Marić: Nema opasnosti od velikih reka u Srbiji

Načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Predrag Marić rekao je sinoć da nema opasnosti od izlivanja velikih reka u Srbiji, a da u ugrožena područja koja su zahvatile bujične poplave stiže pomoć.

- Iako smo upozoravali na bujične poplave ovakve razmere bujičnih poplava niko nije mogao da predvidi. Videli ste i sami koja količina zemljišta, mulja, drveća se sa visokih delova sjurila ka Dunavu..., ali najvažnije je da se ljudski životi sačuvaju - rekao je Marić za RTS.
 
Prema njegovim recicma, Crveni krst je već uputio pomoć i ona stiže - hrana i voda.
 
Odgovarajući na pitanje voditelja, Marić je napomenuo da je prethodne noći bilo ljudi u Tekiji koji nisu želeli da se evakuišu, jer su mislili da su na bezbednom, ali onda im se učinilo da brdo počinje da se kreće pa su želeli da se isele.
 
Marić je naglasio da je do sada evakuisano oko 400 ljudi i da se sutra očekuje da kiša prestane i da mehanizacija jače radi.

- Očekujemo i da opštinske komisije za procenu štete izađu na teren da vidimo šta je od ovih objekata za život šta nije, moraćemo da nabavimo puno pumpi i sušilica. Sve ono što smo imali u Obrenovcu i drugim mestima u Srbiji u maju da primenimo i sada - naglasio je načelnik Sektora za vanredne situacije.
 
On je napomenuo da je veći broj pumpi obezbeđen preko Voda Vojvodine i da se one sada instaliraju.
 
- Očekujemo da rade koliko god mogu i pokušaćemo da smanjimo nivo vode - naveo je Marić.

On je istakao da u Grabovcu nema ugroženih ljudi, da je policija na licu mesta, i da se tamo deli i hrana i piće za sve stanovnike. Prema njegovim rečima, Žandarmerija i policija ostaju i u Tekiji, a da ljudi koji su napustili svoje kuće i pitaju šta će biti sa njihovom imovinom ne treba da brinu.

Preuzeto sa ...

Neprohodni svi putni pravci koji vode ka Kladovu

Zbog obilnih padavina i velikog broja odrona kamenja i blata u istočnoj Srbiji, neprohodni su svi putni pravci koji vode ka Kladovu, saopštio je danas Auto moto savez Srbije (AMSS).
Oštećena putna mreža kod Kladova

Magla smanjuje vidljivost na području Crnog Vrha, Kopaonika i Zlatibora.
Prema podacima Uprave granične policije, trenutna zadržavanja putničkih vozila na ulazu i pri izlazu iz Srbije je do 30 minuta.

Vremenski uslovi su jutros na području Srbije povoljni za vožnju, ali se, prema prognozi meteorologa, tokom popodneva očekuje slaba do umerena kiša u većem delu zemlje koja će prouzrokovati mokre kolovoze i smanjenu vidljivost.

Prema informacijama JP Putevi Srbije, na deonicama na kojima se izvode radovi, odnosno na kojima su prisutni putari sa mehanizacijom, režim saobraćaja je izmenjen i usporen.

Vozačima se zato savetuje da poštuju postavljenu saobraćajnu signalizaciju i da brzinu kretanja vozila prilagode uslovima na putu, navedeno je u saopštenju.

Preuzeto sa ...

Potrebna pomoć radio-amatera u Kladovu

Ugroženim područjima u okolini Kladova neophodna je pomoć radio-amatera kako bi se obezbedila kvalitetna komunikacija među spasilačkim ekipama, rekao je danas Tanjugu radio-amater iz Pirota Milan Radovanović.

- Neophodno nam je ljudstvo, pre svega radio-amateri, da se priključe organizaciji radiomreže za opasnost u Kladovu, pa pozivamo sve radio-amatere da se jave na telefon 0631410093 -  kazao je Radovanović, koji se od juče zajedno sa svojom opremom stavio na raspolaganje Kriznom štabu u Kladovu.

Ovaj član Radio kluba Pirot dobrovoljno se uputio u poplavama i bujicama ugrožena područja kako bi pomagao spasilačkim ekipama.
 
- Od juče sam ovde i već danas sa kolegom iz Bora krećemo na teren kako bi postavljali tehniku, a sve u cilju obezbeđivanja kvalitetne komunikacije medju spasilačkim ekipama, što je od velike važnosti s obzirom da u ovakvim situacijama uobičajeni vidovi komunikacije poput mobilne telefonije i slično često zakažu - kazao je Radovanović.
 
Pirotski radio-amateri su učestvovali i u akcijama za vreme katastrofalnih poplava u Obrenovcu gde su takođe obezbedjivali komunikaciju između spasilačkih ekipa.

Preuzeto sa ...

Vodena stihija na istoku zemlje,evakuisano više stotina ljudi

I pored teške situacije, nema opasnosti od izlivanja velikih reka u Srbiji, a nadležni navode da su svi ugroženi u toku noći evakuisani

NEGOTIN, KLADOVO, MAJDANPEK - Obilne padavine na istoku Srbije izazvale su velike probleme na istoku Srbije, u opštinama Kladovo, Majdanpek i Negotin, u kojima je proglašena vanredna situacija, a više stotina građana je evakuisano, dok se za nekoliko osoba traga.

Međutim, i pored teške situacije, nema opasnosti od izlivanja velikih reka u Srbiji, a nadležni navode da su svi ugroženi u toku noći evakuisani, a da se, onima koji su ostali, pomaže tako što im se dopremaju hrana i voda.

Prema izveštaju Republičkog Hidrometeorološkog zavoda, u kojem danonoćno prate razvoj vremenskih prilika u Srbiji, za sad ne treba očekivati veće poplavne talase na velikim rekama i nema razloga za paniku.

Pripadnici MUP-a Srbije do sada su evakuisali 400 osoba iz poplavljenih područja u Borskom okrugu, a helikopterska jedinica MUP-a evakuisala je više od 50 ljudi iz poplavom ugroženih podrucja, među kojima i jednu trudnicu iz mesta Kamenica.

U okolini Kladova stradala je starija žena, ali još nije utvrđen uzrok smrti, a kako je Tanjugu rekao načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić u okolini Kladova, za sad nema ni pozitivnih ni negativnih indicija da ima nestalih.

"Ima lica za kojima se traga, ali još uvek nema ni pozitivnih ni negativnih indicija da su oni nestali. Videćemo šta će biti u roku od 48 sati, možda se pojave", rekao je Marić Tanjugu.

On je dodao da je sličnih situacija bilo i prilikom majskih poplava u Obrenovcu, da su neke osobe za koje se sumnjalo da su nestale, naknadno pojavile.

Ugroženom stanovništu u borskom okrugu dostavljeno je više tona hrane i vode, a u Negotinu, Kladovu i Majdanpeku u toku je kontrola ispravnosti vode za piće. Meštanima su potrebne čizme i pumpe

Kladovo je odsečeno od sveta zbog izlivanja reka i pokretanja klizišta i odrona, a situacija je najteža je u selu Grabovac kod Kladova, gde se stvorilo ogromno jezero i očekuje se postavljanje pontonskog mosta.

I mesto Tekija, udaljeno više od 25 kilometara od Kladova odsečeno je od sveta zbog klizišta, a posledice, kako meštani kažu nikad pre zapamćene prirodne katastrofe, vidljive su na svakom koraku. Teška je situacija i u selima Boljetin i Oreškovica.

Tekiju je sinoć posetio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin koji je poručio da će Vlada Srbije pomoći u obnovi i tog područja, a pohvalio je i čestitao meštanima što su se sami organizovali na početku katastrofe.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović održao je ranije juče sastanak užeg operativnog tima za vanredne situacije, sa kojeg je poručeno da se situacija na terenu prati neprekidno, da se redovno izdaju uputstva za evakuaciju, kao i da ima dovoljno ljudi i opreme za pružanje pomoći.

Stefanović je, na sastanku sa predstavnicima resornih ministarstava i javnih preduzeća, poručio da su prioritet ugroženi građani i zahtevao da bude obezbeđeno sve što je neophodno, u vidu hrane, vode, sredstava za higijenu.

Zbog vremenskih nepogoda koje su pogodile Kladovo i Negotin, hidroelektrana "Đerdap 2" radi otežano, a direktor Direkcije za proizvodnju energije EPS-a Zoran Božović najavljuje normalizaciju rada te HE za četiri do pet dana.

Preuzeto sa ...

POPLAVE Na mestu sela jezero duboko pet metara

Grabovica Više od stotinu kuća u selu Grabovica našlo se posle bujica u jezeru, čija je dubina na nekim mestima i pet metara.


S čamcima spasavaju po ceo dan

Nasip koji je selo u kladovskoj opštini branio od Dunava pretvorio se u zamku: bedem je zadržao bujice sa okolnih brda i lokalne potoke, pa je voda poplavila ravnicu u kojoj su meštani podigli kuće.

- Sve se u ponedeljak pre podne desilo za dva sata... - kaže Ilija Amzujkić, koga smo zatekli na prikolici kamiona Žandarmerije.

Voda je poplavila izlaz iz sela ka Negotinu, srušila dva mosta ka Kladovu, podelivši i samu Grabovicu na dva dela vodenom barijerom, pa je jedini način da se iz sela izađe, kao i da se pređe iz jednog u drugi deo - transport koji su organizovali spasioci iz Sektora za vanredne situacije MUP Srbije i žandarmi iz Niša.

Zbog obilnih padavina i nanosa kamenja i blata, došlo je do oštećenja mosta, pa je neprohodan putni pravac Brza Palanka - Kladovo u istočnoj Srbij.
 
Saobraćaj je normalizovan od Porečkog mosta preko Miloševe kule do Rgotine, a naizmenično se propuštaju vozila od Donjeg Milanovca preko Tekije ka Kladovu.



Kamion prvo pregazi vodu toliko duboku da zapljuskuje vrata vozačeve kabine, zatim prolazi suvim delom puta, a pred drugom vodom koja skriva i srušeni deo mosta, okreće se i vozi unazad... Pred samim mostom putnici prelaze u čamac koji vuku spasioci, a roba se pretvara u traktorsku prikolicu. I tako po ceo dan...

- Prvog dana evakuisali smo stotinak seljana u kuće koje su ostale van domašaja vode, a sada nadziremo situaciju i raznosimo hranu i vodu. Danas će početi i podela lekova... - kaže za “Blic” Miodrag Marković, v.d. načelnika Odeljenja Sektora za vanredne situacije Bor.



Tomislav Lazarikić, kome je u Grabovici poplavljena velika kuća, ističe da spasioci na terenu daju sve od sebe, ali je nezadovoljan zalaganjem opštinskih službi. Smeta mu i što je na nekim televizijama video vesti u kojima je kazano da je “pod kontrolom i u redu”.

- Treba preneti pravu situaciju, neka ministri vide kako je da svi zajedno uradimo šta se može - kaže.







Jedino rešenje je da se voda iz jezera dugačkog tri, a širokog jedan kilometar prebaci preko bedema u Dunav motornim pumpama. Juče ih je u Grabovici bilo više desetina. Motori su brektali, ali je poplavljena površina nepregledna.

Novi potop u Tekiji

U Tekijanki, varošici nadomak Kladova, koja je pre nekoliko dana totalno poplavljena, i ranije su beležene velike poplave. Izgradnjom HE „Đerdap 1“ staru Tekijanku potopilo je Đerdapsko jezero i Dunav, zbog čega je ovo selo premešteno tri kilometara od stare lokacije. Živojinu Bolbotinoviću su nove poplave povratile tužna sećanja na šezdesete godine prošlog veka.

- Odluka o izgradnji i sam početak izgradnje HE „Đerdap 1“ bila je za nas Tekijance najveća tragedija, jer smo morali da napustimo kolevke, ognjišta, pretke – sa tugom u glasu priča ovaj Tekijanac.
Selo Tekija je potapano postepeno, uporedo s tim kako se i gradila HE „Đerdap 1“.

- Hteli su da nas premeste u Kladovo, da u potpunosti ugase Tekiju, ali stariji meštani su se izborili da selo bude relocirano tri kilometara iznad stare Tekije. Svoju kuću sam napustio 1972. godine – kroz suze priča Bolbotinović i dodaje da je prema Tekiji i njenim meštanima načinjena velika nepravda pošto HE „Đerdap 1“ nije ispunila obećanja o prosperitetu mesta, izgradnji fabrika i očuvanju preduzeća za rečno brodarstvo.

Sada, posle 40 godina, poplave su otvorile stare rane.

Preuzeto sa ...

Ova fotografija je rasplakala Srbiju!

N.N. - 21.09.2014 19:29 

MAJDANPEK - Srbiju su drugi put ove godine pogodile teške poplave, zbog kojih su evakuisana čitava sela u Istočnoj Srbiji, a mnoge porodice su ostale bez doma nad glavom.
U selu Boljetin, koje je početkom nedjelje oštećeno naletom katastrofalene poplave, nova kiša usporava raščišćavanje terena.
Pomoć mještanima ovog sela u opštini Majdanpek pruža više od 500 pripadnika Vojske Srbije koji čiste poplavljene kuće, piše Blic.



Na društvenim mrežama, pojavila se fotografija, koja je rasplakala cijelu Srbiju, a na kojoj se vidi dječak od pet godina, koji gura mala kolica i pomaže u raščišćavanju.

''Šta reći a ne zaplakati? Dok sam išao selom, slučajno sam video dečaka koji ponosno pomaže da se njegov dom raščisti. Morao sam da ga fotografišem, da ovam mali Boljetinac bude primer svim meštanima sela, ali i svim građanima Srbije – kaže Danijel Dokić, autor fotografije.
Od petka u Boljetinu dežura lekarjska ekipa za sve vrste pomoći mještanima i volonterima.
''Pored medicinskog tehničara, koji je od ponedeljka kad je selo poplavljeno svakodnevno prisutan, ekipa će biti dopunjena lekarom i sanitarnim tehničarem koji će biti u kontaktu sa svim relevantnim službama'', kaže dr Miljojko Nešović, v.d. direktora Doma zdravlja u Majdanpeku.

Nikolić: Razvijene zemlje odgovorne za globalno zagrevanje

Tajug | 23. 09. 2014. - 20:15h

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da su za uništenje ozonskog omotača i globalno zagrevanje odgovorne razvijene zemlje, koje sada žele da uspostave pravila koja siromašne zemlje neće moći da ispoštuju.
Tomislav Nikolić govori na samitu o klimatskim promenama

"Srbija sigurno nije država koja je upropastila ozonski omotač i podigla temperaturu na zemljinoj kugli, a ipak je doživela poplave čije posledice ne može sama da otkloni", rekao je Nikolić na marginama samita u Njujorku UN o klimatskim promenama.


On je rekao da su neke zemlje zaradile mnogo novca, podigle gradove i izgradile ekonomiju ne vodeći računa o štetnim posledicama, a da sada, odjednom, žele da uspostave pravila pred kojima će nerazvijene zemlje stati kao pred rampom i da zavise od toga hoće li im neko pomoći.


Ako uvedete takve standarde, siromašne i nerazvijene zemlje neće moći da ih ispoštuju, upozorio je predsednik Srbije.


Navodeći da se dosad "samo klima bunila protiv onog šta radimo", Nikolić je primetio da je očigledno da će u svim zemljama biti protesti, jer su "ljudi svesni da su upropastili budućnosti mnogim generacijama, pa i svojoj deci".


On je naglasio da je "kucnuo poslednji čas" i da će bogate zemlje morati sada da ulože mnogo novca i u ono što ne vraća novac, kako bi spasile budućnost.


"Ovo je svetski problem, mora da se rešava na svetskom nivou", istakao je predsednik Srbije.


Nikolić je podsetio da je na samitu o klimi ponudio znanja i iskustva Srbije, kao partnera svima u svetu.


"Srbija stoji rame uz rame sa svima, to što ima novaca uložiće. Ako neko želi da i Srbija bude deo evropske, pre svega, a potom i svetske zajednice, moraće da uloži i u Srbiju", jer reku treba obezbediti duž celog toka, a ne samo tamo gde protiče kroz bogate države, rekao je on.


Srbija je, prema njegovim rečima, svesna toga da nije veliki zagadjivač.


"To je naša sreća i nesreća: nesreća, jer to znači da ne proizvodimo dovoljno, a sreća, jer nismo otrovali ni zemlju ni vodu ni vazduh i da smo dobro mesto za investicije, posebno u hranu", rekao je Nikolić i dodao da Srbija ima veliku šansu i hoće da saradjuje.


On je priznao da je i Srbija u svom razvoju i svom održanju učinila nešto protiv prirode: posečene su šume, što je dovelo do erozije zemljišta, a i termoeelektrane su jedan od uzroka što su upropašćene velike površine plodnog zemljišta i oranica.


"Sad nas ubedjuju da treba da pravimo termoelektrane koje ne proizvode takvu emisiju gasa, ali ... kada niste dovoljno razvijeni, najnovija tehnologija vam nije uvek dostupna, a neće ni da vam je daju, jeftinije vam daju svoju staru tehnologuju, a mi ne da nemamo dovoljno novca, mi nemamo novca", rekao je predsednik Nikolić.


On je upozorio da treba menjati ne samo zakone, već i ponašanje.


"Ako postoje problemi u zakonskoj regulativi, to će drzava da otkloni novim zakonom, ali ja sam svedok toga da smo mi zaboravili da treba u nečemu da budemo jedinstveni, pa smo izmislili 'Vojvodina vode', 'Srbija vode', 'Beograd vode', Srbija šume', 'Vojvodina šume'...", rekao je Nikolić.


"Kao da smo podelili to prirodno bogatstvo pa neke ingerencije dali pokrajini, neke lokalnoj samoupravi, neke obaveze lokalnoj samoupravi, a ona stoji skrštenih ruku, jer ne može ništa da preduzme dok ne stigne Republika, koja takodje ima svojih problema", dodao je on.


Predsednik Srbije je ocenio da može mnogo toga da se uradi, na primer da se obnove kuće, ali da ljudski životi ne mogu da se vrate i da zato mora ozbiljnije da se pristupi tom problemu kako se ne bi ponovio i u budućnosti.


Podsetivši da su Srbiji posle poplava u pomoć pritekle i bivše jugoslovenske republike, Nikolić je rekao da takve situacije ne poznaju granice, razmirice ni istorijske sukobe.
On je poručio da će Srbija svakako pokušati da i sama bude deo "Zelenog fonda" i da sve države treba da izdvoje u taj fond deo nacionalnog bogatstva.


"Srbija mora da počne ozbiljno da se ponaša, da ne ostanemo mi najprljaviji, a u stvari smo najčistiji i najbezazleniji u odnosu na celu ovu situaciju", zaključio je Nikolić.


Samit u Njujorku je otvorio generalni sekretar UN Ban Ki-mun, a na skupu, koji se održava na marginama 69. zasedanja Generalne skupštine UN, učestvuju lideri 120 zemalja.

(Blic)

Reka Bjelica ponovo se izlila iz svog korita i poplavila domaćinstva u lučanskom naselju Đerać.

Pod vodom je više od 10 kuća, a put Lučani-Guča je u prekidu, javlja dopisnik RTS-a. Ugroženi su bojketi "Milana Blagojevića" i nekoliko privatnih poseda.

Od proleća do danas, reka Bjelica se izlivala više od pet puta.

Izvor: B92

Nasipi čekaju pare iz Londona!
S. J. Matić | 22. oktobar 2014. 18:30 | Komentara: 0

Radovi na obnovi obaloutvrde u Obrenovcu pod znakom pitanja zbog nedostatka novca. Podizvođači ne žele da rade ako za posao nisu - plaćeni



Pet meseci je prošlo otkako su utvrde razrušene, a sanacija nije završena

Veliko je pitanje hoće li i kada biti završena obnova nasipa u Obrenovcu, koje su majske bujice zbrisale pred sobom. Kritični su pre svega onaj na Savi kod Zabrežja, koji se u dužini od 30 metara srušio nekoliko dana pošto se voda povukla iz ovog naselja i nasip koji je Tamnava odnela u Velikom polju i odatle poplavila ceo Obrenovac.

Pet meseci je prošlo otkako su te utvrde razrušene, a njihovo ozbiljno saniranje nije privedeno kraju. Pošto je odlučeno da se obnova finansira od sredstava iz donacije Velike Britanije, projekat se sada nalazi u Londonu i čeka zeleno svetlo britanske vlade. Ono može stići i za godinu dana, a Obrenovčani do tada mole Boga da ne bude obilnih kiša.

U gradu Beogradu su, svesni sporosti cele procedure i tansparentnosti koju ona na Zapadu mora da prođe, u septembru angažovali firme podizvođače da krenu sa poslom na podizanju obaloutvrda, a biće plaćeni naknadno, kad stignu pare od donacije. Neke poslove su finansirale i „Beogradvode“. Međutim, kako se priča, podizvođači sada ne žele više da rade bez para.

S druge strane, predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković kaže nam da je netačna informacija da su radovi na obnovi nasipa u Zabrežju stali.
- Ja sam na vezi sa ljudima iz „Beogradvoda“ i narednih dana radovi će biti intenzivirani, jer je za neke baš sad trenutak da se odrade zbog niskog vodostaja Save - navodi Čučković. - Broj mašina na terenu je nešto manji zbog velikog blata, ali nema govora da će one napustiti gradilište.

Bez obnove bedema na Tamnavi

Kako smo saznali, obnova nasipa u Velikom polju neće se ni raditi, pošto su stručnjaci u „Beogradvodama“ zaključili da to nije potrebno zbog velike betonske konstrukcije koja se tamo nalazi i čiji je deo Tamnava proletos čak i odnela. Deo tog nasipa u nekoliko deonica sada je za 2,5 metara niži od onog koji je ranije bio.

Novosti