Koren života
Ginseng otklanja umor, nervozu i osećaj slabosti

Još pre deset godina su dva odlično pripremljena međunarodna simpozijuma u Luganu i Koreji predložila sveobuhvatni studijski materijal o ginsengu. Na osnovu tog materijala delovanjegGinsenga je prvenstveno tonizirajuće sa centralnim stimulativnim svojstvima. On predstavlja opšti tonik kojim se povećava radna sposobnost i opšta kondicija.

Povoljna svojstva na depresivna stanja i slabu koncentraciju uzrokovanu starošću preporučuju ga kao preparat koji otklanja umor, nervozu i osećaj slabosti (nemoći), posebno ako su godine uzrok ovih problema. Za pomenute pacijente važno je tonizirajuće delovanje na srce, krvotok i nervni sistem.

Ginseng, kao dodatak ishrani, koristi vrlo širok krug ljudi diljem svijeta. Celokupno iskustvo vezano uz tu biljku, kao što je već rečeno, jeste da ona podstiče mentalnu i fizičku snagu i sposobnost.

Prema zapisima kineske medicine, ginseng delotvorno leči, između ostalog, impotenciju i poremećaje krvnog pritiska na poseban način: snižava pritisak osobama koje pate od povišenog, a povisuje onima koji imaju problema s niskim pritiskom. Ova delovanja su potvrđena i u evropskim ispitivanjima, a delovanje na impotenciju se takođe objašnjava njegovim opšte tonizirajućim delovanjem.

Ginseng posebno pomaže u potpunom iskorišćavanju vitamina i mineralnih supstanci u organizmu. Ova uloga posebno je značajna kod ljudi koji u ishrani, iz raznih razloga, nemaju dovoljnu količinu nužnih vitamina i minerala. Bez vitamina i minerala organizam ne može preraditi i pretvoriti u energiju šećere i masti, odnosno belančevine u nužne gradivne supstance.

Što je koren ginsenga stariji, to je kvalitetniji, jer sadrži više delotvornih supstanci. Pravi kvalitet korejskog ginsenga označava podatak da je ekstrakt potekao iz koriena starog najmanje 5-7 godina. Uzimanje ginsenga može koristi svima, bez obzira na uzrast i pol.

Nije slučajno da se ginseng u Kini naziva još i koren života, jer su stari Kinezi uočili da usporava proces starenja i omogućava očuvanje životne snage i mentalne svežine. Kineski i korejski ginseng (panadž ginseng ) već je davno proučen i o njemu postoje zapisi stari nekoliko hiljada godina. Kao što vidimo najveći deo ovih starih zapisa nauka je potvrdila.

Mogućnost primene ginsenga sportu i kod sportista danas je predmet intenzivnih istraživanja. Zasad je sigurno utvrđeno da je za dobre učinke važno uzimati dovoljno velike količine, odnosno doze. U ginsengu se, naime, nalazi 12-13 različitih aktivnih supstanci, napred već pomenutih ginsenozida, koji se čak i u korenju najkvalitetnijih biljaka nalaze u veoma niskim koncentracijama (čine svega oko 1-2 % sadržaja ekstrakta).

Klinička ispitivanja pokazala su da ginseng pojačava moždanu aktivnost i, što se može kvantitativno dokazati, pojačava izlučivanje adrenalina. Jedno od njegovih značajnih delovanja je podizanje moždanih funkcija na viši nivo i odgađanje psihofizičkog umora.

Dobar za sport

Tokom treninga i takmičenja ginseng štedi visinu šećera u krvi na taj način što podstiče intenzivnije iskorišćavanje masnih kiselina (kao i sagorevanje rezervnih masti koje su izvor oslobođenih masnih kiselina) u procesu stvaranja energije za rad mišića.

Rezultati istraživanja pokazali su da ginseng pojačava funkciju pluća tako što povećava koncentraciju kisenika u tkivima, čime se kontroliše stvaranje mlečne kiseline i značajno smanjuje proces anaerobne glikolize. Time se štede mišići, mišićni umor nastupa znatno kasnije i manje je izražen, a oporavak je puno brži. Ove osobine ga preporučuju kao izvrstan preparat, koji, kao dodatak hrani i terapiji, treba da koriste dijabetičari.

1. Iako ginseng nije lek, već vrlo koristan prirodni dodatak ishrani, odnosno dodatno lekovito sredstvo, bolesnicima koji pate od visokog krvnog pritiska i bolesti srca, preporučuje se savetovanje s lekarom o mogućoj zajedničkoj primeni sintetskih lekova i ginsenga.
2. Potrebno je upozoriti na jednu karakteristiku ginsenga: niske doze povisuju, dok visoke doze snižavaju krvnipritisak!
3. Važno je, nadalje, znati da je najdelotvorniji u obliku tableta ili kapsula.
4. Sadržaj gore spomenutih ginsenozida u različitim alkoholnim ekstraktima nije uvijek dovoljno visok ni kvalitetan.
5. Preparati ginsenga po pravilu se uzimaju na prazan želudac, s mnogo tečnosti, jer samo tako mogu u punoj meri manifestovati lekovita svojstva.

Selen

U mnogim zemljama sve širi krug ljudi poznaje lekovito delovanje selena na ljudski organizam. U novije vreme, sticajem okolnosti, samo je u razvijenim industrijskim zemljama skupljeno dovoljno eksperimentalnih podataka koji potvrđuju da i selen spada u antioksidante i stoga ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja.

Tokom metabolizma ćelija kao nusprodukti oslobađaju se tzv. slobodni radikali. Oni oštećuju ćelijske membrane, razaraju dezoksiribonukleinsku kiselinu (DNK) i, uopšte, velikim delom su odgovorni za generalno kopnjenje organizma koje je svojstveno procesima starenja.

Uloga slobodnih radikala je velika i u nastanku bolesti srca, pluća i raka. Istraživanja su nedvosmisleno dokazala da selen pruža zaštitu protiv nastanka nekih tumorskih procesa. Posebno povoljno deluje na žene u menopauzi, jer proređuje delovanje antioksidanata. Najznačajniji antioksidanti su vitamin Ce, vitamin E, betakaroten i selen.

Selen sprečava, ili bar usporava, starenje tkiva. Neutralizuje pojavu valova toplote ("valunga") i poboljšava opšte stanje žene. Potreba muškaraca za selenom je još veća jer se selen koncentriše u testisima, a sa spermom se iz tela gubi značajna količina. Selen smanjuje stvaranje peruti u kosi.

Važno je znati da je učinak selena sinergijski sa vitaminom E i, ako se uzimaju zajedno, postiže se dvostruko jači učinak nod pojedinačnog. Selen je, pored toga, potreban za funkcisanje pankreasa i održavanje elastičnosti raznih tkiva. Nedostatak ili manjak selena dovodi do ranog gubitka imuniteta. U nekim delovima sveta zemljište je izrazito siromašno selenom .
Piše: Vukica Stevanović

Sklad tela i duha
I sam pogled na prirodu poboljšava zdravstveno stanje

U mnogim zemljama sve širi krug ljudi poznaje lekovito delovanje selena na ljudski organizam. U novije vreme, sticajem okolnosti, samo je u razvijenim industrijskim zemljama skupljeno dovoljno eksperimentalnih podataka koji potvrđuju da i selen spada u antioksidante i stoga ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja.

Tokom metabolizma ćelija kao nusprodukti oslobađaju se tzv. slobodni radikali. Oni oštećuju ćelijske membrane, razaraju dezoksiribonukleinsku kiselinu (DNK) i, uopšte, velikim delom su odgovorni za generalno kopnjenje organizma koje je svojstveno procesima starenja. Uloga slobodnih radikala je velika i u nastanku bolesti srca, pluća i raka. Istraživanja su nedvosmisleno dokazala da selen pruža zaštitu protiv nastanka nekih tumorskih procesa. Posebno povoljno deluje na žene u menopauzi, jer proređuje delovanje antioksidanata. Najznačajniji antioksidanti su vitamin Ce, vitamin E, betakaroten i selen.

Selen sprečava, ili bar usporava, starenje tkiva. Neutralizuje pojavu valova toplote ("valunga") i poboljšava opšte stanje žene. Potreba muškaraca za selenom je još veća jer se selen koncentriše u testisima, a sa spermom se iz tela gubi značajna količina. Selen smanjuje stvaranje peruti u kosi. Važno je znati da je učinak selena sinergijski sa vitaminom E i, ako se uzimaju zajedno, postiže se dvostruko jači učinak nod pojedinačnog. Selen je, pored toga, potreban za funkcisanje pankreasa i održavanje elastičnosti raznih tkiva. Nedostatak ili manjak selena dovodi do ranog gubitka imuniteta. U nekim delovima sveta zemljište je izrazito siromašno selenom .

Slabost mišića

Na Novom Zelandu se uzgajivači goveda susreću s velikim problemom slabosti mišića i srčanog mišića životinja držanih na ispaši (biljke su siromašne selenom). S druge strane, potrebe stanovništva za selenom osigurava pšenica uvezena iz Australije. U kineskoj provinciji Kešan (Keshan), zbog nedostatka selena u tlu često se javlja slabost srčanog mišića pa, pošto se dugo nije znao pravi uzrok tih poremećaja, ovo oboljenje je dobilo naziv Kešanska bolest. Prirodni izvori selena su pšenične klice, mekinje, crni luk, beli luk, paradajz tunjevina i brokuli. Nedostatak ili manjak selena dovodi do ranog gubitka imuniteta. Dnevna potreba je oko 20-200 mikrograma (mcg). Ovu gornju granicu nije poželjno prekoračiti jer je i predoziranje jednako štetno za zdravlje.

Priroda za zdravlje

Prateći razvoj naše civilizacije naučnici predviđaju da se mora shvatiti osnovna stvar, naime da tehnika nije sama sebi cilj, nego sredstvo za ostvarenje jednog bitnog cilja, a to je stvaranje jednog potpunijeg, savršenijeg i srećnijeg čoveka i društva. Ovo shvatanje će doneti savlađivanje grubosti robno-novčane privrede i tržišta . Doćiće do razaranja čudovišnih megalopolisa a ljudi će ponovo imati potrebu za ljudima kao ljudima u sredini razvijenoj po ljudskoj meri, ponovo uklopljenoj u prirodu.

Tako predviđaju naučnici i da je do njih i do nas sve bi se mnogo brže odvijalo. Međutim, do tada moramo sami nešto činiti da uspostavimo ravnotežu koja je bitno pomerena. Za sklad našeg telesnog i duhovnog zdravlja neophodno je da budemo u kontaktu sa prirodom, a to već možemo sami. Zato je neophodno da sebi i svojoj porodici organizujete šetnje u prirodi. Pokušajte da se setite kada ste poslednji put proveli dan u prirodi.

Svi znamo da izlaganje lošim uticajima iz okoline može dovesti do bolesti, znači li onda da bi izlaganje dobrim uticajima dovelo do oporavka? Možda. Takve mogućnosti terapije se već istražuju, pa se u tekstu American Journal of Preventive Medicine razmatra nekoliko studija u kojima se tvrdi da i sam pogled na prirodu poboljšava zdravstveno stanje.

U jednoj od studija posmatran je oporavak pacijenata koji su nakon operacije imali ili pogled na drveće ili na betonski zid."Pacijenti s pogledom na drveće u proseku su jedan dan ranije otpušteni iz bolnice nego oni koji su mogli videti samo bezličan zid. A osim toga su zahtevali manje pažnje i manje analgetika," rekao je autor spomenutog teksta dr. Honjard Frumkin.

U drugim studijama ukazuje se da zatvorenici smešteni u sobu s pogledom beleže manje poseta lekaru, radnici koji sede u sobi s pogledom na prirodu imaju daleko manje glavobolja, a vlasnici kućnih ljubimaca manje zdravstvenih problema te bolji i brži oporavak nakon srčanog udara od onih koji nemaju kućne ljubimce.

"Možda se radi tek o nižem stepenu stresa, a što smo manje pod stresom to smo zdraviji. Možda nešto drugo. Možda pri pogledu na drvo, biljke ili životinje dolazi do nekih biohemijskih promena u telu. Mislim da pravi odgovor još nije dostupan," rekao je dr. Frumkin koji iznosi teoriju da ljudska bića imaju iskonsku potrebu za prirodnim okruženjem.

Piti dosta vode

Iz tog razloga svojim kolegama savetuje da pri davanju preventivnih i terapeutskih saveta uzmu u obzir ono što se u dobu visoke tehnologije i genetskog istraživanja uglavnom previđa, a to je lagana šetnja kroz prirodu. Prihvatite i vi ovaj savet i nećete biti iznenađeni očiglednim zdravstvenim napretkom.

Važnost vode za ljudsko zdravlje, čini mi se, nedovoljno se naglašava. Imala sam prilike da me poznanici uveravaju u blagotvorno dejstvo čajnih smeša koje su nabavljali pouzećem ili na slične načine. U smešama koje su koristili ne da nije bilo dovoljno biljaka koje bi po svojim sastojcima mogle rešiti njihove probleme već je i kvalitet sušenja bio vrlo problematičan.

Ni danas nisam sigurna, ali jedino objašnjenje dobrih rezultata je njihovo duboko verovanje u te smeše i količina vode koja se morala, prema propisanom načinu upotrebe, svakodnevno unositi. Po pravilu su te osobe bitno povećale unos vode, koja je ubrzavala diurezu te brže oslobađanje toksina koji su se zbog nedovoljno tečnosti nagomilavali u organizmu. Veliki broj ljudi ne unosi dovoljno tečnosti u organizam i to vremenom remeti normalne procese izmene materija koje za posledicu imaju vrlo različite zdravstvene probleme.
Piše: Vukica Stevanović

Bogovi vode
Diveći se vodi, čovek joj je davao božanske atribute

Vladar mora je u staroj Grčkoj bio Posejdon (rimski Neptun), sin Krona i Reje, brat Zevsa i Hada,s kojima je podelio vlast. Svojim trozubcem udara u talase, potresa zemlju i cepa stene; lako razdražljiv i veoma ljut bog. Duboko u talasima stoji njegova kristalna palata Ega. Odatle se konjskom zapregom vozi na sjajnim talasima preko površine morske, a oko njega se igraju ostala božanstva i nemani morske. Žena mu je dražesna Nefitrita. Njihov sin je Triton, moćni morski bog s ljudskim gornjim delom tela i ribljim repom. Posejdon je smatran tvorcem konja, koji mu je posvećen. Osim toga su mu posvećeni bik i omorika.

Okean, najstariji među Titanima, gospodar je velike svetske reke, koja okružuje zemlju i more, a zove se takođe Okean. On, časni starac, stanuje sa svojom uzvišenom ženom Tetijom tiho i povučeno u svojoj palati na krajnjoj ivici Zemlje. Ima hiljade sinova(rečni bogovi), i isto toliko i kćeri(Okeanide). Diveći se božanstvima, čovek je odredio i značaj voda.

Izvor života

Voda je, nesumnjivo, izvor života na Zemlji. Život je nastao u vodi i postoji zahvljajući vodi. Hidrosfera je samo jedan deo globalnog ekološkog sistema. Biosfera postoji zahvaljujući hidrosferi. Čovek je deo biosfere i on mora poštovati njene zakonitosti. Da bi opstao na ovoj planeti, on mora živeti u skladu sa zakonima prirode. NJegovo ponašanje nije izolovano. Jer, sve što se na Zemlji dešava, u bilo kojoj sferi, ne može proći bez posledica po čitav sistem.

Problemi i posledice čovekovog ponašanja nisu novi. Oni su prisutni u svim epohama razvoja ljudske civilizacije. Mnoga lokalna narušavanja ekosistema i poremećaji ekoloških sfera imala su lokalni ili regionalni karakter. Može se dovesti u vezu ili dokazivati nestanak niza civilizacija sa njihovim ponašanjem prema vodi, iz neznanja ili nehata ili, pak, zanemarivanja osnovnih ekoloških zakonitosti.

Sumerska civilizacija nastala je pre više od pet milenijuma. U njoj nalazimo sve odlike savremene civilizacije (pismenost, matematika, građevinarstvo, veliki gradovi). Ipak, ona je nepovratno nestala. Zašto? Možda objašnjenje treba potražiti u načinu korišćenja vode. U tom pustinjskom regionu poljoprivreda je bila zavisila od retkih padavina.

Da bi povećali proizvodnju ovladali su sistemima navodnjavanja. Vremenom je navodnjavanje dovelo do zaslanjivanja zemljišta, što je prouzrokovalo smanjenje zastupljenosti pšenice, a zatim i potpuno iščezavanje. Kasnije nestaju uslovi i za uzgoj ovsa, i civilizacija odumire. Da su samo znali da navodnjavanje povremeno treba izostaviti ova civilizacija, možda, ne bi nestala.

Slična sudbina zadesila je i južni deo Balkanskog poluostrva - Grčku i njenu civilizaciju. Neki gradovi su na sličan način propadali, ali su se i obnavljali, kao što je recimo Rim. Najveće građevine u Rimskom carstvu nisu bile palate, arene i akvadukti, već kanalizacioni sistemi koji su otpadnu vodu odvodili van gradova. Tako su nastajale močvare koje su bile izvor nekih bolesti. Jedna od takvih je i malarija. Smatra se de je Rim zbog malarije izgubio svoju moć, nestalo je njegovo carstvo i tako je nastao srednji vek.

Sličnih posledica ima i u današnjoj praksi. U severnoj Africi, uništavanjem nilskog konja zaustavljeno je probijanje kanala kroz vegetaciju, a time i oticanje vode, što je dovelo do prenamnožavanja puževa, prenosnika jednog krvnog oboljenja. U naše vreme oko tri milijarde ljudi muči teška nestašica vode. Dakle, polovina od šest milijardi stanovnika naše planete oskudeva u vodi za osnovne potrebe, a čak 1,3 milijarde nema dovoljno vode za piće. Od bolesti izazvanih nestašicom ili zagađenjem vode, svakog dana u svetu umre 5000 dece. Po broju žrtava to je tragedija ravna svakodnevnom padanju 12 punih aviona "džambo džeta".

Voda je za čoveka najveće bogatstvo, kad je ima dovoljno i kada je zdrava. Postaje loš gospodar kad je ima previše ili kad je nema dovoljno. Savremeni čovek je stekao toliku moć da može da utiče na promene globalne ekološke ravnoteže. Ne može se reći da to čini iz neznanja.

Da li je preterana gramzivost i želja za gospodarenjem uzrok njegovog negativnog uticaja na globalni ekosistem?

Svi nabrojani problemi opet ne zavise od nas. Međutim, okrenimo se onome što bismo morali znati. Dakle, sreću da nismo među onima kojima nedostaje voda moramo pre svega poštovati.

Retko je čista

Šta treba da znate o hemijskim karakteristikama vode i zašto?
Voda u prirodi je retko čista u smislu ; ona sadrži rastvorene soli, minerale, hranjive materije itd., čija tačna koncentracija zavisi od lokalnih uslova. Ribe (i biljke) su se razvijale milionima godina prilagođavajući se specifičnim uslovima u njihovim prirodnim staništima i ne mogu uvek da prežive u bitno drugačijoj sredini.

Voda ima četiri merljive osobine koje se uglavnom koriste da se okarakterišu njene hemijske osobine. To su:
- ·pH (kiselost)
- ·KH (karbonatna tvrdoća)
- ·GH (ukupna tvrdoća)
- salinitet (količina rastvorene soli NaCl)
- pH se odnosi na to da li je voda kisela, bazna ili neutralna. Za pH 7 kažemo da je neutralna, pH ispod 7 je "kisela" i pH iznad 7 je "bazna" ili "alkalna".
Ukupna tvrdoća
- 0 - 4 dH, 0 - 70 ppm: veoma meka
- 4 - 8 dH, 70 - 140 ppm: meka
- 8 - 12 dH, 140 - 210 ppm: srednje tvrda
- 12 - 18 dH, 210 - 320 ppm: prilično tvrda
- 18 - 30 dH, 320 - 530 ppm: tvrda
- više : tečno kamenje (Jezero Malanji i Los Anđeles, Kalifornija)

Salinitet predstavlja totalni sadržaj rastvorenih supstanci. Salinitet meri zbir GH i KH komponente kao i ostale supstance, kao što je natrijum.
Odmah pored vazduha, voda se ubraja u najvažniji element potreban za život.
Piše: Vukica Stevanović

Čovek je mešina
napunjena vodom
Prosečno ljudsko telo sadrži u sebi 60 - 70 posto vode

Prosečno ljudsko telo sastavljeno je od 60 - 70 posto od vode. Bez hrane možemo živeti gotovo 2 meseca, ali bez vode samo nekoliko dana. Još uvek većina ljudi ne zna koliko treba piti vode. Ustvari, većina nas živi u stanju dehidracije.

Bez vode bismo se otrovali vlastitim otrovnim produktima. Kada bubrezi otklanjaju mokraćnu kiselinu "ureu" to mora biti rastvoreno u vodi. Ako nema dovoljno vode, otpadni elementi nisu otklonjeni u potpunosti i mogu stvoriti, takozvani, bubrežni kamen. Voda je takođe važna u hemijskim reakcijama metabolizma te u varenju. Voda nosi sa sobom hranljive sastojke i kiseonik do ćelija i pomaže hlađenje organizma. Voda, takođe, podmazuje naše zglobove. I za disanje je potrebna voda.

Dišući isparavamo

Naša pluća moraju biti vlažna da bi primla kiseonik a izbacila ugljen dioksid. Moguće je izgubiti pola litre tečnosti samo izdisanjem. Isto tako, ako ne pijemo dovoljno vode možemo oštetiti psihološku stranu ličnosti. Doktor Hauard Fleks, specijalista za gojaznosti iz Beverli Hilsa kaže:

"Neuzimanjem dovoljno vode nagomilavamo više masti nego što je dozvoljene, slabimo mišićnu napetost i veličinu, opada nam sposobnosti varenja i efikasnosti i funkcije organa . Tako dovodimo svoj organizam u stanje u kome dolazi do povećanja toksičnosti, bolova u zglobovima i mišićima i nakupljanje vode."

Šta je to nakupljanje vode? Ako ne pijemo dovoljno vode telo može zadržavati vodu da bi nadoknadilo manjak. Možda se čini nemoguće, ali nakupljanje vode ponekad može biti otklonjeno uzimanjem više vode, ne manje.

" Dovoljno unošenje vode je ključ mršavljenja" - kaže doktor Donald Robertson, direktor instituta za ishranu u Arizoni.

" Ako ljudi koji pokušavaju smrašati ne piju dovoljno vode " - nastavlja on - "telo ne može adekvatno pretvoriti mast u energiju. Zadržavanje ili nagomilavanje tečnosti takođe povećava telesnu težinu. Minimum za zdravu osobu je da popije 8 do 10 čaša vode dnevno. Osobi koja vežba ili živi u veoma toploj klimatskoj zoni potrebno je više vode. Osobe sa prekomernom težinom trebalo bi da piju 1 čašu vode na svakih 12 kila viška od njihove idealne težine. Isto tako trebalo bi konsultovati svog lekara za savet.

Možda ćete se zapitati: ako pijem tako puno vode, zar neću konstantno trčati u W ? Da! Ali posle nekoliko nedelja tvoja bešika će se naviknuti, tako da ćeš mokriti ređe ali u većim količinama. I, ako budeš uzimao 8 do 10 čaša vode dnevno, bićeš na vlastitom putu za zdraviji i srećniji život.

Vredi pokušati, zar ne? To je, naravno, za one sa prekomernom težinom. Ovo nikako ne znači da ostali ne treba da piju dovoljne količine tečnosti.

Dve litre dnevno

Koliko ćemo dnevno vode konzumirati zavisi od različitih činilaca. Lekari preporučuju uzimanje najmanje dve litre dnevno i navode deset razloga zašto se ne treba lišiti vode:

1. Sprečava pojavu glavobolja
Tri četvrtine mozga sastoji se od vode, zato mu je neophodna dovoljna količina vode. Ako je uzrok glavobolje konzumacija alkohola tad će uzimanje vode, posebno pre spavanja, isprati toksine i ponovno dovesti svežu tečnost u mozak.

2. Redukuje infekcije
Dehidratacija usporava tok limfe i čini telo manje otpornim na infekcije. Uzimati vodu, posebno tokom prehlade kada je organizmu potrebna veća količina tečnosti, kako bi limfa normalno tekla boreći se protiv infekcije i smanjila povišenu temperaturu.

3. Rezultat unosa normalne količine vode je lepša koža
Želite li elastičnu kožu, neophodno je unositi svežu vodu, premali unos suši kožu, opušta je i čini osetljivom.

4. Održava koncentraciju
Nedovoljna količina vode doprinosi da se toksini zadržavaju u jetri, a rezultat ovoga je pojava umora i pad koncentracije.

5. Uklanja podočnjake
Crni kolutovi, podočnjaci, upozoravaju na nedovoljnu količinu vode . Oči tako tonu i gube sjaj..

6. Uklanja pojavu grčeva
Nema li dovoljno kiseonika, u mišićima se stvara mlečna kiselina koja je uzrok bolnih grčeva. Uzimanje vode pomaže da se krv obogati kiseonikom u čijem prisustvu dolazi do potpune razmene materija što otklanja bolove i popravlja ukupno i psihičko i fizičko stanje.

7. Redukuje upale
Zdravo telo izbacuje toksine iz organizma putem svetložutog, gotovo nemirisnog urina. Međutim, nedostatak vode uzrokuje pojavu koncentrisanja urina koji pogoduje razvoju različitih upalnih procesa u mokraćnim putevima pa čak može dovesti i do bubrežnih infekcija.

8. Održava zdravim naše organe za varenje
Dovoljna količina tečnosti omogućava i normalan rad creva, što je vrlo bitno za naše ukupno osećanje. Loš rad creva prouzrokuje niz tegoba koje nas čine nervoznim i nezadovoljnim.
Piše: Vukica Stevanović

Kućni poslovi najbolje vežbe
Nemački zdravstveni stručnjaci tvrde da kućni poslovi održavaju bolju kondiciju od vežbi u teretani

Sprečava nakupljanje vode. Osećate li se naduto, kao što to žene često osete pre menstruacije, pijenje vode nije nešto što vam pada na pamet, no to je, zapravo, najbolja terapija. O tome je već bilo reči. Dakle nedovoljna količina tečnosti je signal da telo čini maksimalne napore da zadrži svaku kap jer mu je neophodna .

10. Održat ćete mirisni dah. Loš zadah je klasični znak da trebate unositi veće količine vode. Kad podmirimo svoj organizam dovoljnom količinom tečnosti za puno zdravlje nam je potrebna i adekvatna fizička aktivnost. Ovde ste već pomislili na teretane i slična mesta. Međutim, nije o tome reč. Nemački zdravstveni stručnjaci tvrde da kućni poslovi održavaju bolju kondiciju od vežbi u teretani.

Ustanovili su da je obavljanje kućnih poslova efikasnije nego trčanje po tekućoj traci. Na primer, oni tvrde da peglanje podstiče fizičke aktivnosti i sagorevanje energije aktivirajući dovoljan broj mišića te da daje bolje efekte od teretane. Naime, izgleda da je u pitanju različitost kućnih poslova. Navode podatak da je lagano brisanje prašine dobro za cirkulaciju.

Promena posteljine na bračnom krevetu aktivira toliko mišića i potroši kalorija koje su sadržane u dve čaše šampanjca. Poseban angažman i potrošnju energije zahteva dan proveden u obavljanju kućnih poslova i pripremanju jela. "Dan proveden u obavljanju kućanskih poslova i pripremanju ukusnog jela garantuje da ćete vi i vaš dom na kraju dana biti u svom najboljem izdanju. Malo brisanja možda i neće sagoreti puno kalorija, ali zato poboljšava cirkulaciju, držanje i pomaže uklanjanju stresa i ukočenosti", poručuje Marcus Loeffler iz Berlinskoga zdravstvenog obrazovnog centra.

Istraživači dodaju da je premeštanje nameštaja najnapornija forma kućnih poslova koja angažuje i aktivira naše telo znatno više od vežbi u teretani. Da li su ove tvrdnje tačne, da li su oni izmerili baš sve kućne poslove i uporedili sa nizom vežbi koje upražnjavamo da bismo održali svoju kondiciju, nije baš u ovom trenutku najvažnije. Bitno je da znamo da kućni poslovi blagotvorno deluju na naše zdravlje. Aktiviraju naše mišiće, postiču cirkulaciju te razmenu materija.

Ako u toku ovih fizičkih aktivnosti konzumiramo i dovoljne količine voćnih čajeva koji će i pospešiti izlučivanje toksina iz organizma, onda ćemo zbilja nakon obavljenih poslova moći biti zadovoljni jer smo učinili sebi dva dobra. Obezbedili ukućanima prijatnu atmosferu kako izgledom kuće tako svojim zadovoljstvom. To je mali napor za osećanje sreće i zadovoljstva.
Piše: Vukica Stevanović

Masna hrana ubija srce
Obilan obrok je put ka infarktu

Za normalan rad svih organa našeg organizma neophodno je njihovo normalno snabdevanje krvlju. Sistem koji omogućava ovo snabdevanje je kardiovaskularni sistem (srce i krvni sudovi). Ovaj sistem mora da obezbedi neprekidan protok krvi kroz tkiva, ali se on mora prilagođavati i trenutnim potrebama organizma.

Međutim, da bi normalno radio i zadovoljavao potrebe organizma, potrebno je da se obezbedi normalan rad srčanog mišića koji u velikoj meri zavisi od koronarnog (srčanog) krvotoka. Ako sve normalno funkcioniše, srce radi normalno i krvotokom se raznose neophodni sastojci hrane koju smo uneli u organizam, te tkiva budu snabdevana neophodnim sastojcima za njihovo normalno funkcionisanje, a iz tkiva se produkti metabolizma, opet putem krvi i putem odgovarajućih organa, izbacuju napolje.

Dakle, šta će stići do naših tkiva zavisi od toga šta smo uneli hranom, te deficit u ishrani ili unošenje produkata koji nisu potrebni organizmu dovodi, u početku, do poremećaja koji se ne manifestuju kao bolest, a ponavljana pogrešna ishrana dovodi i do patoloških promena.

Kardiovaskularna oboljenja su svrstana u sam vrh najčešćih zdravstvenih tegoba koja takođe vode i u broju smrtnih ishoda, a uslovljena su, pre svega, tempom savremenog načina života kao i nepravilnom ishranom. Manifestuju se previsokim nivoom masnoća u krvi, visokim pritiskom i arteriosklerozom koji remete krvotok, smanjuju dotok hranljivih materija u tkiva, oštećuju zidove krvnih sudova i uzrokuju sijaset oboljenja kao što su angina pektoris, predinfarktno stanje, infarkt miokarda, miokardiopatija, moždani udar, tromboza, plućna embolija, gangrena, poremećaj u radu bubrega, impotentnost itd.

Neka istraživanja čak dokazuju da, bez obzira na svakodnevne prehrambene navike, jedan preobilan obrok može naneti velike štete. Stoga, ako s radošću očekujete prazničnu trpezu, pokušajte se malo kontrolisati - neumerenost bi vas mogla koštati glave. Lekari iz Brigham bolnice u Bostonu pronašli su da neuobičajeno obiman obrok tokom iduća dva sata učetverostručuje rizik od srčanog napada.

Rizik je posebno visok - 10 puta veći od normalnog - u prvih sat vremena posle obroka. Srećom, posle tri sata, rizik nestaje. Pušenje i konzumiranje visokorizične hrane dovodi do oboljevanja od ateroskleroze, kancera i drugih degenerativnih bolesti..

Mnogobrojna istraživanja su ukazala da su biološki nezadovoljavajuća hrana i pušenje značajni faktori rizika u nastanku kardiovaskularnih oboljenja.

Stoga su mnoga istraživanja usmerena na izbor hrane koja bi mogla smanjiti rizike odnosno, doprineti prevenciji razvoja degenerativnih promena na krvnim sudovima.

Posebnu pažnju su skrenuli rezultati dobijeni sa gljivama koje će sigurno u budućnosti zauzimati značajno mesto u našoj svakodnevnoj ishrani.

Hranljiva vrednost gljiva je velika. Proteina ima 1-4% u svežim, odnosno 10-45% u suvim. Gljive, za razliku od biljaka, sadrže sve esencijalne aminokiseline neophodne za život ljudi. Ugljenih hidrata ima oko 3% u svežim, a 32% u suvim plodovima. Njihovu vrednost čine i vitamini, grupe B, zatim beta karoten (provitamin vitamina A), vitamin Ce i ergosterol (provitamin vitamina De). Pečurke su bogate i mineralima: fosforom, natrijumom i kalijumom, a u manjim količinama sadrže i gvožđe i kalcijum. Najveći deo njihove mase čini voda, čak do 95%.

Manje je poznat podatak da gljive imaju i lekovita svojstva koja potiču od polisaharida, steroida, triterpena i nukleotida.. Lekovitošću gljiva se najduže bave kineski i japanski naučnici, a u poslednje vreme njima se bave i američki i zapadnoevropski stručnjaci.

Dokazano je da lekovite pečurke u visokom procentu utiču na povećanje imuniteta, jer podstiču produkciju interferona u ljudskom organizmu, zatim interleukina 1 i interleukina 2, a preko njih makrofaga, velikih ćelija-ubica .

Doktrina orijentalne medicine se zasniva na uspostavljanju ravnoteže između prirode i ljudskog organizma. Deluje se na jačanje zdravih delova organizma, koji zatim započinju borbu protivu bolesti.

Na Dalekom istoku se tradicija korišćenja pečurki u ishrani i lečenju proteže hiljade godina unazad. Zato i rezultata istraživanja o njihovoj lekovitosti najviše ima u institutima, laboratorijama i na klinikama Japana i Kine. Zapadna civilizacija tek poslednjih decenija dvadesetog veka počinje da istražuje lekovitost gljiva. U Kini, Japanu, Americi, Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Rusiji, prave se preparati iz plodnih tela, spora i samoga micelijuma. Danas i kod nas na tržištu ima preparata sačinjenih iz gljiva.

Gljive su kosmopoliti. Ako neke od njih ne uspevaju u svim klimatskim uslovima na prirodnom staništu, mogu se gajiti, a da time ne izgube ništa od svoje lekovitosti.

Hranljiva vrednost gljiva nam je poznata, ali o njihovoj lekovitoj vrednosti ne znamo mnogo ili što je tačnije skoro ništa. Zapadna civilizacija je počela istraživanja prirodnih produkata i njihova svojstva tek kad je svojim nekritičnim mešanjem i remećenjem prirodne ravnoteže ozbiljno ugrozila zdravlje svojih građana. Da li je birala između profita i zdravlja ili je u trci za profitom zanemarila zdravlje?

Stoga sam smatrala korisnim da prenesem rad Predraga Bašića i Slavoljuba Pantelića o nama nedovoljno poznatim svojstvima gljiva.
Piše: Vukica Stefanović

Istok zna prave lekove
Pojedini lekovi se primenjuju u praksi i po tri hiljade godina

Istočnjačke civilizacije imaju svakako najdužu tradiciju u upotrebi pa i u lečenju gljivama. Prvi japanski zapis o tome datira još iz 199 godine pre nove ere i govori o japanskom caru Chuai-u i shiitake gljivama koje je dobio od jednog domorodačkog plemena.

Godine 1936. u Tokiju je osnovan institut za istraživanje gljiva. Japan je , oslanjajući se sa jedne strane na viševekovnu tradiciju, a uz pomoć modernih medicinskih tehnika istraživanja, doprineo mnogobrojnim korisnim otkrićima u ovoj oblasti. Poznata je i misao osnivača ovog instituta lekara Kisaku Morija da zapadna civilizacija nema lekova koji su bili primenjivani u praksi dve i više hiljada godina kao što su to radili dalekoistočni narodi i da ni jedan zapadni lek nije bio primenjivan i ispitivan na tolikom broju ljudi kao što su bili preparati istočnjačke narodne medicine. I pored svega toga mikoterapija jako sporo krči put u savremenoj medicini.

Dosadašnji princip lečenja modernog čoveka je bio "lečenje nakon oboljenja". Od terapije se očekuje radikalno i brzo poboljšanje zdravstvenog stanja pre svega antibioticima i hirurškim zahvatima u najtežim slučajevima. Da li je posle toga jedinka izlečena ili samo zalečena zamenjujući jedan poremećaj drugim i prinuđena da nakon toga pređe sa jednog uobičajenog na sasvim drugačiji način života?

Istočnjačke civilizacije imaju svakako najdužu tradiciju u upotrebi pa i lečenju gljivama. Prvi japanski zapis o tome datira još iz 199. godine pre nove ere i govori o japanskom caru Chuai-u i shiitake gljivama koje je dobio od jednog domorodačkog plemena.

Godine 1936. u Tokiju je osnovan institut za istraživanje gljiva. Japan je, oslanjajući se sa jedne strane na viševekovnu tradiciju a uz pomoć modernih medicinskih tehnika istraživanja, doprineo mnogobrojnim korisnim otkrićima u ovoj oblasti. Poznata je i misao osnivača ovog instituta lekara Kisaku Morija da zapadna civilizacija nema lekova koji su bili primenjivani u praksi dve i više hiljada godina kao što su to radili dalekoistočni narodi i da ni jedan zapadni lek nije bio primenjivan i ispitivan na tolikom broju ljudi kao što su bili preparati istočnjačke narodne medicine. I pored svega toga mikoterapija jako sporo krči put u savremenoj medicini.

Dosadašnji princip lečenja modernog čoveka bilo je "lečenje nakon oboljenja". Od terapije se očekuje radikalno i brzo poboljšanje zdravstvenog stanja, pre svega antibioticima i hirurškim zahvatima u najtežim slučajevima. Da li je posle toga jedinka izlečena ili samo zalečena zamenom jednog poremećaja drugim i prinuđena da, nakon toga, pređe sa uobičajenog na sasvim drugačiji način života?

Međutim u poslednje vreme raste svest o preventivnom delovanju na sopstveno zdravlje. Upravo na tom polju je dejstvo lekovitih gljiva i najuočljivije. Ali na žalost ovakvi metodi su kod nas i dalje obavijeni nevericom, anonimnošću i elementarnim nepoznavanjem.

Veliki je broj eksperimenata vršen u zadnjih 50 godina, posebno u Japanu, Koreji, Kini, Rusiji i Americi, kako bi se verifikovalo iskustvo tradicionalne istočnjačke medicine. Rezultati istraživanja ukazuju na potvrdu svega navedenog i "još ponečega više" a ilustracija za to može da bude i mnoštvo patenata koji su proizišli iz ovih istraživanja. Iako postoje primeri da se lekovitim gljivama dolazilo do izlečenja i najtežih i najkomplikovanijih oblika bolesti treba ipak reći da je njihova prevashodna prednost u njihovom preventivnom delovanju, efikasnom delovanju pri blažim oblicima ispoljavanja bolesti, olakšavanju tegoba hroničnim bolesnicima kao i ubrzavanju oporavka nakon medicinski saniranih urgentnih stanja.

Po svojoj prirodi, kao bića različita i od biljaka i od životinja, gljive treba da zauzmu osobeno mesto u strukturi ishrane, negde između mesa i povrća.

Iz tabele 1 očigledno je da bismo najbolje učinili ako bismo u ishrani deo mesa i deo povrća zamenili gljivama. Gljive su relativno teško svarljiva hrana, i ne bi valjalo konzumirati više od kilograma svežih nedeljno.

Zato je zgodnije koristiti njihova visoko aromatična svojstva češće, u vidu malih priloga, nego ih kao glavno jelo. Razlog teže svarljivosti su, pre svega, hitiska vlakna, ali i ostale tvrde materije koje tvore zidove hifa, naime, trebal bi imati na umu da se i plodno telo takođe sastoji iz različito organizovanih spletova hifa.

Drugi razlog teže svarljivosti su proteini, koji se pri ispravnom pripremanju vare u granicama 70-80%. Kako različite gljive žive na različiti način i na različitim staništima, to se i struktura hranljivih materija može razlikovati.
Piše: Vukica Stevanović

Hranljiva vrednost gljiva
Sadrže proteine, ugljene hidrate, minerale, pre svih kalcijum

Lentinus edodes je latinsko ime pečurke, nadaleko poznate kao šii take (shii - hrast i take - pečurka). Tako je zovu u Japanu, dok je u Kini poznata kao ko-ko ili hoag-ko. Šii take je samonikla u Japanu, Kini i drugim azijskim zemljama sa umerenom klimom.

Njena upotreba seže daleko u prošlost, kako u ishrani , tako i u lekovite svrhe. Japanci je zovu eliksirom života i koriste je svakodnevno u ishrani svežu, kao salatu ili kuvanu u jelima i čaju. U Japanu se od nje pravi šitake vino i šitake kola.

Zbog svoje lekovitosti, 80-tih godina dvadesetog veka je prihvaćena i u zvaničnoj medicini u Japanu. Istraživanjem njene lekovitosti bave se naučnici ne samo na Orijentu, nego i u Americi i Evropi. Uz to, šii take je u svetu najviše uzgajana gljiva, odmah iza šampinjona.

Sadrži proteine, lipide, ugljene hidrate, minerale, pre svega kalcijum, fosfor, gvožđe, bakar, magnezijum, cink, mangan i drugo. Sadrži vitamine Be2 i Ce, kao i ergosterol, provitamin vitamina De.

U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama balkanske regije, sakupljanje jestivih gljiva je veoma popularno u proleće i jesen u rubnim gradskim, a naročito u seoskim domaćinstvima. Za neka od njih je to značajan izvor prihoda, ali sve češće i visokovredna namirnica za sopstvenu ishranu.

Međutim, pri sakupljanju gljiva treba biti veoma oprezan. Ovde ne mislim na njihovu otrovnost jer podrazumevam da gljive sakupljaju samo dobri poznavaoci , već na njihovu sposobnost akumulacije teških metala u svom plodonosnom telu. U literaturi je dokumentovano da određene vrste gljiva mogu akumulirati i sadržati veoma visok nivo teških metala. Ove gljive se nazivaju i "bioakumulatori" metala a apsorpcija ovih elemenata u ljudskom telu posle varenja predstavlja opasnost po zdravlje. Simptomi trovanja se ne ispoljavaju odmah jer se metali kumulativno skupljaju u organizmu.

Gljivarski kulinarski recepti

Pečurke pečene na ražnjiću. Na ovaj se način pripravljaju pečurke na izletu, ali u šumi i na suvim mestima ne ložiti vatru! Za tu svrhu se uzimaju vrlo mesnate pečurke. Nabadaju se na tanku oguljenu grančicu koja se položi na pepeo ispod koga je žar. Za vreme pečenja mažu se sirovim maslacem, zatim se posole i pobibere. Tako pripremljena golubača je izvrsna.

Pečurke pečene na žaru. To je vrlo dobar način za spremanje različitih sunčanica, mlečnica i rujnica. Drške se posebno peku ili odbace. Umesto na žaru mogu se peći i na ploči šporeta, u peći ili na tiganju koji se stavi na plinski šporet. Pečurke se namoče u rastopljeni sirovi maslac da ga dobro upiju, zatim se posole i pobibere. Na žar se polože sa listićima na gore. Nakon nekoliko minuta pečurke se okrenu i peku sa druge strane. Ponekad su pečene za nekoliko trenutaka. Ponudite ih odmah.

Pržene pečurke. Pržiti se mogu gotovo sve vrste osim nekih mlečnica koje bi postale kašaste i nekih krasnica koje se stvrdnu. Na ulju ili sirovom maslacu zarumeni se malo luka, dodaju se pečurke i u otkrivenoj posudi dinstaju e oko pet minuta na jakoj vatri, zatim se posuda pokrije i dinsta na slaboj vatri 25 min. Pri kraju se doda sveže isečen peršun.

Drugi način. Nakon prvih 5 minuta doda se sirov ili konzerviran paradajz.
Treći način. Ako se ne stavi peršun ili paradajz, može se dodati malo vina (suva, ne slatka).
Četvrti način. Ako niste dodali vino, paradajz, i peršun, možete dodati jaja, mrvice i rendanog sira. Posuda se stavi u rernu još 5 min. Ne zaboravite da jelo posolite.

Pržene pečurke. Na ovaj način se spremaju samo vrlo nežne pečurke kao što su velika gnojištarka, zlatna krasnica, livadska pečurka, đurđevača i velika ćelavica. Pečurke se iseku na tanke ploče, umoče u razmućena jaja, zatim se uvaljaju u mešavinu mrvica i sitno rendani sir; prže se u vrelom ulju kratko vreme.

Pečurke u umaku. Pečurke se izrežu na centimetar debele rezance i zajedno sa zdrobljenim belim lukom preprže u jednakim delovima ulja i maslaca. Kada ispari voda, zaliju se čistom goveđom supom; može se za jelo upotrebiti i koncentrat supe ili umaka. Zatim se jelo posoli i pobiberi.

Okruglice od pečurka. Pečurke se iseku na kockice i prže u jednakom odnosu maslaca i ulja. Zatim se doda jaje, samlevena kobasica ili meso, mrvice, brašno, so i toliko supe koliko je potrebno da se oblikuju okruglice. Okruglice zatim uvaljamo u jaja i mrvice. Prže se na ulju. Može se dodati i malo bibera.

Garnirana pečurka. Skuva se krompir u slanoj vodi. Oguli se i izreže na prilično debele pločice. Treba paziti da se krompir ne ohladi jer se stvrdne. Posudu u kojoj pečemo treba namazati uljem ili maslacem te poslagati redom pločice krompira koje se prekriju mlevenim pečurkama, mrvicama i komadićima maslaca. Na zadnji sloj posipa se rendani sir. Posudu stavimo u vruću rernu, a peče se sve dok se na površini ne stvori zlatno žuta kora. Ne zaboravite da slojeve treba posoliti.
Piše: Vukica Stevanović

Šumsko meso kao poslastica
Postoji mnogo načina da se uz mnogobrojne začine ovaj dar prirode spremi kao jedno od najukusnijih jela

Pečurke sa sirom. Uzećemo samo kvalitetne pečurke, koje se poslažu sečene u posudu tanko namazanu uljem i maslacem. Na pečurke se slaže sloj isečenog masnog topljenog sira. Zatim se opet položi sloj pečuraka i sloj sira, tako više puta.

Peku se pola sata na umerenoj vatri (oko 200 stepeni) da se sir rastopi. Ako je rerna pretopla sir se stvrdne. Kada je jelo na pola gotovo doda se malo mleka ili kiselog mleka. Jelo je gotovo kada se na površini stvori kožica boje hleba. Soli se manje nego obično jer je sir već slan. Jelo se služi odmah dok je još jako vruće.

Na japanski način

Marinirane pečurke. Sređene velike pečurke posolimo i pustimo ih da stoje dan ili dva. Tečnost se odlije i pečurke se namažu senfom, klinčićem, đumbirom i biberom. Zatim se prokuvaju i ostave u toj tečnosti 15 dana. Konačno se tečnost odlije. Ovako pripremljene pečurke su vrlo pikantne.

Sukiyaki-pečurke na japanski način. Za ova jela uzima se pečurka matsutake koja je vrlo slična krokodilskoj vitezovki. Umesto nje može se upotrebiti i puza (Armillaria mellea), obična lisičarka, maglen, ili bukovača. Pečurke se tanko izrežu, jednako se izreže svinjetina, teletina i piletina. Oko pečuraka i mesa poslažu se hrpice celera, praziluka, crvenog luka i zelene paprike. Doda se i sok od soje i malo ružine rakije. Umesto ružine rakije može se uzeti i belo stono vino. Peče se u pokrivenoj posudi. Servira se sa suvo kuvanom rižom. Ne zaboravite so.

Krem od pečurka sa jajima. Srednje zrele, zdrave i tvrde pečurke iz roda šampinjona očiste se i izrežu na debele rezance te se stave u vrući sirovi maslac i malo posole. Kada se malo zarumene, doda se nekoliko kašika jakog belog vina (marsala) ili ne preslatkog likera od višnje. Kad tekućina ispari doda se kiselo mleko, promeša i peče dobrih 10 minuta. Krem od pečuraka nalijemo u tanjire u kojima se nalaze kriške tosta a na svaki komad stavimo još po tvrdo kuvano jaje.

Pržene pečurke sa jajima. Pečurke iz roda šampinjona prže se kao u prethodnom receptu da omekšaju. Zatim se dodaju mućena jaja a vatra se smanji. Dok je masa još u tekućem stanju doda se peršun ili neka druga aromatična mirođija i posoli se, promeša i pusti da se jaja stvrdnu. Služi se na zagrejanom tanjiru.

Pečurke sa telećom kolenicom. Uzme se toliko kolenica koliko je osoba. Teleće kolenice se uvaljaju u brašno i polože u posudu sa rastopljenim sirovim maslacem (15 g sirovog maslaca po osobi) zatim se posole, popapre i zapeku da porumene. Na svaki komad kolenice nalije se kašika belog stonog vina. Kada tečnost ispari, još se malo zapeče. Dodaju se narezane pečurke, (10 g svežih pečurki po osobi), peršun i prži se približno 10 minuta. Po potrebi se dodaje malo čiste supe. Pre nego što se jelo ponudi može se nakapati limunovim sokom.

Čorba od pečurka. Pečurke (250-300 g za 4 osobe) pažljivo očistite, operete u tekućoj vodi i sameljete. Zajedno sa pečurkama, sameljete glavicu crnog luka srednje veličine. Dodajte malo peršunovog lista. Tu masu pirjanite na ulju, dodajete malo brašna i nalijete vodom, koliko je potrebno za supu. Posolite i kuvajte do vrenja. Služite sa pavlakom po ukusu.

Pašteta od pečurka. Trista grama pečurka pirjanite da budu meke. Tada dodajte 3 tvrdo skuvana jaja i sameljete. Dobijenu masu posolite, pobiberite, možete dodati i malo senfa.

Obavezno povrće

Tikvice punjene pečurkama. Potrebno je: mlade tikvice 3 kom, pečurke 300 g (bilo koja jestiva) crni luk 2 glavice, šargarepa 100 g, pirinač 100 g, ulje 1 čaša (oko 100 g ), krompira 2 komada (srednja) so, biber, aleva paprika po ukusu. Priprema: tikvice očistiti, prepoloviti i isprazniti unutrašnji deo sa semenom. Krompir očistiti i odrezati određen broj kolutića da se tikvice poklope nakon punjenja.

Crni luk, pečurke, šargarepu i ostatak krompira iseckati na željenu krupnoću i propržiti na ulju 6-7 min, zatim dodati pirinač i ostale začine po želji, promešati da se ujednači i dobijenom masom puniti tikvice, spakovati u vatrostalnu posudu i preliti sa 1/2 l vode. Peći u rerni na 200stepeni dok tikvice ne omekšaju (oko 1/2 sata).

Pohovana bukovača. Klobuke dobro oprati, osušiti i posoliti, uvaljati ih najpre u brašno, zatim u dobro umućena jaja i na kraju u mrvice (ili ponovo u brašno). Pržiti u vrelom ulju s obe strane, do zlatno smeđe boje. Možete ih soliti i naknadno. Prelijte ih tartar sosom i služite.
Piše: Vukica Stevanović

Čiste krvotoki
hrane mozak
Ubrzavaju krvotok, šire sudove i održavaju im elastičnost

LEKOVITE GLJIVE I KARDIOVASKULARNI SISTEM

I na ovom polju gljive, posebno shiitake, našle su svoju primenu. Jedinjenje koje je izdvojeno iz nje, a zaslužno je za smanjivanje holesterola, jeste eritadenin. U prvim eksperimentima na pacovima je utvrđeno da je on već nakon 3 sata počeo smanjivati nivo holesterola i da je to dejstvo trajalo i godinu dana nakon prestanka konzumiranja gljive.

Eritadenin snižava nivo svih masnoća u krvi - holesterole, trigliceride i fosfolipide a da pri tome ne utiče na sintezu holesterola neophodnog za izgradnju ćelija, nego deluje tako što ubrzava preradu holesterola u jetri i njegovo izlučivanje varenjem, s tim što to prilagođavanje metabolizma na pojačano "odmašćivanje" krvi traje dugo vremena. U shiitaki ima i drugih jedinjenja sa takvim delovanjem: Kurasanja i sar. dokazali su to za neutralna detergent - vlakna.

Za duži dah

Tu su još različite vrste gljiva koje posredstvom germanijuma, lentinana, tirozinazom itd. poboljšavaju krvotok, šire krvne sudove, održavaju im elastičnost i doprinose boljem snabdevanju mozga i srčanog mišića krvlju dok adenozin, nukleozidi i ostali derivati nukleinskih kiselina stvaraju antitrombotski efekat.

Poznat je eksperiment iz 1974. godine dvojice japanskih istraživača Suzukija i Oshime koji su prvo na grupi žena mlađe starosnog doba ispitivali dejstvo shiitake na smanjenje nivoa holesterola. Na jednoj grupi koja je u svojoj ishrani imala prethodno sušene šitake došlo je do smanjenja nivoa holesterola za prosečno 7% dok je na grupi koja je jela sirove šitake došlo do smanjenja holesterola za čak 12% u roku od svega 7 dana. Isti eksperiment na grupi ljudi starijih od 60 godina doveo je do smanjenja nivoa holesterola za prosečno 9% u roku od 7 dana.

Visok krvni pritisak se takođe može sniziti posebno korišćenjem Ganoderme lucidom i shiitake. Jedna pilot studija u Kini krajem 80-tih pokazala je da su se visoki pritisak i visoki holesterol kod srčanih bolesnika značajno popravili u 20-48 % slučajeva, a nivo holesterola nakon nekoliko meseci korišćenja ekstrakta gljiva smanjena u 68 % slučajeva. Ispitivanja u 7 kineskih bolnica pokazala su opšte poboljšanje kod srčanih bolesti u čak 81,8 % slučajeva.

Pored toga u Ganodermi lucidum su izolovana jedinjenja koja jačaju srce (kardiotonici), ublažavaju aritmiju, smanjuju broj otkucaja srca, smanjuju otpor u perifernim i koronarnim arterijama, poboljšavaju snabdevanje mozga krvlju, povećavaju snabdevanje srca kiseonikom bez menjanja pritiska, deluju sedativno i antikonvulzivno, ublažavaju kod srčanih bolesnika simptome kao što su treperenje srca, gubitak daha, bolovi u predelu srca i edemi.

Pored toga u Ganodermi lucidum su izolovana jedinjenja koja jačaju srce (kardiotonici), ublažavaju aritmiju, smanjuju broj otkucaja srca, smanjuju otpor u perifernim i koronarnim arterijama, poboljšavaju snabdevanje mozga krvlju, poveććavaju snabdevanje srca kiseonikom bez menjanja pritiska, deluju sedativno i antikonvulzivno, ublažavaju kod srčanih bolesnika simptome kao što su treperenje srca, gubitak daha, bolovi u predelu srca i edemi.

Dr Nikšić, asistent na Katedri za tehnolosku mikrobiologiju, Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu je objavio rad o gljivama što je vrlo značajno za nas i što pokazuje da, i pored svih nedaćća koje su nas snašle, u mnogim stvarima idemo u korak sa svetom. Dr Nikšićć je svakako jedan od onih ljudi koji na pravi način podiže ugled svom pozivu, a i sledi put koji su kroz istoriju obeležili mnogi naši stvaraoci koji nisu napustili ove prostore većć su doprinosili opstanku i prosperitetu svog naroda.Stoga njegov rad donosim u celosti:

UPOTREBA GLJIVA SA LEKOVITIM SVOJSTVIMA
Dr Miomir Nikšić

O gljivama uglavnom razmišljamo kao o jednom od najlepših ukrasa prirode, delikatesnoj namirnici, sredstvu pomoću kojeg možemo da izvršimo savršeni zločin ili brzo zaradimo mnosšvo dolara. Ali drevne civilizacije Kine i Japana nas uče da gljive možemo izučavati i kao lek, pomoćno lekovito sredstvo ili eliksir koji sadrži mnoštvo biološki aktivnih supstanci.

Kinezi ih vole

Gljive igraju važnu ulogu u kineskoj kulturi već 7.000 godina. One se vekovima koriste kao lekovita sredstva u japanskoj i malezijskoj kulturi, ali zapadna civilizacija ih otkriva tek u ovom veku. Interes je stimulisan velikim brojem naučnih radova koji se svakodnevno objavljuju o gljivama sa medicinskim svojstvima. Ova istraživanja su potvrdila tradicionalnu upotrebu mnogih vrsta gljiva, ali su otkrila i nova još nepoznata lekovita svojstva. Mnoga jedinjenja mogu stimulisati imuni sistem i inhibirati rast tumora, ali se najveća pažnja pridaje polisaharidima. To su veliki, razgranati makromolekuli izgrađeni od malih jedinica šećera.
Piše: Vukica Stevanović