Брате Човече, погледај снимак и видећеш којом брзином се то догодило, а људи су даанс кукавице, неће бре жене, девојчице да заштите у аутобусима од манијака који их по пола сата пипкају у гужви, а камоли да стану у одбрану једне громаде коју за мање од пола минута млатну шипком две исто тако кукавице које побегну. 

pa to se ja sve slazem sa tobom i upravo je nesto slicno i teofil napisao!


@Manzarek

problem je u tome sto ne mozes coveka da kritikujes za nesto sto nije rekao, nego za nesto sto je rekao. tim tekstovima ne dokazujes nista

a zashto bi iko trebao da stane u odbranu teofila pancica ? 

da je ovo iole normalna zemlja likovi kao on bi morali da imaju telohranitelje da bi se shetali gradom .

Уставни суд је неспособан!

Српски народни покрет 1389 захтева од Уставног суда да под хитно донесе одлуку о забрани деловања нашег удружења. Несхватљиво је да Уставни суд скоро годину дана није у стању да донесе одлуку о нашој забрани када је свим грађанима у Србији, који гледају „Б92“ или читају „Блиц“, јасно да смо криви. СНП 1389 подсећа да је тужилац Слободан Радовановић још 16. октобра поднео захтев за нашом забраном уз како је навео „обиман доказни материјал“.
Уморни смо од тога да, новогестаповци попут државног секретара Марка Караџића, потенцирају тај поступак кад год треба да поскупи млеко, струја или храна за бебе како би скретали пажњу јавности са правих проблема у држави. Нашу забрану сматрамо логичним потезом фашистичког режима Бориса Тадића и Ивице Дачића и на такву одлуку се чак нећемо ни жалити.

Уколико одлука о нашој забрани не буде донета до 16. октобра 2010 године, на годишњицу Радовановићеве иницијативе организоваћемо велики протест испред Уставног суда.
           
Информативна служба СНП 1389

најтачнији опис дотичног

Па и треба да осудиш Богољуба Оморику

Violence is the expression of physical or verbal force against self or other, compelling action against one's will on pain of being hurt.

wikipedia.org

Ma da , samo da se nešto kaže.

Tekstovi su ti koji ne daju pravo za naknadno tumačenje i pamet i treba ih stalno isticati.
To je zlonamerna svinja koja mrzi Srbe i pre bi on i bez ruku ostao da bi zle Srbe prikazao nego priznao da mu je neko od njih pomogao.
   
 

Pančić bi nešto da kreše a omorika je zimzelena.

елем...ево мало коментара из е новина....нацисти на делу...чисто у прилог изјавама станислава о неким пацифистима и миротворцима из друге србије.....веома је јасно да кад би тај отпад и шљам имао власт људе би клали и стрељали сваки дан....срећа па су најобичније кукавице и бедници па могу само да реже

http://www.e-novine.com/comments/srbija/srbija-licnosti/39626-Jesam-budala-pamte.html

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: KAKVA JE RAZLIKA IZMEĐU KLINACA KOJI SU TUKLI PANČIĆA I POKRETA OTPORA

Kada okupirate politički život, kada zarobite medije, kada unišavate kulturu jedne zemlje, tada imate posla sa opako velikom marginom i tada se neke neprihvatljive društvene forme ukazuju kao pokret otpora


Istog dana kad je metalnom šipkom u gradskom autobusu napao Teofila Pančića, jedan od dvojice uhapšenih klinaca zapisao je na svom Fejsbuk-profilu: „Ako je osveta greh, mi u paklu gorećemo“. Ne bih sad merio misaonu dubinu rečenice 19-godišnjeg Danila Žuže, ali ne bih je ni otpisao kao internetsku besmislicu jednog običnog nasilnika.  

Sa Fejsbuk profila otvara nam se fotorobot Žuže i njegovog drugara Miloša Mladenovića (18): oni se smatraju pripadnicima desničarskih organizacija; pale se na srpstvo i otadžbinu; ne vole Rome i pedere; bulazne o rasi; vole da popiju; svet dele na navijače i pičkice i biraju ove prve; svoj životni izbor razumeju kao pitanje između teretane i droge, gde kažu da slabo telo ne pruža otpor; ne pale se na skupa odela i lepše im je u treši...

I još: Žuža i Mladenović  nemaju kriminalni dosije i kažu da su Pančića napali zato što ih je nervirao svojim javnim političkim stavovima. O čemu nam svedoče njihova godišta? Kada su njih dvojica rođeni, u Srbiji je počinjao pakao; kada su videli kako ubijaju NATO bombe, već su išli u školu; kada su počeli da razumevaju svet, videli su neviđenu tranzicionu pljačku; kada su počeli da shvataju politički jezik, razumeli su da na sceni nema nikoga ko bi zastupao njihove interese, i da su svi tu samo da bi njih dvojicu izdali i prodali kao jeftinu radnu snagu.  

Kada čovek u tim godinama to shvati, mora da oseti i onu teskobu koja ga razdire kada se nađe između krajnjih tačaka – ropskog pristajanja na nepoštene uslove u kojima ne može da pobedi i nasilja kao jezika radikalnog nepristajanja na to. Kada su se opredelili za ovo drugo, između njih i društvene margine nije stajalo ništa. Kada su shvatili gde su, nasilje je, ma koliko neprihvatljivo, postalo jedini jezik za ispoljavanje njihovog stava. I to je generacija klinaca koja je izrasla u kapitulantskim dvehiljaditim, to nema veze sa nasilnim 90-im, decenijom koja se ovde poslovično proglašava krivom za sve.

KARADŽIĆEV POUČAK Šta kažete, desničari, nasilnici - idealan predložak za novu društvenu histeriju? A da ima ko je i za to plaćen, ukazao se notorni Marko Karadžić, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska prava, i objasnio kako bi on to rešio. Dakle, nema dileme za Karadžića - čoveka koji se pre neki mesec javio kao žrtva desničara koji su mu opljačkali stan, pa je zaćutao kad su uhapšeni ljudi koji su, osim njegovog, oduvali još gomilu stanova. Dakle, osim što pljačkaju stanove, desničarske organizacije su, po Karadžiću, leglo mržnje i najveći problem ovog društva. Dalje kaže da je to još jedan dokaz da bi te organizacije trebalo zabraniti, što, naravno, neće biti dovoljno, nego bi i njihove pripadnike trebalo oštro kažnjavati i videti ko su im nalogodavci i finansijeri (sumnja se na opoziciju). Prosvećeni Karadžić kaže da treba obrazovati decu da ne čine nasilje, i to tako što ćemo, kaže, staviti u udžbenike Slobinu sliku i ispod nje napisati da je to zločinac koji je zapalio sve za šta smo uopšte čuli da je ikada gorelo.  

Lično bih tom lucidnom denacifikatorskom stavu dodao još samo dve stvari koje Karadžić nije stigao: svakako bi trebalo na svakog prebijenog pripadnika ove marionetske elite hapsiti i streljati sto pripadnika desnice, nasumično odabranih, i, kad već ističemo važnost obrazovanja, držim kako bi bilo uputno odvajati srpsku decu od majki već u porodilištu i obrazovati ih bez rđavog roditeljskog uticaja, gde će lakše razumeti koga se ima smatrati zločincem, a koga herojem. Istina, to se nekada zvalo danak u krvi, ali danas to nije isto, danas bi tome bio adekvatniji naziv stvaranje povoljnih uslova za formiranje i rast, što bi se u poljoprivredi zvalo prskanje.

Hajde sada da vidimo šta je ovoj dvojici klinaca moglo da smeta kod Pančića. Nešto ne verujem da su kupovali „Vreme“ i čitali njegove kolumne. Pre će biti da je tu radilo Pančićevo pojavljivanje na televizijama i plašim se da će biti kako su čak i oni razumeli da današnji srpski meinstrim, i politički i medijski, sopstveni narod sve upadljivije gleda očima njegovih neprijatelja i da, kad god Srbija ima neki spor sa strancima, uvek nepogrešivo brane stav stranaca.  

E sad, zašto su klinci među tolikima koji ispovedaju slične stavove tukli Pančića, zašto nisu tukli Karadžića ili, recimo, Borisa Tadića? Pančića su pogodnom metom učinila tri razloga. Prvi, čovek, rekao bih, piše iz uverenja, što ga prilično odvaja od većeg dela te elite, koji uglavnom radi iz sopstvenog konformizma. Zato je i sugestivniji i jurodiviji od većine iz tog meinstrima i samim tim više nervira one kojima se ne dopada. Drugo, kao netipičan predstavnik vrste i čovek koji ne radi samo za kintu, Pančić je mogao biti manje svestan opasnosti, pa je samim tim bio izloženiji kao jedan od retkih iz te fele koji se može sresti u gradskom prevozu. I, treće, Pančića će teško fizički zameniti s nekim, što ga takođe čini ranjivim. Zato sam prilično siguran da je Pančić zbog svoje dostupnosti, naravno nezasluženo, dobio batine u ime svih poput njega. Ili su to bile batine suštinski namenjene nekom drugom, recimo Borisu Tadiću, jer sam ubeđen da čak i ovi klinci znaju da im je Boris više kriv što im mladost prolazi ovako nego goloruki Teofil.

Kada sam tu tezu izneo svom prijatelju naklonjenom Teofilovom pogledu na svet, on mi je odgovorio: „Ali moraš da priznaš da batine i pretnje dobijaju samo ljudi ove političke opcije“. Potpuno tačno, ali zašto? Zašto bi, na primer, neko tukao Svetlanu Vasović, ako se složimo da je ona iz druge opcije, kad prosto možeš da je elegantno otpustiš i ne daš joj da piše. Zašto bi tukao tolike novinare koji ne misle kao Teofil kad možeš da ih rasteraš, da im ugasiš novine, podeliš otkaze, da ih ostaviš bez egzistencije. I kad im sve to zaista i radiš. Elem, ovom vrstom nasilja naši mediji se uglavnom ne bave jer ga sami provode, ali se bave nasiljem očajnika, koje je suštinski reaktivno.

OKUPACIONA ELITA Konverzijom Tome Nikolića, projektovanom margnalizacijom Koštunice, nepodnošljivim terorom u medijima i zatvaranjem celog društvenog i kulturnog prostora za sve što sebe doživljava desno od centra ostavilo je na margini jedan veoma širok sloj građana. Zašto je to urađeno? Zato što je to sloj koji postavlja pitanje da li je ovo što se događa veliko nacionalno poniženje Srbije, njena privredna kolonizacija i mentalno preumljenje. Zato što stranci, za čiji račun se sve to radi, shvataju da sa tog prostora desno od centra dolazi svako protivljenje takvoj Srbiji kakvu zamišljaju Pančić, Karadžić i ekipa. Stranci, koji su potpuno ovladali političkom, medijskom i društvenom scenom i koji suštinski nisu zainteresovani za građane Srbije, neće se baviti tricama poput te kako je taj čvrsto zatvoreni lonac prošištao na Pančićevoj glavi. A i kada se to desi, oni imaju rešenje: ubace 50 centi u Marka Karadžića ili koga već i taj kaže kako je jezik nasilja neprihvatljiv i kako se sve ono što je desno od centra ima smatrati društveno isključenim. Pa sad, ko neće tako, nema posla, nema političkog organizovanja, nema životnog prostora. Tada naravno, sledi taj poziv na konverziju koji se zove shvatanjem relanosti i obrazovanjem, a za one koji neće da se obrazuju, ima i sud i zatvor.

Hajde da pristanemo načas da je Karadžić u pravu i da su, recimo, Žuža i Mladenović sjajno obrazivani protivnici nasilja. Recimo i da im je to obrazovanje dalo određenu mekoću u razumevanju sveta i politike, da nisu radikalni desničari, nego recimo ljudi sa desnog centra, da su evroskeptici, da se plaše da je Srbija postala strana kolonija i da je na rđavom putu. I da su uz to još vični peru. Gde bi njih dvojica mogli da ispolje svoj takav politički stav, u kojoj srpskoj partiji, na kojoj televiziji bi mogli da govore, u kojim novinama da pišu? Nigde.

I zato, kada su tukli Teofila, klinci su greškom našli nekoga koga su identifikovali sa vlašću, sa jednom zaštićenom vrstom, što ovaj nije jer ga ne bi našli u javnom prevozu. I to je meni krunski dokaz kako je Pančić dobio batine umesto Borisa il nekog sličnog. Ali to je i krunski dokaz da su Marko Karadžić i sva ta lokalna okupaciona kasta glavni problem Srbije, a da su klinci koji ih jure po ulicama samo posledica, i to ne bih rekao nezaslužena.

Dakle ovako, kad već hoćete Tomu da tako bedno obrazujete, OK, imaćete Tomu na svojoj strani, ali ćete onaj deo klinaca koji je nekad Tomi verovao imati i protiv sebe i protiv Tome, i to ljućih i radikalnijih nego što je Toma ikad bio. Ako hoćete da marginalizujete Voju, svaka čast, uspeli ste, i već znam ljude koji, zahvaljujući satanizaciji Vojine stranke, neće glasati za njega, ali će verovati kako su jedini punkt otpora stranoj okupaciji navijači. OK, uhapsite i navijača koji je pevao podrugljivu pesmu Brankici Stanković, još jednom primerku te okupacione medijske elite, i sramotno ga osudite na 16 meseci, ali gomili klinaca to će samo pojačati uverenje da je biti solidaran s njim demonstracija protivljenja jednoj okupacionoj klasi. Osudite i klince koji su tukli Teofila na najstrože kazne, i što ih oštrije kaznite, drugi klinci će bolje znati gde da nađu punktove otpora ovome što ih ispunjava nesrećom i poniženjem.

Jer ovo nije rđava vlast, ovo je jezovita kulminacija jednog sistema ustrojenog 2000. godine. Kada vidim strance, koji nam kidaju zemlju i koji se definitivno ne ponašaju kao naši prijatelji, kada ih vidim koliko su duboko ušli u kontrolu srpske društvene scene, kada u svojim rukama drže i vlast i opoziciju, kada istovremeno proizvode i denacifikatore i naciste, kada pod kontrolu stavljaju i meinstrim i alternativu, kada utiču na režimske novine i kada pokreću opozicione sajtove, tada se eksplozija mora dogoditi, i tada ta eksplozija jeste samo pitanje vremena i neumitnih društvenih zakonitosti. I kada tako bedno kupite elitu, imaćete protiv sebe marginu, dakle ovu decu koja su, koliko god nasilna i nekontrolisana, špic jednog otpora koji će rasti u veri da, ako je osveta greh, ni pakao mu neće teško pasti.

http://standard.rs/vesti/36-politika/5098-eljko-cvijanovi-kakva-je-razlika-izmeu-klinaca-koji-su-tukli-pania-i-pokreta-otpora-.html