A moze biti da ste u off-u?

Tema je BiH vs SCG...

 Izvor „Blica“ u Međunarodnom sudu pravde
Tužba BiH za genocid biće odbačena

Sudije Međunarodnog suda pravde u Hagu neće proglasiti Srbiju krivom za genocid u Bosni i Hercegovini po tužbi koju je BiH podnela protiv Srbije i Crne Gore, saznaje „Blic“ u izvorima bliskim Sudu. Takva odluka, tvrdi izvor „Blica“, baziraće se na nedostatku dokaza da je genocid počinjen na nivou države i, posle današnjeg zasedanja Suda, trebalo bi da bude saopštena 26. februara.

Međunarodni sud, međutim, prihvatio je sve dosadašnje presude Tribunala u Hagu, uzeo ih je u obzir i detaljno će ih potvrditi u svojoj odluci. U odluci Međunarodnog suda pravde u Hagu pisaće, kako „Blic“ saznaje, da su ratni zločini nad bošnjačkim i hrvatskim stanovništvom nesumnjivo počinjeni sa srpske strane, ali i da se tužba BiH odbacuje usled nedostatka dokaza da je genocid počinjen na nivou države.

Ovu prilično opširnu odluku, na više desetina strana i usvojenu od strane 16 sudija, saopštiće 26. februara predsednica najvišeg suda UN Rosalin Higins iz Velike Britanije.

Iako naš sagovornik odbacuje da je ova odluka suda povezana sa rešavanjem statusa Kosova, drugi izvori govore kako je upravo to jedan od ustupaka Srbiji da omekša svoje stavove vezane za otcepljenje južne pokrajine. S druge strane, ima onih koji veruju da ovakva odluka, na koju ne postoji pravo žalbe, otvora mogućnost da se najtraženiji haški optuženik Ratko Mladić ipak nađe u Ševeningenu, jer njegov dolazak i eventualna optužba za genocid ne bi se direktno odražavali i na postupak protiv države Srbije, naslednice SFRJ, koji je BiH pokrenula 1993. godine pred Međunarodnim sudom pravde.

BiH je tužila tadašnju SR Jugoslaviju za genocid koji su, prema tužbi, nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u Bosni počinili Srbi, po planu vlasti u Beogradu.

Pravni tim SCG predvođen Radoslavom Stojanovićem negirao je tokom dokaznog postupka da je tokom rata u BiH počinjen genocid, kao i da je zvanični Beograd bio odgovoran za počinjene zločine. SCG je osporavala i nadležnost Međunarodnog suda pravde, navodeći da u trenutku kada je tužba podnesena nije bila članica UN, što je nužan uslov za nadležnost Suda.

Zastupnici BiH, na čelu sa Sakibom Softićem, dokazivali su, nasuprot tome, da su vlasti SCG organizovale i sprovele genocid nad hrvatskim i muslimanskim stanovništvom u Bosni.


Izvor: Blic

Jedina logična presuda. Bilo bi glupo osuditi jednu državu za "genocid" nad jednim narodom, samo zbog masovnog streljanja nekoliko hiljada punoletnih muškaraca. Taj zločin u Srebrenici je jednak nemačkom streljanju nekoliko hiljada Srba, odraslih i punoletnih muškaraca (plus desetak Cigančića, koji nisu smatrani za ljudska bića u Trećem Rajhu) u Kragujevcu 21.10.1941. Srbija nikada nije na osnovu nacističkih zločina tužila SR Nemačku za genocid. Tako je to u ratu. Streljanje punoletnih muškaraca je zločin protiv čovečnosti, ali nije genocid.

To je jak argument, niti je Hitleru ikad suđeno za zločine!

Izmislice novu tuzbu...

ma nista od optuzbe..

Kraj procesa BiH protiv SCG
15. februar 2007. | 09:06 | Izvor: Beta, Blic
Hag -- Sudije Međunarodnog suda pravde danas će doneti odluku u procesu po tužbi za genocid koju je BiH podnela protiv SCG, saznaje Beta.

Konačnu odluku 16 sudija saopštiće 26. februara predsednica najvišeg suda UN Rosalin Higins iz Velike Britanije. BiH je 1993. godine Međunarodnom sudu pravde tužila tadašnju SR Jugoslaviju na genocid koji su, prema tužbi, nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u Bosni počinili Srbi, po planu vlasti u Beogradu.

Sudije Međunarodnog suda pravde u Hagu neće proglasiti Srbiju krivom za genocid u BiH, saznaje beogradski dnevnik Blic u izvorima bliskim Sudu.

U odluci Međunarodnog suda pravde u Hagu pisaće, kako piše list, da su ratni zločini nad bošnjačkim i hrvatskim stanovništvom nesumnjivo počinjeni sa srpske strane, ali i da se tužba BiH protiv SCG odbacuje usled nedostatka dokaza da je genocid počinjen na nivou države.

Podsetimo, glavna rasprava po tužbi održana je od februara do maja prošle godine.

Pravni tim SCG predvođen Radoslavom Stojanovićem negirao je tokom dokaznog postupka da je tokom rata u BiH počinjen genocid, kao i da je zvanični Beograd bio odgovoran za počinjene zločine.

SCG je osporavala i nadležnost Međunarodnog suda pravde, navodeći da u trenutku kada je tužba podnesena nije bila članica UN, što je nužan uslov za nadležnost Suda.

Zastupnici BiH, na čelu sa Sakibom Softićem, dokazivali su, nasuprot tome, da su vlasti SCG organizovale i sprovele genocid nad hrvatskim i muslimanskim stanovništvom u Bosni.

(POLITIKA)

Ниједно питање није толико поделило послератну Босну и Херцеговину као тужба коју је, због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида, у пролеће 1993. године – на основу пуномоћја председника Председништва БиХ Алије Изетбеговића – амерички правник Френсис Бојл поднео Међународном суду правде у Хагу против тадашње СР Југославије.
Република Српска, као саставни део БиХ, оспорава и основаност и уставност тужбе, док Федерација БиХ – поготово бошњачки званичници – заступа потпуно другачије становиште.

И док се чека изрицање пресуде, најављено за 26. фебруар, Сарајево и Бањалука размењују салве тешких речи.

Да је Уставни суд БиХ одлучио о захтеву за утврђивање уставности тужбе, који му је пре 14 месеци поднео српски члан Председништва БиХ Борислав Паравац, знао би се одговор на изузетно важно питање: Да ли је тужба поднесена у складу са Уставом БиХ?

Четири су основна разлога због којих је Паравац затражио оцену уставности тужбе. Први: ниједан орган тадашње Републике БиХ није одлучивао о њеном подношењу. То је, почетком прошле године, потврдио и Међународни суд правде. Други: тужба, као међународни акт, није, у складу с Дејтонским споразумом, стављена на увид и ратификацију првом послератном Председништву и Парламентарној скупштини БиХ. А, по Уставу БиХ, сви међународни акти који нису прошли овај поступак аутоматски су престали да важе.

Трећи: српски члан Председништва БиХ Живко Радишић је у октобру 1999. године ставио вето на одлуку Алија Изетбеговић и Анте Јелавић о настављању спора против Србије и Црне Горе. По Уставу БиХ, одлука на коју било који члан Председништва БиХ стави вето – ако га подржи скупштина ентитета у којем је изабран, што се у овом случају догодило – нема правну снагу. Радишићев вето значио је практично одустајање од вођења спора против Србије и Црне Горе. На допис из Хага – који је акт валидан, Радишићев или Јелавићев – без икакве расправе и консултација Изетбеговић је одговорио да БиХ остаје при тужби.

Четврти: тужба је допуњена у марту 1998. године, без одлуке заједничких органа БиХ и знања РС. У допуни тужбе Република Српска је означена као „сурогат крње Југославије” и творевина „настала на етничком чишћењу и геноциду”. Дакле, БиХ је за агресију и геноцид тужила и део себе.

У међувремену, пропали су сви покушаји РС и Србије да се спор реши дипломатским путем. Томе је, без сумње, допринео и Уставни суд БиХ, јер није на време донео одлуку о уставности тужбе. А када је донесе, она ће, са становишта међународног права, бити беспредметна.

Ма каква била пресуда Међународног суда правде, једна страна ће, сигурно је, бити незадовољна. За то кривца неће видети у себи него у другој страни. А то ће, опет, и БиХ и регион удаљити од истинског помирења и одвести на пут нових подела.

Боро Марић
[објављено: 15.02.2007.]

Jedina normalna i logicna odluka! kad Hrvati nisu odgovarali za zlocine u Jasenovcu i sl. sta su drugo mogli?

Tema, tema...