Helikopter je po tri sata u vazduhu, letimo dok imamo goriva. Danas je najemotivnije bilo kad smo prebacivali dvomesečne blizance. Plaču bebe, plače majka.

Ovako priča major Nenad Stević (41), pilot 204. vazduhoplovne brigade Vojske Srbije, koji zajedno sa kolegama već tri dana i noći neumorno evakuiše ljude i raznosi pomoć ugrožema u Obrenovcu i drugim mestima. U kratkoj pauzi na Batajničkom aerodromu, s kojeg je juče poleteo mnogo puta, ispričao je za “Blic” kako izgleda spasavanje iz vazduha.
 
- Najgore je kad vidite ljude na krovovima, a ne možete im prići da ih pokupite. Onda na sve načine pokušavamo da se sa centralom organizujemo da se tim ljudima, ipak, priđe i da se evakuišu. Ovo je zaista strašno - kaže Stević.
 

Nenad Stević
Sa Batajničkog aerodroma juče je bilo najmanje 60 poletanja helikopterima. Do četiri sata po podne već su evakuisali 950 ljudi.
 

- Prvi smo dostavili pomoć stanovnicima Krupnja. Kad su nas videli, kao da ih je sunce ogrejalo - kaže Krneta.
- Neprestano dobijamo pozive. Spasilačke ekipe izvlače ugrožene čamcima do mesta gde mi možemo da ih prihvatimo, gde helikopter može da sleti. Onda ih mi preuzimamo. Gledate te teške trenutke, gledate kako se razdvajaju porodice, kako očevi ostaju, kako bebe i majke plaču. Vidite im na licima strah, strepnju i nadu. Pokušavamo da ih smirimo, da im kažemo da smo zajedno s njima da ćemo sve izvući i da ne brinu - priča ovaj major, koji kaže da je samo jedan od mnogih njegovih kolega, koji rade i spasavaju bez da pitaju gde i šta treba.
 
- Sa operacijom evakuacije počeli smo pre tri dana, u četvrtak ujutro, i od tada smo gotovo non-stop na terenu. Kući odem na po nekoliko sati da se malo odmorim i da vidim ženu i decu, koja su obično već zaspala - priča Nenad koji u Beograd ima sina Dušana starog 21 mesec i kćerku Dunju od svega mesec dana.
 
Pored spasavanja života, piloti ove brigade distribuiraju humanitarnu pomoć gde god je potrebna. Samo juče podelili su deset tona hrane i vode stanovnicima Uba, Obrenovca, Umke i Bariča. Zahvaljuju se svima koji su na Batajnički aerodrom doneli i lekove. Stigli su onima kojima je bilo najpotrebnije.
 

Izvor: Blic

Ne zaboraviti samo

Ja ti kazem vrh poplavnog talasa je bio prosle noci nije bio tolike snage jer su popucali bedemi uzvodno,drugi talas se ocekuje u utorak ili sredu,verovatno ce se znati preciznije sutra...to je to..sto se tice Dunava rekli su da talas iz Slovacke stize 21,22 i 23,ali da misle da nece uzrokovati veci porast...to je ono sto sam ja cuo...

Prosto niko ziv ne moze da predvidi sta sve moze da se dogodi.

Sava ne spada u divlje reke pa eto sta je sa svojim slivom uradila, sa sve podzemnim vodama i velikom kolicinom padavina koje su inicirale poplave.

Ne dao Bog da imamo posla sa krocenjem Dunava. E to bi bila zurka nezapamcenih razmera.

Onaj fazon "Save se bojim ali se od Dunava jezim".

Kako sam do sada skapirala, Beograd treba da izdrzi utorak-sredu. Videcemo.

Iako ima, kako kaže, preko pedeset godina, predsednik Rafting saveza Srbije nikad u životu nije video ovakvu nesreću kakva je zadesila Obrenovac i Srbiju. Ovo je njegova priča...

"Evo sada sam došao kući malo da se odmorim, jer ne možemo fizički više da izdržimo, ali četiri tima sam poslao na teren da dežuraju i spašavaju preko noći, a pred zoru ćemo mi da ih zamenimo".

Ovako je započeo razgovor Boris Purjakov, predsednik Rafting saveza Srbije i vođa najobučenijeg tima za borbu sa poplavama. Stanje u Obrenovcu je kako kaže, očajno.

"Ono što smo videli to je strašno. Ima dosta urušenih zemljanih kuća, bar 50", kaže Purjakov.

U ovom trenutku oni deluju po malim ulicama, jer su veće prohodne za kamione.

"Voda je opala i kamioni visokog gaza prolaze kroz glavne ulice. Problematične su male periferne ulice sa parkiranim i nagomilanim automobilima i u njima mi sada delujemo. One su preprečene drvećem, leševima životinja. Tu su krave, svinje, ovce o manjim životinjama da i ne govorim", opisuje stravičnu situaciju Purjakov.

Ono čega se oni sada najviše plaše jesu zaraze.

"Najviše se pribojavamo da će da dođe do jedne velike epidemije.Dosta mojih ljudi je dobilo ospice, ne znamo šta je. Nadamo se da će se sanirati, ali se već javljaju problemi te prirode", kaže Purjakov.

Kada je bilo najgore imali su 18 timova, sada ih je 12, sa po četiri do pet ljudi.

"Timovi su u rafting čamcima pod punom opremom. To znači da imaju kacige, prsluke, odela od neoprena. Oni su zaštićeni termički, ali odela primaju vodu pa nismo zaštićeni od problema koji mogu da nastanu. Toga se strašno bojim", priča Purjakov.

Kada su u petak počeli da spašavaju ljude, u Obrenovcu je i dalje bilo dosta zarobljenih vodom.

"Kada je poplava krenula sigurno je evakuisano 10 hiljada ljudi i iza te brojke stojim, jer samo moj tim je u toku petka i subote pre podne spasio preko hiljadu ljudi, a nismo samo mi radili. Tu su i policija, vojska...", kaže Purjakov.

U petak ljudi koji su pomagali nije bilo mnogo, a u subotu ih je zadesio novi problem.

"Dolazili su neobučeni ljudi sa čamcima i pravili su haos. Oni nisu profesionalci i ne znaju da se nose sa vodenom bujicom, pa su im se čamci prevrtali i njih smo morali onda da spašavamo", kaže Purjakov i dodaje da tokom ovakvih nepogoda treba da rade specijalne službe, a naš zakonodavac to na žalost nije predvideo.

"Jedino rafting savez ima neophodnu opremu za brzu vodu i ljudsvo. U celoj evropi su rafting timovi ti koje država plaća i koji su volonteri i koji su služba koja se godinama priprema, nije plaćena,ali kada se nepogoda dogodi oni su spremni da deluju.Nadam se da će se to promeniti posle ovakvog gorkog iskustva. U Nemačkoj postoje tri službe koje to rade, koji su specijalizovani timovi. Jako mi je krivo kao čoveku što nemamo dovoljno osposobljenih timova za ovako nešto, jer kada ide nalet vode tu su bujice i to ne može svako da radi" kaže Purjakov.

Na žalost, poplave su zadesile i okolne zemlje pa su i rafting timovi bili usmereni na spašavenje ljudi u svojim državama.

"Naši prijatelji iz Bosne i Hercegovine, pre svega iz Republike Srpske su takođe pogođeni i na žalost, ni mi njima ni oni nama ne mogu da pomognu. DOšli su naši prijatelji iz Crne Gore i iz Republike Srpske. Došli su iz Mojkovca, i došli su timovi iz Foče, momci koji imaju kampove na Tari. Javili su nam se iz Rafting saveza Bugarske, ali smo im rekli da ne treba, oni su prilično daleko i za sada nije neophodan njihov dolazak. Hrvati su takođe pogođeni", kaže Purjakov.

Sada im na terenu najveći problem prave stanovnici koji ne žele da se evakuišu.

"Neki od meštana ne žele da napuste domove i zbog toga mi moramo redovno da ih obilazimo i da im odnosimo hranu i vodu", kaže Purjakov, i dodaje da će on sa svojim timom sigurno još dva dana biti u Obrenovcu i pomagati stanovništvu.

preuzeto sa prva.rs

Usporeo je zbog pucanja kod Bijeljine i Gunje... to sto je potopljeno je otprilike kao dva Obrenovca, ako ne i jace...  

Ako nista drugo, to sam vala ucila iz poznavanja zavicaja  

Tako da... niko zaista ne moze sa preciznoscu da kaze to i to, jer se situacija groznicavo menja...

stanje Dunava je trenutno dobro, voda je u visini prvog betonskog nasipa i dosla je do donjeg novog setalista, sasvim uobicajeno cak relativno nizak vodostaj obzirom na kisni period

Ambasador Grčke u Beogradu Konstantinos Ikonomidis najavio je da će danas u Srbiju stići spasilački tim iz Grčke kako bi pružio pomoć poplavljenim područjima.

"Specijalni spasilački tim iz Soluna, sačinjen od osam ljudi, stiže sutra da pomogne srpskim prijateljima u poplavljenim oblastima", naveo je Ikonomidis preko Tvitera u nedelju uveče.

On je saopštio i da će osoblje grčke ambasade danas dopremiti donaciju u hrani i vodi u gradsku skuštinu, "u znak solidarnosti sa srpskom braćom".

U saopštenju ambasade Grčke dostavljenom Tanjugu navedeno je da je potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Grčke Evangelos Venizelos izdao instrukcije za utvrđivanje plana dodatne bilateralne pomoći.

Izvor: Tanjug

preuzeto sa prva.rs

Svako pomaze ko koliko moze od zemalja. Neko salje ovde svoj tim, neko u bih i rs.

Molitva Realovih navijaca za Srbiju i Bosnu.

Da ne uvene na ove vrucine. Sto je sigurno, sigurno. 

овако ми импровизујемо осветљење

 


Doselio se u Obrenovac kao izbeglica sa Kosova, gde su mu pobili porodicu a sada je u poplavama izgubio dvogodišnjeg sina i suprugu, ali i dalje ima snage da spasava živote

Slobodan Nedeljković Džambo (25) izgubio je suprugu i dvogodišnjeg sina u poplavama koje su zahvatile Srbiju, pa ipak već danima spasava živote po poplavljenom Obrenovcu.

Kada su nastupile poplave, Nedeljković je odvezao svoju porodicu kod tasta u Veliko polje, misleći da će tamo biti na sigurnom. Zbog brzog nadolaženja vode popeli su se na krov, a njegov tast je otišao nazad u kuću po ćebe. Kada se vratio na krov, njih više nije bilo, prenosi “Informer”.

Da tragedija bude još veća, kada je imao šest godina porodica mu je pobijena na Kosovu, a on je u Obrenovac došao kao izbeglica 1999.

Pokušao je da ih pronađe u prihvatilištima u Beogradu, nadajući se da se nisu potopili, već da ih je spasao neki čamac. Nažalost, još uvek ih nije pronašao.

- Sada pomažem drugima i nadam se da ću naći njihova tela, bar da ih sahranim kako dolikuje – izjavio je Nedeljković, plemeniti mladić koji već danima ne spava, spasavajući uplašen narod.


preuzeto sa Telegraf.rs