na kafama i sl.
A kad blejim na raspustu u sustini sam malo gluplji jer nema odgovornosti ni napora .

E poenta je u ravnotezi izmedju toga. Radit sve obaveze na vrijeme a bit kul ko da te nije briga.

Brat ne moze trenutno da razumije vase zajebancije jer ga jede 300 briga i odgovornost prema porodici.
Razumi ga jebiga.

Ajd s drustvom budi ako ti znace, al ako imas takvu briznu porodicu jebiga ispostuj i njih. Javljaj se uvijek na vrijeme, bez obzira sto te zajebavaju.
Jebiga nije ni njima lako, oni to vjerovatno iz nervoze, nije lako biti bez jednog clana, vjerovatno ni tebi.
A samo je pojacavas (nervozu) ako se ne javljas i ponasas kao da bjezis i da te smaraju.

Reci i drustvu ako te zezaju za javljanje na telefon i sl. "jebite se ne znate vi kako je majci i bratu bez oca, kolko brinu za mene." Iskrenost se uvijek cijeni jer nema svako petlju da neke svoje stvari kaze naglas   

Pa evo da vam kažem da sam pričao sa bratom. Izvinio sam mu se za svoje reči, rekao da mi je žao. Očekivao sam da će se i on meni izvinuti, ali nije bilo ništa od toga. Samo mi je rekao da ću njihovo (kevino i njegovo) poverenje ponovo steći tek kad dokažem da sam se uozbiljio i počeo da razmišljam svojom glavom (mislim šta, jel treba sa 14 g.da počnem da radim ili da samo učim, da se nimalo ne zabavljam...) Rekao je i to da ako mi smeta što brinu,ako želim slobodu i ako smatram da sam dovoljno odrastaoda onda treba i da snosim posledice za svoja dela (ne znam jel tu mislio na batine!) i da ne očekujem od njega da me onda idući put vadi iz problema. Poslušao sam vaše savete i nisam mu protivrečio iako mi neke stvari koje je rekao nisu bile prave, al eto suzdržao sam se,najviše jer je na kraju dodao da ne želi da se svadjamo jer on mene  voli,samo ne želi da podjem pogrešnim putem, i da me moli da ga više ne doodim u situaciju da mora da me kažnjava..

Svaka ti cast momak.

Al et to je pocetak. Stekni povjerenje, bice valjda lakse i bolje.