Jashta ... carry on ...  

sto?

Koliko offujete 



Ja ne pricam s nepoznatim, to me smara, mrzim kad me neko u autobusu od 'koliko je sati' pocne zapitkivati .. U principu, pricam samo kad znam da imam neke koristi od toga.

Ja svakog dana pricam sa nepoznatima, nemam izbora , takav mi je posao...i kada je svima los dan ja se smejem ovako i pricam pricam price neke , ljudi to vole, tako zaborave zasto su bili ljuti.
Ako sam npr. u liftu i vec pocinje neku pricu neki manijak, ja ne odgovaram, samo se bledo smejem i okrecem ocima. Na kraju covek pita " Vi ne govorite ....?" No no
"Uhh stvarno nemam srece".........

Kad vidim nekog da se olešio pitam ga jel mu dobro Advanced technique

   Naravno. Mozda je to greska, ali ja ne vidim poentu da sa nekim nepoznatim, za koga me bas nista ne vezuje, i o kome nemam nikakvo misljenje niti interesovanje, zapocinjem konverzaciju, osim, naravno, ako nije informativnog karaktera (informacije meni bitne). U ove nepoznati ne ubrajam lepe, mlade devojke. Ali i tu zelim da izvucem...informaciju. 

   I da, kako ja da znam da li je neko naoruzan ili nije? Meni su cak puno interesantniji ljudi koji deluju malo off-law, nego obicni gradjani. Mala je verovatnoca da ce neki takav covek meni nesto uraditi, i oni su nasilni samo iz koristi (ne racunam huligane). Jednom, dok sam se nalazio sa nekim, dosao je neki lik da mi trazi cigaru, i ja sam ga iz nevezuse startovao sa pricom svasta nesto, odbio da mu odmah dam cigaru da bi ostao malo, posle smo se razvalili od price, pa sam saznao da je i robijao i svasta... A covek deluje tako, ali taj stil price, iskrenost i sram nisam sreo kod puno ljudi. To je jedna od retkih prica koje cu pamtiti dugo. Znaci, ljude ne treba ni otprilike osudjivati po izgledu...

Uglavnom se neka prica zapodene kada su okolnosti takve da je to jedini nacin da se efikasno prekrati vreme
Sem toga ne volim mnogo da pricam sa nepoznatima... ni sa poznatima nisam uvek za neku pricu

ја увек причам са непознатима... знам све и свашта о разним продавачицама у бутицима и продавницама  некада добијем и попуст 

Ne praktikujem tu vrstu komunikacije... Naravno, ako je neko zapodene sa mnom, ljubazno ali lakonski odgovorim.
Ali kad me, na primer, frizerka pocne smarati koliko imam kila i koja sam godina studija, onda mi bas onako presedne to ''cool'' pricanje sa nepoznatima.

Mrzim radoznale taksiste,frizerke,kozmeticarke,frajere na prvom sastanku,mrzim kad nekoga ko mi je skroz nepoznat zanima moj zivot,to mnogo mrzim i mnogo me nervira .

Inace,mene cesto mrzi da pricam sa poznatima i bliznjima,a o sirenju bratstva i jednistva da ne pricam.Zapravo ,ko mi legne - lego je ,ko mi ne legne ,a smara me i dosadjuje bice jako brzo povredjen .
Ne kapiram kako neko ne konta da je naporan i smarac.Ja kad me neko ne slusa ,odmah napravim dramu i ne obracam mu se vise 


Uvek sam se pitala da li sam lenja za te neobavezne razgovore i da li je to normalno ?