Nema mozga decko.

Misli ako se mogao lazima dovijat po komsiluku i nekih ljudi da mozes tako lako slagat preko medija, tj. citav narod.

  глупандер

Proterati do sestog kolena...

нажалост није он једини 

Imao je i logistiku ovih gancija,izgleda da je spasavo samo nakit i pare

Opština Mali Zvornik od države traži saniranje klizišta

Opštinski štab za vanredne situacije Mali Zvornik apelovao je na nadležne u državi da preduzmu neophodne mere u cilju saniranja klizišta i uspostavljanja normalnog saobraćaja u tom mestu.

Štab je na tako podržao protest privrednika Malog Zvornika, koji su u petak na sat vremena blokirali magistralni put Loznica-Ljubovija, kod graničnog prelaza Karakaj, nezadovoljni zbog gubitaka koji su pretrpeli zbog klizišta, objavljeno je na sajtu opštine Malizvornik.rs.

Odbornici lokalne skupštine na zasedanju u petak, složili su se da stanje u Malom Zvorniku neodrživo i da ukoliko država ne pokrene mehanizme za rešavanje problema klizišta, opštini preti potpuni kolaps privrede.

Preuzeto sa ...

Mihajlović: Svi putevi biće popravljeni do oktobra

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je danas da će “Putevi Srbije” do oktobra popraviti sve regionalne, državne i lokalne puteve, oštećene majskom poplavom.

- Svi putevi će biti obnovljeni za četiri meseca - do oktobra, ne samo regionalni i državni putevi, već će ‘Putevi Srbije’ rekonstruisati i sve lokalne puteve - kazala je Mihajlović za Radio-televiziju Srbije (RTS).

Mihajlović, koja je i predsednica Komisije za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda, rekla je da će sledeće nedelje poslati timove koji će kontrolisati izveštaje lokalnih samouprava, kako bi za desetak dana bila poznata šteta od poplava u zemlji.

- Već sada imamo prve, preliminarne procene, ali prvo ćemo sledeće nedelje poslati timove koji će pregledati šta su lokalne samouprave poslale. Mi smo tu da pomognemo lokalnim samoupravama i da za desetak dana znamo kolika je ukupna šteta od poplava - dodala je ona.

Kako je objasnila, dosadašnja procena štete u Obrenovcu je oko 200 miliona dinara, dok je ukupna šteta koju su dostavile lokalne samouprave oko 200 miliona evra.

Po rečima ministarke, Kancelarija za obnovu i sanaciju štete će novac za obnovu poplavljenih područja centralizovati, a Kancelarija će sa Vladom određivati prioritete i donositi odluke gde i kako će se novac trošiti.

Preuzeto sa ...

Mihajlović: Šteta na infrastrukturi oko 260 miliona evra

Šteta, procenjena od poplava na infrastrukturi, uključujući energetsku, telekomunikacionu, železničku, putnu, iznosi oko 260 miliona evra, rekla je potpredsednik Vlade Srbije Zorana Mihajlović

Šteta, procenjena od poplava na infrastrukturi, uključujući energetsku, telekomunikacionu, železničku, putnu, iznosi oko 260 miliona evra, rekla je potpredsednik Vlade Srbije Zorana Mihajlović. Do oktobra ove godine svi državni putevi biće završeni, kaže Mihajlovićeva.

Radićemo prvo na putevima kako bi Srbija već u oktobru rešila probleme, šteta na putevima prvog i drugog reda i lokalnim putevima je oko 40 miliona evra, rekla je Mihajlovićeva prilikom obilaska Obranovca sa predstavnicima Svetske banke.

Prema njenim rečima, do sada je procenjena šteta oko 200 miliona evra u lokalnim samoupravama koje su podnele izveštaje.

"Nismo još dobili izveštaje od svih lokalnih samouprava. I razumljivo je da od Obrenovca, recimo, ne možemo još da dobijemo podatke", rekla je Mihajlovićeva.

Ona je poručila da je pred nama težak period i podvukla da će Vlada učiniti sve da se, zajedno sa međunarodnim organizacijama i EU, iz tih problema i izađe.

"Naći ćemo novac da pomognemo da svi ljudi kojima su kuće 100 odsto uništene, do jeseni dobiju nove. Naći ćemo način da se život vrati, ne samo u Obrenovac, već i u bilo koji drugi ugrožen grad", ističe Mihajlovićeva dodajući da je preduslov da se urade konačne procene, jer se dosad, kaže ona, govorilo samo o prvim procenama.

Ona je dodala i da su već formirani lokalni i državni timovi koji će sledeće nedelje, verovatno od srede, krenuti na teren kako bi se procenila šteta.

Novac za saniranje štete, podvukla je Mihajlovićeva, koristiće se iz evropskog Fonda solidarnosti, iz kredita Svetske banke i EBRD, zatim prenamenom nepotrošenih sredstava iz IPA projekata.

"Imamo odličnu saradnju sa Svetskom bankom, sa kojom smo dogovorili da prenamenimo kredit za puteve, za projekte koji su trenutno prioriteti", ukazala je ministarka.

KREDIT ZA HITAN OPORAVAK

Potpredsednik Svetske banke Lori Tak je prilikom današnjeg obilaska Obrenovca izjavila ispred te institucije saučešće svim ljudima koji su izgubili voljene i imovinu u katastrofalnim poplavama. Prema njenim rečima, Svetska banka je Srbiji već dala donaciju od 150.000 dolara za hitnu sanaciju štete.

"Pokrenuli smo hitne procedure za obradu kredita, što Srbiji omogućava da novac za sanaciju puteva može već da koristi. Spremni smo i da odobrimo kredit za hitan oporavak i druge lokalne infrastrukture, za sve što Vlada odluči da je važno", rekla je Tak.

Tak je podsetila da je ta banka već odobrila 100 miliona dolara Srbiji za puteve, ali će ta sredstva sada biti prenamenjena za najhitnije projekte.

"Kad se taj novac potroši, možemo da radimo na novom projektu na sumu za koju Vlada smatra da je potrebna", rekla je potpredsednica Svetske banke.

Upitana kolike su kamate na takve kredite, ona odgovara da kamata zavisi od projekta, ali su kamate daleko ispod tržišnih i kreću se za ovakve namene od jedne trećine do dve trećine procentrnog poena.

Delegaciju Svetske banke koja je danas sa Zoranom Mihajlović posetila Obrenovac, pored Lore Tak, činili su i direktorka za Jugoistočnu Evropu Elen Golstin, kao i šef kancelarije te banke za Srbiju Toni Verheijen.

Preuzeto sa ...

Austrija će donirati po 500. 000 evra Srbiji i BiH

Vlada Austrije donela je odluku o doniranju po 500. 000 evra pomoći Srbiji i Bosni i Hercegovini za saniranje štete od poplava



BEOGRAD - Vlada Austrije donela je odluku o doniranju po 500. 000 evra pomoći Srbiji i Bosni i Hercegovini za saniranje štete od poplava, saopštio je šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc na trilateralnom sastanku sa ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem i ministrom inostranih poslova BiH Zlatkom Lagumdžijom.

Sastanak je održan u Beču u okviru konferencije Centralno-evropske inicijative.

Šef srpske diplomatije zahvalio je austrijskom kolegi u ime Vlade i građana Srbije na ovoj donaciji, kao i na pomoći koju je Austrija do sada uputila našoj zemlji nakon katastrofalnih poplava, navedeno je u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Preuzeto sa ...

Ceh za nemar u “Kolubari“ plaća država

Šteta od poplava na srpskom energetskom sistemu može da se meri stotinama miliona evra. Centrala EPS naredila da se svi objekti osiguraju od poplava, ali pojedini nisu poslušali. Za TENT, TE-KO „Kostolac“... nadoknada od osiguravača



SRPSKI energetski sistem pretrpeo je ogromnu štetu od poplava. Bujice su potopile trafostanice, poplavile kopove i ugrozile postrojenja, a ceh će se meriti stotinama miliona evra. Posledice stihije saniraće, delom, osiguravajuće kuće, ali veliki trošak isušivanja i popravke bagera u poplavljenom rudarskom basenu „Kolubara“ i trafoa pojedinih distribucija, po svemu sudeći, ići će na račun države.

Na lazarevačkim kopovima poplava je napravila najveću štetu. Pod vodom je devet bagera, a najveći među njima vredi čak 30 miliona evra. Ukupno vrednost ovih mašina nadmašuje 70 miliona evra. Prema prvim procenama, samo u „Kolubari“, kako je rekao Aleksandar Antić, ministar energetike, šteta će iznositi i više od sto miliona evra.

- Menadžment „Elektroprivrede Srbije“ je i pored višemesečnih problema u realizaciji javne nabavke osiguranja, obezbedio da se putem listova pokrića u svim privrednim društvima sve osigura do okončanja postupka javne nabavke - kažu u EPS. - Na vreme smo putem listova pokrića kod konzorcijuma „Viner štediše“ i „Unika osiguranja“ obezbedili svim privrednim društvima osiguranje koje pokriva i zaštitu od poplava. Međutim, neka privredna društva su odlučila da ne poslušaju naredbu centrale EPS-a i zaključila su ugovore o listovima pokrića sa drugim osiguravajućim kućama. Ispostavilo se da listom pokrića koje je Privredno društvo „RB Kolubara“ potpisalo sa „Dunav osiguranjem“ nema pokriveno osiguranje od poplava.

Naredbe iz centrale nisu hteli da poslušaju „Elektrodistribucija Beograd“, Rudarski basen „Kolubara“, Hidroelektrane „Đerdap“ i „Jugoistok“. Oni imaju polise kod „Dunav osiguranja“ ili kod DDOR Novi Sad, ali većina njih ne pokriva poplave. I „Elektrosrbija“ se oglušila o preporuke EPS, pa nije sklopila ugovore ni sa jednom osiguravajućom kućom.

Beogradska elektrodistribucija ima list pokrića kod DDOR „Novi Sad“, kojim je obuhvaćeno osiguranje od poplava. Miomir Košutić, zamenik direktora EDB, rekao je da su njihove trafostanice poplavljene u Obrenovcu, Rakovici, Resniku...Samo u Obrenovcu pod vodom su 22 trafostanice EDB i u njih se ni danas ne može ući. Košutić nije želeo da precizira kolika bi šteta na objektima EDB mogla biti, ali je rekao da je reč o milionima evra.

Prema instrukcijama EPS imovinu od poplava zaštitili su obrenovački TENT, TE-KO „Kostolac“, „Drinsko-limske hidroelektrane“, „Centar“, kao i matično preduzeće JP EPS. Njima će osiguravači nadoknaditi kompletnu štetu od poplava.

Članice EPS podnele su dosad devet odštetnih zahteva konzorcijumu „Viner štediše osiguranja“ i „Unike“, ukupne procenjene vrednosti 122,1 milion dinara.

- Očekujemo da će isplata ovih šteta početi već sledeće nedelje. Ovi zahtevi se odnose na lokalitete Bajina Bašta, Kragujevac, Smederevo i Veliki Crljeni - ističu u ovoj osiguravajućoj kući, napominjući da će zahtevi biti rešeni čim od EPS stigne potrebna dokumentacija.

ĆERAN: MOGLI SU DA MENjAJU POLISE

Baseni „Kolubare“ imali su osiguranje od poplava sve do marta 2012. godine. Tadašnji direktor Nebojša Ćeran je iz kompletne polise odbacio listu sa rizikom od poplava, koje osiguravajuće kuće posebno naplaćuju.

- Treća je godina kako nisam odgovorno lice RB „Kolubara“ - kaže za „Novosti“ Nebojša Ćeran. - Tokom tog perioda, mogla je da se menja i jeste se menjala politika osiguranja, baš kao što su se menjali i faktori rizika - tehnologija eksploatacije, održavanje, ljudi koji upravljaju procesima... „Kolubaru“ sam ostavio u mnogo boljem stanju nego što sam je primio. Upravo zahvaljujući projektima realizovanim tokom mog mandata, otvorena su polja sa kojih danas stiže ugalj, odnosno sprečeno je gašenje polja D. Iskreno sam zabrinut zbog katastrofalnih dešavanja u rudniku. Želim da se problemi što pre prevaziđu, uvek spreman da pomognem.

PONUDA

POSTUPAK nabavke osiguranja imovine i zaposlenih koji je vodio EPS nije okončan zbog žalbi ponuđača, odnosno njihovih zahteva za zaštitu prava pred Komisijom za zaštitu prava ponuđača. Zato je menadžment EPS odlučio da u međuvremenu, do okončanja otvorenog postupka javne nabavke, obezbedi listove pokrića kako bi osigurao i zaštitio imovinu od svih mogućih rizika, pa i elementarne nepogode koja je zadesila Srbiju tokom maja.

- Zahtev za izdavanje listova pokrića upućen je na adrese sedam najvećih osiguravajućih kuća u Srbiji, radi obezbeđivanja konkurencije - kažu u EPS . - Izabran je konzorcijum „Viner štediše“ i „Unika osiguranja“, sa odgovarajućim kvalitetom reosiguranja, čija je ponuda bila finansijski najpovoljnija. Ova ponuda je čak 6,5 odsto jeftinija od ponude koju je EPS dobio na tenderu koji je pod žalbom.

POZIV DA EBRD OTPIŠE DUGOVE CENTAR za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) poziva Evropsku banku za obnovu i razvoj da otpiše dugove Elektroprivrede Srbije koji su investirani u mehanizaciju rudarskog basena „Kolubara“. A, ukoliko je to, zbog politike ili političkog stava EBRD, nemoguće, da ta sredstva preusmeri u stvaranje fonda za raseljavanje naselja u okolini celokupnog basena „Kolubara“. To su: Vreoci, Junkovac, Baroševac, Zeoka u zapadnom regionu, te Radljeva, Kalenić i ostala sela, koja će zbog situacije posle poplava morati da budu raseljena. Osim toga, ovakav otpust duga bi trebalo da bude propraćen revizijom predloga strategije energetike Republike Srbije koji je, koliko je poznato, masivno oslonjen na razvoj lignitskih polja u Kolubarskom basenu. Posebno polja „Tamnava-Zapad“, koje je poslednjih godina proizvodilo 10-12 miliona tona godišnje, a planirano je da proizvodnja dostigne 15 miliona tona godišnje.(S. M.)

Preuzeto sa ...