Dobro, ja znam da mi nije bilo baš smešno kad sam je čuo 

meni se takodje desavale neke,nazovi,gluposti zbog kojih se i dan danas najezim.
bila sam,mozda,3-4 razred osnovne skole,cesto sam putovala u leskovac kod rodjaka.tamo je sve pocelo.najpre u kuci moje tetke,braca su vec bila u gradu,svi otisli na spavanje,ja citala neke stripove i politikin zabavnik,ostala do kasno.mozda je bilo 02h ujutru kad sam zacula korake i onda je neko tri put kucnuo na vrata.onako tiho.cutala sam,u sobi je bilo upaljeno svetlo,ustala i pogledala kroz kljucaonicu.bilo je,naravno,mracno...ponovo sam se vratila u krevet i posle nekoliko trenutaka opet sam cula da je neko kod vrata i opet tiho kucanje.jednom sam se oglasila,vidim niko ne odgovara,pa prekrila glavu (naravno molitva oce nas...) i uspavala se.kad je svanulo pitala sam tetku da l su ustajali u to vreme,ona kaze ne,a braca su stigla tek oko 04h.tog raspusta nastavila turneju,odem do babe i dede,bilo je 23h,spremala sam se za tusiranje,vrata od kupatila su bila poluotvorena,i opet cujem tri put neko lupi na vrata.tu sam vec skupila snagu i otvorila,nije bilo nikog,deda je uveliko spavao,baba polivala cvece.nisam znala sta mi je,da l umisljam,plasila sam se bilo sta reci...da vam kazem nije sve jedno...i poslednji put sam bila kod svojih sestara.dugo smo pricale i oko 04h resile da krenemo na spavanje.kad se sve smirilo,zaculo se kucanje...uspravila sam se,a moja sestra me upitala da l sam cula nesto,kao da neko kucnuo na vrata.e tu sam vec pukla,brzo sam ustala i otrcala do hodnika,i tek da upalim svetlo puce sijalica,pa sam ja pocela da vristim (to mi je kasnije bilo smesno-mislim da sam probudila sve stanare zgrade)...vise se nije ponovilo,kad nekog cujem da dolazi on stvarno dolazi,i kad neko kuca on stvarno kuca  i ne daj Boze da se ponovi.
ne znam sta je to bilo,al se secam kao da je bilo juce.posle toga sam posecivala crkvu i pop mi stavljao krstove po ruci,na celu,nesto pricao,kasnije se krstila se i sad je sve o.k.
ali duha nisam videla.i ne zelim     

Ovo ce biti moja omiljena tema 

Eto vidite da "nešto" postoji. 

Naravno da nešto postoji što se ne može svrstati u ovaj materijalni svet...

 

Hajdete, ljudi, postujte priče, sigurno je neko čuo neku nekad...baš sam znatiželjan.

PS:Ako vidiš duha, napij se piva do uha!

jos uvek niko nije imao tu privilegiju 

Ova priča je meni zaista stravična. Pričala mi ujna, kada je bila mala, početkom šezdesetih, umro joj deda. Pošto je živela na selu, svi su živeli u maloj kući, prizemnoj, sa tri prostorije. Zamislite seosku atmosferu tog vremena, mrkli mrak, ništa se ne vidi, a i kada se upali svetlo, to je ono slabo, trepetavo, monofazno. Posle sahrane, ukućani su počeli noću da čuju korake na tavanu. Na tavan nije niko mogao da se popne bez merdevina, koje su bile sklonjene. Nije bilo nikakvo pucketanje, ni lupkanje, nego bat ljudskih koraka. Svi u kući su bili prestravljeni, niko nije smeo da se pomeri. To je trajalo danima, a ustanovili su da se na tavan niko nije peo. Niko nije ni smeo da se popenje otkako je to počelo. Najstravičnije je bilo što su počeli da čuju pucketanje vatre iz peći u dnevnoj sobi, a kada bi ušli tamo - nije bilo ničega. Sve je to trajalo do 40 dana od smrti pokojnika, a onda prestalo.

Srpsko narodno verovanje je da se duša pokojnika posle smrti 40 dana nalazi u fazi prelaska iz sveta živih u svet mrtvih, tako da ju je moguće videti, prisutna je.

Znam samo da kad je moj deda umro, dugo vremena sam osećao neko jako prisustvo u kući, par puta sam imao osećaj da mi malo falilo da ga ugledam. Jenostavno, imate osećaj kao da je sa neko sa vama.

ma dajte ljudi neke masnije priche ... kako su nekog izeli vampiri , kako je neko poludeo od susreta sa duhovima ,kako su nekog demoni odvukli u pakao ... ove vashe priche su stvarno bapske (mogu da uplashe samo babe) ...