Otkrije se, hm....možda, ali uvijek kasno

Vladimir Volkov, Operacija ,,Bosna,, (2)

,,Prljavi medijski rat,, (33)

AGENT

Devedesetih godina su u oblasti dezinformisanja nastupile tri glavne promene:

- slom glavnog naručioca (komunizma);

- trijumf slike;

- vulgarizacija metoda.

Naime, u današnje vreme isto kao što izgleda da je dovoljno pogledati na internet da bi se otkrilo, bar teoretski, kako se pravi atomska bomba, tehnika informisanja, inače prilično jednostavna, dostupna je svakom ko ima sredstva da plati sve što je potrebno. Izvesti operaciju dezinformisanja postalo je, dakle, jednostavno ukoliko se raspolaže tim sredstvima. Rezultat: "Privatizacija dezinformacije" koja donosi profit, u ovom trenutku, nekim američkim kompanijama koje bezdušno preuzimaju na sebe manipulisanje masama, koristeći se svim sredstvima, podvalama i prevarama, u zamenu za novčanice na kojima piše "In God we trust" (Uzdajemo se u Boga). Dve od ovih kompanija su javnosti poznate ili bi mogle biti ukoliko bi se javno mnjenje uznemirilo zbog takvih stvari: agencija "Hill and KnowIton", koja je vodila operaciju dezinformisanja o Iraku na pomalo trapav način, i agencija "Ruder Finn", koja je prošla "bez greške" u aferi Bosna. Žak Merlino je krenuo da intervjuiše direktora kompanije "Ruder Finn" u njegovom uredu u ulici M Street u Vašingtonu i mi ćemo mu pozajmiti ispovest te osobe po imenu Džems Harf (James Harff). "Stvar je jednostavna, priča on, kartoteka, kompjuter i telefaks, to je uglavnom sav naš alat. U kartoteci je nekoliko stotina imena novinara, političara, predstavnika humanitarnih organizacija, univerzitetskih nastavnika. Kompjuter, koji unakrsno pretražuje kartoteku po oblastima i izbacuje podatke o najpogodnijoj ciljnoj grupi, povezan je s telefaksom i precizno obrađena informacija šalje se svim izabranim metama.

Na taj način, kaže Harf, u mogućnosti smo da za nekoliko minuta određenu informaciju pošaljemo svima za koje smatramo da će na nju reagovati. "Naš posao sastoji se u tome da rasejemo informacije, da ih što je mogućno brže pustimo u promet (...) Brzina je presudan, odlučujući element. Čim je neka informacija za nas povoljna, smatramo se obaveznim da je odmah usadimo u svest javnog mnjenja. Jer, savršeno dobro znamo da je najvažnija prva vest. Demanti nema nikakvog efekta." Od juna do septembra 1992. agencija je u korist muslimana iz Bosne:

- obavila 30 razgovora sa glavnim novinskim grupacijama;

- emitovala 13 eskluzivnih informacija;

- poslala 37 hitnih faksova;

- uputila 17 zvaničnih pisama;

- podnela 8 zvaničnih izveštaja;

- obavila 48 telefonskih razgovora sa predstavnicima Bele kuće;

- 20 telefonskih razgovora sa senatorima;

- blizu 100 poziva značajnim ličnostima iz medija.


PROUČAVANJE TRŽIŠTA

Agencija "Ruder Finn" je proučavala tržište tj. raspoloženje u svetskom javnom mnenju prema Srbiji. Ispostavilo se da je situacija veoma loša usled nekoliko činilaca:

- Srbi su se herojski borili na strani saveznika u toku oba svetska rata;

- nacisti su u Drugom svetskom ratu podarili Hrvatima državu kojom se Hrvati danas bez stida diče;

- muslimani su se borili na strani Nemaca za vreme Drugog svetskog rata i čak im stavili na raspolaganje jednu diviziju SS: po zlu slavnu "Handžar diviziju";

- hrvatske ustaše i muslimani u službi nacista izvršili su genocid nad srpskim, jevrejskim i ciganskim stanovništvom u Jugoslaviji.

Broj žrtava varira već prema izvoru (od 300.000 do 750.000), ali sama činjenica ostaje nepobitna;

- predsednik Hrvatske Tuđman objavio je 1989. knjigu koja se može smatrati antisemitskom: "Bespuća povijesne zbilje" i u njoj nije ni najmanje skrivao svoje divljenje prema Anti Paveliću, nacističkom diktatoru ustaške Hrvatske. Tvrdi se da je Tuđman rekao da je zahvalan Bogu što mu žena nije ni Srpkinja ni Jevrejka;

- Vođa bosanskih muslimana Izetbegović objavio je još 1970. "Islamsku deklaraciju" u kojoj se ne samo svrstao na islamsku stranu već se i zalaže za uspostavljanje islamske države koja bi se protezala od Maroka do Indonezije.

Dezinformatori agencije "Ruder Finn" su procenili situaciju i budno čekali priliku da je preokrenu u korist svojih klijenata. Valja reći, da im pomalo potkrešemo zasluge, da je u svetskoj, a posebno američkoj javnosti vladalo zapanjujuće nepoznavanje prilika u Jugoslaviji, o čemu svedoči razgovor Vorena Kristofera, tadašnjeg američkog državnog sekretara, i Dejvida Ovena, britanskog posrednika, koji navodi Mišel Kolon (Michael Collon):

"KRISTOFER - Greška je do vas Evropljana, što ste dozvolili da Srbi izvrše invaziju na Bosnu.
OVEN - Ali, oni su tamo već živeli.
KRISTOFER - Od kada?
OVEN - Oduvek."

Iz knjige: ,,Dezinformacija- od trojanskog konja do interneta,, glava XVI.
Izdavač: ,,Naš dom,,

Vladimir Volkov, Operacija ,,Bosna,, (3)

,,Prljavi medijski rat,, (34)


PRVA POTPORA

Prva potpora koje se agencija dočepala bilo je objavljivanje u njujorškom listu "Njuzdej" (Newsday) članaka o zatvoreničkim logorima u kojima su držani zarobljeni muslimani. Odajmo joj priznanje za pronicljivost, jer, na kraju krajeva, šta dokazuje postojanje zarobljeničkog logora, do da nisu svi neprijatelji poubijani na licu mesta? Ipak, izgovor je bio pronađen i agencija "Ruder Finn", koja je u njega zarila zube poput buldoga, više ga nije ispuštala.

PRENOSNIK

Genijalna ideja agencije "Ruder Finn" bila je, prema vlastitom priznanju direktora, da obezbedi jevrejski prenosnik. Reč "logor" bila je dovoljna, razumljivo, da uzbudi jevrejsku zajednicu i "Ruder Finn" će odmah obmanuta tri velike organizacije:

B'nai B'rith Anti-Defamation League, American Jewish Committee i American Jewish Congress (B'nai B'rit liga protiv kleveta, Američki jevrejski komitet i Američki jevrejski kongres).

"Predložili smo im da objave prilog u "Njujork tajmsu" i organizuju protestni skup ispred zgrade Ujedinjenih nacija" - izjavio je bez imalo okolišenja Džems Harf. Takav način poigravanja sa holokaustom njemu ništa ne smeta. Naprotiv: "Blef je uspeo, stvar se sjajno odvijala, kaže on, jevrejske organizacije su uvučene u igru na strani bosanskih muslimana, što je bilo izuzetno riskantno. Skoro trenutno smo uspeli da u javnom mnjenju izjednačimo Srbe sa nacistima." Zaista je bilo tako, jer poznate su teškoće izmedu Izraela i arapskog sveta, dok su Jevreji u Srbiji oduvek živeli u dobrim odnosima sa domaćim stanovništvom, a za vreme Drugog svetskog rata bili su izloženi istim merama diskriminacije pod jarmom nacističko-hrvatskog represivnog režima: Jevreji su nosili oko ruke zvezdu, a pravoslavni naročitu traku. No tad je stvar već bila rešena. "Uspeli smo da u javnom mnjenju poistovetimo Srbe i naciste - naglašava Džejms Harf očigledno, s pravom, zadovoljan sobom. Da, bio je to majstorski obavljen posao.

Pogodili smo pravo u metu", kaže on. Zadatak je bio složen, niko nije razumeo šta se događa u Jugoslaviji i, da vam otvoreno kažem, većina Amerikanaca pitala se u kojoj se afričkoj zemlji nalazi Bosna, ali jednim potezom uspeli smo da stvar pojednostavimo, da je prikažemo kao priču o dobrim i zlim momcima". Manihejski. Poznata pesma. I, Džejms Harf će toplo čestitati sam sebi: "Znali smo na kom terenu da igru odigramo i pobedili smo, jer smo gađali u pravu metu, jevrejsku publiku (targeting jewish audience). Odmah je nastupila vidna promena jezika u štampi uz upotrebu izraza s veoma jakim emotivnim nabojem kao što su "etničko čišćenje", "koncentracioni logori" itd. što je sve u svest prizivalo poređenje s nacističkom Nemačkom, gasnim komorama i Aušvicom. Emotivni naboj bio je toliko snažan da se niko više nije usuđivao da se usprotivi da ne bi bio optužen za revizionizam." Zanimljiv detalj u svemu tome predstavlja upravo ta opaska "da ne bi bio optužen za revizionizam". Ustvari, Srbima se nije podmetalo da su se koristili gasnim komorama, ali je bilo dovoljno da neko posumnja u neke od krvavih zločina koji su im pripisivani da bi odmah bio poistovećen sa onima koji sumnjaju u postojanje logora smrti u Nemačkoj - amalgam, jedan od spontanih refleksa dezinformatora. Da li se uopšte u takvoj vrsti poslova može postavljati pitanje morala? Žak Merlino primećuje u intervju sa Džejmsom Harfom da nema nikakvog dokaza da je tvrđenje u listu "Njusdej" bilo istinito. "Naš posao nije da proveravamo tačnost informacije. Nismo mi ni opremljeni za tako nešto. Naš je posao da (...) ubrzamo protok informacija koje su za nas povoljne (...) Mi nismo ni tvrdili da postoje logori smrti u Bosni, mi smo samo objavili da to tvrdi list "Njusdej". "Postupak sa prenosnicima funkcioniše punom parom. I, sada, zaključuje "cestiti" gospodin Harf, "ako želite da dokažete da su Srbi jadne žrtve, samo izvolite, bićete prilicno usamljeni u tom poslu.http://www.islambosna.ba/U ovom slučaju, interesantne su reči "mi", "naš". To je ono "mi" i ono "naš" koje upotrebljavaju advokati. Te reči zapravo svedoče o tome čiji je on advokat. Harf govori u ime svog naručioca.Da su Srbi bili pronicljivi (i da su imali finansijska sredstva) da ga potplate, imali bi vernog i podmuklog potparola koji bi angažovao jevrejsku zajednicu na strani Srba, koji bi svetsko javno mnjenje preokrenuo na stranu Srba i sve ubice, svi oni koji siluju i jedu malu decu postali bi muslimani ili Hrvati, već po želji. Međutim, stvar ipak nije tako jednostavna: više je nego ocigledno da se američki i nemački interesi, na primer, nisu poklapali sa srpskim interesima, da Harf ni u kom slučaju nije radio na svoju ruku, niti besplatno, ali ni samo za novac, već je nesumnjivo dobio od svoje vlade blagoslov ili bar prećutnu podršku odnosno gledanje kroz prste. Dezinformacija ne može uspeti ukoliko vetar duva u suprotnom pravcu.

Ona može sjajno da ga iskoristi i stvarnost činjenica je njena najmanja briga.

Iz knjige: ,,Dezinformacija- od trojanskog konja do interneta,, glava XVI.
Izdavač: ,,Naš dom,,

 

Vladimir Volkov, Operacija ,,Bosna,, (4)

,,Prljavi medijski rat,, (35)

TEMA

Tema operacije se sastojala, kako smo videli, u poistovećivanju Srba sa nacistima. Neumesnost takve teme nije imala nikakav značaj: Srbi su narod, a ne partija, oni su se borili protiv nacista bolje nego iko drugi, imali su, srazmerno uzeto, više gubitaka nego bilo ko drugi, oni jesu komunisti ili jesu pravoslavni, ali sasvim sigurno nisu nacisti, bili su na strani Jevreja za vreme rata, nisu vodili osvajački rat već su ratovali da bi zaštitili svoje nasleđe, svoju baštinu, borili su se protiv muslimana koji su tradicionalni saveznici Nemaca: sve to nije imalo - niti još ima - bilo kakav značaj. Poistovećenje su izvršili mediji koji su se na tu temu bacili kao pirane na ćuftu. Izvedeno poistovećenje postalo je nepovratno. Dva elementa su igrala značajnu ulogu u korist te teme. S jedne strane, opravdan užas koji su u svesti izazivali nacistički logori za istrebljenje. S druge strane, posledice marksizma, čak i raskrinkanog. Ta ideologija je prodrla u krugove nadri-mislilaca tako duboko da svako poistovećenje sa nacizmom dovodi do gubitka zdravog razuma, iz razloga koji imaju veze i sa neoprostivim paktom Molotov-Ribentrop, i sa "konačnim rešenjem". Tema je, dakle, bila savršeno izabrana. Morala je da bude dobro primljena u nekoliko uticajnih grupa:

-   kod izraelitskih grupa zbog njihove sasvim razumljive osetljivosti na temu istrebljenja manjine;

- kod postmarksističkih grupa zbog njihove mržnje prema rivalu koji bi mogao još biti i srećan;

- kod humanitarnih grupa svih boja koje pate od viktimofilije (ljubavi prema žrtvi), uvek spremnih da priskoče u pomoć žrtvi i pokazuju večitu težnju da imaju simpatije samo prema prvoj žrtvi, prema onome koji je prvi proglašen za žrtvu, dok ih žrtva koja stiže sa zakašnjenjem zanima manje ili se čak isključuje iz vidokruga;

-   kod grupa intelektualaca nostalgičnih za boljševizmom i privrženih, u naknadu za izgubljenim, snažnoj slici koju projektuje militantni islam.

Ostatak javnog mnjenja sledio je dezinformaciju iz dva glavna razloga:

- odlučujućeg uticaja koji su na medije imale upravo navedene grupe;

- neprikosnovenog prava koje usvaja prva žrtva, onaj koji prvi kaže "stradam!".


U uprošćenom mentalitetu koji nameće televizija, ako je B prvi izjavio da pati i strada, A nema više pravo da pati i strada. Tema "Srbi = nacisti" bila je tako često ponavljana, ponekad sa stvarno profesionalnom elegancijom, da je relativno lako obezbeđivala prodor dezinformacije. Primer: dva plakata. Na jednome su se videle dve fotografije, jedna Adolfa Hitlera, druga Slobodana Miloševića sa pitanjem: "Zar vas priče o etničkom čišćenju ni na šta ne podsećaju?" Na drugom plakatu su takode predstavljene dve fotografije, dva koncentraciona logora: jedan je poticao iz Drugog svetskog rata, a drugi je nedavno snimljen u Hrvatskoj. I ispod njih pitanje: "Zar vas logor u kojem se provodi čišćenje pripadnika etničkih grupa ne podseća ni na šta?" Divne li uštede sredstava!

Iz knjige: ,,Dezinformacija- od trojanskog konja do interneta,, glava XVI.
Izdavač: ,,Naš dom,,

Џабе су дали толике паре, Босна је мртворођенче.

ne, ne ništa nije džabe

џабе, џабе...

to ti misliš

Знам.

džabe ste vi slali onu tehniku i one vojnike, opet ste u sastavu nezavisne BiH