Tema nije lična, nego zbir više iskustava, a riječ je o strahu od vezivanja.
Izadješ sa drugaricama, počnete neku priču i pored neke prodje bivši koji je bivši jer su sasvim odgovarali jedno drugom ali on nije mogao da se odrekne izlazaka, drugarica jer zaboga ni on njoj ne brani drugove i izlaske... a žene su tek posebna priča.

Još od malena kad bi nam se neka sestra udala, naravno da je bilo teško odvajanje od nje jer odlazi u drugu porodicu, ali ona, ma kad dobila klince, više nije bila ona koju znamo .
Momci se čini mi se tek tad posebno druže, imaju svoje termine te ta utakmice, te za pivo, te za pecanje..a cure čak imaju momente kad i kad imaju dužu vezu onako ljubomorno sve to čuvaju, da se ne bi šta izjalovilo.

Ovo nije generalizacija nego uzorak onih kojih ima dosta, a nekako ostavljaju ukus u ustima da je vezati se za nekog trajno kraj društvenog života, pa tako znam dosta njih koji su neženje sa 30 i nešto, jer eto baš sad su počeli da uživaju, dosta cura koje imaju veze ali odlažu fax jer znaju da će tad biti nekako normalno da se udaju, njih dvoje su već pričali o tome...

Kakav je vaš stav i kakva su vaša iskustva?
U čemu je problem i zašto pravimo takvu famu oko stvari o kojoj ranije nije bilo toliko polemike jer se podrazumijevalo da je porodica jedno, ali da zaboga možeš da se družiš i tad.

Jesmo li sebičniji, šta nam je? Zašto sad, više nego ikad tražimo dlaku u jajetu ne bismo li nešto prekinuli?

Ozenjen, dva deteta...izlazimo kada nam se izlazi, zajedno, odvojeno...osim putovanja i ostalih slicnih desavanja.
S tim sto opet to je sve idi mi dodji mi...tesko je naci neku zlatnu sredinu tu pa onda dodju i problemi

Iskreno mislim da dosta veza danas puca zbog modernog doba,raznih feministickih naturenih stavova,i zelje da se muskarci i zene izjednace po svaku cenu,ili da zene zamene muskarce,sto je idiotizam.
Neke stvari jednostavno nisu iste,niti ce biti (samo da ne krene prica o pravima,posto ne mislim na to).
Da. Ali ne u smislu da zelimo da partner bude samo sa nama(bar ono sto ja znam), nego su ljudi danas nenormalno sebicni u toj zelji za provodom... I sve je to ok,ali onda ne ulazi u ozbiljniju vezu ako ti je prioritet nesto drugo.
Nije normalno skroz se izolovati, preseci kontakt sa prijateljima , ne izlaziti ... ali sve ima svoje granice ... Sredina je zlatna, ali izgleda vecini nije zanimljiva.

Moj muz ide jednom nedeljno u kafanu, sa ekipom koja je istog tipa, ozenjeni i imaju decu.

Meni se desi jednom u mesec dana da sednem u kafanu sa drugaricama, jbg, mi imamo vise obaveza.

Da kazem da nisam kenjala -kenjala sam. Ali nista nisam postigla. Kad sam to ukapirala pronasla sam nacin da i meni bude zabavno, povedemo decu u igraonicu, narucimo kafu i traceraj moze da pocne.

Nema potrebe za svadjom i sebiclukom, to sto sam zena i majka ne znaci da mogu da budem ljubomorna na njegovo vreme sa drugarima, a bila sam. Nego znaci da treba da se snadjem. I snasla sam se.

Cak mi sada kaze kako se ja druzim vise od njega.

To o cemu ti sada pricas ce za par godina postati zastarelo ponasanje...Dovoljno je u varosici mojoj da izadjes i redovno ces videti gomilu "mladih mama" kako glume devojcice...

Pa ok, sta ja imam sa time...

Nista,boli te uvo,dobro je kada covek razmislja svojom glavom.
Govorim inace kako stoje stvari,bar u mojoj okolini...

Jesmo sebicni sa te strane da svako danas nenormalno gleda samo sebe svoje interese. Pa otud i ta neka nenormalna zelja za provodom i shvatanja da kada udjes u brak to je kraj svemu i da je brak kao zatvor.Kao da ne mogu da organizuju sebi neki lep zivot kad imaju nekog...

Jos gori su mi ovi sto boki pominje sto kada udju i vezu zaborave sve oko sebe. Pa kada im veza ne uspe onda se pitaju gde su im prijatelji...

Dve suprotnosti od kojih nijedna nesto toliko ne valja po te osobe...

No comment....

Salim se....

Odgovor na temu je da ljudi hoce da zive...sto bi se vezivali za bilo sta...inace malo mi je pun qrac tih sa misijom...koji stvaraju porodicu brinuci se za natalitet nacije...ili za napredovanje populacije homosapiensa...ili da je porodica sveta stvar...i da je to cilj zivota...i da imas decu...uopste taj home kit program kako sto brze i bolnije doci do kraja svog zivota,radi sve sto drugi rade da bi se uklopio...i ostala sranja sa tog lakog kursa iz prosvetiteljstva....

Ja uopste nisam iz vaseg sveta...odjavljujem se trajno sa teme...

Pre par dana sam sa jednim clanom pricala o tome....ja sam mozda preozbiljno shvatila moju situaciju, i moju porodicu. Volim da izadjem kad mogu, ali sasvim sigurno nemam muskarca pored sebe koji bi tolerisao ponasanje koje si ti naveo.
Niti mogu da cimam mamu da mi svaki viikend cuva decu da bih ja mogla da divljam....da se razumemo volim ja i da igram, skacem, izlazim ali nemam vise volju kakvu sam imala kad sam imala 20 godina.
Sad imam 33 i ovako razmisljam.
Da drugacije razmisljam sasvim sugurno ne bih bila udata.