Cekaj zar zaista postoje ljudi koji misle (Filip se ne racuna) koji misle da moze da se sakrije tek tako neciji uzrok smrti 

I uz sve to nije mi jasno sto bi se krilo,pa nije ih SNS strejlao jbt 

Solidna analiza,voleli vi autora,ili ne.Zato vas i ne upućujem na originalnu lokaciju,već via "Sivoga Sokola" :


  Зашто је страдао Обреновац ?

    http://sivisoko.blogspot.com/2014/05/obrenovac.html#more

   

Gde je gasenje svetla i Srbijo jadna li si?! 

Suze poručnice Katrin
D. NOVKOVIĆ | 29. maj 2014. 21:02 | Komentara: 0

Poručnik tima francuskih spasilaca zaplakala u Maljurevcu, na oproštaju od sela. Ponosni smo što smo bili deo ovakvog naroda, rekao komandir Lankri


Katrin Getije

POŽAREVAC - Deset dana pošto im je Mlava poplavila kuće i podavila stoku, meštani Maljurevca preksinoć su opet bili u naletu emocija, ali ovog puta zbog najboljeg povoda. Svi oni okupili su se u porti seoske crkve, kako bi se zahvalili timu iz Francuske, koji je danonoćno spasavao njihove kuće i izlivenu vodu pumpama vraćao u Mlavu. Do crkve, ispred koje su se vijorile zastave Francuske i Srbije, 41 spasilac i njihov komandant, potpukovnik Žil Lankri, stigli su gazeći u stroju i pevajući francuske pesme.

Uz zvuke Marša na Drinu i Marseljeze, ispred crkve ih je dočekao špalir meštana i devojčice u narodnim nošnjama koje su im ponudile tradicionalnu srpsku pogaču i so.

- U Maljurevac ste stigli baš na dan seoske slave, Svetog Nikole, i sve do sada ostali ste s nama. Vaš danonoćni rad pomogao je da naše selo ponovo oživi i da nam očaj zameni nada. Zbog toga ćemo vam zauvek biti zahvalni - rekao je Saša Bogićević, predsednik MZ Maljurevac.

U ime francuskog tima, domaćinima se zahvalio potpukovnik Žil Lankri.
- Veoma smo dirnuti zbog vašeg gostoprimstva. Ponosni smo što smo bili deo ovakvog naroda i pomogli mu da prebrodi ove teške dane - rekao je Lankri.

STIGLI 19. MAJA Francuski tim na područje Požarevca pristigao je 19. maja, jer su, zajedno sa kolegama iz Češke i Nemačke, štitili od vode TE „Kostolac B“ u Drmnu. Sa sobom su dopremili osam pumpi, koje su kasnije preselili u Maljurevac i odatle danonoćno crpli vodu i cisternama je odvozili u korito Mlave, pored manastira Rukumija.

Pre svečane večere, koja je poslužena u parohijskom domu, u crkvi je služen moleban za napredak sela i zdravlje spasilaca i meštana. Člana francuskog tima, poručnika Katrin Getije, ovaj crkveni obred, zagrljaji i zahvalnost meštana dirnuli su do suza.

- Iza mene je veliko iskustvo u spasilačkim akcijama širom sveta. Međutim, ovako nešto divno nikad do sada nisam doživela i presrećna sam što sam sa svojim kolegama baš ovde pomagala - rekla je Katrin. Za uspomenu na dane provedene u Maljurevcu, ona i ostali spasioci na poklon od svojih domaćina dobili su zahvalnicu, srpsku zastavicu i pravoslavnu ikonu.

Svečanu večeru za Francuze zajednički su pripremili Crveni krst i meštani Maljurevca. Supu, sarmu i hleb za goste je dao Crveni krst, dok su meštani obezbedili glavno jelo - neizbežno praseće i jagnjeće pečenje. Osim članova francuskog spasilačkog tima, gosti u parohijskom domu bili su i pripadnici našeg Sektora za vanredne situacije. Svi oni, zajedno sa francuskim kolegama, danima su radili na asanaciji Maljurevca, pod nadzorom pomoćnika direktora policije Bratislava Dikića, komandanta Kriznog štaba u Kostolcu.



DEJAN PREVODILAC

Uz francuske spasioce sve vreme bio je i Dejan Grujić iz Zaječara, koji je ovde došao kao volonter, da bi dizao nasipe za odbranu termoelektrane u Drmnu. Kasnije je odlučio da ostane i pridruži se spasiocima iz Francuske, jer je godinama živeo u toj zemlji, pa je, ujedno, bio prevodilac i koordinator između stranog i domaćeg tima.

Novosti

   To je,pretpostavljam,onaj Maljurevac u kome je Dikić zaveo prohibiciju na prodaju alkohola zbog ispada meštana ovih dana ? Francuzima špalir za pumpe,a Rusima kita za sav "ručni rad".

Đerdap zatrpalo đubre
Suzana JOVANOVIĆ | 29. maj 2014. 21:10 | Komentara: 0

Zaposleni u najvećoj srpskoj hidroelektrani već danima čiste Dunav od tona nagomilanog otpada. Svakog jutra izgleda kao da prethodnog dana i nije čišćeno. Smeće samo na našem delu reke



KLADOVO - Za 30 godina koliko radim na „Đerdapu“ ovakvu količinu otpada nisam video. Dunav je javna kanalizacija Evrope, a ovaj put je do nas svašta doplovilo - kaže dizaličar Slaviša Perić, koji zajedno sa kolegama i Milanom Petrovićem, šefom operativne pripreme, svakodnevno raščišćava neprobojnu zavesu otpada nagomilanu ispred hidroelektrane „Đerdap 1“.

Sve što je vodena stihija mogla da donese iz gornjeg toka Dunava i njegovih pritoka iz regiona, donela je do brane HE „Đerdap 1“. Kubici i kubici drveća, na stotine delova pokućstva iz poplavljenih područja na Savi, Drini i Dunavu, igračke, frižideri, fotelje, stolice, mrtve životinje...

Otpada ima samo na srpskoj strani elektrane. Dunav je na rumunskoj - čist!
- Takav je Dunav. Struje otpad nanose isključivo kod nas, i to 98 odsto. Na rumunskoj strani ovih dana skoro da uopšte i nemaju posla - objašnjava Radisav Čučulanović, portparol HE „Đerdap 1“.

Od 22. maja iz Dunava je izvučeno više od 5.000 tona otpada. I ranije je na našu najveću fabriku struje stizao otpad iz cele Evrope, ali nikad kao sada. Zakrčilo đubre put, pa ni da se makne. Što se za dan očisti, ujutru kao da nije ni rađeno. A voda stalno nešto nosi. Vade se iz Dunava plastične flaše, panjevi, stabla sa korenom...
- Plastična ambalaža nam govori sve evropske jezike - kroz osmeh kažu radnici angažovani na čišćenju otpada, a na tim poslovima radi njih skoro 80 u tri smene.



Da bi organizovali smenski rad, na „Đerdapu 1“ su morali da osim svojih, angažuju i nekvalifikovane radnike iz AD „Đerdap usluge“, njih tridesetak. Priskočili su u pomoć i radnici kladovskog komunalnog preduzeća „Komunalac“.

- Radimo pet dana neprekidno sa dizalicama i evo sad sa ovim brodom-platformom sa bagerom i šlepom. Vadimo iz Dunava ovaj otpad koji je voda donela, a onda ga nosimo na deponiju u pretpristaništu - kaže Milisav Gamanović, vlasnik D. O. O. „Gaman“ iz Kladova.

STARI MILANOVAC Razlika u nivoima gornje i donje vode, kad je jezero ispražnjeno, bila je oko 20 metara, za 14 metara manja od radne. Zbog toga su izronili iz vode krovovi starog Donjeg Milanovca, a Dunav je, kao nekada, ponovo ključao u Velikom i Malom Kazanu.

Na našoj najvećoj dunavskoj fabrici struje angažovana je sva moguća mehanizacija koja može da pomogne pri vađenju otpada. Panjevi i stabla stalno pristižu i rešetke agregata hidroelektrane „Đerdap 1“ redovno se čiste.
- U nekoliko navrata zaustavili smo agregat broj jedan jer je on na najvećem udaru od panjeva i ogromnih stabala. U toku popodneva i noći zaustavljamo na po dva sata agregate broj 2, 3 i 4, kako bi se očistile rešetke. Mora tako jer se ispred ulaznih polja stvara čep, pa ne može da prođe sitan nanos - objašnjava Mita Blagojević, zamenik direktora za proizvodnju.

Od juče su na kladovskoj elektrani počeli da pune akumulaciono jezero, koje je već od prvog nailaska većih količina voda ispražnjeno do kote gornje vode na 63 metra visine. To praktično znači da je Dunav bio na takozvanom prirodnom režimu rada i na istoj koti kao pre nego što je brana bila izgrađena, tako da na „Đerdapu“ nisu mogli da utiču na nivo vode uzvodno od Golupca.



- Posledica svega je smanjena proizvodnja. Tokom jučerašnjeg dana na našoj elektrani proizvedeno je 14.996 megavat-sati, a na rumunskoj 18.894. Razlog je to što imamo šest sati manju proizvodnju jer zaustavljamo agregate zbog čišćenja rešetki - dodaje Blagojević.

UGINULE ŽIVOTINjE

Iz Dunava je do sada po posebnoj proceduri i uz prisustvo republičke veterinarske inspekcije izvađeno sedam domaćih životinja. Kad se tela uginulih životinja izvade iz vode ceo prelaz se zatvara za saobraćaj, a zatim kompletno dezinfikuje

Novosti



Pa da mu je*em... 

Aj uzdravlje, pa se vidimo prilikom sledeceg bombardovanja!

Mogli bi i da se vidimo posle sledeceg svetskog rata,kao posle prvog 

Ta Francuska je odavno mrtva...

Ti kao da je inicio usao u tvoje telo