nisi


sta da ti kazem a da te ne lazem 


svakako operi gace 

zavi me u crno 

ali evo, opracu gace pa makar i da su tudje 

Pa nikad i nece to biti to jer kad se ocistis tog osecaja doci ce neki drugi da te muce ...mi nikad ne znamo da li smo nesto trebali ili nismo dok ne uradimo - vreme je najbolji pokazatelj svega .
Ja sam uradila stotine stavri u svom ludom zivotu sto nisam trebala ali sam ih uradila .
Da nisam - sada bih se verovatno pitala sta bi bilo kad bi bilo .
Ovako znam .

Znam da ce doci nesto drugo da me nervira, ali kad gledam ljude oko sebe (posto sam pricala s par ljudi o ovome), svi su mi rekli sto i vi u principu, da slusam sebe i da je to najbitnije, ali imam osjecaj kao da me nisu do kraja razumjeli i kao da ne mogu da shvate da mi neko moze biti toliko blizak da bi se dvoumila zbog te osobe.

Mada opet, mozda su i glumili hladnocu, otkud znam.

Poenta je da mi te trileme pocinju mutiti i ovaj svakodnevni razum, kao da ne vjerujem sebi vise 

Vreme je da postanes cestit vernik   

Ocel me neko krstiti u to ime ? 

Ne razumem.
Zar je toliko bitno da se svi poklope i slože u stavovima? 

Mislim, ako Ceso imaš konkretan problem, onda on ima i konkretno rešenje.
Ali ako pričamo uopšteno...

Ja sam se, evo sinoć, raspravljao s mojim najboljim drugom dobrih sat vremena oko jedne osteljive teme, i nismo se složili na kraju. Al' se ipak kucnušmo čašama i završišmo temu svako sa svojim stavom, onim na početku.  Nije nam prvi put.
I?
I dalje smo najbolji drugovi.
I dalje imamo još 50 stvari oko kojih se slažemo i raspravljaćemo se još o 50 oko kojih se ne slažemo.
Bitno je da smo u isto vreme overili jednu simpatičnu devojčicu i zaključili da je mnogo simpatična.

E sad... ukoliko bi postojao pritisak s njegove strane i kad bi na sve načine forsirao i nametao svoje mišljenje. Verovatno mi više ne bi bio tako blizak drugar. Ali to sam samo ja.

Ne razumem tvoju nesigurnost, posebno kad si ti u pitanju.

Stvar je jednostavna.
Ili ćeš ti prihvatiti njeno (te osobe) mišljenje i odreći se svog.
Ili će ona prihvatiti tvoje i odreći se svog.
Ili ćete napraviti kompromis, bilo da se pomirite da ste delimično oboje u pravu, ili ćete se pomiriti s tim da ste oboje ostali ukopani u svojim stavovima ali se nećete previše nervirati oko toga.

Sve to pod uslovom da ostanete u dobri odosima.
Postoji i ono četvrto - da se raziđete.


E sad... ko je u pravu?  
Misim ono...  

Iz ovog ugla, ne poznavajući situaciju... neam pojma.
Mada ako ti je uteha... ja iskreno verujem u popravne. Tako da ne verujem da si toliko zasrala ili da možeš toliko da zasereš da se ne može popraviti.
I ako ako pogrešiš, pa šta onda...
Život nam uglavnom pruža drugu šansu. Samo je moramo uočiti u pravom trenutku.

hocesh li celog zivota slushati druge   . ja ti kazem da slushash svoj osecaj i poslushash druge  

Hocu ja .Vrlo rado . To je dobro i po mene ,ubirem kredit 

@ goa

Ne, nije u pitanju konkretno jedna stvar, vec gomila sitnih stvari koje se ne poklapaju izmedju mene i te osobe. Naravno da nije bitno da se svi slazemo u svemu, vec mi je bitna konkretno ova osoba.

Otkud znam zasto mi je vazno da imam harmoniju s tom personom, ali iz nekog razloga mi je bitno. Ali isto tako ne mogu da zanemarim sebe. I tu nastaje konflikt, ukratko.


Naravno kompromis je najbolja opcija. Ali posto se ja i ta persona ne slazemo vise oko mojih nekih izbora i aspiracija nego oko problema tipa 'sto se svaki vikend naroljas ko njasvi', onda se nekako osjecam kao da radim nesto lose.

@bf

ali moj osjecaj govori da poslusam sebe, a kad to uradim onda se osjecam lose zbog drugih, razumijes sada? 
tj ne zbog drugih nego zbog drugoG.