Просто је све просто!
Придев просто постао је веома модеран, готово неопходан зачин савременог говора


„Ја то просто нећу!”
„Просто мислим да није требало да учествујемо...”
„Просто имате некакве везе...”
„Просто, на то се не може одговорити...”
„... постоје просто неке ствари...”
„... то просто гледаоци имају идеју...”
„... просто је занимљиво...”
„... просто се ради о томе....”
„...реч је о стварима које се просто не могу прихватити...”


Да ли сте приметили колико се однедавно често употребљава придев просто? За прикупљање горе наведених примера било је потребно тек три минута слушања и гледања једне популарне телевизијске политичке емисије у којој поред водитеља учествују и гости. Сви су једнако често понављали ту исту реч: просто!
Једноставно (просто) речено, стиче се утисак да нам је све постало просто. Али, јасно је да овај придев не стоји (просто) на одговарајућем месту (бар не увек), већ је то постало нека врста моде, неопходан зачин савременог говора. Као што је пре извесног времена било веома шик да се на било коју опаску или питање одговори с троструким да, односно: да, да, да!
Другим речима, није ни једноставно (просто), ни простачки (просто), нити лако (просто), него је мода, као много пута у историји језика, уплела своје прсте учинивши, без правог повода једну реч омиљенијом од других. Извесно је такође да уколико почнете да водите рачуна о томе колико пута људи данас употребљавају реч просто, све што кажу постаће вам веома смешно.
 
Придев прост значи једноставан или обичан, значи особину која се непосредно у свему види и лако разуме. Просто је оно што није сложено: што се среће на сваком кораку у обичном животу. Једноставан такође значи прост (попут простих и просто проширених реченица), као и обичан, чедан, простодушан, доброћудан, наиван, невешт... Ако је нешто просто , онда је једноставно, обично. Ево и школског примера: „Лако сам урадио писмени из матиша. Задаци су били прости!”
Међутим, када кажемо простачки, тада подразумевамо да је неко прост у ружном смислу: да не уме да се снађе ни у најобичнијим приликама, него упада у очи својом неуглађеношћу, неотесаношћу, необразованошћу. У ствари, реч је о простаку или простаклуку.
Придев прост, односно просто (осим тога што је нека врста „безбојног украса” савременог говора) ипак се најчешће употребљава у смислу једноставности: то је оно што није сложено. Стога се намеће мисао да многи данас размишљају на једноставан начин... Нисмо се тога први сетили: „Симпле Миндс” беше назив рок групе из Глазгова која је осамдесетих година столећа за нама била веома омиљена...
Уосталом, коме је данас још до замршених или тешких мисли? Ко још жели да се опире начину изражавања који је ушао у моду? Ко би да тражи синониме или да лупа главу бирајући речи? Људи немају времена, а и медији чине своје - лако стварају навике.
„То је просто тако!”, закључи весело наша позната новинарка пред милионским телевизијским гледалиштем пре неко вече.
И, шта да кажемо на овај израз језичке моде? Можда оно што су давно говорили наши преци: нека нам је просто.


М. Огњановић
Политикин забавник

Prosto je newerowatno koliko ljudi uprazhnjawaju taj pridew. 

Ah, gde su moji favoriti... 

Znaci?

Razumes?

Znas?


Prosto mi dodje da jos prostije legnem i prosto samo zaspim. 

Zaborawila si "dakle", "zatim", "u principu"...   

Devojke...Pridevi?

Uzasno mi se dopada ova tema. Jako lepa tema. 

opet se vraćamo na knjige koje ne čitamo, pa nam je zato rječnik siromašan. 

Ne odustajem od mojih favorita. 

Al` da je tema jako lepa, jeste i tako prosto prianja za dusu. 

Ah, da zaboravih... Reko` i kazem- kada neko nesto prepricava...

Tema je stvarno vrh vrhova!
Bruka bruketina koliko je dobra.
Bilo bi dno dna kad bi proplala.

Znaci... nemam reci... ajde rEci koja tema, Extra brate extra!!!


P.S - Kako zemunac izjavljuje saucesce: "Znaci... tuga brate"

Znaci, brate, nama znas treba da mi prosto citamo vise.   

Ма дефинитивно је то дефинитивно
Бар је једно време било у моди.
А оно "врх" ми се такође свиђа. Није придев, али тако се користи

"ono kao"

ma bas je gotivno!

Ma ekstra!   

"Opusteno"- moj favorit, pogotovo iz usta polupismene pevaljke.
Mis'im, stvaaarno...

strasno, ali strasno jaka tema   

ma jekstra, sto kaze moja baba 

Vrhunski, zaboravili ste vrhunski..

ovaj -- veoma cest prilikom odgovaranja u osnovnoj i srednjoj skoli

Pridevi su, ovaj, reči koje, ovaj, označavaju osobinu, ovaj, pojma označenog imenicom uz koju, ovaj, stoje. Oni, ovaj, spadaju u, ovaj, promenljive vrste reči. Nisu, ovaj, samostalne, a u rečenici, ovaj, vrše službu, ovaj, atributa ili dela, ovaj, imenskog predikata.

Najcesce se upotrebljava kao opisni pridev

Екстра особа је - екстра

Да ли се речи троше другачије од одевних предмета?
„Како сте се провели?”
„Екстра!”

„Да ли је укусан колач који сам направила?”
„Екстра је!”

„Шта мислиш о мојој новој девојци?”
„Екстра особа!”

„Како си урадио писмени из српског?”
„Екстра!”

„Да ли си читао нови број нашег листа?”
„Јесам. Екстра је!”

„Зашто желиш да идем с тобом на концерт?”
„Она је екстра даровита.”

„Узмите кредит у нашој банци. Услови су екстра повољни!”



Да ли сте приметили да је реч екстра однедавно постала веома омиљена?
Кад би се обавило истраживање вероватно би показало да међу нашим млађим становништвом екстра постаје узречица, веома често изговорена реч. Чини се као да је преко ноћи заузела место доскорашњег „хит” израза који гласи: супер. Јер, донедавно све је било супер. Понекад и суперишка. Кад данас неко само промрмља супер, то је као да је обукао одело које је давно изашло из моде. Да се постиди од застарелости. Ма какви супер момци, супер проводи или супер кредити! Сада нам треба нешто што је екстра!
 
 
Илустровао Добросав Боб Живковић

Овај наизглед безазлени и помало шашави пример из живота језика сликовито говори о томе колико су језик, говор, као и општење међу људима - подложни модним променама. Исто тако, поменути пример говори и о снажним утицајима који стижу из других језика, о некој врсти језичке глобализације. Таквим утицајима није се лако одупрети, а понекад је чак и бесмислено. Извесно је да убрзање коме смо свакодневно подвргнути (односно, коме се сами подвргавамо), подразумева и скраћену, још бржу комуникацију међу људима, кратко општење које не трпи различитост, нијансе, нажалост, ни особености. Дакле: „Како си?” Одговор гласи, кратко и „интернационално”: „Екстра!”.
Италијански писац Томазо Ландолфи (1908-1979) својевремено је направио необичан језички опит: написао је приповетку, неразумљиву чак и самим Италијанима. Читаоци су се питали на ком језику је ова прича написана. Личи на италијански, али већи део текста је неразумљив... Наиме, пишући причу, Ландолфи је углавном користио речи из италијанског језика које одавно нису биле у употреби иако су живеле у језику вековима, такорећи донедавно. Али, без обзира на ту чињеницу, безмало нико није разумео причу, па чак ни њен наслов!
Другим речима, уколико нисмо у стању да се одупремо језичким модним променама, требало би бар да будемо свесни промена кроз које језик пролази и то уз нашу помоћ и да о томе размишљамо. Можда не бисмо тако брзо заборављали? И не бисмо морали стално да мењамо старо за ново? Речи се ипак другачије троше од одевних предмета...
Стога, сетимо се шта уопште значи реч екстра. У „Лексикону страних речи и израза” Милана Вујаклије пише да реч екстра потиче од истоимене латинске речи еШтра, што значи споља, изван, ван, осим; екстра значи и нарочит, особит, изванредан; оно што се учини више и боље него што је одређено, или што се тражи; као прилог, екстра значи, изванредно, особито, нарочито.


Мирјана Огњановић

Мислим, шта рећи...
"опуштено" је било једно време у моди

U pincipu,tema je prosto ekstra...brate 

Ма, брате, тема је шпиц.