Bambina me natjerala da otvorim temu 

Salim se;

Pitanje je: Koliko ste pod pritiskom prije svega bliske sredine kad je u pitanju vas zivot u vama bitnom aspektu npr?

Ja u posljednje vrijeme tesko uspijevam da razlucim koliko su moja razmisljanja moja, a koliko mojih bliznjih i koliko je ono sto radim 'normalno' a koliko nije. Ako ste npr bliski s nekom osobom u vasem zivotu i gledate je ko neko mjerilo normalnosti, i u jednom trenutku prestanete da se slazete s tom osobom, jednostavno gubite dodirne tacke, stavovi i postupci vam se ne poklapaju .. Ali i dalje ste bliski s tom osobom i stalo vam je do njenog misljenja koje je ocito suprotno od vaseg. Kako onda znati koga treba poslusati 
I ako shvatis da trebas da slusas sebe, kako da se oslobodis tog 'tereta' (da neko do koga ti je stalo misli da grijesis) kojeg vidis svaki put kad pogledas tu osobu? Naravno, pod oslobadjanjem ne mislim ni na kakve agresivne metode tipa ubij boga u njemu ili izudaraj ga lopatom; subjekat treba ostati ziv u svakom slucaju 

 

Ja kao pripadnik dzedaizma ne dozvoljavam da neko poremeti ravnotezu Sile u meni. 

Uvijek slušam sebe i ne osjećam taj teret što nisam poslušala osobu do koje mi je stalo. Mogu i dalje biti bliska sa tom osobom,  nije problem, ali moj život je samo moj. Ne bi me grizla savjest, jer sam uradila kako sam željela.
Samo sam jednom u životu (prije desetak godina)  poslušala jednu veoma blisku osobu i to mi je bila najveća greška.

Jbg ti si starija, vjerovatno si iskusnija u ocerivanju sviju od sebe 

Ne znam, ja sam dosta privrzena nekim ljudima i to mi sad stvara problem; kad trebam da se odvojim, tesko mi, imam osjecaj da cu ih povrijediti (ustvari znam da hocu), a to mi je ..

@claw, ja nemam ni s od Sile 

To je zato sto si glupa Bosanka  



Ja nisam nikad bila preterano bliska sa nekom osobom u svom ludom zivotu ali razumem sta te muci i sta pitas .
Ta osoba sto si je ti gledala kao merilo normalnosti je verovatno neka jako umerena osoba koja ne voli mnogo da rizikuje i preseca stavri u svom zivotu. Sve nekako pusta da ide svojim tokom .
A pretpostavljam da je sada dosao momenat da ti zelis da uradis nesto sto ne lici na tebe ,moguce da krenes u nesto nepoznato ,u nesto sto donosi probleme ali i nesto dobro na kraju .Jesam u pravu ?

Vidi sad ladno kad kaze nisi  

Dobro de ima tu i hidrogena u igri 


Pa jes, tako nekako otprilike, tj ne presijeca osim ako ne mora.


Ma ne mislim na konkretno jednu stvar, tu je gomila nekih sitnica, ali meni stvaraju pritisak jer nemam osjecaj ko je u pravu i koga treba da slusam. Mada, u pravu si djelimicno, na kraju ce i kulminirati tim da cu da uradim nesto sto se nece dopast svima. I ja znam da cu to da uradim, bez obzira sta ko rekao, ali isto tako znam da cu, ako ovako nastavim da se sekiram, izgubit zivce jer ne znam da presjecem.
Inace nisam takva, ali ovaj slucaj je drugaciji jer je u pitanju osoba kojoj mislim da nesto dugujem, koja mi je bliska, a ja radim sve 'naopako'   

Moraš naučiti oćerat
Mislim, ja sam sretna samo onda kada radim sve kako ja želim. Da sam slušala druge ne bih bila sretna. Samo sam jednom poslušala, pa se dobro zajebala. Na greškama se uči.
Koliko god da ti je neka osoba draga, ipak tvoj život je samo tvoj. Nemoj propustiti neku priliku, pa da poslije žališ zbog toga. Sve i ako je to što želiš uraditi pogrešno, uvijek ćeš se više kajati, ako ne što ne učiniš, nego ako učiniš.
Ako ti je ta osoba zaista bliska i ako te voli, shvatit će.

Kad bih potpuno delovao po sopstvenim težnjama, to bi bio pičvajz... Kapiram da bih živeo kao životinja-klošar, majke mi...

Ok, ali kako bi se ti osjecala da si lupam, odgojena kao feministkinja i ti sad pocnes da se dvoumis oko toga, ali si pod konstantim pritiskom roditelja koji su te to naucili, ne zelis da ih povrijedis, ali zelis i da poslusas sebe?

To mene otp muci, tj problem tog tipa (ne feminizam   )

o ne, svi smo mi djeca Sile...