Devedesetogodišnja Radmila Radovanović iz Lapova preživela udar brzog voza, i to bez ijednog jedinog preloma

KRAGUJEVAC - Radmila Radovanović iz Lapova, rođena 1918. godine, preživela je pre dva dana udar brzog voza. Neverovatno, ali istinito - starica je živa i nema ni jedan jedini prelom, iako je letela desetak metara!! Da čudo bude još veće, međunarodni ekspresni voz koji saobraća od Ljubljane do Soluna kretao se brzinom od stotinak kilometara na sat.



Baka Radmila

Radmila je prugu prelazila ispod nadvožnjaka u Lapovu, gde nema rampe. Samo nekoliko koraka dalje, u neasfaltiranom sokaku, u ulici Jelene Ćetković, nalazi se njena kuća. Tog jutra je, kažu komšije, otišla do prodavnice po hleb. Šta se tačno dogodilo, nikome nije poznato.

- Rada živi sama, o njoj brine komšinica. Negde oko pola deset čuli smo kola Hitne pomoći. Babu su zatekli kako leži pored pruge, ugruvana i izgrebana. Odmah su je prebacili za Kragujevac, a voz je tu stajao još pola sata - pričaju Lapovci.

U policijskom izveštaju stoji da je na Radmilu naleteo brzi voz dok je prelazila prugu, i da je tom prilikom zadobila lake telesne povrede, oderotine na ruci i kolenu. Ona se već dva dana oporavlja u hospitalnom bloku Urgentnog centra u Kragujevcu. Zbog tragedije koju je preživela prilično je uznemirena, lekari dodaju i dezorijentisana. Nije u stanju da govori.

- Operisana je zbog povreda mekih tkiva desne slabine. Intervenisali su i hirurg i ortoped, ali njeno stanje je zasada stabilno, trenutno nije u životnoj opasnosti - kaže dr Drakče Radovanović, direktor Urgentnog centra.

Lekari kažu da i posle pregleda na rendgenu nije konstatovan nijedan prelom i da će Radmilina sledeća "stanica" najverovatnije biti odeljenje ortopedije. Meštani Lapova, varoši kroz koju već 120 godina prolaze vozovi, kažu da su tragedije na neobeleženim prelazima česte.

Ipak, Radmilin slučaj je za Ginisa, jer do sada niko nije "utekao" brzom vozu.
- Prosto ne možemo da verujemo da je voz stvarno udario. Ma, ne bi zinula da se to desilo! Pre će biti da je išla pored pruge i da nije čula lokomotivu, pa je strujanje vazduha oduvalo i bacilo na zemlju. Stara je ona, ne čuje i ne vidi dobro - nepoverljivo pričaju meštani Varošice.

Kurir

Bilo mi je mrsko da prenesem ovo, ali ajde... mislim pazi da je stvarno nije udario voz... 

Баба тражила мужа, налетела на воз

Старица Радмила Радовановић (89) из Лапова, која је, највероватније због љубоморе, доживела „блиски сусрет” са брзим возом, ускоро ће поново бити у загрљају Милића Јовановића (67) свог трећег супруга


Супруг Милић Јовановић и пострадала
Радмила Радовановић
(Фото М. Игњатовић)

Крагујевац – Међународни железнички саобраћај прошлог уторка је био прекинут у Лапову. Воз 411, који саобраћа на релацији Љубљана – Скопље, стајао је на прузи пуних 45 минута, од девет и 12 до девет и 57. Кад је напокон кренуо, старица Радмила Радовановић, рођена још у време Првог светског рата, 28. марта 1918, већ је лежала на Ургентној клиници крагујевачког Клиничког центра.
У полицијском извештају стоји да је на њу налетео воз брзином од сто километара на сат. Међутим, записано је и следеће – „задобила је лаке телесне повреде”.

У Дому здравља у Лапову кажу да је код њих довезена у „свесно оријентисаном стању”, а лекари крагујевачке болнице су потврдили да старица није имала ни један једини прелом! Примљена је, веле, са „озбиљним повредама меког ткива”, али додају да је „свака кошчица била на свом месту”.

„Ни возови нису што су некад били”, шали се ортопед Раде Марковић, причајући како је просто невероватно да је деведесетогодишња жена преживела ударац грдосије која се кретала сто на сат.– Ми нисмо идентификовали ни један прелом. Не верујем да би тако прошла да се „сударила” са брзим возом – каже доктор Марковић за „Политику”.

Исто мисли и његов колега Александар Зечевић, који је Радмилу збринуо по пријему у крагујевачки Клинички центар.– Примљена је са озбиљним повредама меког ткива на десној страни тела, то смо „закрпили”, али интервенције на костима нисмо морали да радимо. Осим једне, која јој је некада раније погрешно срасла, свака кошчица је била на свом месту. Биће да ју је воз само одувао... Јер, ко би преживео директан ударац тешке локомотиве! Па још у тим годинама – вели Зечевић у изјави за наш лист.

Не одговара на питања

Са Радмилом нисмо могли да причамо. Нити је разумела шта је питамо, нити је могла да се сети шта се догодило. На сваки наш покушај, она је одговарала само чудним смешком. Две баке које су смештене у истој соби рекле су нам како је њима причала да „воз није ударио њу, већ она њега”.

У потрази за детаљнијим информацијама, морали смо да се обратимо званичним лицима. Увиђај на лицу места је обавио шеф железничке станице у Лапову Дејан Стевановић.– Причао сам о томе са машиновођом. Рекао ми је да ју је приметио, да је свирао и кочио, али да није могао да се заустави пре него што ју је закачио. Да је тако, види се и по трагу кочења. При брзини од сто километара на сат, воз се заустави после 700-800 метара, а он је стао на 200-300 од места догађаја. Старицу су закачиле сантиметарске избочине на локомотиви, одбациле је на земљу, а она се откотрљала у жбуње неколико метара даље – каже Стевановић за „Политику”.

Према његовим речима, део пруге код надвожњака у Лапову, где се све збило, врло је непрегледан.– На том месту је кривина, па возови и иначе свирају кад ту пролазе. Не знам шта се десило. Да ли није чула звук сирене, или није могла довољно брзо да се помери. Не знам, право да вам кажем, ни шта је ту тражила. Има као један путељак, али и мене би било страх да ту прелазим пругу – вели Стевановић.

И заиста, шта је ту тражила бака Радмила?

Снежана Миљић, која се већ две и по године брине о старици, открива нам да је Радмила кренула „у потрагу за мужем”...– Човек отишао да подигне пензију, а она, таква каква је, кренула да га тражи. Стајала сам на капији и пратила је да видим куд ће и шта ће. Прешла је пругу једном, па се вратила. После је стала на оближњем игралишту. Велим себи – неће више, па кренем код комшинице на кафу. У то, зачујем сирену. Следила сам се од страха, јер је и мој муж погинуо од воза. Није прошла ни секунда, кад чујем њу како запомаже. Потрчим и видим је како лежи у жбуњу. Човек који је све то гледао, позове хитну помоћ. Брзо су стигли и пребацили је у Дом здравља, па после за Крагујевац. Највише јој је помогла докторка Весна Рашковић – прича нам Снежана.

Љубоморна Радмила

А, каква је бака Радмила?– Ма, љубоморна. Јесте да има деведесет, али се не смирује. Права џамбас баба. Ово јој је трећи муж. Кад год оде некуд, она стане на капију, па га чека. Чека и плаче – вели Снежана.

Међутим, супруг Милић Јовановић, 22 године млађи од Радмиле, демантује за наш лист да је „несташан”, иако га Снежана и окупљене комшинице прозивају за честе „излете”.– Ма, баба ко баба. А нема разлога да брине. Мени је скоро седамдесет – тврди Милић Јовановић.

„Млађани” супруг и доброчинитељка Снежана која се, како сама каже, са Радмилом већ договорила да јој после смрти остави кућу, обишли су старицу први пут тек недељу дана после несреће. Комшилук објашњава да је то, можда, зато јер су чули да је Радмила добро и додају да „баба никад није ишла код лекара”.– Никад није била код доктора. Ма, ни инјекцију у животу није примила. Здрава баба ко дрен. Тек последња два месеца мало онемоћала, па ишла са штапом. Али још увек воли да потегне. Највише обожава ракију – вели прва комшиница.

Радмила би, како сазнајемо, данас требало да изађе из болнице.

Политика

Ma idi.....
Da je nju stvarno udario brzi voz, ne bi ta više dana videla 
U svakom slučaju, jadna baka.

Mislim da je ovo dobar dokaz u kakvom katastrofalnom stanje je nasa zeleznica. Sad vozovi ne mozgu ni coveka da ubiju