Moram priznati da me nekako privlace tornada, prosto zanemim nad takvim cudom prirode, bez obzira sto se svrstava u prirodne katastrofe, odnosno odnosi sve pred sobom. Nedavno sam u vise nastavaka pratila emisiju o tome, verujes li da je pracenje tornada postala turisticka atrakcija, odnosno ljudi placaju vise hiljada dolara da bi se makar malo priblizili...

ali, o tornadu... malo kasnije  :[115]:

Поплава

Поплава је природна појава која означава неуобичајено високи водостај у рекама и језерима, због кога се вода из речног корита или језерске завале прелива преко обале те плави околно подручје. Такође означава и нешто ређу и обично краткотрајнију појаву која се догађа на обалама мора.

Узроци поплава река и језера најчешће су високе оборине, односно нагло топљење снега и леда, док је код мора и великих језера узрок обично потрес, неуобичајено снажна олуја или деловање вулкана.

Кориштење благодати које доносе поплаве, односно борба против њихових негативних последица, били су значајни фактори у развоју првих људских цивилизација.



Izvor: Wikipedia

Суша

Суша је појава која се јавља када се на неком подручју појави значајан мањак воде кроз неко временско раздобље.

Појава суше постаје све чешћа у целом свету и погађа развијене као и неразвијене земље. До сада научници нису нашли поузданију методу за сигурно предвиђање суше тако да је није могуће предвидети вероватносним приступком, као ни њене прогнозе у реалном времену. Али без обзира на наведено, пратећи и анализирајући бројне метеоролошке, хидролошке и хидрогеолошке параметре сушу је ипак могуће наслутити, а тиме на неки начин и предвидети.

Насупрот других природних катастрофа суша се појављује полагано, траје дуго, уз захвата велика подручја иако њену просторну расподелу није могуће унапред тачно лоцирати. Суша се дешава полако, ретко изазива брзе и драматичне губитке у људским животима али због појаве глад и узроковане сушом, као директне последице, губици у људској и животињској популацији понекад су драстичнији од било које друге природне катастрофе.



Izvor: Wikipedia

Снежна лавина

Снежна лавина је назив за рушење великих маса снега низ стрме планинске падине, најчешће зими и у рано пролеће.

Често изазива велике штете и губитак људских живота, иако су с обзиром на релативно слабу насељеност планинских подручја, својим размерима обично ограничене у поређењу са другим природним катастрофама.



Izvor: Wikipedia

Вулкан

Вулкан представља отвор (или руптуру) у Земљиној кори, кроз који истопљена стенска маса (лава), пепео и гасови бивају истиснути на површину, где се хладе и таложе. Реч вулкан потиче од острва Вулкано у Тиренском мору, a наука која се бави изучавањем вулкана назива се вулканологија. Са становишта одређивања географског положаја и описом вулкана као морфолошки насталих облика након вулканских ерупција, без претензија улажења у сам процес настанка и његовог објашњења, вулканима се бави географија.

Појавни облици вулкана

Најуобичајеније схватање вулкана је да је он купастог облика са отвором у средини (кратер, ждрело или гротло) преко кога је повезан са жариштем. Међутим вулкани могу бити најразноликијих облика па чак и облика платоа (базалтни платои).

Установљено је да појавни облик вулкана зависи од више фактора а један од њих је свакако киселост магме.
Уколико су магме са садржајем силицијума (Si) већим од 63% ради се о киселим магмама. Овакве магме су најопасније јер имају велику вискозност и теже да заробе гасове који су присутни, ово даље изазива да магма избија под изузетно великим притисцима и долази до стварања стратовулкана. Последице овакве ерупције су катастрофалне. Стварају се пирокластични токови (овако настају стене игнимбрити), развијају се температуре до 1200°C услед којих ови токови прже све пред собом, а формирају слојеве који могу бити и неколико метара дебели. Вулкански пепео који се изнесе у атмосферу може прећи веома велике удаљености а његовом седиментацијом (таложењем) настају туфови.
Уколико магма садржи од 52-63% силицијума (Si) лава је интермедијарна. Оваква лава се обично јавља изнад зона субдукције.
Уколико магма садржи између 52% и 45% силицијума (Si) онда је базична лава. Ова лава (садржи повећани проценат магнезијума (Mg) и гвожђа (Fe)), је много мање вискозности од киселе магме, а вискозност зависи од температуре. Оваква лава обично има неколико честих појавних облика: pillow лава (изнад океанских рифтова), формира нову океанску и континенталну кору, и базалтни платои.
Ређе се јављају магме са мање од 45% силицијума, а зову се ултрабазичне. Установљено је да се последња ерупција овакве магме одиграла током протерозоика.

Највише вулканске купе
 
Вулкан на Индонежанском острву Јава
Мауна Kea (Хаваји) - 8818 m (под водом 4650 m), активан
Килиманџаро (Африка) - 5895 m, угашен
Дамаванд (Иран) - 5670 m, угашен
Попокатепетл (Мексико) - 5452 m, угашен
Кенија (Африка) - 5200 m, угашен
Арарат (Турска) - 5165 m, угашен
Кључевскаја Сопка (Камчатка) - 4800 m, активан

Такође и пречник кратера може имати знатне размере. Везув и Етна имају пречник кратера око 600 m, вулкани на Јави око 7 km, док вулкани на Хавајским острвима достижу и до 15 km у пречнику.

Географски распоред вулканских области на земљи
ватрени појас Пацифика
Средоземно-трансазијска област
Атлантско-океанска област

Ватреном појасу Пацифика припада највећи број активних вулкана. Од преко 600 активних вулкана, ватреном појасу Пацифика припада 418 вулкана.

Значајне вулканске ерупције
Ерупција вулкана Везув
У подне 24. августа 79. године снажна ерупција је уништила Помпеју, усмртивши око 20.000 људи.
Ерупција вулкана Тамборо
Ерупција овог вулкана који се налази на Суматри 1815. године, је потпуно затрпала, Сумбаву, градић са 14.000 становника. Од директних последица ерупције, обрушавања великих таласа на околна острва и глади страдало је преко 44.000 људи.
Ерупција вулкана Кракатау
Један од најстравичнијих вулкана се налази на истоименом острву у Индонезији. Вулкан је 1883. године буквално експлодирао, разневши две трећине острва, формирао је депресију дубине 300 m. Вулкан је изазвао велике таласе (цунамије) који су били уочени на свим отвореним морима света. Звук који је произвела експлозија вулкана, чула је једна дванаестина Земљине кугле, то је иначе најјачи звук икада произведен на Земљи. На Индонежанским острвима од последица ерупције страдало је преко 40.000 људи.


Ерупција Свете Хелене, Америка


Вулкан на Индонежанском острву Јава


Етна

Етна (позната и под именом Muncibeddhu или једноставно iddhu ('он', у смислу планине) на сицилијанском) је активни вулкан у Италији који се налази на источној обали Сицилије, близу Месине и Катаније.


Поглед на Етну из града Таормине

Етна је највиши вулкан у Европи, који се издиже на 3.320 метара надморске висине, додуше, треба споменути да висина вулкана варира због ерупција - Етна је за 51 m нижа него што је била 1865. То је такође и највиша планина у Италији јужно од Алпа и покрива подручје од 1.190 km². Етна је три пута виша од Везува, који се такође налази у Италији.

Етна је један од најактивнијих вулкана на свету и скоро да је у непрекидној фази ерупције. Иако је на више наврата изазивала огромне штете, Етна се не сматра врло опасним вулканом и хиљаде људи живе у њеној сенци. Плодно земљиште омогућава врло добар развитак пољопривреде.


Везув

Везув - је једини активан вулкан на копненом делу Европе. По последњим мерењима његова дужина износи 1.281 m, дубина кратера - 30 m.


Поглед са Везува


Анимација ерупције Везува 79. п. н. е.

Везув се налази на терену Италија, на Апенинском полуострву, поред Напуљског Залива. Најпознатија ерупција се догодила 79. године, када су уништени градови: Помпеја, Херкуланум и Стабије. Последња велика ерупција догодила се 1944. године.


Поглед на Везув из Помпеје


Попокатепетл

Попокатепетл (шп. Popocatépetl, наватл Popōcatepētl), познат још као El Popo, је вулкан у централном Мексику висине 5462 метара. Његов мањи парњак је вулкан Икстацихуатл висине 5286 метара.

Попокатепетл је други вулкан Северне Америке по висини, после вулкана Оризаба. То је један од најактивнијих вулкана у Мексику. Забележено је више од 20 великих ерупција овога вулкана од доласка Шпанаца у Мексико 1519. Последња велика ерупција догодила се 21. децембра 1994.

Име Попокатепетл је астечког порекла и на језику наватл значи „брег који се пуши“.


Вулкан Попокатепетл виђен са Кортесовог пролаза


Децембар 2000



Izvor: Wikipedia

Kako se zvalo ono čuveno gusarsko ostrvo koje je nestalo u katastrofaknom zemljotresu, jednom od dva zabeležena od 12 stepeni?

"PORT ROJAL (Jamajka)
Nekada poznat kao “najotvoreniji grad na planeti” što je prikazano u “Piratima sa Kariba” gde je Džek Sparou bio zarobljen pre nego što ga je Vil Tarner oslobodio. Ovo gusarsko ostrvo bilo je dom španskih pirata (Hispaniola) koji su bili ohrabreni od strane britanske vlade da se ovde nasele i pljačkaju francuske i španske brodove koji su tu prolazili. Godine 1962. veliki deo ostrva “progutao” je okean jer se dogodio katastrofalan zemljotres."


"1692. razarajući potres je pogodio Port Royal. S obzirom da je većim dijelom bio smješten na pješčanom grebenu dvije trećine grada je završilo na dnu mora. U kataklizmi je poginulo oko dvije tisuće stanovnika. Nakon toga Spanish Town je ponovno postao glavni grad Jamajke. Rađeni su pokušaji da se Port Royal obnovi jer je trećina grada još uvijek bila čitava i to je djelomično napravljeno. Port Royal je postao glavna engleska luka u tom dijelu Kariba ali 1704. grad je poharao razarajući požar. Nekoliko uragana tijekom prve polovice 18. stoljeća dokrajčilo je Port Royal a preostali stanovnici su se naselili u obližnjem gradu Kingstonu."


Da li mislis na Port Royal?

Jeste!!! Znam daje bio neki Port al nisam mogao da se setim. Pre više od trideset godina sam čitao o tome i već me sećanje malo zeza. Inače već negde sedamdesetih su počeli podvodna iskopavanja jer je sve to na maloj dubini i povadili su dosta vrednih stvari iz svakodnevnog života.

NASA: Ledeni pokrivač na Arktiku tanji nego ikad

Naučnici u američkoj Nacionalnoj agenciji za aeronautiku i svemirska istraživanja (NASA) tvrde da je led koji prekriva Severni ledeni okean tanji nego ikad. Istraživači NASA-e i Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu u državi Kolorado izveštavaju da nedavno formirani morski led, koji je podložniji sezonskom otopljavanju, sada čini 90 odsto ledenog pokrivača na Arktiku i da bi to moglo da dovede do još izraženijeg globalnog zagrevanja.

During the winter, winds and currents push some of the thick, multi-year ice out of the Arctic Ocean. In the past, that thicker ice was replenished by new ice that survived several summer melt seasons
Tokom zime vetrovi i morske struje odnose deleove debelog, višegodišnjeg leda iz severnog ledenog okeana. U prošlosti, taj deblji led obnovljen je naslagama novog leda koji je preživeo nekoliko letnjih sezona topljenja
Ako je verovati naučnicima NASA-e i Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu, led na Arktiku se topi i tanji je nego ikad. Tom Vagner iz NASA-e kaže da je to ozbiljan problem.

"Ovo je jedan od najboljih primera šta se dešava, dok Zemlja počinje da se zagreva zbog gasova koji izazivaju efekat staklene bašte", kaže Vagner.

Naučnici kažu da je 90 odsto leda na Arktiku formirano u poslednje dve godine i da je stoga ledeni prekrivač tanak. Tokom 1990-ih taj procenat je iznosio između 40 i 60 odsto, i Vagner dodaje da će ovaj tanji led dovesti do povećanja sezonskog topljenja ove godine.

"Deblji led traje duže led. Otporniji je na topljenje i vetar ga teže raznosi", ističe Vagner.

On upozorava da bi povećanje tankog leda i više njegovog topljenja moglo i da poveća globalnu temperaturu.

"Trenutno, severni pol funkcioniše kao džinovski klima urežaj za Zemlju. To je bukvalno veliko ogledalo na vrhu planete koje reflektuje sunčeve zrake", objašnjava Vagner.

Kako kaže, manjak leda ostavlja vodu u okeanima izloženu Suncu, a ona absorbuje sunčeve zrake, zagrevajući Zemlju. Vagner naglašava da bi topljenje leda moglo da promeni celokupni ekosistem Arktika i utiče na životinje koje žive tamo.

"Kako led nestaje, dolazi do potpune promene lanca ishrane, a mi ne možemo da znamo kakav će biti uticaj svega toga", ističe Vagner.

Vagner kaže da bi naučna zajednica morala da bolje objasni fenomen klimatskih promena javnosti. U međuvremenu, na drugom kraju sveta, ledeni breg Vilkins je na ivici raspadanja. Ledeni most koji je održavao breg u mestu nedavno se srušio, usmerivši još veću pažnju međunarodne zajednice na problem topljenja leda u polarnim oblastima.

 www.voanews.com

Zemlja se do 2100. pretvara u pustinju

Visoke temperature će do 2100. godine veliki deo sveta pretvoriti u pustinju. Zbog nestašice hrane i pitke vode doći će do masovnog izumiranja živih bića, uključujući i ljude, čija bi se populacija sa sadašnjih sedam mogla svesti na svega jednu milijardu, upozorava Džejms Lavlok (89), vodeći britanski stručnjak za klimu.

Džejms Lavlok poznat je po svojoj teoriji prema kojoj je Zemlja živi organizam. On tvrdi da će prosek letnjih temperatura već do 2040. godine biti 43 stepena Celzijusa. Broj ljudi koji živi na planeti pašće sa sedam na samo milijardu. Sahara će se proširiti na Evropu, a doći će do izumiranja živih bića neviđenih razmera zbog nestašice hrane i pitke vode.
Lavlok smatra da je već kasno da se ovaj proces zaustavi. On kaže da su posebno smešni pokušaji da se taj cilj ostvari smanjenjem emisije staklenih gasova ili promocijom alternativnih izvora energije poput turbina na vetar ili sunčevih kolektora. Lavlok smatra da su najbolje rešenje za usporavanje globalnog zagrevanja nuklearne elektrane.
– Ali čak i kada bi se danas emisija smanjila na nulu, prekasno je da se Zemlja ohladi. Kao i veliki brodovi – ne možete ih odmah zaustaviti gašenjem motora – tvrdi klimatolog.



Izvor: Blic