a shta je poenta ove priche?

Pa... bog koji ne čini ništa - nije Bog.
I bog koji nije svuda prisutan - nije Bog.

Mada ... mislim da će tebi i ovi odgovori biti glupi.

Поента "Бога" у јудаистичким религијама је зарађивање "оног" живота а не овог.

Дакле - трпи, мучи се, дај, дели и живећеш лепо на другом свету.

Тако се и објашњавају све несреће на свету.

У принципу - што си јаднији и беднији овде лепше ће ти бити горе.

Сад што то нема везе с везом и служи за шишање оваца, то је већ за другу тему.

I onda ja uzimam mashinku i izreshtetam SS-ovca, end of story

Stari zavet ne predvidja zivot posle smrti, to dolazi sa novim zavetom tj. hriscanstvom

Poenta...
Pa, nadaj se da neces pasti u blato!     Kako ne vidis?                           

poenta priche je shto je pitanje "gde je vash bog?" u stvari pitanje "ko si ti?" . jer ti si taj koji bespomocan sedi u blatu . ss-ovac je ovde simbol realnosti koja se surovo obrachunava sa tvojom iluzijom o bogu i iluzijom o samom sebi.

Znaci hoces da kazes da bog ne postoji - da postoji samo blato i dva svestenika koja leze u njemu. A sta ako pogledas stvari malo drugacije - SSovac ne vidi u tom trenutku nisha osim onoga sto njegova chula spoznaju. I za njega je to realnost. Za njega je TO njegov Bog jer je to njegova granica percepcije. Dva svestenika imaju razlicite percepcije (iluzorne) metafizickog Boga koji je negde i koji vidi sve - ili oni bar tako veruju. Ipak oni prevazilaze svojom iluzijom svoje fizicko stanje. SS oficir ne moze da spozna transcedentiranost njihove spoznaje sveta i Boga jer njihove reci ne mogu SSovcu da prenesu tu spoznaju. Mi ne znamo da li neki od svestenika ima mozda percepciju stvarnosti koja mozda ukljucuje Boga - mozda ga on vidi i zna da postoji ali ne zna kako to da objasni - i shvata da cak i kad bi objasnio SSovcu svoju percepciju to ne bi promenilio percepciju SSovca niti njegovu licnu poziciju klecanja u blatu. U prici ti pretpostavljas da svestenici veruju u Boga i nemaju apsolutno nista drugo osim te vere - a to mozda nije tacno - jer ne znas sta svestenici vide svojim srcem i ocima. Ti si ispricao pricu kroz oci SS oficira a ne kroz oci svestenika. Ti si se odnosio prema svestenicima isto kao i taj oficir i samim tim si upao u istu zamku kao i oficir - vezao si se za materijalno i ostao u njemu ptertpostavljajuci da su i svestenici na tom nivou spoznaje - sto uopste ne mora da bude slucaj. Samim tim ti nista ne dokazujes pricom osim sto pokazujes ogranicenost SS oficira.

Sa druge strane - ako ovo vezes za cuvenu Zen pricu koju si pomenuo - SS oficir dobija ulogu ucitelja koji govori - odbacite svoje iluzije i spoznacete sebe i Boga - tada put i cilj postaju jedno - blato postaje izvor spoznaje Boga - medjutim ako svestenici ostaju vezani za svoje JA i duboko iluzorno isprojektovani na sliku Boga koji je van njih - blato ostaje samo blato a njihom zivot ce biti uzaludno izgubljen jer ne mogu da se oslobode svoje iluzije.

ako je ovo meni upuceno,a verovatno jeste...da si malo obratio paznju i na ono shto drugi pishu a ne samo na ono shto ti pishesh primetio bi sigurno da ja nisam vernik tako da o "mom Bogu" uopshte ne moze biti rechi.
Meni je pricha prilichno    pokushava da opravda sadistichko ponashanje time shto ce ostati nekaznjeno,kao da je to neko merilo.U stvari pricha otkriva strah od "izvlachenja debljeg kraja" .Autor priche ko god da je (ili stvarni ss oficir koji je postojao) vuche neke traume iz detinjstva,mozda ga je maltretirao stariji brat(mozda i neki sveshtenik) i ostajao nekaznjen od strane roditelja pa on u zelji da zameni uloge sa bratom nalazi nevine zrtve da bi na njih projektovao svoj strah i bes,poshto mu je stvarni krivac nedostupan.
Sve u svemu,pricha moze da se posmatra kao patologija bolesnog uma jednog ss oficira ili autora priche svejedno,nikako kao neki dokaz da Bog postoji ili ne postoji.

Nije pitanje vere, koliko ,vec kakvim te covekom ona cini ...