----------------------
О карактеру отпора

Када сам пре неки дан писао о отпору против жутократије, одлучио сам да оставим за неки други пут дискусију о карактеру тог отпора. Приметићете да тада нисам износио вредносне судове о томе да ли премлаћивање Теофила Панчића или паљење амбасада представља добру и пожељну ствар или не. То је тема овог текста.

Да опет цитирам Жељка Цвијановића, који је на основу расположивих података направио „фоторобот” двојице младића који су напали Панчића:

„... они се сматрају припадницима десничарских организација; пале се на српство и отаџбину; не воле Роме и педере; булазне о раси; воле да попију; свет деле на навијаче и пичкице и бирају ове прве; свој животни избор разумеју као питање између теретане и дроге, где кажу да слабо тело не пружа отпор; не пале се на скупа одела и лепше им је у треши...”


Хајде да мало анализирамо овај пресек. Рецимо, „воле да попију” важи за омладину и у Америци (где, због идиотски срочених закона, не постоји култура уживања алкохола, већ велика већина људи пије најгори могући алкохол чистог пијанства ради), па рекао бих и свугде у свету - осим у, рецимо, исламским земљама где је то харам. По чему је лоше и што бирају теретану уместо дроге? Колико наркоманија уништава живота по Србији, требало би да плачемо од среће што омладина више воли тегове од шприцева. Што више воле тренерке од скупих одела је, по мени, мање питање укуса (који, уосталом, може да се научи) а више симболично „сиктер” скоројевићима, криминалцима и политичарима (знам, плеоназам) који се облаче у „Армани” као статусни симбол.

Отуд потиче и наклоност навијачима; навијачки феномен је у суштини само манифестација основне људске потребе да припада групи већој од себе. Некада су постојале разне групе којима се исказивала припадност - шира породица, братство, племе, задруга, црква, крај. Сам концепт нације је у ствари једна архи-група, најобухватнији колектив којем појединац може да припада. Али „раса” то већ није, барем у српској традицији. Расизам какав се повремено манифестује по Србији (рецимо мржњом према Ромима или црнцима) увезен је ђутуре из Америке, као и цели концепт „расног национализма” или „расионализма”.

Припремам посебан текст о феномену „расионализма” у Америци и како он са нашим просторима нема ама баш никакве природне везе - али о том потом. Овде је довољно да кажем како за просечног припадника „Аријевске нације” или „Стормфронта” нема никакве разлике између Срба с једне и Хрвата, Шиптара или Муслимана са друге стране. Чак штавише, истински трећерајховски носталгичари мрзе Србе а фаворизују ове друге народе као Фирерове саборце. Просто је незамисливо да неко ко себе сматра Србином може да се бави том причом. А чињеница да их има, колико год мало, доказ је у коликој мери је Србија загађена увезеним флоскулама.

Већ је много тога написано у прилог аргументу да су невладници физички и идеолошки потомци оних који су некада „реформисали” српско друштво по компартијској матрици, а сада то раде за рачун империје и идеологије „наднационалног напретка”. Некада су учили од бољшевика, а данас од Американаца. Отуд се баве Ромима на исти начин као што се професионални антирасисти у Америци баве црнцима. Отуд и цела прича о „правима геј, лезбејских би- и транс-сексуалних особа” и опсесија јавним парадирањем истих. Онај „Заштитник грађана” је у ствари из шведске увезен омбудсмен, а његово фамозно упутство о језику и звучи потпуно накарадно зато што је преписано (и притом лоше преведено) са енглеског.

Довољно је страшно и жалосно што се невладници свом силом жутократије која их подржава труде да глајхшалтују српско друштво по америчкој матрици. Али чињеница да се реакција на такво ментално силовање одвија по матрицама увезеним из америчке поп-културе је просто поражавајућа.

Нешто легитимнија позајмица, али ипак донекле зачуђујућа, је реп-музика, коју сам споменуо у прошлом тексту као један део вербалног отпора жутократији. Реп је феномен америчког црначког гета, који је крајем деведесетих комерцијализован да би потом постао прихваћен међу осталим „црнцима” по свету, од Арапа из банлијеа у Француској до тамнопутих Јевреја у Израелу. А ево изгледа и Србима. Додуше, изузетно је иронично што баштинике црначког музичко-вербалног израза називају „нацистима” баш невладници - који сами заслужују етикету изворног фашизма!

Ту стижемо и до оне одреднице о „десничарским организацијама”. Шта је то „левица” а шта „десница”, лета овог Господњег две хиљаде и десетог? Од распореда у француској скупштини сталежа пре двеста и кусур година направљена је једна лажна парадигма дозвољеног дијапазона политике. Пљуште етикете - либерали, конзервативци, традиционалисти, реформисти, фашисти, комунисти, демократе, националисти... али може ли ико да сопственим речима објасни шта конкретно било шта од тога значи? Тешко.

Суштинска разлика између оних који се данас зову „либерали” и „конзервативци” у ствари и не постоји. И једни и други би да имају апсолутну власт у свемоћној држави, како би могли да своје идеје, норме и вредности наметну остатку становништва. А тај приступ некако по дефиницији искључује визију државе као чувара слободе и правде - визију која је уткана у сваку нит српске историје. Зато се комунизам само силом калемио на нашим просторима, и у њему је увек постојао основан страх од српске духовне и државне традиције. Фашизам - свеобухватна подређеност држави - се исто тако никада није примио у народу, иако су и неки српски политичари (упоредо са остатком света) кокетирали са том идејом тридесетих година прошлог века.

Опште незнање о свему овоме доводи до ситуације да се људи, који у најбољој намери пружају отпор менталном насиљу које против српског народа врше невладници и жутократија, у ствари понашају идентично као и они против којих се боре.

Враћајући се на цитат са почетка овог текста, треба рећи да „паљење на српство и отаџбину” само по себи није лоша ствар. Камо среће да се више људи „пали” на то, уместо на „бољи живот” из домаћих и страних рекламних кухиња, или „ЕУропске вредности” из невладничких памфлетића! Под условом, дабоме, да се зна шта „српство” и „отаџбина” у ствари значе. Јер из понашања неких организација које себе представљају као патриотске, стиче се утисак да њихови чланови и симпатизери нису сасвим начисто с тиме.

Сам напад на Панчића, као и изјава једног од нападача да „ако је освета грех, ни пакао... неће тешко пасти”, сведоче да су у питању дубоко збуњени људи.

Патриотизам, или родољубље, је осећање љубави и привржености својој земљи, отаџбини. То подразумева и осуду оних који ту земљу нападају и скрнаве - попут жутократа. Ту нема ништа спорно. Национализам је вредновање припадности одређеној нацији. Ни то само по себи није негативна ствар. (Комунисти су били против национализма јер се он косио са класним погледом на свет). Када национализам прерасте из привржености својој нацији у мржњу или агресију према другој, онда постаје шовинизам. Занимљиво је да за ту појаву постоје изворне речи у француском (chauvinisme) и енглеском (jingoism) али не и српском.

Идеја српства је специфична по томе што се ослања на косовски завет и Лазаров избор да се бори за своју светињу и слободу па и по цену сопственог живота. То није никаква опсесија смрћу или поразом, како тврде злонамерни у свом ругању косовском завету, већ највиши израз љубави према животу - спремност да се тај живот положи у одбрану свега што га чини вредним. Како онда неко ко сматра да баштини Лазарев завет може да каже да је освета вредна Пакла?

Да су младићи из аутобуса истински познавали српство, сетили би се шта је давне 1901. писао Марко Миљанов Поповић: да је јунаштво чувати себе од другога, али је чојство чувати другога од себе.

Чак и из летимичног прегледа његових текстова јасно је да Панчић већ годинама врши вербално насиље над Србима као народом. Али то не значи да на то треба да се реагује физичким насиљем. Цивилизација се заснива на пропорционалном одговору; не толико оном хришћанском „ко тебе каменом ти њега хлебом”, већ више „ко тебе каменом, и ти њега каменом”. Потезање мочуге на реч је прибегавање аргументу снаге, а не снази аргумента. Тако се понашају жутократе (од самог петооктобарског пуча, па преко „Сабље”, до убиства Ранка Панића и полицијског млаћења и хапшења оних који различито мисле) и њихови господари. Њима правда лежи у топузу - а зна се чиме им, онда, смрде трагови.

Не значи то да треба бити пасиван или трпећи. Напротив. Али ако дође до тога да се на жутократе потегне и оружје - искрено се надам да неће, али никад се не зна - свако ко то уради треба да буде свестан једне ствари. Праведност борбе није само у њеном циљу, већ и у средствима која се у тој борби користе. Зато ме толико и брине, рецимо, што Београдски синдикат у песми „Welcome to Srbija” позива на тероризам. Разумем спомињање „Црне руке”, али Хамас? Бадер-Мајнхоф? (17) Новембар? Ако је и хиберболична метафора, много је.

Уколико се у борби за физички и духовни опстанак спустимо на ниво оних који тај опстанак угрожавају, не можемо победити. Али ако у тој борби будемо људи (као што је говорио покојни Патријарх Павле) и сачувамо своје најсветије вредности, ма шта да се деси - не можемо изгубити.

http://sivisoko.blogspot.com/
---------------------
да ли неко може да ми да списак,ако не са 20 оно бар са 10 ''најпознатих наших научника у иноземству'' са кратиком радном биографијом?
---------------

Пошто је све сбуђкао мали Перица  (IQ>2000) размишља шта ће да има за вечеру? Или ће да остане гладан да сутра ујутро или ће да поједу своју епрувету! Мама,тата,бата и сека су се већ снаћи у контејнеру. Исчепркаће нешто!

Pa mrznje prema crncima uglavnom nema jer nema ni crnaca, mrznje prema Romima je bilo oduvek, i pre Amera (sad zasto i kako da ne ulazim)


Tako je, ko Kristijan Golubovic 


Sada, tu je Bf nesto upuceniji 

Да баш ''мржње'' према Ромима,је било и пре него што су Роми(некад међу собом познати и као Цигани) овде и дошли?
Или су и Роми (некад међу собом познати и као Цигани) потомци Илира?
 

Човјек ти је рекао за расизам а не за мржњу према циганима која је резултат њиховог номадског,ванзаконског понашања а не ради припадности неком народу.
Особа која некраде,школује дјецу,која је чиста,облачи се нормално,живи у нормално озиданој и
окреченој кући,није експлицитно у друштву других цигана,непроси,односно нециганчи и када би све то могли "касирати" у једног цигу (утопија),био би непримјећен у средини у којој живе нецигани.
Ал' би га цигани заје*авали..."види манге што си уфуро"...

  .. Brate Jeti , imam utisak da pridajes previse znacaja  odvalama  isfrustriranih gastosa . 

Саосјећање брате Гхост,саосјећање мене тјера...

Prvo treba definisati ko je okupator a ko su kvislinzi?
Neko poimanje bi moglo da bude i ovako: U Titovom Jajcu 43-e, doneta je odluka od strane okupatora Tito, Mosha, Ribnikar i lokalnih kvislinga Kocha, Marko i jos po koji da se unisti srpski narod.
Naravno da se biznis Srbi sa tim ne bi slozili, ali i tako moze da se uzme.
Koji je to paradoks, da recimo Nadica koji spasava srpske glave, nazivas kvislingom, a streljane Srba, otimanje imovine useljavanje u kuce nazivas oslobodjenjem?
Nesto tu ne stima u sustini poimanja nacije.

Глас Америке: Протести у Србији у септембру
      
Истовремено док су плате и пензије замрзнуте, поскупљују производи који су под директном контролом државе, оценили су данас представници пет синдикалних организација. Кап која је прелила чашу је најављена измена закона о пензијско-инвалидском систему, због чега синдикати најављују протесте у другој половини септембра.

Истога дана када Закон о изменама пензијског система буде ушао у скупштинску процедуру, представници пет синдикалних организација организоваће протест у Београду и позваће своје чланове у генерални штрајк. Први пут до сада пет синдикалних централа и њихови лидери стали су на исту страну у оцени да ће измене Закона о пензијско-инвалидском осигурању смањити права пензионера као и у ставу да је влада усаглашавала закон са ММФ-ом а без сагласности синдиката.

У најкраћем, синдикати најављују врућу јесен која ће ове године почети протестом 29. септембра у Бору, а затим даље кроз градове у Србији:

"Ми нисмо као грађани бирали ММФ, ми нисмо ни звали ММФ, нас ММФ не интересује – нас интересује искључиво наша влада и наш парламент. Овај закон је отишао у парламент без и једне речи или разговора о њему и без упознавања и једног синдиката", казао је Љубосав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије.

И док синдикалци најављују и радикализацију протеста по "грчком" моделу, премијер Мирко Цветковић поручује да је Влада спремна за разговор са синдикатима:

"Ми морамо прво да погледамо шта је то што њима не одговара. Али мислим да се до сада све усагласило и нема разлога да гледамо дефетистички на ту нову ситуацију. Ја не мислим да ће ту бити неких посебних проблема."

По речима премијера државна каса је тренутно пунија и Цветковић очекује преговоре са ММФ-ом без много тензија као и разговор о томе да ли овај непланирани вишак потрошити за помоћ запосленима и пензионерима.

(VOA)
www.nspm.rs

Sindikat u Srbiji je politicka kategorija. Najocitiji primer je bio prvi maj ove godine. Dok su u Evropi i to zapadnoj, sindikati uspesno prizivali duh nekadasnjih provomajskih protesta, u jadnoj Srbiji se drzao 'uranak', pekao rostilj, a sindikat kukao kako nema ljudstva da protestuje.
kakav bre sindikat, kakvi bakraci. Sindikat je organizacija radnika, a ne neradnika.
Uz to malo procackaj imovinu sindikalaca u Srbiji, pitaj se odakle im pa onda slusaj sta trabunjaju.

И?

Само замени у томе што си писао реч ганци, са речју црнац.

Не мрзи ни просечан Амер белац црнце, зато што су црне боје коже, већ зато што су друштвено неуклопиви, бескорисни, криминалу склони, у бољем случају само узимању социјалне помоћи, а врло често и комбинују то, затим су глупави попут овдашњих цигана, а мораш их у школи бар мало гурати, због јел' те политичке коректности, која иде и много даље од тога.

Знам лика, који је био на шљаци у Детроиту и кад се вратио, причао је како су цигани злато, у односу на црнце.