za ta gusenja i stezanja u sred noci se izgovara Hristova molitva, od nekoliko ljudi sam to cuo da sve momentalno prestaje (iz njihovog licnog iskustva)...

Pre 10ak godina (malo manje), drugar je sa jos nekoliko ortaka otisao da kampuje u Djavoljoj varosi (on zivi u Kursumliji pa mu je blizu, nebitno). Postavili su satore pored neke recice ili potoka i uzivali su ceo dan, pa legli da spavaju negde oko ponoci.
Oko 3 sata ujutru probudili su ih cudni zvuci. Kazu da je bilo najslicnije placu beba, ali da je zvucalo skroz avetinjski, kao da je u pozadini placa zenska vriska ili nesto slicno + padala je kisa. Elem, kad su poistrcavali iz satora, videli su da je voda u potoku skroz crvena (znam da zvuci sablonski, i ja sam pripisao prelamanju svetla ). Svi su onako bunovni blenuli sledjeni kad je pocelo da grmi. Tada su, drvetu sa desne strane na koje su okacili prethodne veceri pantalone da se suse, umesto tih pantalona videli obesenog coveka koji je gledao u njih.
Sutradan, kad su pricali, ispostavilo se da su svi videli do detalja istu osobu, tako da nema govora o nekim halucinacijama...spooky,a?

U svakom slucaju, poslednjih par godina me uce na treningu da se svaka pretnja moze savladati , pa sam totalno prestao da verujem u takve price,al dogodine idem tamo sa drustvom na kampovanje definitivno

Ah, mozda se neka macka macila. 

Uhhh, ovo je bas jezivo ako je istina.
a mozda su se i macke parile

Da dopisem za ono gusenje, to mi se samo onda desilo i ne vise. A nisam pusac ni asmatichar.

Samo jednom ih, ja ne mogu da izbrojim. To mi se dešavalo ( i još uvek se dešava) na više mesta (razni kreveti, stanovi, gradovi) dugi niz godina. Bilo je perioda kada  se paraliza javljala skoro svaka noći, te sam se bojao zaspati. Ma užas. 

Moguce da je to gusenje neka manifestacija anksioznosti ili neceg slicnog (da ovako psiholosko-laicki protumacim).

I pored svih priča koje sam čuo i čujem, ne verujem ni u kakve duhove.

Nikad u svom životu nisam video/osetio/čuo/dodirnuo duha.

Verujem u to da ima dokonih ljudi, željnih publiciteta, pažnje.  
Postoje stvari koje se (za sada) ne mogu objasniti, ali sam siguran da ćemo vremenom početi da ih shvatamo.

hriscanska teologija nas uci tome da su takve prikaze demonskog karaktera

Tacno, zato se i preporucuje Hristova molitva u takvim situacijama.

Ma ljudi, ne verujem ja u to, al treba opet biti oprezan sa tim 

naleteo sam na interesantnu pricu:

Sedmero teenagera su prije nekoliko godina iz razonode odlučili prizivati duhove. Nisu znali kog aprizivaju. Jedan od tih teenagera ima bioenergiju pa je na seansu ponio svoj gorski kristal. On je ujedno bio i medij.

U početku nisu imali baš puno sreće s prizivanjem duhova. Nakon nekoliko pokušaja prizivanja, uspjeli su prizvati duha. Uspjeli su uspostaviti komunikaciju. Prvo što se dogodilo je što su popucale sve žarulje u kući. Medij ga je uspio upitati zašto je ljut, jer je u sobi postalo hladno i jezivo. Prvo su mislili da je sve to samo šala.

Ritual su izvodili sa gorskim kristalom i slovima. Kada su ga ponovno upitali zašto je ljut, kristal se pomicao na slova: „Bit ćete kažnjeni“. Zatražili su ga da nešto učini ako je stvarno tu. U tom trenutku svaka čaša u kući je popucala. Nakon toga, teenagere je obuzeo strah. Shvatili su da su prizvali zlog duha.

Medij je opet postavio pitanje zašto je ljut. A na to pitanje kristal se pomaknuo na slova:“Ovdje sam ubijen.“ Prije nego što su mu uspjeli postaviti sljedeće pitanje ponovno je odgovorio „Bit ćete kažnjeni“ i komunikacija je prekinuta. Svi su ostali izbezumljeni. Poslije su se svemu tome smijali.
     
Nakon toga sedam dana je bilo sve normalno. Onda su im se počele događati čudne stvari. Lupanje od ponoći do zore, koraci škripanje i grebanje po zidovima. Teenageri su se opet našli i shvatili da im se svima, njima sedemo, događaju iste stvari.
Jedne večeri jedan od njih je nešto malo poslije pola noći, čuo korake kroz kuću, škripanje po zidovima i onda u jednom trenutku nešto mu je prišlo blizu. Vrata od sobe su se u tom trenutku otvorila i nešto je zagrebalo na štok od vrata. Izašao je iz sobe i ugledao je sjenu u dnevnom boravku kako sjedi u fotelji.

Na stolu je plesala kao neka životinja, imala je rogovr na glavi i dlakave noge kao koza ili jarac i u trenutku kad ga je pogledao, prestao je plesati i pogledao ga, imao je crvene sjajne oči. Teenager je pokušao upaliti svjetlo, ali nije mogao. Od straha se nije mogao pomaknuti. Nakon par sekundi sve je to nestalo.

Istu večer se nešto vrlo slično dogodilo djevojci koja je prisustvovala seansi. Čula je kako joj netko dolazi. Pomislila je da je to njen otac. U jednom trenutku vrata sobe su se naglo otvorila i njen pokrivač je pao sa nje. Pokušala se je okrenuti da vidi tko je, ali nije uspjela. Imala je osjećaj da ju je nešto uhvatilo za glavu i ne dajojo da se okrene, osjetila je dah na licu i vratu. Nije mogla ispustiti ni glasa. Nakon par sekundi ju je pustilo.         

Teenageri su odlučili poduzeti nešto. Saznali su koga su prizvali. U toj kući živio je čovjek koj se bavio sotonizmom, prizivao je demone. U toj kući ubijen je 1966. Godine, zbog sumnje da je kriv za nestalu djecu i mučenje te djece. Bavio se crnom magijom.
Lokalno stanovništvo govori da nikada  nisu pronašli tijela te djece. Kažu i da su se iz te kuće znali čuti navečer plač, škripanje, koraci i lupanje. Tada je nestalo sedmero djece, isto onoliko koliko ih je i prizivalo tog duha. Poslije toga teenageri se više nisu čuli ni vidjeli, mnogi su se odselili i onda je sve to prestalo.

Da li je sve ovo samo puka slučajnost ili ne, moja je preporukA da ne prizivate duhove jer nikad ne znate koga ćete prizvati.