Evo jedne teme bas da vidim ko je nasposobniji psiholog na forumu.   Ukoliko ne znate da mi odgovorite na pitanje batalite stvar, nema potrebe da na ovom forumu saljete off-topic.

Da zapocnem. Primjetio sad da osuđujem ljude, covjek mi nesto sitno skrivi a ja mu odmah verbalno ne ostanem dužan. Želio sam da se promjenim i to mi je uspjelo. Ubuduće kada se desi neka situcija ciji je ishod po mene neprijatan suzdrzim se da bilo u sebi bilo naglas kazem po neku rjec vise o osobi za koju moj um "nalazi" da je kriva. Ali iako je to bila dobra promjena spolja, iznutra sam zelio da osudim. Dakle nisam osudio, al sam se mucio sa zeljom da to uradim. Trebalo je gusiti zelju, ali i raditi na sebi kako bi zelja isčezla. I to sam do sada savladao i vise u tom nemam problema. Postao sam sasvim smiren i siguran. Znam da postoje stvari na koje u zivotu mogu da uticem i one duge na koje ne mogu. Tako minimiziram stres jer se ne trosim na gluposti, ne dajem dio sebe na beznacajne trenutke. Ne ljutim se itd.

Ali jednu stvar nijam rjesio. Svi mi pravimo grske, jer smo ljudi, razumije se. Tako i ja, ali dio mene zbog toga postaje veoma nesiguran. Boljim rjecima, prebacujem sebi zbog gresaka koje cinim. Trebate znati: ne osuđujem sebe, niti sta lose o sebi mislim. Tako, jednostavno prebacujem sebi zbog nekih stvari koje propustam da uradim. To mi nikako ne prija. Znam ja zato, znam da ce situacija vjerovatno da se ponovi i da cu imati prilike da popravim stvar, ali nista... I kada dođe taj trenutak desi se blam !  Znam sta trba da radim ali ne mogu. Znam da bi mozda sad mogao da rjesim citavu stvar ali nista... Kriza je u odnosu mog "suda" prem mojim postupcima. Postupci, ne da su jadni nego su ocajni, ali ne zato što je to tako zaista, vec sto mi sud tko određuje. Vama je vjerovatno nejasno zasto ne mogu da rjesim stvar, ali verujte, i meni je !

a pitanje je?

Kako ne osudjivati, neciju glupost? 

Dragi, Magic, k`o sto znades i ja sama bolujem od istog. (Mozda, ne tolikog inteziteta  )
Ne mogu ti pomoci. 

(I, mene si osudjivao- kada sam preterivala s filozofijom.   Al`, oprosticu ti, posto vidim, da tragas za lekom.  )

@Magic Master
Moram da priznam da ni ja nisam bas siguran sta si hteo da pitas.
Ako je ovo:

Pa valjda si onda na pravom putu.
Shvatanje da si napravio gresku je prvi korak u resavanju problema...


@euridicat
To do list:
1). Vrbovanje  - Done
2). 
3). 

Ne, ne... 

Mislim, tj. skoro sam ubedjena- da je Magic u potrazi za lekom. Kako ne osuditi, neciju glupost?

Cccccc, i to kakvo vrbovanje. 

Kako ne osuditi, neciju glupost?

Sto bi neko osudjivao tudju glupost...
Na to se po mom misljenju moze samo sazaliti...

Ne mogu ja tek tako da se sazalim. 
Cesto je osudjujem, al` cesto i pohvaljujem pamet. (to je kod mene, iznivelisano) 

Salim se. Zaista, upadala sam u sukobe, zbog svoje- ja, bih rekla- iskrenosti.

Mislim da njega nesto dublje muci. Da li je kritika gluposti ponekad osuda razlicitosti? Da li ga muci to sto daje sebi pravo da osudjuje.

Moguce. Sve je moguce.   

Magic, nam je mnogo uplovio u religijske vode. Pa, sada pocinje s nametanjem grize savesti. A, mlad decko... Bice sav izgrizen.

Magic Master... na tebe je red...