Republički zavod za proučavanje kulturnog razvitka predstavio je rezultate tri značajna istraživanja o nacionalnim muzejima da bi pokazao kako muzeji "žive", ko ih posećuje, ko u njima radi.

Reč je o istraživanjima: Kulturna politika nacionalnih muzeja u Srbiji”, ”Muzejski stručnjaci i razvoj muzejske delatnosti” i ”Muzejska publika u Srbiji".

Saradnica Zavoda mr Dragana Martinović je intervjuisala direktore 13 (od ukupno 14) nacionalnih muzeja, zavirila u programske i osnivačke akte, planove i izvešataje, i stekla celovitu sliku o poslednje tri godine rada nacionalnih muzeja.

Njena koleginica mr Biljana Jokić se posvetila istraživanju kako muzejski stručnjaci biraju programe, da li ih prilagođavaju publici, koliko su zadovoljni svojim radom, posvećeni poslu, aktivni i motivisani. Ona je došla do mnogih značajnih podataka, ali i zanimljiivih, kao što je taj da dve trećine zaposlenih u muzejima čine žene ili da više od polovine muzejskih stručnjaka smatra da nemaju mnogo mogućnosti da utiču na publiku i posećenost muzeja.

Istražene su i teme koje se odnose na publiku: koliko često ljudi u Srbiji posećuju muzeje, šta misle o njima, šta ih privoli da uđu u muzej i sa kim tamo najradije odlaze, koji tipovi muzeja su najpopularniji, šta bi želeli još da vide u muzejima..

Profesorka menadžmenta u kulturi Dr Milena Dragičević Šešić smatra da neosporno imamo muzeja koji veoma ozbiljno i kvalitetno rade, ali i onih koji vegetiraju. Navela je primer Muzeja genocida koji ne može da radi jer nema prostor. Ona je, međutim, podsetila da postoji virtuelni prostor koji postaje sve važniji u svetu jer niko nema realnog prostora da izloži celi svoj fundus. Šešić je prebacila Muzeju genocida da nema ni sajt na kome bi bila pridstavljena sva stratišta gde su Srbi stradali.

Dr Šešić je navela niz primera muzeja u svetu koji se staraju da organizuju izložbe i događaje tako da privuku na jednom nivou decu, a na višem odrasle. Među problemima koji su identifikovani prilikom istraživanja, Šešićeva je skrenula pažnju na "partijnost" u upravnim odborima, umesto da budu najkvalifikovaniji koji mogu da procenjuju rad zaposlenih. Ona je istakla da u kadrovskoj politici na svim nivoima unutar muzeja leže najveće slabosti bez obzira da li su to nacionalni ili lokalni muzeji.

Izvor: Tanjug