Privatnih čuvara kao i policije

Istraživanja pokazuju da je u firmama za obezbeđenje trenutno zaposleno gotovo 40.000 ljudi. Uglavnom obezbeđuju javne objekte - škole, ustanove...

ROJ pripadnika privatnog obezbeđenja u Srbiji, Albaniji i na Kosovu približava se broju državnog sistema obezbeđenja, otkrila je Rozica Džekova iz Centra za studije demokratije u Sofiji, na Beogradskom bezbednosnom forumu. Istraživanje, koje je radio njen Centar, a u kom su učestvovali i naši istraživači, pokazalo je da je u Srbiji nešto više od 40.000 ljudi u privatnom sektoru obezbeđenja, u 600 registrovanih firmi. Nasuprot tome, policija ima 50.000 pripadnika, od kojih 35.000 uniformisanih.

Slična situacija je u većini zemalja regiona, osim u Bugarskoj, gde je ravnoteža narušena, pa je, po rečima Džekove, privatno obezbeđe pet puta obimnije od državnog.

- Broj pripadnika policije smanjuje se na račun privatnog obezbeđenja, kao što su devedesetih u Evropi ljudi iz vojske odlazili u privatne agencije - kaže Marko Milošević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koji je učestvovao u istraživanju.

On naglašava da 80 odsto zaposlenih kao privatno fizičko obezbeđenje obezbeđuje državne i javne objekte: škole, javne ustanove, bolnice, javna preduzeća. Recimo, i Hidroelektranu Đerdap i rudarski basen Kolubara obezbeđuju privatne kompanije. Skoro polovina, tačnije 45 odsto ugovora, privatne firme imaju sa državnim sektorom. Privatnom sektoru (bankama, preduzećima itd.) uglavnom pružaju drugu vrstu usluga - tehničko obezbeđenje.

Zato, smatra Milošević, partnerstvo između privatnog i javnog sektora treba dobro zakonski urediti. Dobar pomak je obavezna obuka i licenciranje, zbog čega će posle 1. januara 2017. na stotine privatnih firmi “ispasti iz igre”. Ostaju, međutim, drugi problemi. Jedan od njih je crno i sivo tržište, ali i javne nabavke. Naime, većina kafana i splavova ima neregistrovana obezbeđenja, često iz kriminalnog miljea, koja generišu nasilje i obračune.

Drugi problem je sivo tržište. Naime, po Zakonu u javnim nabavkama, firme koje traže čuvare biraju najjevtiniju ponudu na tenderu. Da bi bile konkurentne, firme za obezbeđenje često smanjuju plate zaposlenih ispod zakonskog minimuma, a vlasnici moraju deo posla da sele u sivu zonu. Oni ne plaćaju kompletan porez, ne prijavljuju sve zaposlene ili im prijavljuju samo deo zarada. Inspekcija rada je prošlog leta otkrila čak 14.000 polulegalno zaposlenih u privatnim firmama za obezbeđenje. U većini kompanija bar trećina ljudi angažovana je na crno.

Male plate utiču i na to da agencije angažuju penzionere i momke preko studentske zadruge, što sve smanjuje ne samo kvalitet usluga, već i bezbednost građana!

Dragiša Jovanović iz Centra za obuku Odbora za fizičko-tehničko obezbeđenje privredne komore Srbije napominje da je sektor privatnog obezbeđenja značajan za državni sistem sigurnosti.


Sektor privatnog obezbeđenja od 2009. godine prepoznat je u Strategiji nacionalne bezbednosti, a sve veću ulogu će imati u reagovanju u vanrednim situacijama i sistemu zaštite na državnom nivou - objašnjava Jovanović. - To su krupne promene, koje mora da prati uređenje pravnog položaja ove delatnosti. U Srbiji on je, međutim, najgori u odnosu na gotovo sve evropske države.

Ključna stvar je, kako napiminje Jovanović, potpuna profesionalizacija ove delatnosti u koju se ušlo donošenjem novih propisa koji detaljnu uređuju njeno funkcionisanje. Ključni problem je u kašnjenju sa donošenjem uredbi koje su neophodne da bi sistem funkcionisao po savremenim standardima.


BROJKE
*40.000 ljudi u privatnom sektoru obezbeđenja
* 50.000 pripadnika ima srpska policija
* 35.000 policajaca je uniformisano

Link