Прљави хероин убија Роме у Србији :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Прљави хероин убија обесправљене Роме у Србији
Бy Маx Далy

Џеврија, проститутка и зависница од "пајдоа", живи у Малом Лесковцу. Показује истетовирано име бившег дечка из периода док је била чиста. Све фотографије: Александрија Ајдуковић

Тарзан живи у кућици са лименим кровом у гету на брдовитом ободу главног града Србије. Мештани ово место зову "Мали Лесковац", по осиромашеном граду на југу Србије. То је једно од стотинак дивљих ромских насеља која су никла око Београда. Насеље је затрпано смрдљивом гомилом смећа. Домови се нижу с обе стране земљаног пута. Током моје посете у јуну, видео сам како се коза крије у хладу веша на штрику. Празне уџерице су пуне шприцева — крша који за собом остављају корисници "пајда", омиљене дроге многих зависника у овој заједници коју набављају будзашто.

Локални сленг за дрогу, пајдо, заправо се односи на хероин, али не онакав каквог иначе знате. Према подацима Канцеларије УН за дрогу и криминал (УНОДЦ), хероин у Србији је невероватно "прљав"; узорци дроге коју су 2011. године заплениле власти били су "чисти" у просеку између један и осам одсто .

Иако је пајдо ђубре, а кориснике дејство држи свега 15 минута, он по правилу преовлађује међу обесправљеним Ромима у Србији — алкохол, канабис и кокаин су у поређењу са њим скуп луксуз до ког је тешко доћи. А пајдо им даје више ужитка за ситан новац.

Прочитајте и: Истина о британском кокаину од кога људима трули кожа
"Сви овде волимо пајдо, лако га је набавити, јефтин је. Чак и мала деца знају за њега", каже Тарзан, показујући на дете које нема више од шест година. "Иду с очевима да купују."

Тарзан је истетовирао своје име на леђа. Лечи се после десет година зависности.

Са 40 година, Тарзан, грађанин Србије ромске националности, успео је да преживи десетогодишњу зависност од ове дроге. Док сам му био у посети, Тарзанов млађи брат хитно је морао да буде пребачен у болницу након што је узео прекомерну дозу. На крају је остао жив, али тројица Тарзанове браће нису били те среће.

Према речима Томаса Пичмана из јединице за истраживање и анализу трендова УНОДЦ-а, пајдо је "дрога врло, врло ниске чистоће и типична за хероин у региону". То је смеша разређена до крајњих граница мешавином јефтиних супстанци као што су парацетамол, кофеин, пудинг у праху (прашак који садржи скроб за прављење пудинга), три-у-један кафа (шећер, млеко у праху и кафа у праху) и гомиле других хемикалија, укључујући бензамин, који се користи за прављење хербицида.

Осамдесетих година, пре него што је избио рат у Босни, хероин у Србији био је доброг квалитета и углавном га је користила средња класа. Србија је тада била главна транзитна станица за хероин који је стизао из Турске за Европу. Али од деведесетих, број заплена хероина је опадао како су се трасе трговине мењале. Данас српско тржиште добија само мрвице — углавном преко порозне границе са Косовом — у виду веома "мешаног" хероина.

Једно од ретких возила у гету

Због нечистоће пајда, мања је вероватноћа да ћете од њега оверити, али је у питању убитачна мешавина која код дугорочних корисника може да изазове оштећења јетре и бубрега, крварење из желуца и мождане ударе. Због лошег квалитета, овај "хероин за сиромашне" не ради кад се "пуши са фолије". Једини начин да корисници извуку нешто из њега јесте да га упорно убризгавају у себе.

Као последица тога, упркос малој количини чистог хероина, ова дрога доводи до тешких физичких оштећења. Међу ромским корисницима влада обичај да на препонама држе отворене рупе величине пупка како не би морали стално изнова да буше кожу. Вишеструко убризгавање и коришћење истих игала у нехигијенским условима живота у дивљем насељу довело је до тога да је између 60 и 90 одсто ромских зависника у овим гетоима заражено хепатитисом Ц, који може да доведе до смртоносног оштећења јетре.

У ромским насељима не постоји представа о "блажим дрогама после којих се навлачите на теже". "Роми овде не користе канабис, он не може да се набави. Одмах се креће с убризгавањем пајда", каже Бојан Арсенијевић из РеГенерације, београдске невладине организације која се залаже за смањење штетних последица зависности у Србији. "Роми су овде толико социјално изопштени да им није дозвољено чак ни да продају дрогу. Иако је ова дрога лоша, она им решава проблем, јер тешко живе. Али српској власти и грађанима лако је да зажмуре пред свим тим."

У јулу ове године, кад је обустављен прилив међународних средстава, затворена је "Веза", последња преостала служба за указивање помоћи зависницима која је нудила замену шприцева и друге услуге у Србији. Кад сам разговарао са човеком из "Везе", Лакијем, задуженим за рад с угроженима неколико недеља пре него што је група угашена, рекао ми је да су људи који користе пајдо више навучени на ритуал убризгавања него на само дејство дроге.

Одсуство "Везе" већ се осећа. Зависници сада морају да се ослоне на шачицу апотека вољних да им продају чисте шприцеве, али то углавном доводи до чешћег дељења исте игле. "Веза" је била и једина служба која је пружала директну помоћ социјално изопштеним уживаоцима дроге као што су они који живе у Малом Лесковцу.

Нина, сексуална радница, користи пајдо од 13. године

Једна од њих је и Нина. Ова 26-годишњакиња живи у Малом Лесковцу са партнером и њиховом бебом. Ради се пајдом пола живота, а на улицама Београда ради као сексуална радница од осамнаесте године. Позната је у крају по томе што је са своје три сестре била чланица банде тинејџерки: по читав дан су прале ветробране на семафорима, крале, проводиле време у притвору и тукле се с момцима. Једна од њених сестара је оверила, а остале су, попут Нине, проститутке навучене на хероин.

Нина каже да је њена беба нешто најбоље што јој се у животу десило, али је пајдо усрећује. Од проституције може да приушти себи дрогу и обезбеди добар живот беби. "Ујутро се будим са симптомима одвикавања, покушавам да набавим дрогу, урадим се и играм се са бебом. Затим радим од осам до 11:30 увече", испричала ми је. Нина купује два грама дроге дневно и дели га са дечком, кога повремено зове макроом. "Од посла ми је мука. Емоционално се на њега нисам навикла ни после седам година. Сексуални рад је посао. Не волим га, али нико ме не тера да га радим."

Докторка Мира Ковачевић, директорка београдске Специјалне болнице за болести зависности, зна многе младе Ромкиње које имају проблем са дрогом као Нина. "Већина девојака које нам долазе имају између 14 и 17 година. Почињу да користе иглу рано", каже Ковачевић. "Многе су удате са 12 година, нису завршиле школу и жртве су породичног насиља. Све осим једне Ромкиње које нам долазе су проститутке."

Погледајте и наш документарац "Сиса: Кокаин за сиромашне":

Питао сам је зашто толико младих Ромкиња узима хероин. "Младим Ромкињама лакше манипулишу старији чланови породице или њихови партнери", одговорила је она. "Често чујемо да су почеле да користе хероин кад су их у то увели чланови породице. То је начин да их контролишете. Кад их питамо коју дрогу користе, ми знамо да је то хероин, али оне у ствари не знају. Кажу 'ово смеђе' или 'нешто жуто' или само 'пајдо'."

Према речима Маријане Луковић, координаторке програма за статус и социо-економска права Праксиса, невладине организације која се бави заштитом људских права, већина Рома који живе у дивљим насељима у Београду нису пријављени грађани и не може да им се укаже нехитна медицинска помоћ као што је лечење од зависности. Они немају приступ систему.

"Роми се овде сматрају кривим зато што обављају прљаве послове, болесни су, зависници, сиромашни и необразовани." — Викторија Цуцић

Да бисте добили социјалну помоћ, здравствено осигурање, посао и образовање за одрасле морате да имате личну карту, коју многи Роми немају јер је њихови родитељи немају и не поседују крштеницу. На пример, двогодишњем ромском дечаку који је почетком ове године претрпео тешке опекотине на руци ускраћена је естетска операција зато што његова мајка није имала здравствено осигурање. Од Ромкиња се тражи и да плате како би се породиле у болницима.

Београд, који се практично и даље опоравља од читаве деценије ратова деведесетих, препун је малих напуштених зграда. Али оне нису неискоришћене. Већина служи као уточиште за наркоманске зависнике, као места на која можете да се склоните и ту да се урадите. Бетонски под једне од тих грађевина, бомбама разорене зграде у центру града на чијем спољњем зиду је исписано велико "АЛКАТРАЗ", прекривен је шприцевима, душецима исфлеканим крвљу, гомилом смећа и људским изметом. Свуда су муве и смрад је неиздржив.

Уличице Малог Лесковца окружене су гомилама смећа. Ђубретарски камиони и друге градске службе не залазе овамо.

Србија не може да се подичи узорним опхођењем према зависницима од дроге, нарочито кад је умешана Српска православна црква (СПЦ). Тако се 2009. године појавио снимак на ком се види како зависника млате лопатом и ударају у лице у склопу "лечења" у рехабилитационом центру "Црна Река", који је повезан са СПЦ-ом. Три године касније, свештеник Бранислав Перановић, који је водио "Црну Реку", пребио је једног зависника на смрт шипком. Касније је због убиства осуђен на 20 година затвора.

Као и у случају нашироко распрострањеног запостављања зависника у другим деловима Балкана, например Рома у Румунији, овај здравствени проблем српске власти углавном не занима. Земља планира да приступи Европској унији 2020. године, а положај обесправљених Рома се у више наврата нашао на дневном реду преговора са званичницима ЕУ у Бриселу; ЕУ је чак обезбедила средства за унапређење животних услова Рома. Али критичари тврде да су предрасуде према Ромима дубоко укорењене.

"Ми смо ту само да бисмо представили једну лепу, насмејану Србију, а владу не занимају они који нарушавају ту слику", каже Викторија Цуцић, пензионисана професорка социјалне медицине на Универзитету у Београду. "Није проблем у средствима, проблем је у вредностима. Роми се овде сматрају кривим зато што обављају прљаве послове, болесни су, зависници, сиромашни и необразовани. Порука је: 'Будите срећни што сте још живи, седите ту у ћошку и ћутите.'"

Цуцић каже да ће се сад кад је пупчана врпца са међународном помоћи зависницима прекинута, уз потпуну незаинтересованост владе Србије за финансирање помоћи зависницима, зависност и болести само ширити.

Софијина беба је рођена пре два месеца, али јој је речено да не може да је пријави јер она нема личну карту.

Док сам се спремао да напустим Мали Лесковац, Тарзан ме је одвео до једне од кућица да видим двомесечну бебу Салмедија кога је у наручју држала мајка Софија. Раније тога дана, Софија је покушала да му извади крштеницу, али су је власти одбиле. Изгледао је здраво. Ромске бебе се доје до четврте године јер је то најјефтинији начин прехране.

На столу крај њих налазио се оброк од хлеба и воде за остатак породице — они себи не могу да приуште ништа боље. Уколико они у чијој је надлежности бављење овом монументалном неједнакошћу не почну ускоро да се залажу за промене, то је храна на коју ће Салмеди морати да се навикне кад се једном скине са мајчиног млека.

Аутор текста волео би да се захвали Јовани Арсенијевић и Мађарској унији за грађанске слободе (ХЦЛУ) за њихову помоћ при писању овог чланка. ХЦЛУ има нову кампању за скретање пажње на зависност од дрога на Балкану. Да бисте сазнали више о томе, посетите њихов сајт Роом фор Цханге.

Пратите ВИЦЕ на Фацебооку, Тwиттеру и Инстаграму

https://www.vice.com/rs/read/prljavi-heroin-ubija-obespravljene-rome-u-srbiji?utm_source=vicefbsr