Ehinacea - depo belih krvnih zrnaca
Ta zrnca su poznata po nazivu "prirodne ubice" virusa

Za negu kože potražite marsejski sapun i kremu sa uljem noćurka. Rezultati se neće videti preko noći jer ni problemi nisu nastali preko noći.

Ovde moram opet da naglasim da danas na našem tržištu postoji značajna ponuda biljnih ulja hladno ceđenih koja se mogu koristiti u ishrani. Preparate treba uzimati samo u slučaju da niste u stanju da menjate svoje navike u hrani.

Za negu kože treba brižljivo birati proizvode. Nekvalitetna krema koja je puna emulgatora, konzervansa, boja, parfema i sličnih dodataka neće negovati vašu kožu - naprotiv izazvaće probleme koji se posle sporo i teško otklanjaju.

Iz Severne Amerike

Poplava proizvoda Ehinacee na našem tržištu je povod da se malo pozabavimo ovom temom odnosno biljkom Echinacea. Za koji (čiji) proizvod se odlučiti teško je i stručnjaku, a pacijenti su potpuno zbunjeni. Pri tom je otežavajuća okolnost, da je biljka neupućenima potpuno nepoznata jer nije sa našeg podneblja. Oglasi, TV spotovi prepuni su raznih spasonosnih eliksira koji vraćaju zdravlje, mladost...

Među njima su i preporuke za proizvode sačinjene iz ekstrakta Echinacae. Od pojave "stomak eliminatora" preko "Orlove vode" do "svetskih travki" nuđena je pomoć koja je nekako po pravilu okončavana olakšanim džepom. U tom mnoštvu vredne stvari se ne prepoznaju . Tvorci reklamnih poruka zbog nedostatka vremena ili mašte ili nepoznavanja onoga što nude sve pakuju u isti okvir. Ehinacea je biljka vredna pažnje, a upravo nailazi period kada može biti i od velike pomoći.

Istraživanja stimulatora našeg odbrambenog sistema donela su niz novih saznanja. Potvrđena je i dokazana opravdanost upotrebe lekovitog bilja, tačnije pojedinih biljaka u zaštiti i jačanju odbrambenih snaga organizma. Među njima je i Echinacea Angustifolia. Poreklom je iz severne Amerike. U medicinsku praksu je uvedena 1887. g. Intenzivna istraživanja poslednjih deset godina u velikoj meri su razjasnila koje aktivne komponente su nosioci dejstva.

Najvažnije delovanje je snažna stimulacija odbrambenog sistema organizma. Aktivne supstance ove biljke ubrzavaju množenje belih krvnih zrnaca (limfocita i makrofaga) što je početak funkcionisanja odbrane. Značaj ehinacaeae je i stimulacija sinteze interferona, koji je važan element odbrane organizma od virusnih infekcija. Značaj Echinacae u odbrani je i njena osobina da podstiče proizvodnju posebne vrste belih krvnih zrnaca poznatih po nazivu "prirodni ubice".

Niz ozbiljnih studija pokazala su nesporne efekte ove biljke protiv nazeba. Međutim, ova biljka se ne koristi preventivno zarad zaštite organizma da se ne pojavi nazebe. Nju treba koristiti onda kad je infekcija nastupila, tačnije nakon pojave prvih simptoma. Delovanje na odbrambeni sistem je baš u periodu kada je infekcija nastupila. Ona svojim lekovitim sastojcima podstiče organizam na pojačano stvaranje odbrambenih elemenata a koji će se boriti sa izazivačem infekcije.

Specifičan mehanizam delovanja je razlog preporučenog načina upotrebe. Samo pravilna upotreba u odgovarajućoj dozi daće željene efekte. Dakle, kao što je rečeno Ehinaceom se počinje terapija nakon pojave prvih simptoma (nazeba, gripe) i to sa 3-4 ml tečnog preparata svaka 2 sata prvog dana bolesti. Tečni preparat ima prednost jer se najbrže resorbuje te smo ovako započetom terapijom u najkraćem vremenu nakon pojave prvih simptoma obezbedili značajnu pomoć svom odbrambenom sistemu.

Ovde bih želela da podvučem da je za terapiju gripa i prehlada neophodno mirovanje. Naime sa virusima, koji su izazivači ovih oboljenja, mora s organizam izboriti aktivirajući sve svoje snage. U ovakvim situacijama nema potrebe za junačenjem, jer terapija koja nije praćena mirovanjem može dovesti do neuspeha odnosno do mnogo dužeg bolovanja što je lakša posledica.

Komplikacije koje nastaju kao posledica ovih virusnih infekcija je neadekvatna terapija:
1. zbog lošeg izbora preparata
2. zbog lošeg doziranja
3. zbog nedovoljnog mirovanja.
Komplikacije mogu ostaviti trajna oštećenja pojedinih organa.

Terapija se nastavlja tabletama (kapsulama). Tri puta dnevno 300 mg. koristi se dve nedelje. Virusna infekcija zahteva upotrebu većih količina tečnosti i laku hranu. Ovo obezbedimo toplim čajevima lipe i zove koje će pospešiti diurezu i organizam oslobađati nagomilanih toksina.
Alergija na Ehinaceu je jedina kontraindikacija.

Ostao j još jedan uslov za uspešnu terapiju - dobar proizvod. Od ponude koja je na tržištu - izbor sigurno nije dobro praviti na osnovu reklama. Šta je reklama?

U Vujakliji stoji " reklama (lat. reklamare glasno vikati) preporuka javno isticanje dobrih svojstava svoje robe i povoljnih cena u cilju zadobijanja kupaca (mušterija); trgovačko hvalisanje; vašarsko hvalisanje".

Sumnjivi travari

Naša stvarnost dovodi u pitanje i definiciju koju je dao Vujaklija. Naime svi reklamirani proizvodi su najskuplji na tržištu . To je posledica visoke cene koju su postavili mediji i naravno da krajnji potrošač plaća to kroz cenu proizvoda. Dakle reklama sigurno poskupljuje proizvod, ali nije sigurno da je reklamirani proizvod i kvalitetan.

Stoga pri izboru proizvoda koje koristite za terapiju, dopunu terapije ili dopunu ishrane nemojte se nikada oslanjati na reklamu već na savest svog apotekara. Imala sam primedbe na ovaj svoj savet u vidu žalbi na nezainteresovanost apotekara ili i izostanak traženog saveta. I to je moguće (U svakom žitu ima kukolja), ali vi birate. Apotekar j tu zbog vas, d vam pomogne, da vas posavetuje - odaberite takvog koji će zbilja brinuti o vašem zdravlju.

Nemojte se savetovati sa sumnjivim travarima koji proizvode čajeve i prodaju ih za 1500 din. Otkupne cene lekovitog bilja su takve da je sigurno samo jedno. Onaj ko prodaje čaj za 1500 din. misli samo na zaradu.
Piše: Vukica Stevanović

Zdravlje nema cenu
Hrišćanska kultura nalaže umerenost u svemu

Priroda i prirodni zakoni ukazuju na sklad- ravnotežu koju je čovek iz neznanja, osionosti, pohlepe... remetio a to se uvek kao bumerang vraćalo nazad. Čovek živi u svom okruženju i njegov organizam je u ravnoteži između svoji unutrašnjih mogućnosti i onoga što ga okružuje.

"... Jednom rečju, o svetskoj istoriji se može reći sve što čoveku bolesne uobrazilje može pasti na pamet. Samo jedno se ne može reći da je razuman. Pri prvoj reči čovek ima da se zagrcne. I evo šta se još svakog trenutka sreće: U životu uvek ima pristojnih i razumnih ljudi, mudraca i ljubitelja roda ljudskog, koji stavljaju sebi u zadatak da celog života postupaju što moralnije i razumnije, da tako reći, zrače svojom ličnošću svojim bližnjima, samo zato da bi im dokazali kako se na svetu zaista može živeti moralno i razumno.

A šta se dešava? Poznato je da su mnogi od tih ljubitelja, ranije ili kasnije, izdavali svoje principe i počinili neki skandal, koji put najnepristojniji.

Penicilin

Pitam vas sada: šta se može očekivati od čoveka kao bića obdarenog tako čudnovatim osobinama? Jer cela se čovekova misija, izgleda stvarno i sastoji samo u tome da čovek svakog trenutka dokazuje samom sebi da je čovek, a ne čepić na orguljama."

Čovek je u borbi za zdravlje otkrio Penicilin kojim je uspešno ušao u borbu sa bakterijama. u trenutku kad je otkriven Penicilin broj bakterija koji je stvarao penicilinazu i koje su bile neosetljive (rezistentne) na delovanje ovog antibiotika bio je mali. Nerazumna i prekomerna upotreba Penicilina dovela je do pojave sve većeg broja bakterija koje su neosetljive (rezistentne) na Penicilin. Bakterije se takođe bore za svoj opstanak.

Industrijalizacija i razvoj privrede koja, besmisleno je ponavljati, ugrozila i sve više ugrožava prirodu. Pri tom se o zaštiti životne sredine puno piše ali ne i o industrijskim produktima. Od rođenja je industrija uz nas. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je krenula u borbu za povratak dojenju, jer je nauka morala da dokaže da je dojenje prirodan i najzdraviji oblik ishrane odojčadi.

Tek rođena beba ne povija se u pamučne pelene već one koje uz absorbens (o čijim efektima na bebinu kožu ne znamo ništa) obezbeđuju da beba bude suva. O veštačkim bojama, emulgatorima, konzervansima, koji se dodaju u niz namirnica koje koristimo malo smo izvešteni kako deluju na naš organizam i koje nuspojave stvaraju sami ili možda u kombinaciju sa nekom drugom hranom ili lekom.

Iz svih navedenih razloga medicinska nauka je sakupila, a prikuplja i dalje dokaze koji neadekvatnu ishranu optužuju za poremećaj metaboličkih procesa i koji za posledicu imaju pojavu bolesti.

Stoga je postala moda potraga za zdravom hranom. Ali ne za zdravom hranom koja nosi oznaku zdrave hrane, već zdravom hranom koja je proizvedena na zdravom zemljištu, na prostorima koji nisu izloženi industrijskim zagađenjima, zatim tretiranje pesticidima... sve je to na početku odnosno pre industrijske prerade. Zatim dolazi način prerade i konzervisanja te rok čuvanja. Dovoljno je razloga da zbilja brinemo kakav je kvalitet proizvoda koji kupujemo.

Međutim nije dovoljno kontrolisati šta kupujemo već kako se sami ponašamo prilikom pripreme hrane.
Poslednjih godina opsežna istraživanja i rezultati skrenuli su pažnju na biljne boje koje već sada postaju deo raznih terapija. Posebnu popularnost stekao je paradajz za koji je dokazano da je značajno sredstvo u preventivi malignog oboljenja prostate.

Istraživači sa Harvarda objavili su opsežnu studiju svojih dugogodišnjih istraživanja. utvrdili su da osoba koja hrenom unosi 6,5 mg likopena dnevno smanjuje rizik za pojavu malignog tumora prostate za 21%. Međutim utvrdili su i način kako se likopen može iskoristiti u organizmu.

Ova biljna boja koja i sam plod štiti od razornog delovanja sunca ne iskorišćava se u organizmu iz sveže salate. Da bi je organizam iskoristio paradajz mora biti termički obrađen i tretiran uljem. Naime LIKOPEN je biljna boja po svojoj strukturi sličan B-karotenima rastvorljiva u ulju i organizam je tek tako rastvorenu može koristiti.

Dakle za preventivu gusta čorba od paradajza, sos od paradajza, đuveč sa puno paradajza, pa ona čuvena naša papazjanija koja je prepuna raznog korisnog povrća, naravno bogata i paradajzom.

Ovde imamo još jedan dokaz da ni u čemu ne treba preterivati. Da nije dobra samo barena hrana. Iskustvo je donelo običaj da za zimu ostavljamo is veže mleveni i kuvani paradajz.

Hrišćanska kultura u kojoj smo odrasli nalaže umerenost, a postovi, možda će nauka dokazati, da baš tako raspoređeni pomažu organizmu u borbi za održavanjem ravnoteže i skladnom životu sa prirodom.

Paradajz čorba

Na tržištu se već nalaze preparati Likopena. Do sada nisu primećeni nikakva sporedna delovanja niti interreakcije s drugim lekovima ili suplementima. Preparat je još prilično skup jer je tehnološki proces koncentrisanja likopena skup proces.

Sa likopenom se rade i nove studije jer ima indicija, ako rezultati istraživanja to potvrde, da će biti značajan faktor u prevenciji infarkta miokarda. Za sada je izvesno da daje dobre rezultate u preventivi malignog tumora prostate te da na hiperplaziju prostate nema efekta.

I evo jednog dobrog recepta za čorbu od paradajza:
U malo ulja se izdinsta glavica crnog luka i doda 100 g paste od paradajza. Nalije se vodom i pusti da provri. Čorbi se dodaje pirinač ili rezanci. Ko voli može je začiniti sa malo pavlake.
Piše: VUKICA STEVANOVIĆ

Rastavić protiv
vodene bolesti
Korovska biljka koja se pojavljuje po vlažnim, podvodnim, kiselim, livadama, njivama, močvarama i ritovima

Među slavnim imenima stare Grčke je i Pedanije Dioskorides ili Dioskorid. Njegovo delo De Materija Medica, napisano u 77 godini prvog veka, bilo je najznačajnije delo o poznavanju lekovitog bilja starog veka. Ovo delo je punih 15 vekova imalo ogroman uticaj na lekare mnogih kultura.

Kasniji medicinski pisci su obavezno, kad je reč bila o lekovitom bilju, isticali i citirali mišljenje Dioskorida. Njegovo delo je bilo prevedeno na rapski, talijanski, francuski i španski, a kasnije i na jezike svih kulturnih naroda. I rastavić, o kojem će danas biti reči, preporučivao je Dioskorid protiv plućne i vodene bolesti.

Korovska biljka koja se pojavljuje po vlažnim, podvodnim, kiselim, livadama, njivama, močvarama i ritovima. Pri sakupljanju treba voditi računa da se, na primer, ne znameni ili ne izmeša sa Eljuisetum palustre (žaba preslica, žabnica) koji sadrži toksične materije. Ovo je još jedan od razloga što treba voditi računa od koga se nabavljaju čajevi.

Muke s prostatom

Lekoviti sastojci, nosioci dejstva su silicijumova (kremena) kiselina do 10%, ali je u vodi rastvorljivo oko 0,5%, saponina, gorkih materija, flavonoida, fitosterola, tanina, minerala.

Sastav mu određuje i delovanje te opravdava upotrebu kod edema prostate, noćnog mokrenja, osteoporoze, krvarenja.

Ovde će detaljnije biti reči o problemima koji se javljaju kod hiperplazije prostate o kojoj muškarci nerado govore. Nakon 40-te godine prostata može stvarati neprijatne probleme pri mokrenju.

To je razlog da se odmah nešto preduzme. Kod lekara treba svakako utvrditi koji su razlozi nastalim problemima. Dijagnozu i terapiju mora odrediti lekar. Bez obzira da li su tegobe posledica hoperplazije ili upale, treba uz terapiju lekara učiniti neke promene i u ishrani i u navikama, što će svakako pomoći uspešnijem lečenju.

Pre svega, treba isključiti alkoholna pića i voditi računa gde i kako se seda, naime sprečiti bilo kakvu prehladu. Takođe izbegavati napitke sa ledom, koji mogu izazvati nagli i bolni zastoj mokraće. Svakodnevno koristiti med sa polenom (o čemu je ranije bilo reči).

Obroci treba da budu obogaćeni povrćem i voćem, a siromašni mastima, što će obezbediti dovoljno vitamina i minerala prirodnog porekla. U obavezan dodatak hrani uvrstite i semenke bundeve. Napitke u dovoljnim količinama u obliku čaja redovno uzimati, što će pomoći boljem ispiranju mokraćne bešike.

Evo nekoliko čajnih smeša koje možete i sami sačiniti:
Po 20g. rastavića, lista breze, žalfije, lista uve i korena koprive. Sve pažljivo izmešati i pet supenih kašika smeše popariti litrom ključale vode, poklopiti i ostaviti preko noći. Sutradan ocediti i popiti u 5-6 doza. Na isti način pripremiti smešu od po 25g rastavića, sitnice, lista borovnice i korena koprive. Čajeve piti nezaslađene ili ako se sade to činiti medom.

Svoje zdravstveno stanje možete očuvati ili narušeno popraviti ako i sami učinite napor da svojim ponašanjem i ishranom pomognete lekaru, a nikako neće biti rezultata ako nastavite po starom, a svoje probleme očekujete da vam reši lekar propisujući vam lek koji ćete redovno uzimati.

Neprestano se pozivamo na civilizacijski trenutak i šta mi to moramo sve imati jer smo u dvadeset prvom veku. Ako malo zastanemo i pogledamo što smo to radili u srednjem možda se malo postidimo i svoje pismenosti i svog odnosa pre svega prema sebi.

Od naše srednjovekovne medicine najviše sačuvanih spisa nam je ostalo iz higijene ishrane. Ova pojava se objašnjava time što je naš narod verovao da se može sačuvati od bolesti pa i od epidemija, ako svoj način života prilagode izvesnim higijenskim shvatanjima, pri čemu je način ishrane smatran najvažnijim higijenskim faktorom . Spisi koji su nam ostali ukazuju da su propisivana pravila po mesecima ili godišnjim dobima. Rado su čitani i prepisivani te su i bili najrašireniji spisi iz preventivne medicine. Mogli bi se danas ti spisi podeliti: na spise iz higijene ishrane i spise iz specijalne higijene.

Stari recepti

Najstariji spis sačuvan je u Prizrenskom zborniku. Sadrži kratke higijenske propise za sve mesece u godini počev od septembra do avgusta. Ovaj spis sadrži i savete koji se odnose na kupanje i spavanje. Spis upućuje da za ishranu treba upotrebljavati sve vrste riba, povrće i jagnjetinu, treba jesti što više povrća, ujutru piti mleko i često uzimati laksancije. U junu treba jesti zakiseljena jela, često se kupati i noge zalivati hladnom vodom. U julu dolazi do oboljenja intestinalnog aparata. Ovo izaziva ishrana voćem...

U hilandarskom medicinskom kodeksu se, uz poglavlja o bolesti, nalaze i zapisi iz specijalne dijetetike za pojedine vrste oboljenja. U poglavlju o efemernoj ognjici (koja nastaje zbog velike žalosti između ostalog) preporučuje i razonoda kao jedno od sredstava za lečenje... i da bijut kod njega laute i glumci da svire i da pije samo belo vino, i to umereno...

Mnoge od ovih propisa ne bi odbacivala ni savremena medicina.
Piše: Vukica Stevanović

Seme bundeve
Izuzetno je važno za ublažavanje tegoba kod uvećane prostate

Cucurbita pepo - bundeva, bela bundeva, belokorka, dulek, ludaja, bela tikva... U junu 2000. NIN je preneo vest sa naslovne strane "Klajne Cajtunga", dnevnog lista iz Graca, da je "ugrožen prinos bundeva". Verovali ili ne, ali bundeva je jedan od najvažnijih poljoprivrednih proizvoda Austrije, i ulazi u bilans godišnje proizvodnje produkata važnih za ishranu.

Seme bundeve je razlog što je bundeva dobila takav značaj među poljoprivrednim proizvodima, a ljubav Austrijanaca prema bundevi je i interes farmaceutskih kuća. Iz semena se dobija ulje koje je cenjeno zbog svog sastava i košta deset puta više od suncokretovog (oko trideset maraka litar). Novosadski Dnevnik je četrnaestog septembra doneo vest da se jedan Horgošanin, dugogodišnji uspešni povrtar, preorijentisao na uzgajanje bundeve. Kupac je farmaceutska kuća iz Švajcarske.

Naš narod je koristio za lek i bundevu i njeno seme. Seme ima oko 33% masnog ulja. U pulpi (mesu) ima oko 93% vode, a ostatak su: belančevine, bezazotne, materije, ekstraktivne materije, malo ulja...

Navika redovne upotrebe u ishrani sigurno je doprinosila opštem zdravstvenom stanju, kao što je pad upotrebe imao suprotne efekte. Uticaj potrošačkog odnosno medijskog pritiska već više godina sigurno je jedan od razloga pada potrošnje, kako bundeve tako i njenog semena. Tako smo bundevu, kao i niz drugih korisnih namirnica, zanemarili, odnosno zamenili novim industrijskim proizvodima.

Korisno seme

Nauka je dokazala niz korisnih sastojaka i u pulpi i u semenu i zahtevi za sirovinom su pojačani. Tako nam se bundeva vraća zapakovana u farmaceutske proizvode. Seme se koristi za ublažavanje tegoba uvećane prostate i pozitivni efekti su potvrđeni.

Stoga je mnogo korisnije u svakodnevnoj ishrani putem raznovrsnog voća i povrća obezbediti zaštitu i preduprediti poremećaje. Tako, na primer, za zaštitu prostate treba obezbediti u svakodnevnoj ishrani: med, polen, seme bundeve... U napitke, kroz koje se obezbeđuju vitamini i minerali, uvrstite i sok bundeve:
- limuntus - 2 kes
- prirodni ekstrakt kajsije - 2 kes
- voda - 7 lit
- šećer - 2 kg
- bundeva - 3 kg

Očišćenu bundevu staviti u šerpu i naliti vodu, kuvati dok bundeva ne omekša. Ispasirati bundevu sa tom vodom, dodati sve ostalo, izmešati da se istopi šećer i sipati u flaše.

Velika je grupa biljaka koja pokazuje diuretične efekte (pojačava mokrenje). Vrsta i intenzitet njihovog diuretskog delovanja veoma su različiti. Da bi se obezbedilo korisno delovanje, treba znati tačnu indikaciju.

Kod upalnih oboljenja bubrežne čašice, mokraćne bešike, mokraćnih kabala, mogu se koristiti uspešno biljni diuretici. Ovde se koriste takozvani diuretici u užem smislu, a oni se dele dalje na diuretike sa etarskim uljima i diuretike koji u svom sastavu imaju saponine.

Kod lečenja akutne upale bubrega potrebno je, osim diuretskog efekta, delovati i na povećanje kapaciteta bubrežnih funkcija. Danas se u svetu kod hroničnih nefroza, gde se pojavljuje jako izlučivanje belančevina, nastoji delovati na čitav metabolizam i ćelijske funkcije. Uz klasičnu sintetsku terapiju, koriste se prikladne biljke sa gorkim materijama.

Terapije nefritisa i cistitisa se redovno dopunjavaju čajevima. Protiv grčeva koji se pojavljuju u akutnim stanjima, pored redovne terapije, preporučuje se čaj od sitnice.

Problem bubrežnih kamenaca poslednjih godina je u porastu. Napadi koji su izuzetno bolni smiruju se i vrućim kupkama. Primenjuju se i čajevi kojima se podstiče snažna diureza.

Da bi se postigli željeni efekti, moraju se upotrebiti kvalitetni čajevi. Takav čaj može ponuditi proizvođač koji prati uslove razvoja biljke, sazrevanje, berbu, sušenje, skladištenje i transport. Tek tada možemo reći da imamo prvoklasan proizvod.

Dragoceni čaj

Koristiti čajeve kao dopunu terapije svih navedenih oboljenja je skoro obavezno. Izazivači oboljenja su bakterije koje su vrlo uporne, lako mutiraju i stvaraju sojeve koji su otporni na lekove. Stoga i dopunsku terapiju treba voditi pažljivo, birati najkvalitetnije proizvode i vremenski je duže primenjivati kako bi se sprečila pojava recidiva.

Otpornost bakterija, duža terapija i mogućnost recidiva je razlog da i ove opšte stvari i svaka biljka budu malo detaljnije obrađeni kako bi se shvatila važnost da se u infekcijama urogenitalnog trakta ne ulazi u samoterapiju već da se ovi problemi rešavaju sa lekarom, uz fitoterapiju kao dopunu lečenju. Samo tako se može obezbediti korektno lečenje i smanjiti pojava recidiva.
Piše: Vukica Stevanović

Blagodeti breze
Nauka je dokazala lekovite sastojke u listu i pupoljcima breze

Beluta verurucosa - Breza. Prostor koji je Čajkanović posvetio brezi u "rečniku srpskih verovanja o biljkama" govori koliko breza prati čoveka u verovanjima i obredima. On navodi da breza ima mnogo veću ulogu u verovanjima i odredima Istočnih Slovena nego u nas.

U ruskim prolećnim obredima, kao drvo koje najranije olista, češće nego sva druga, javlja se kao ovaploćenje biljne sile zemlje, u Ukrajini narodne pesme čuvaju verovanje da je brezovo stablo - telo, a lišće - kosa devojke koja se utopila.

U nas je breza ima apotropajsku moć. Od nje se plaše veštice. U Beogradu je viđen običaj gde svatovi polaze od kuće u crkvu, oni prelaze preko brezove metle - očevidno u nameri da brezova metla zadrži uroke i zle duše. Za brezu su vezane dve etiološke skaske. Zašto je breza prokleta? Spasitelja su šibali brezovim šibljem i zato ju je on prokleo...

Narod je verovao i u lekovitu moć breze. Koristio je brezovo lišće, koru i svež brezov sok koji se dobija u rano proleće.

Uvin čaj

Nauka je dokazala lekovite sastojke u listu i pupoljcima breze. Mladi listovi breze beru se u proleće, suše na promaji, u hladu. Lisni pupoljci se beru i brzo suše. Koriste se kao diuretici i antiseptici mokraćnih puteva najčešće u obliku čaja.

Uvae ursi folium - medveđe grožđe, medveđe uši ili medvetka, biljka koja se u od Hńúúú veka koristi u naučnoj medicini, a više od 150 godina upisana je u skoro sve farmakopeje sveta.

List se sabira u proleće kad je najlekovitiji . Lekovitost lista potiče od glikozida arbutina (arbutozida) i metilarbutina. Ima ih oko 11% ali propisi nalažu da list koji se koristi za pripremu čajeva ne sme imati manje od 6% ovih sastojaka.

Prilikom pripreme čaja, list se mora usitniti, ali i duže kuvati jer kožasta struktura lista onemogućava ekstrakciju lekovitih sastojaka.

Ovde posebno želim da napomenem i razjasnim nesporazume koji se događaju zbog istog naziva različitih sastava čajeva koji se nalaze na tržištu.

UVIN ČAJ je jedan od najpoznatijih, a od lekara najčešće preporučivan čaj. Na tržištu je dugi niz godina najviše prodavan UVIN ČAJ koji je proizvodila fabrika lekova Pliva iz Zagreba. Taj čaj je smeša više biljaka koje svojim zajedničkim delovanjem pomažu terapiju upale mokraćnih puteva.

Naime list uve ima antiseptička svojstva i ne pokazuje nikakva diuretička svojstva, dakle ne podstiče jače mokrenje koje lekari žele da podstaknu u terapiji infekcija mokraćnih puteva. Stoga je fabrika napravila smešu biljaka koje imaju dobra antiseptička, ali i značajna diuretična svojstva. Taj čaj je pokazao vrlo dobra svojstva i masovno je preporučivan od svih lekara.

Bakterije u mokraći

Paralelno sa ovim proizvođačem je INSTITUT ZA PROUČAVANJE LEKOVITOG BILJA odnosno dr J. Pančić napravio smešu pod nazivom UVENOL u kojoj biljne vrste obezbeđuju dobro antiseptično i diuretično delovanje, ali je kao diuretik upotrebljena situacija kojoj se pored diuretičnog pripisuje i umirujuće dejstvo na muskulaturu mokraćne bešike te tako obezbeđuje kompletnije delovanje.

Međutim, na tržištu je u prometu i UVIN ČAJ koji nije smeša različitih biljnih vrsta već monokomponetni čaj lista medveđeg grožđa (Uvae ursi folium). Čaj pripremljen od lista uve pokazuje samo antiseptična svojstva, laži ne dovodi do pojačanja diureze koja zavisi u ovom slučaju samo od količine popijenog čaja. I ovakav čaj nekad lekari preporučuju jer na početku lek daje bolje rezultate u terapiji upornih bakterijskih infekcija.

Na kraju terapije se propisuje čajna smeša koja se pije nekoliko meseci nakon završene terapije kako bi se obezbedilo dobro ispiranje mokraćnih puteva i sprečila pojava recidiva.

Ovo sam želela posebno da naglasim jer mnoge ljude zbunjuje činjenica da se na tržištu nalaze pod istim nazivom (UVIN ČAJ) proizvodi različitog sastava.

Posebno želim da podvučem jednu važnu stvar vezanu za primenu UVINOG ČAJA bilo da je u pitanju čist list UVE (MNOKOMPONENTNI ČAJ) ili čajna smeša. Naime, na početku terapije uz lekove koje je lekar prepisao ne treba piti prekomerne količine čaja (2-3 litra), kako mnogi praktikuju .

Ovo iz razloga što se tako velikim količinama tečnosti smanjuje koncentracija leka u mokraći i slabi ili gubi njegovo dejstvo. Stoga uz lekove treba piti normalne količine tečnosti, a tek po završenoj terapiji čaj pripremati i piti u velikim količinama.

U terapiji infekcije mokraćnih puteva korisnim se pokazalo svakodnevno ispiranje jakim čajem od lista uve čiji antiseptički efekat sprečava zadržavanje bakterija na izlaznim mokraćnim putevima te tako sprečava ponovnu infekciju.

Infekcije mokraćnih puteva su vrlo česte, bakterije izazivači vrlo uporne i teške za lečenje, i stoga je vrlo važno napomenuti da ovde nikako ne treba primenjivati automedikaciju. Naime, ni lekar ne određuje terapiju bez antibiograma što govori o velikoj šteti koju će te naneti sebi, ako se u ovim problemima ne obratite lekaru.

Neadekvatna terapija će samo lekaru otežati lečenje jer se samolečenjem bez laboratorijskog praćenja nećete izlečiti već stvoriti rezistentne (otporne) sojeve bakterija prema aktuelnim lekovima. Koliko je ovo važno, mislim da nema reči da se iskaže jer zapuštene infekcije mokraćnih puteva mogu se proširiti i na bubrege i dovesti organizam u vrlo loše zdravstveno stanje.

Recepti za smeše

Dakle, uz terapiju lekara, možete koristiti čajeve koji se nalaze u prometu, a s obzirom na to da terapija traje mesecima i da čajeve treba duže koristiti, zarad promene ukusa uz uspešno delovanje možete sami sačiniti sledeće smeše:
- 50g lista breze
- 50g lista kadulje
- 50g lista uve
- 50g rastavića
- 50 g lanenog semena

Odmerene čajeve dobro izmešati i jednu supenu kašiku smeše preliti ključalom vodom poklopiti i kuvati 3-5 min. Poklopljeno ostaviti na toplom 2-3 sata. Piti 4-6 čaša dnevno bez šećera.
- 50g lista uve
- 50g lista breze
- 50g kukuruzne svile
- 50g sitnice
- 50g korena sladića
Ovu smešu pripremati na isti način kao prethodnu.

Na isti način se može pripremiti i sledeća smeša, ali se ona preporučuje kao dopuna terapiji onih koji imaju probleme sa peskom u bubrezima
- 50g lista uve
- 50g lista breze
- 50g rizoma pirevine
Piše: VUKICA STEVANOVIĆ

Falsifikati lista uve
Kao falsifikat najčešće se pojavljuje list šimšira

Dakle, priprema se i koristi kao i napred navedeni čajevi.
U prometu se pojavljuju i falsifikati lista uve. To je najčešće list šimšira koji je nešto tanji, ali s obzirom na to da ne sadrži arbutozid i nema nikakva lekovita svojstva, i ovo je jedan od razloga zbog kojih treba jako voditi računa gde i od koga nabavljamo čajeve.

Arterioskleroza je dijagnoza zbog koje se javio značajan broj čitalaca a zbog kompleksnosti problema i opširnosti teme odlučila sam da nekoliko tekstova posvetim ovom problemu.

Prema podacima iz literature ovog oboljenja nije bilo u drevnim vremenima.

Bolest sredovečnih

Kako se ovo oboljenje manifestuje u sredovečnom dobu, a učestalije primećuje u starosti to je njegovo izučavanje priključeno teorijama starenja kojih ima oko dvestapedeset. Godine života kao osnovni parametar hronološke starosti daju nam manje podatke od parametara koji određuju biološku starost. Te razlike su jasno vidljive u komentarima koje čujemo skoro svakodnevno: "Odlično izgleda za svoje godine" ili "pogledaj, nema ni šezdeset, a pravi starac".

Mislim da nije dovoljno reći nekom da promeni navike u ishrani, jer njegovi zdravstveni problemi nastaju zbog nepravilne ishrane. Iz prakse znam i videla sam mnogo pacijenata koji već imaju značajne zdravstvene probleme, pod terapijom su u čijem sastavu je i spisak namirnica i količine koje smeju (ili moraju) dnevno unositi sa obrocima.

Jasno je da se ono "smeju" odnosi na prokazane namirnice, a "moraju" na obaveze kojima je siromašna ishrana obolelog. Da apsurd bude veći, ni oboleli ni njegova porodica ovu ishranu ne smatraju normalnom, pa se za obolelog posebno kuva, a ostali ukućani i dalje jedu hranu koja će ih, najverovatnije, jednog dana dovesti do spiska po kome će se hraniti .

Retki su primeri gde obolelog prati cela porodica, ali po pravilu (moje iskustvo) u ovakvom prihvatanju rezultati terapije su mnogo bolji. Naime, bolesnik se ne oseća izdvojenim u porodici, njegovo psihičko stanje je bolje a iskušenja i prekršaji u ishrani ređi što rezultira napretkom i boljim zdravstvenim stanjem.

Iz rečenog je jasno da menjati navike treba pre no što dođe do problema. Kako? Na opšte društvenom planu teško ili skoro nemoguće. Skoro nikakve, ili vrlo male rezultate je postiglo SZO (Svetska zdravstvena organizacija).

Pre svega, bitno bi se morali izmeniti zakoni. Možemo samo da zamislimo kakva bi bila reakcija proizvođača (koji napr. hoće da reklamiraju neku od namirnica "Za generaciju koja raste"), kada bi im zakonodavac naložio da uz tu reklamu moraju da obaveste svoje potrošače da je njihov proizvod zdravstveno ispravan, ali da daleko veću biološku vrednost i značaj za generaciju koja raste ima med.

Dakle, ne zabraniti, već obavezati na informaciju koja ne dovodi u nedoumicu . Nisam našla nikada podatke, ali po mojoj slobodnoj proceni po glavi mališana troši se više kremića nego meda. Kako bi reagovao proizvođač kada bismo doneli zakon u kojem bi uz reklamu Coca-Cole stajalo zdravstveno ispravno, ali i za decu i za odrasle je daleko korisnije razmutiti kašikicu meda u pola čaše vode i dodati isceđen sok od pomorandže... Dakle, nikako zabranjivati, već tačno informisati.

Činjenica da nam navike u ishrani stvaraju mediji koji priho ostvaruju od visokoprofitabilne privrede koja svog potrošača vidi kao "ciljnu grupu" za koju angažuju marketinške stručnjake čiji se rezultati rada mere brojem prodatih jedinica. Ako znamo da su ovi stručnjaci najbolje plaćeni, to će ostati sve dotle dok beleže rezultate, onda je jasno da pojedinac iz ciljne grupe skoro da nema šanse.

I zbilja, ovde se jasno vidi koliko su istinite reči profesora Tucakova "Trnoviti su putevi koji vode istini". Naučnici ispituju, istražuju i rezultate svojih radova sve češće čine dostupnim javnosti. I SZO (Svetska zdravstvene organizacija) se kroz projekat podizanja kvaliteta zdravstvene usluge zalaže za instituciju kućnog lekara koji će biti pravi savetodavac porodice. Apoteke su u svetu takođe izmenile izgled i u njima se može dobiti niz saveta koji doprinose postepenom menjanju navika stanovništva.

Iz kontakta sam shvatila da su mnogi zainteresovani, ali nedovoljno informisani, i stoga ću pokušati da navedem osnovne razloge poremećaja i posledice loših navika. Nadam se da će onima koji se već trude ovo biti od pomoći. Svako ko poželi bar da se informiše o problemima koje stvara nepravilna ishrana već je učinio prvi korak ka zdravijem a samim tim i lepšem životu.

Previše masti

Loša ishrana dovodi do metaboličkih promena koji u rezultatu pokazuju arteriosklerotične promene. Glavni uzrok arterioskleroze je u poremećenom metabolizmu masti, uglavnom holesterola (hiperholesterolemija), belančevina i ugljenih hidrata. U tkivima dolazi do pada koncentracija minerala i vitamina.

Usporavaju se oksidativni procesi, nagomilavaju se slobodni radikali i nastaju promene u žlezdanom, vezivnom i mišićnom tkivu. Reakcija organizma na nervne nadražaje slabi, u centralnom nervnom sistemu slabi napon i brzina provodljivosti nervnih impulsa.
Piše: Vukica Stevanović

Srce i bubrezi prvi stradaju
Umni i fizički zamor raste, radna sposobnost opada

Sklerotizovanje krvnih sudova narušava njihovu elastičnost, dolazi do ishemije, degenerativnih i atrofičnih procesa u krvnim sudovima srca, aorte, mozga, bubrega što dovodi do nastupa opšte skleroze.

Proces razmene lipida završava se uglavnom u jetri, a po mišljenju A. L. Mjačinkova nije isključena mogućnost narušavanja specifične funkcije jetre, koja kako je poznato, igra značajnu ulogu u metabolizmu masti.

Prvi znaci

Arteriosklerotična oštećenja srca manifestuju se kliničkim sindromima: napadima stenokardije, trombozom koronarnih sudova, infarktom miokarda, arteriosklerozom koronarki, srčanom insuficijencijom i td. Tegobe obolelih su raznolike: razdražljivost, potištenost, opadanje koncentracije, narušen san...

Umni i fizički zamor raste, radna sposobnost opada, pojavljuje se nesvestica, vrtoglavica, šum u ušima i glavi. Arteriosklerotično oštećenje zidova bubrežnih arterija dovodi do narušavanja funkcije bubrega, a u organizmu se zadržavaju razni toksični sastojci trujući ga.

U početnom periodu arterioskleroza povećava u krvi procenat holesterola, podiže koagulaciona svojstva, a narušava izlučivanje žuči.

Naravno, simptomi se pojavljuju različitom brzinom, na različitim delovima što zavisi od individualnih karakteristika i najčešće korišćenih "nepoželjnih namirnica". Posledice nepravilne ishrane su dovoljni argumenti da se potrudimo i pokušamo da menjamo nešto zarad sebe i svojih najbližih. Kultura nije samo pristojno ponašanje, ili da se zapitamo: da li je pristojno svesno sebe dovesti u neupotrebljivo stanje?

Razvoj arterioskleroze može biti vrlo usporen (godinama). Lečenje je neophodno sprovoditi, ali glavno mesto mora da zauzme preventiva.U terapeutski proces obavezno ulazi promena opšteg režima života sa doziranim (svakodnevnim) fizičkim aktivnostima.

Pri smanjenju umnih i fizičkih napora smanjuje se i intezitet razmene materija a ako se tome doda preobilna i neadekvatna ishrana, šteta se kompletira. Stoga je neopho-dno napraviti osnovnu restrikciju namirnica koje koristimo u svakodnevnoj ishrani: redukovati broj namirnica koje sadrže holestrol, ograničiti upotrebu masti, kuhinjske soli i ugljenih hidrata.

Svakodnevne obroke obogatiti svežim ili lako obrađenim voćem i povrćem. Alkohol i pušenje potpuno isključiti. Terapija je složena i vrlo ograničena te je ishrana njen neophodan prateći činilac a i preventiva.

Spora a opasna

Pravilna ishrana podrazumeva izbor vrste i količine namirnica za svakodnevne obroke, način prerade ... Dobar izbor, ipravna prerada obezbeđuje dobru iskorišćenost hrane koja treba da nam obezbedi :
- stvaranje izvora energije za razne procese u organizmu i za naše svakodnevne aktivnosti
- stvaranje gradivnih materija za zaštitu organizma i obnovu tkiva koja održavaju funkciju organa našeg tela.
- materije koje su neophodne za regulaciju različitih procesa u našem organizmu

Dakle, ono što je neophodno da znamo jeste da su nam za život neophodni:
- masti, belančevine i ugljeni hidrati
- vitamini i minerali
- voda

Ono što je takođe vrlo važno i što bi svako morao znati jeste da naš organizam u najvećem broju slučajeva hranu koju unosimo prerađuje ( razgrađuje ) i prerađene sastojke pretvara ( sintetiše ) u oblike koje koristi za svoje potrebe.

Pazite na hranu

Međutim, ima određeni broj sastojaka koje organizam nije u stanju da sam stvori ( sintetiše ) iz uzete hrane već se ti sastojci moraju nalaziti u hrani u onom obliku koji je potreban u organizmu. To su sastojci koji su organizmu neophodni pa su stoga i dobili ime bitni (esencijelni).

Pri svemu je važno znati da hrana mora biti raznovrsna kako bi se izbegli njeni loši efekti . Dugo je važilo pravilo da nema kvalitetnog obroka bez mesa. Sporo nam stiže do svesti da je jednolična ishrana pogubna za naše zdravlje.

Podaci vrlo rečito govore o stanju našeg zdravlja. Samo u zapadnoj Evropi i SAD svake godine na svakih 200 stanovnika jedan doživljava srčani udar. Razlozi za ovo su nepobitini - faktor ishrane je osnovni uzrok. Odgovorna je prekomerna količina masti i holesterola u svakodnevnoj ishrani.

Maligna oboljenja zauzimaju vrlo visoko mesto u smrtnosti. Ovde se takođe stiglo do procena da je trećina ovih oboljenja uzrokovana lošom ishranom.

Gde se tu mi nalazimo ? Istraživanja su pokazala da samo 21% dece i mladih pije mleko, da 60% dece i omladine i 63% odraslih nikada ne jede ribu. Voće i povrće nisu naše omiljene namirnice, voćni sokovi nisu deo svakodnevne ishrane, a sokove od povrća i čajeve pijemo samo kad smo bolesni.

Zato je meso, i to svinjsko, u vrlo visokom procentu zastupljeno u svakodnevnoj ishrani. Ekonomska situacija je otežala opštu sliku naše ishrane, jer su loše navike uz nekritičan izbor namirnica pogoršale oštu sliku zdravstvenog stanja. Ako se ovome doda stres kao značajan faktor rizika, onda se može slobodno reći da zvona zvone na uzbunu i da je neophodno da se pokrenemo kako bismo, uz malo truda i sa oskudnim sredstvima, obezbedili pristojan biološki život.

Istraživanja na našim prostorima su pokazala da je dominantno prisutan faktor rizika po zdravlje : nepravilna ishrana, prekomerno uživanje alkohola, pušenje, nedovoljna fizička aktivnost.
Piše: Vukica Stevanović

Sprečimo arteriosklerozu
Četvrtina odraslih svaki drugi dan jede opasnu svinjetinu

Ako pogledamo ovu sliku onda su nam loše navike daleko veći problem od ekonomske situacije, te da se i u ovoj lošoj ekonomskoj situaciji brigom o izboru hrane može dosta učiniti na smanjenju faktora rizika .Međutim, poražavajuće je to što se prema rezultatima istraživanja stvari ne menjaju već trideset godina. Kod nas su, na primer ,neka istraživanja u Beogradu pokazala isti procenat nedovoljno uhranjene i gojazne dece.

Naša dominantna "namirnica" je, svakako, svinja jer su istraživanja pokazala da dvadesetpet posto dece i omladine i isto toliko odraslih svaki drugi dan jede svinjsko meso. Dovoljno povrća kod nas jede 54 odsto mladih i 56 odsto odraslih. U Vojvodini se jede najmanje povrća. Ista slika je i sa voćem. Procenti su slični kao kod povrća, a u Vojvodini više vole štrudlu od voća.U ukupnoj populaciji već imamo 17odsto patološki gojaznih. Podatak koji je, može se reći, zabrinjavajući je da je 40 odsto mladih nezainteresovano za zdravlje.

Ako ovoj ukupnoj slici dodamo i deo naše stvarnosti da se već godinama preti, a nikao da se realizuje i stavi pod kontrolu siva ekonomija. Ovde se možete začuditi upitani kakve ona veze ima sa zdravljem.Ogromne - u svim našim patologijama, počev od ishrane, mi svoje zdravlje ugrožavamo i stresovima koje svakodnevno doživljavamo skrivajući nešto. To što su "sposobni" oni koji izbegnu obaveze vraća se kao bumerang. Utajeni porezi smanjuju zdravstveni budžet i mogućnosti delanja zdravstva u preventivi. Nema novaca ni za lečenje a o preventivi ni govora. Do boljih vremena moramo se sami brinuti o sebi i svojoj porodici.

Hrišćanstvo kojem pripadamo i koje je postalo i naš kod u osnovi nosi duhovnost koja nas vodi na put mira. Uči nas ljubavi, plemenitosti, lepoti davanja. Do sreće stiže onaj ko daje, ko pomaže, a ne onaj ko otima. I baš to učenje je u našem narodu donelo običaj da je svaki kraj imao po neku porodicu koja je brinula o zdravlju ljudi tog kraja. Umeće lečenja se prenosilo odabranom u porodici koji su nastavljali tradiciju.

To su naši znani i neznani narodi travari o kojima prof. dr Nada Kovačević u svojoj knjizi "Osnovi Farmakognozije" u odeljku "Istorijat i primena lekovitih sredstava iz prirode" kaže "Ne mogu biti izostavljeni ni naši narodni vidari i travari jer su odigrali značajnu ulogu u lečenju naroda tokom prošlih vekova". Iz brojnih dokumenata koji su sakupljani nesumnjivo je da su to bili ljudi koji su svoju veštinu lečenja koristili da pomognu bolesnima, a nikako za lično bogaćenje. Međutim danas takvi skoro da ne postoje. Šta imamo danas, opet ću navesti citat iz Osnova Farmakognozije:

"Međutim, danas je mnogo onih koji sebi pripisuju poznavanje tradicionalnih veština lečenja, dok u stvari poseduju samo ograničeno znanje o nekim lekovitim biljkama, a često ga i nepravilno koriste". Na tu drugu vrstu upozoravam jer je nesumnjivo, pravu pomoć iz prirode će imati samo oni koji koriste sada već bogata naučna saznanja i procene objektivne pomoći koja se može očekivati i dobiti iz prirodnih sredstava.

Farmaceutska tehnologija, kao zasebna nauka koja se bavi formulacijom lekova u svojim zahtevima za dobijanjem dobrog leka postavila je kao uslov za prolaznu ocenu cenu leka. Naime lek neće dobiti visoku ocenu ako visokom cenom ograničava mogućnost primene svakom kome je on potreban.

Čemu sve ovo pitaćete se vi. Samo iz jednog razloga. Ako želite sebi ili svojim bližnjima da pomognete u olakšanju ili otklanjanju zdravstvenih problema prvi uslov da ostarite svoj cilj da se obratite na pravo mesto bilo za savet, bilo da vam treba pomoć pri izboru određenog sredstva, kvalitetnog proizvoda, načina upotrebe...

Kad su u pitanju prirodna lekovita sredstva koja su vrlo kompleksnog sastava i u mnogim slučajevima na granici između hrane, dijetetskog ili pomoćnog lekovitog sredstva. Da bi ovo o čemu govorim bilo jasno navešću jedan primer. Svima dobro poznata biljka za koju se može slobodno reći da nema kuće u kojoj se nije našla je kamilica. Njen cvet je lekovit i koristi se za pripremu čaja njen cvet ili prah koji je spakovan u filter vrećice.

Odmah da razjasnimo. Filter vrećica je trgovački proizvod koji je ustupak civilizaciji i "nedostatku vremena" ali od njega ne očekujte nikakvu pomoć. Sve blagodeti koje ste osetili od ovakvog čaja potiču od tople vode čiji ukus je popravila filter vrećica ostatkom kompleksnih jedinjenja koja nisu izgubljena tokom prerade. Lekovitih sastojaka u njemu nema ili ih nema u količini koja obezbeđuju lekovito delovanje. Sa cvetom kamilice će te dobiti svakako kvalitetniji čaj ali ni tada nije sigurno da imate pun efekat.

Naime u prometu imate pakovanja različitih proizvođača. na tim pakovanjima je deklarisan sastav (cvet kamilice) količina, rok trajanja. Ovakva deklaracija ukazuje proizvod koji ste kupili i proizvođač vam nudi kamilicu koja je higijenski ispravna.
Piše Vukica Stefanović

Ne leči svaki čaj
Ako napitak nije farmakopejski deklarisan neće vam pomoći

Jedini proizvod koji vam garantuje i lekovitost tog cveta je onaj kada proizvođač deklariše farmakopejski kvalitet. Jedino tada ste sigurni i jedino tada možete očekivati i dobiti lekovite efekte koje ima kamilica.

Deklarisan farmakopejski kvalitet znači da proizvod koji je pripremljen za tržište, sadrži cvet kamilice koji. stranih primesa nema više od 2,5 odsto, drugih delova biljke (osim cveta) nema više od 2,5 odsto, glavica sa drškama dužine od 2cmm nema više od 6 odsto, te sadržaja etarskog ulja najmanje 0,30 odsto. Samo taj kvalitet biljke daje napitak koji ima protivupalna (antiflogistična) svojstva. Samo takav čaj dakle ima lekovita svojstva.

Promenite navike

Stoga i upozoravam na proizvođače koji prave proizvode iz lekovitog bilja, koji su preplavili medije nudeći svoje "spasonosne" proizvode koji nemaju pokriće u kvalitetu, a basnoslovne sume ukazuju na njihov cilj. Stoga, bilo koji čaj da kupujete (monokomponentni ili čajnu smešu) uporedite sa cenom čaja čiji je proizvođač Institut za proučavanje lekovitog bilja "Dr. J. Pančić".

Njihovi proizvodi prolaze kontrolu u otkupu, u preradi i pakovanju. Dobro opremljena laboratorija i visokoobrazovan kadar vam garantuju kvalitet. Njihov cilj u proizvodnji koji su sebi postavili je kvalitet. Koji cilj je postavio sebi proizvođač kome za istu količinu čajne smeše izdvajate i do deset puta veći iznos, zaključite sami.

Sve ovo do sada je rečeno zarad naglašavanja koliko je važno da se na početku ne pogreši. Naša samopomoć odnosno rešenost da napravimo promene u svom načinu ishrane i zaštiti zdravlja mora da počne od dobro odabranog proizvoda. U suprotnom, očekivani efekti će izostati i razočarani ćemo se vratiti na stare puteve koji nas neće odvesti do zdravlja.

Ovo je posebno važno za našu odluku da napravimo reorganizaciju u svom životu i da se zaštitimo od promena i štete koje našim organima donosi arterioskleroza. Uspeh svakog od nas, ovde posebno apelujem na majke i supruge koje svojim umećem i domaćičkim sposobnostima mogu i sasvim nesvesno i bez namere da ugroze zdravlje i budućnost svojih najbližih.

Dakle domaćice budućnosti neće se takmičiti u umeću pravljenja majoneza, toplih sendviča, torti bogato ukrašenih... već u sastavljanju jelovnika za svoju porodicu biološki vredne hrane. Njenoj porodici će biti ponuđen jelovnik kako po izboru, tako i po načinu obrade namirnica koje će obezbediti obroke koji zadovoljavaju potrebe organizma i obezbeđuju normalno funkcionisanje.

Takav pristup će svakako obezbediti više zdravlja za njenu porodicu, a i bolesti će se lakše pobeđivati.

Iz svega dosada rečenog može se zaključiti da se savremene domaćice nikako neće zadovoljiti receptima. Osnov kuvara koji će one tražiti dobiće daleko kompleksnija uputstva o načinu obrade i pripreme namirnica. Način sastavljanja jelovnika imaće istu važnost kao i izbor namirnica.

Domaćice svih obrazovanja moraće se "naoružati" znanjem jer borba sa prirodnim neprijateljima (bakterija, virusi, gljivice...) ima dugu tradiciju i iskustvo koje će lakše obezbediti uspeh, nego opasnosti od prijatelja koji stižu iz profitabilne proizvodnje koja je spremna i da sakrije opasnosti koje se kriju u njenim lepo spakovanim i vrhunski marketiranim proizvodima. I opet po onoj narodnoj "Sačuvaj me bože od prijatelja, od neprijatelja ću se sam sačuvati".

Preventivom arterioskleroze bavićemo se organizacijom obroka u svojoj porodici a pri tom ćemo uvesti neka pravila kojih se moramo pridržavati pri planiranju nedeljnih i dnevnih obroka. Pre svega moramo sami znati i svoju decu naučiti kakav je zadatak hrane. Dakle kroz dnevne obroke obezbeđujemo gradivne materije koje obezbeđuju normalan rast, zamenu materija koje su se istrošile radom organa, te našim fizičkim i umnim aktivnostima.

Belančevine

Hranom takođe obezbeđujemo telesnu toplotu. Hranom moramo obezbediti i zaštitne materije koje nas štite od bolesti.

Za rast i izgradnju neophodne su nam belančevine a njih ima visokovrednih, koje su nam neophodne jer sadrže aminokiseline koje naš organizam ne stvara, i belančevine koje su manje vredne, odnosno one koje su sastavljene iz aminokiselina koje naš organizam može i sam sintetisati.
Piše: Vukica Stevanović

Kako pravilno sastaviti obrok
Namirnice ne držite dugo u vodi jer se gube hranljive materije

Visokovrednih belančevina ima u mesu, ribama, jajima, siru a od povrća punovrednim belančevinama bogate su mahunarke (pasulj, sočivo). Na sredini su negde po bogatstvu i belančevina i bitnim aminokiselinama pečurke, žitarice, orasi, mleko, krompir, mala količina se nalazi u voću, korenju i lišću povrća.

Mineralne materije koje su neophodne telu da bi gradilo enzime kojima se obezbeđuje normalna razmena materija nalaze se u povrću, voću i mleku i one su baznog karaktera. U mesu, jajima, siru, mahunarkama i proizvodima od žita minerali su kiselog karaktera. U mesu, jajima, siru, mahunarkama i proizvodima od žita minerali su kiselog karaktera.

Hranom moramo obezbediti obe vrste mineralnih sastojaka u takvom odnosu da se postigne višak baznih mineralnih sastojaka. To se obezbeđuj tkao što se za obroke planira količina voća, povrća i mleka obezbeđuje 5-7 puta više nego namirnica koje imaju minerale kiselog karaktera. Voda je važan sastojak dnevne ishrane.

Masti u malim količinama služe telu kao gradivni materijal jer se nalaze u svim ćelijama naših tkiva, a i sloj ispod kože bogat je mastima. Mastima se obezbeđuje energija. Pored masti organizmu su potrebne i materije slične mastima (lipoidi). Lipoidi bogati fosforom su lecitni a ostali su holesteroli. Holesterola ima i u biljnim i životinjskim namirnicama, a ulazi u sastav naših ćelija i ćelijske tečnosti.

Dakle, holesterol je neophodan organizmu ali ne u prevelikim količinama. Prevelike količine holesterola dovode do poremećaja u organizmu i do taloženja holesterola u zidovima krvnih sudova. Holesterola najviše ima u žumancetu jajeta, i mozgu, džigerici crnoj i beloj, buteru, mleku i svinjskom mesu.

Hranu treba pripremati sa puno začina koji su bogati aromatičnim supstancama koje postiču lučenje sokova koji pomažu varenje hrane. Prilikom priprema namirnica držati se pravila da se pri pranju ne drže dugo u vodi jer se hranljive materije rastvorljive u vodi gube. Povrće se ljušti, tako ili bari u ljusci. Kuva se u pari, bari u malo vode i dinsta, uvek poklopljeno.

Oprezno s mesom

Da bismo pravilno sastavili obrok moramo znati bar osnovne karakteristike namirnica kako bi ono što jedemo odgovaralo potrebama našeg organizma. U prilogu je tablica osnovnih sastojaka mesa.

Meso je namirnica iz koje obezbeđujemo u najvećoj meri neophodne belančevine. Ova namirnica je siromašna belančevinama, a količina masti zavisi od uhranjenosti životinje. Vitaminima je siromašno, a od mineralnih materija sadrži: kalcijum, fosfor, kalijum, magnezijum i kuhinjsku so.

Meso u obroku treba planirati samo u potrebnim količinama. Normalne potrebe se određuju prema telesnoj težini. Naime broj kilograma telesne težine je količina koja određuje broj grama belančevina potrebnih za jedan dan.

Riba zdravo jelo

Riba je mnogo bolja hrana za naš organizam od drugih vrsta mesa. Njom se obezbeđuju belančevine ali i vitamini i mineralne materije (fosfor, kalcijum i jod). Najlakše se vari kuvana riba.

Do sreće stiže onaj ko daje, ko pomaže, a ne onaj ko otima. I baš to učenje je u našem narodu donelo običaj da je svaki kraj imao po neku porodicu koja je brinula o zdravlju ljudi tog kraja. Umeće lečenja se prenosilo odabranom u porodici koji su nastavljali tradiciju .

To su naši znani i neznani narodni travari o kojima prof. dr Nada Kovačević u svojoj knjizi Osnovi farmakognozije i odeljku Istorijat i primena lekovitih sredstava iz prirode kaže "Ne mogu biti izostavljeni ni naši narodni vidari i travari jer su odigrali značajnu ulogu u lečenju naroda tokom prošlih vekova".

Iz brojnih dokumenata koji su sakupljani nesumnjivo je da su to bili ljudi koji su svoju veštinu lečenja koristili da pomognu bolesnima, a nikako za lično bogaćenje. Međutim, danas takvi skoro da ne postoje.
Piše: Vukica Stevanović