Imam prijateljicu skoro 25.god.Jedino njoj verujem od svih 'kvazhi' prijatelja/ljica

Kad sam bila nemocna, svi su mi okrenuli ledja, samo ona nije.

Razumem ja i te moje 'prijateljice'kojima ja trebam, ali ne trebaju one vishe meni...postala sam odvratna...bezobrazna...ne mozhe meni neka mamina maza da soli pamet...jednostavno dosta je je bilo toga vishe...chak i previshe..

  Popijem ja sa njima kafu, popricham ...kao...ali..znam da su bile nedostupne za mene u Novembru mesecu...a, dotog meseca sam im bila uvek tu...

To shto pishete da su zhene zavidne, jesu...da trachare, trachare ,a li isto tako i mushkarci trachare, i umeju da budu zavidni.

Najgadnije mi je oduvek bilo, kad 'drugarica drugarici' preotme momka, ili 'prijateljica, prijateljici muzha'...To je oduvek bilo, i uvek ce biti, i nije tu samo problem u zhenama, vec i u mushkarcima...

  DakleM...mislila sam da imam mnogo prijatelja/prijateljica...sve do Novembra meseca...bar sam mogla do tog meseca da ih pazhljivo slusham...a, prijatelj je i kad slusha, chuje, i komentarishe...a, ne kao sada ja...samo klimam glavom, ne chujem nishta, i ne zanima me nishta...a, kad ustanem na levu nogu...shto je nazhalost moju u poslednje vreme to dosta chesto...nisam kuci za mnoge ljude.

Samo sam tu...za nju, koja je bila maximalno uz mene kad sam bila nemocna.To se ne zaboravlja...i, ne oprashta onima koji su bili nedostupni, i koji su me zaboravili  tada...

Tako da sam ja od 4-5 prijatelja/prijateljica, ostala samo na jednu, koja je pravi prijatelj uvek bila.Znala sam ja to i ranije...znam oduvek...samo sam se mnogo promenila...jbg...nije ih nigde bilo...Mozhda me nekad prodje ta ogorchenost. pa ih chujem kometarishem...ne znam, za sada je ovako....




Smorila sam za medalju prijateljstvo=zasluga= prijateljstvo 

 

Prijatelj mi je onaj ko ne pobegne kad sam u nevollji ,onaj ko mi ne klima glavom i potvrdjuje vec kaze svoje misljenje ma kakvo ono bilo ,onaj ko se nudi da pomogne kad selim i kad se interesuje jesam li ozdravila ,a sve ostalo je presipanje supljeg u prazno i diplomatsko cerenje .

Naravno @Lolana...imam jednu...a, druzhimo se od moje 15.god.Znachi prijateljstvo mozhe vechno da traje, ali se prijateljstvo neguje..itd...

Ja znam da ce ove moje tri beshtije biti ceo zivot tu negde i unapred se radujem tome (:

Inace, sve mi nekako deluje da jedino opstaju ona prijateljstva koja su nastala u mladjim danima, sto zbog duzine poznanstva sto zbog fleksibilnosti koja je svojstvena mladjim osobama. Kasnije kada su ljudi vec oformljeni karakteri sa vec utvrdjenim navikama i stavovima tesko tu ima mesta za neke kompromise i prilagodjavanja, a i nekako mi se cini da su stariji zatrovani klasicnim stereotipnim propagandama ''Zene su ljubomorne, foliraju se, iskompleksirane su, mrze se medjusobno i sl''...Neko ko ima takav stav naravno da nikad nece ni naci niti uspeti da odrzi prijateljstvo...

Kad neko voli svoje prijatelje i sa njima stvarno ima nesto posebno to se oseti iz nacina na koji neko pricha o njima - secam se da sam to pomislila kada je jedna (mlada)zena govorila o svojim prijateljima i kada je rekla kako su ''prijatelji tu ne samo da bi nama bilo lepo vec kako bi se mi ucili da drugo zivo bice zalivamo, negujemo i cuvamo'' 

Naravno da hoce 

Ja mu/im zelim svu srecu sa tim stavom.

Dok ti se ne desi nesto ruzno i ne znas ko ti je ustvari prijatelj....moje iskustvo mi govori da ne treba vjerovati bas svima (kao sto sam ja cinila) ....ustvari, i kad ti se desi nesto lijepo onda vidis koliko su te kvazi prijateljice ustvari zavidno-podle zensturace spremne na sve i svasta da ti naruse i taj dio srece koji te snasao....

Zensko-zenska prijateljstva postoje ali prava, cvrsta i iskrena su tesko ostvariva, ali musko-zenska prijateljstva su mnogo jaca i trajnija....

Eh @Osma...imala sam i ja josh par prijateljica sa kojima sam skoro odrasla...ali zhivotni putevi nisu  nam bili isti, tako da daljina chini svoje.

Kad se vidimo jednom godishnje(preko grane su) ti dani nam prolete, tu je i radost i tuga...I, one mi odu...jedna mi malo ide na zhivce, jer se nakiti  kao Bozhicna jelka...shlajshti kad dodje...i mislim da to namerno radi svima,jer eto ona je puna kao brod...sa njom se uvek posvadjam kad dodje, jer joj to kazhem...shta mi se kiti tu...ajde molim te...
Dobra ta nasha svadja je navika...ona dodje i kazhe..'ajde chekam te...vidi kako sam lepa, puna zlata itd..." e ne mogu da joj odcutim

A, da musko -zhenska prijateljstva...su iskrenija...ako se neko ne zezne pa se zaljubi u prijatelja.

A, ja...najvishe se druzhim sa klincima...tachnije sa drustvom od mojih klinaca...gledam im u sholju( nemam pojma..samo izvlachim informacije od njih )
 Usmeravam ih kroz zezanje, kako kad i shta...jer kod mene sve mozhe,,,sem narkotika..tako da mnogo dece svraca...a, ja tachno znam kad treba da budem sa njima...milion puta sam bila ovde sa Vama, a u sobi 5-6 klinaca.

Smorila sam za tri medalje, imam tri psota ovde 

chuvajte se 

Ako musko-zenska prijateljstva ne postoje jer oni potajno zele da se kresnu i ako zenska ne postoje jer su zene ljubomorne, da li sve koje ne zele da budu same treba da promene pol da bi imale prijatelje? I otkad se to prijatelj bira po polu?

Ne bira se prijatelj po polu, vec po zasluzi..bar sam ja tek sada to shvatila,

A, mnogo ljudi znam kojima je 'prslo' prijateljstvo jer se neko zbunio, i zatreskao se u prijalteljicu...

Zhene umeju da budu ljubomorne...zavidne...itd...

Zato treba biti oprezan...

Setimo se devedesetih, i bice nam sve jasno.