Deci se obično govori da ne treba da pričaju s nepoznatima, i to je odlično upozorenje - za decu. Međutim, kad odrastete, postaje sasvim normalno da pričate i s ljudima koji vam prethodno nisu bili poznati i s kojima vas niko nije upoznao - nekada se takvi razgovori mogu pokazati i veoma korisnim, a nekada jednostavno prijatnim.

Da ne bude zabune, ne mislimo da treba zaustavljati nepoznate na ulici kako biste malo proćaskali s njima, niti ih zvati sa "alo" ako samo prođu pored vas i "čudno" vas pogledaju. Ali, postoji mnogo situacija u kojima se, po navici stečenoj u detinjstvu, držimo sa strane i ne počinjemo nikakav razgovor, a mogli bismo. Poslovno ili porodično okupljanje, recimo - jeste bolje ako vas neko predstavi i upozna s onima koje ne znate, ali nije "zabranjeno" ni da to sami učinite; na kraju krajeva, takva okupljanja i služe tome da se ljudi upoznaju i druže, ne da svi stoje po ćoškovima i gledaju se.

Ima i drugih prilika kada se može početi razgovor s nepoznatima. Dok putujete vozom, na primer, ili čekate u redu (u pošti, prodavnici, pred nekim šalterom), u čekaonici kod doktora... Ćaskanje tu može da pomogne da se prekrati vreme, možda i saznate nešto korisno i/ili zanimljivo, možda upoznate nekog interesantnog, možda nekome učinite uslugu ili je taj neko učini vama (korisnom informacijom ili, recimo, obrascem viška koji ta osoba ima, a vama nedostaje)... Ako ništa drugo, makar će vam vreme brže proći (izuzev ako ste razgovor pokrenuli s "davežom" ili ga je izrazito dosadna osoba pokrenula s vama), a moglo bi da bude i lepše od toga - ljudima se tako desi da saznaju neki dragocen podatak, da uspostave nov poslovni kontakt, upoznaju odličnog lekara koji im kasnije može pomoći...

Naravno, i u takvim prilikama treba biti pristojan, i nikako se ne nametati. Ako osobi s kojom ste pokušali da proćaskate nije do razgovora, treba to poštovati, a ne insistirati samo zato što je vama dosadno ili zato što baš želite da pričate s nekim - kao što vi, možda, baš želite da porazgovarate s nekim, tako i ta osoba možda baš želi da bude ostavljena na miru, i ima puno pravo na to. Ali, dokle god se ne namećete nikom i dokle god sebe ne dovodite u opasnost (nećete baš u nekoj mračnoj uličici kasno noću veselo gledati unaokolo i tražiti nekog za ćaskanje, niti ćete razgovor počinjati s osobom za koju vidite da je naoružana, osim ako se radi o pripadniku vojske, policije ili obezbeđenja, a vama je potrebna njihova pomoć, a i tada neće ćaskanje biti u pitanju), pričati s nepoznatima je sasvim normalno, prijatno ako ste raspoloženi za razgovor, a neretko i korisno.

Izvor: Krstarica

Обожавам да причам са непознатима. Посебно са таксистима.
Са радницима на скели, запиткујем их кад ће бити готова зграда, и шта ће ту да буде. 
Са возачима ГСП, увек стојим поред њих јер волим да контролишем вожњу, подстичем их да прођу на жуто уместо да укоче. 

ukratko: smetas im? 

zezam se

Ма јок, буде им криво кад сиђем. 

ti se i penjes gore?! woooooooooooooooow kakva napredna tehnika
nesto u fazonu: sve za visi cilj? 
e sad 'ocu i ja tako 

Из аутобуса кад сиђем, бре! 

a ja kontala penjes se na skelu....   

Advanced technique

Ja pričam sa onom ženom kad uplaćujem adsl... kaže mi 10 sati, 20 sati?

Ja volim da pricham sa nepoznatim ljudima,a kad nema nikoga onda pricham sam sa sobom ili sa nekim drugarima i drugaricama koji zive u mojoj glavi, ili sa malim zelenima sa planete Reptos....vrlo sam komunikativan 
Ponekada pricham i sa nekim chikama u belom, mislim da su krojachi jer mi uvek donesu koshulju, lepu, belu, svechanu...i dobro mi stoji, samo su mi rukavi malo dugachki...

 

Pricam ako me ponude cokoladom