daleko bilo da je drugačije!

naravno da će oni da formiraju cene. problem je što ih ne formiraju pod uticajem razvijenog tržišta i konkurencije!

HLEB SKUPLjI 3,5 DINARA

BEOGRAD – Vekna belog hleba u Beogradu od sutra će poskupeti na 33 dinara, izjavio je generalni direktor „Klasa” i Beogradske pekarske industrije Momir Lazić.

On je agenciji Beta kazao da su „Klas” i BPI, koji pokrivaju 20 odsto tržišta u Beogradu, cenu hleba povećali 3,5 dinara zbog poskupljenja sirovina i energenata.

Lazić je ocenio da su Beograđani u boljoj poziciji od drugih stanovnika Srbije, koji će hleb plaćati i do 35 dinara.

Beta

poskupljenje hleba, struje i ulja povećava inflaciju u 2008
Tanjug - Pre 5 sati

BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorio je danas da će najavljeno poskupljenje hleba, struje i jestivog ulja uticati na rast bazne inflacije u prvoj polovini 2008. godine i ocenio da bazna inflacija do kraja ove godine najverovatnije neće preći 4,5 odsto.

Jelašić je na konferenciji za novinare rekao da očekuje usporavanje i bazne i ukupne inflacije do kraja godine i napomenuo da su smanjena i inflatorna očekivanja, što znači da su instrumenti monetarne politike centralne banke uspešno delovali.

Malopre sam gledao bubala i njegovu idiotsku izjavu da se potrosaci ne stite cenama nego ponudom svih artikla na trzistu.
Pa jebem ti ja 10 vrsti zejtina kad svi kostaju po 500 dinara litar i ne mogu da kupim ni jedan.... koja ti je to politika vlade Srbije?

bloger sa trzisnog resenja-slaviša tasić

Zašto cene rastu?

Poskupeli su hleb, pšenica, ulje, transport, mleko, meso, struja... uglavnom sve. Sada se to objašnjava spiralama -- kada nešto poskupi, onda mora sve. Jedan monopolista podigne cenu, a onda svi ostali moraju da slede ili da propadnu.

To nije tačno i upravo suprotno je slučaj. Kada je količina novca u ekonomiji ograničena, jedno poskupljenje ne može da dovode do drugog, već naprotiv, da bi neko povećao cene, ostali moraju da ih smanje. Jednostavno, ima samo toliko platežno sposobne tražnje, toliko novca u ekonomiji. To jedino i ima smisla, jer je cilj svakog prodavca da poveća svoju cenu, ali pod uslovom da ostale cene ostanu iste ili padnu -- to jest, da poveća svoju relativnu cenu. Od povećanja svih cena koristi nema niko.

Kada bi samo mleko poskupelo, možda bi mogli da krivimo monopol ili porast carina na mleko. Ali kada sve poskupljuje, uzrok može biti samo jedan - porast količine novca u ekonomiji. Izgleda da količina novca nije tako ograničena.

U statistici NBS može se videti koliko je količina novca porasla. Od više razlilčitih pokazatelja novčane mase pretpostavlja se da je najrelevantniji M2, jer je rast ovog agregata po pravilu najbolje korelisan sa stopom inflacije. M2 je septembra ove godine bio 328 mlrd. dinara. Krajem 2006. bio je 281 mlrd., a krajem 2005. blizu 193 mlrd. dinara. Što znači da je M2 novčana masa za prvih 9 meseci ove godine porasla za 16.7%, a tokom prošle godine za čak 45%.

Eto zašto cene rastu. Iz istog razloga iz kojeg su rasle i 1993.

Ne treba kriviti samo NBS. Oni bi mogli da podignu referentnu kamatu na 30% i reše problem. Ali bi onda dinar porastao na možda 60 din. za evro. NBS se nalazi između dva suprotstavljena cilja, jedan je kontrola inflacije, drugi je zaustavljanje apresijacije dinara. Koren problema je u dve stvari koje radi Vlada: kontroli izlaska deviza i destimulaciji uvoza. Nisam siguran da Jelašić to shvata, jer se sa Vladom uporno svađa oko javne potrošnje, a ove restrikcije ne pominje. Glavni uzrok inflacije nisu ni javna potrošnja, ni monopoli ni trgovci, nego činjenica da, bez obzira na nedavna povećanja kamata, podaci govore da je monetarna politika NBS još uvek ekspanzivna.

A ekspanzivna je jer zbog brige da dinar još više ne ojjača ne može biti dovoljno restriktivna. A dinar jača jer Vlada naivno veruje da je gomilanje deviza u zemlji uvek dobro.

Poskupljuje ulje za 20 dinara
Blic - Pre 11 sati


Vlasnici uljara u Srbiji najavili su povećanje fabričke cene ulja na 105 dinara po litru, a cene u maloprodaji će u narednom periodu dostići cenu od 112 dinara po litru. Na povećaje cena ulja uticali su mali prinosi suncokreta i ovogodišnja suša, ali i manje zasađenih površina pod tom poljoprivrednom kulturom.


Struktura cene ulja:


sirovine 41 %

transport sirovina do fabrike

12 %

rafinisanje ulja 15 %

transport iz fabrike 12 %

flaširanje 10 %

rabat maloprodajama 10 %

Napomena: zarada fabrike je oko 1,2 dinara po litru, a svaka fabrika formira cenu u skladu sa svojom poslovnom politikom - Prošle godine je bilo zasađeno između 160 i 180 hiljada hektara suncokreta, a ove godine svega 130 hiljada. Prinosi su se takođe smanjili za 34 odsto, što je direktno uticalo na to da cena suncokreta skoči sa 175 evra na 290 evra po toni - kaže direktorka poslovne zajednice "Industrijsko bilje" Olga Čurović.

Zemljoradnici koji su imali potpisane ugovore sa uljarama i ranije prodali su suncokret dobili su 22 dinara po kilogramu, dok su oni koji su kasnije obavili žetvu, suncokret prodavali i po ceni od 30 dinara po kilogramu. Osim toga, domaće ulje je 100 odsto od suncokreta za razliku od zemalja u regionu gde se prodaju uglavnom mešavine sojinog, repinog i suncokretovog ulja.

- U Hrvatskoj ulje košta dva evra, a u Bosni i Hercegovini tri konvertibilne marke, što znači da ulje ipak nije najskuplje u Srbiji. Mnogi ne znaju, ali i sirovine u Srbiji su znatno skuplje nego u regionu, što je jedan od razloga povećanja cena - kaže Nikola Vujačić iz "Viktorija oila".

Ove godine će biti proizvedeno 120 hiljada tona suncokretovog ulja, 20 hiljada tona se nalazi u zalihama, a prema istraživanjima potrebe srpskog tržišta zadovoljiće 80 hiljada tona ulja.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorio je da će poskupljenje hleba, struje i jestivog ulja uticati na rast bazične inflacije u prvoj polovini 2008. godine.

Cilj za bazičnu inflaciju u 2007. godini je ostvaren, jer je bilo planirano da ona ne pređe okvir između četiri i osam odsto, a za sledeću godinu planirano je da rast cena pod kontrolom države (bazična inflacija) bude između tri i šest odsto. Jedan od razloga rasta ukupne inflacije je poskupljenje poljoprivrednih proizvoda kao posledica sušne godine, podsetio je guverner NBS i primetio da je rast cena i bezalkoholnih pića od 11,5 odsto u Srbiji u avgustu i septembru - najviši u regionu, a da je u Bugarskoj je bio 9,6 odsto, Hrvatskoj 4,2 odsto, Rumuniji 3,7 odsto...

Kada je reč o deviznom kursu, Jelašić je podsetio da od 9. maja ove godine NBS nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, što znači da je kretanje kursa određivalo samo tržište i dodao da je NBS na kretanje kursa uticala samo indirektno promenom referentne kamatne stope. Iako je u drugoj polovini godine dinar u konstantnoj apresijaciji prema evru, to se nije odrazilo na rast izvoza jer je učešće izvoza u bruto domaćem proizvodu od 22 odsto, nezadovoljavajuće nisko.

Jelašić je izjavio da će NBS morati da nastavi politiku jakog dinara i da ne smanjuje obavezne rezerve banaka, podsetivši da se Vlada nije u potpunosti držala memoranduma o budžetu i ekonomskoj politici za 2008. usvojenog u julu ove godine, kojim je predviđeno da će se naredne godine značajno smanjiti javna potrošnja, za 1,5 do dva odsto bruto društvenog proizvoda, a na kraju se to svelo na 0,8 odsto BDP.

STRUJNI UDAR
Od februara cena električne energije u Srbiji viša za četiri do pet odsto

BEOGRAD - Cena električne energije u Srbiji porašće naredne godine, najverovatnije u februaru. Građani će, saznaje Kurir, struju plaćati za četiri do pet odsto više nego sada, iako je EPS tražio da cena bude veća za 5,8 odsto.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović kaže za Kurir da će ovo ministarstvo za najviše dve nedelje izaći sa stavom da li je potrebno poskupljenje struje i, ako jeste, koliko.

- Ministarstvo rudarstva i energetike će mišljenje o poskupljenju električne energije, iako to po zakonu nije obavezno, zatraži od nezavisnog regulatornog tela (Agencije za energetiku), koje će preciznom analizom utvrditi da li je potrebno poskupljenje ili ne. I ako jeste, koliko? Njihov stav, koji očekujemo za nedelju-dve, ovo ministarstvo će uvažiti - rekao je Popović.

Prema njegovim rečima, o poskupljenju električne energije pitaju se i druga ministarstva, poput Ministarstva finansija ili Ministarstva rada.

- Tek nakon svih potrebnih mišljenja Vlada Srbije će zauzeti stav da li treba da povećamo cenu struje - naglašava Popović.

Izvor Kurira tvrdi da su jedan od glavnih razlog zbog kojeg se Vlada Srbije još uvek premišlja o povećanja cene struje - izbori. Oni su planirani za januar naredne godine, pa bi bilo krajnje opasno povećavati cenu struje. Pored toga, Vlada je sebi postavila cilj da i ove godine održi jednocifrenu inflaciju, a to bi bilo teško izvodljivo ako električna energija poskupi. Podsećamo da je Upravni odbor Elektroprivrede Srbije zatražio da struja poskupi za 5,8 odsto. Sličan zahtev EPS je imao i u avgustu, kada je predložio da struja u Srbiji poskupi za 6,9 odsto. Tada je Agencija za energetiku preporučila poskupljenje od 4,6 odsto. Nakon toga Vlada Srbije je odložila poskupljenje zbog procene da bi ono moglo da utiče na rast cena i inflaciju.

Ministar finansija Mirko Cvetković kaže, međutim, da je zahtev Elektroprivrede Srbije za poskupljenje struje od 5,8 odsto opravdan i da bi poskupljenje ovoga puta imalo “minimalan uticaj na inflaciju”. On ističe da indirektnih uticaja na poskupljenje ostalih proizvoda neće biti.

Inače, u Srbiji je ove godine struja već jednom poskupela, i to 15. maja, u proseku za 15 odsto.

NAJJEFTINIJA U REGIONU

Cena struje u Srbiji iznosi oko 4,8 evrocenti po kilovat-času, a prema nekim procenama, tek sa pet evrocenti EPS bi bio na nuli. Navodno, sa 5,5 evrocenti EPS bi mogao da pokrije troškove i da finansira razvoj.
Kad je u pitanju cena struje u okruženju, gotovo sve elektroprivrede kilovat-čas naplaćuju skuplje. U Bugarskoj je 5,5 evrocenti po kilovat-času, u Hrvatskoj 7,7, Bosni i Hercegovini 6,1 i Mađarskoj 10,6 evrocenti.

Iz dana u dan sve gore od goreg...

Mora neka revolucija da izbije ali sada krv da padne zaistinski nema druge!