Preminuo Ugo Čaves :: Politicki ~ Geopoliticki forum

50 ствари по којима ће Уго Чавез остати запамћен у историји!
Погледајте 50 запањујућих чињеница о томе шта је Уго Чавез учинио за народ Венецуеле, пре него што је умро.

Београд, 14.03.2013

5. марта 2013, преминуо је председник Хуго Чавез, човек који је за собом оставио незапамћен траг у историји Венецуеле, а и Латинске Америке

1. Никада у историји Латинске Америке, ни један политички лидер није имао толико неприкосновен демократски легитимитет. Од доласка на власт 1999. године, у Венецуели се одржало 16 изборних трка. Хуго Чавез је победио у 15, а последња се догодила 7. октобра 2012. године. Своје конкуренте оставио је за собом за 10-20 процената.

2. Сви међународни фактори, од Европске Уније, преко Америчких организација, па све до Уније Јужноамеричких Нација и Картер Центра, једногласно су оцениле транспарентност изборног процеса.

3. Џејмс Картер, бивши председник САД, изјавио је да је изборни систем Венецуеле „најбољи на свету“.

4. Универзални приступ образовању, који је уведен 1998. године, остварио је изванредне резултате. Захваљујући кампањи описмењавања под називом Мисија Робинзон 1, у Венецуели је 1,5 милиона људи научило да читаи пише.

5. Седам година касније, према проценама УНЕСКО-а, у Венецуели искорењена неписменост.

6. Број ученика је са 6 милиона у 1998-ој години порастао на 13 милиона у 2011-ој, док је тренутни проценат уписане деце 93,2 %.

7. Мисија Робинзон 2 је покренута како би целокупна популација била подигнута на још виши ниво образовања. Тако је проценат уписаних у средње школе са 53% 2000-те године порастао на 73,3% процента у 2011-ој.

8. Мисије Рибас и Сукре омогућиле су хиљадама младих људи да започну универзитетске студије. Тиме је број студената порастао са 895.000 у 2000-ој на 2,3 милиона у 2011-ој, доприносећи при томе и отварању нових универзитета.

9. По питању здравља, креиран је Национални Здравствени Систем, како би се обезбедила здравствена заштита за целокупно становништво. Током преиода 2005.-2012., у Венецуели је отворено 7873 нова здравствена центра.

10. Број лекара је, у периоду од 1999. до 2010. године, порастао са 20-на 100 хиљада становника, чак за 400 процената, или 80-на 100 хиљада становника.

11. Захваљујући мисији Барио Адентро 1, у Венецуели је обављено 534 милиона медицинских консултација са пацијентима. Услуге консултација је остварило око 17 милиона људи, док је 1998. године мање од 3 милиона људи уопште имало регуларну здравстену заштиту. Процењује се, да је захваљујући реформама здравства, између 2003. и 2011.године спашено 1,7 милиона људских живота.

13. Просечан животни век становника Венецуеле, који је 1999. године износио 72,2 године, у 2011-ој је подигнут на 74,2.

14. Захваљујући Операцији Чудо, која је покренута током 2004. године, 1,5 милион становника Венецуеле, који су имали катаракту или друге офтамолошке компликације, добили су прилику да буду излечени.

15. У периоду 1999-2011, степен сиромаштва је умањен са 42,8% на 26,5%, док је истовремено стопа екстремног сиромаштва пала са 16,6% на 7%.

16. Према Индексу Људског Развоја (Human Development Index) Уједињених Нација, Венецуела је са 83 позиције (2000.) дошла на 73 позицију (2011), чиме је ушла у категорију „земаља са високим индексом“.

17. Са друге стране, према GINI коефицијенту, намењеном за приказивање неједнакости у друштву, Венецуела је са вредности 0,46 (1999.) пала на 0,39 (2011).

18. Према Уједињеним Нацијама, Венецуела има најнижи забележени GINI коефицијент у Јужној Америци, према чему она постаје држава са најмањом неједнакошћу на континенту.

19. Неухрањеност деце се од 1999. године умањила за 40 процената.

20. Што се тиче приступа становништва исправној пијаћој води, у Венецуели се тај проценат са 82% (1999) до данас увећао на 95%.

21. За време мандата председника Чавеза, социјална давања у Венецуели су увећана за 60,6%.

22. Пре 1999. године, само 387.000 лица примало је пензију, док се данас број попео на 2,1 милиона.

23. Од 1999. године у Венецуели је изграђено 700.000 домова.

24. Од исте године до данас, влада је обезбедила или вратила више од милион хектара земље урођеницима.

25. Реформе у пољопривреди су омогућиле десетинама хиљада пољопривредника да поседују сопствено земљиште. Укупно, Венецуела располаже са 3 милиона хектара.

26. Венецуела је 1999. године производила 51% од својих укупних потреба за храном. И поред увећања потрошње хране од 81%, 2012. године је производња хране износила 81% потреба на националном нивоу. Ако се погледа само разлика у производњи у периоду 1999.-2011., добија се скок са 51% на 140%.

27. Захваљујући Мисији Хране, уз чију подршку је отворен ланац од 22.000 малопродаја хране (MERCAL, Houses Food, Red PDVAL), у последњих 13 година је за 50% просечна количина унешених калорија. Мисија Хране је омогућила храну са ценама нижим до 30%. Потрошња меса се увећала за 75% у истом периоду.

28. Уз помоћ Програма Исхране у школама, 5 милиона ученика добија бесплатне оброке. Пре 13 година оброци су били омогућени само за 250.000 ученика.

29. Степен неухрањености је са 21% пао на мање од 3%.

30. Према истраживања Светске Организације за храну, Венецуела је (у региону Јужне Америке и Кариба) најнапреднија у борби за искорењивање глади.

31. Енергетска независност је враћена Венецуели током 2003. године, када је нафтна компанија PDVSA национализована.

32. Захваљујући национализацији електроенергетског и телекомуникационог сектора омогућено је да сви становници имају загарантован приступ и коришћење истих, уз истовремено прекидање монополистичког положаја приватних компанија.

33. У свим гранам привреде је од 1999. створено 50.000 задруга.

34. У периоду 1998.-2012., незапосленост је са 15,2% пала на 6,4%, уз отварање преко 4 милиона радних места.

35. Минимална зарада је за 13 година увећана са 100 боливара (16 долара) на 247,52 боливара (330 долара), тј за 2.000%. У свим осталим државама Латинске Америке износ минималне зараде је мањи.

36. Минималну зараду је 1999. године примало 65% тада запослених лица. Након 13 година, минималац добија само 21% проценат запослених.

37. Старије особе које нису биле у радном односу данас ипак примају око 60% вредности минималне зараде.

38. Жене без прихода и хендикепирана лица добијају пензију у вредности од 80% минималне зараде.

39. Број радних сати је умањен на 36 сати недељно (6 сати дневно), без умањења зарада.

40. Јавни дуг је у периоду 1998.-2011. смањен са 45% на 20% БНД. Након превремене отплате свих дуговања, Венецуела се повукла из ММФ-а и Светске Банке.

41. Степен развоја у 2012. био је 5,5%, што је један од највећих у свету.

42. БНД по глави становника је порастао са 4.100 долара (1999.) на 10.810 долара (2011).

43. Према истраживањима из 2012. године, Венецуела је на другом месту у Латинској Америци по „показатељима среће становништва“, док је на 19. позицији у свету, испред Немачке и Шпаније.

44. Венецуела пружа већу директну подршку Америчком континенту од Сједињених Америчких Држава. Само током 2007., Чавез је на грантове, позајмице и кроз енергетску подршку дао 8,8 милијарди долара, док је Бушова администрација исте године потрошила 3 милијарде у исту сврху.

45. По први пут у историји, Венецуела је добила и сопствене сателите (Bolivar and Miranda), па је данас независна и на пољу космичке технологије. Целокупна територија Венецуеле има покривеност интернет и телекомуникационим сигналом.

46. Стварањем Организације Petrocaribe (2005.), омогућено је да 18 држава Јужне Америке и Кариба, или 90 милиона људи, има осигурано снабдевање по субвенционисаним ценама нафте (40 до 60%).

47. Венецуела такође помаже угроженим заједницамана територији САД, обезбеђујући им гориво по субвенционисаним ценама.

48. Стварањем Алијансе АЛБА између Кубе и Венецуеле, 2004. године су постављени темељи отвореног савеза, заснованог на кооперацији и реципроцитету. Алијанса данас обухвата 8 држава чланица, које у центар друштвених збивања постављају људска бића, са тежњом превазилажења сиромаштва и социјалне изолованости.

49. Хуго Чавез је 2011. године био и главни покретач оснивања Организације CELAC, која је по први пут ујединила 33 државе региона, усмерене ка ослобођењу од туторства САД и Канаде.

50. Хуго Чавез је одиграо и кључну улогу у мировном процеу у Колумбији. Према речима председника Хуан Мануел Сантоса, „ако идемо ка остварењу јасних мировних циљева, са јасним и конкретним напретком, све то - па и ранији напредак у преговорима са побуњеницима, резултат су залагања и посвећености Хуга Чавеза и владе Венецуеле“.

Извор: Global Research

Превод и опрема текста: Редакција сајта Двери