Preko 30 i slobodna


Imate preko 30 godina i još niste pronašli muškarca svojih snova...

Ako imate preko 30 godina i slobodni ste, najčešće započinjete utrku sa vremenom da pronađete pravog muškarca (po mogućnosti seksipilnog), zaljubite se, potrudite se da se on zaljubi u vas, uselite se zajedno, udate se, rodite djecu i živite sretno do kraja života.

Stvarnost je da si mnoge žene zacrtaju “smirivanje” za rane tridesete; dvadesete posvećuju karijeri, putovanjima, druženjima i zabavi. S druge strane tu su i one koje usprkos izlascima i potrazi za savršenim muškarcem još nisu pronašle onog pravog.

Od trenutka kad vaše godine prijeđe brojku 30, sva raspuštenost se naglo zaustavlja; Majka priroda vam odjednom počne okupirati misli, a vaš biološki sat svakim danom sve brže i glasnije kuca, dok mjeseci i godine prolaze bez naznaka da će vam “onaj pravi” ušetati u život.

Naravno, slobodne muškarce sa 30 i nešto ovo sve uopće ne zanima; njima je Majka priroda dala izbor da odgode svoje očinstvo bez ikakve brige, sve dok ne uđu u 40-te, 50-te ili čak 60-te godine života. Pa je li to razlog zašto se kod žena sa 30 i nešto javlja nedostatak muškaraca sa kojima bi se smirile? Jesu li muškarci sa 30 i nešto godina zauzeti izlascima, ali zadržavaju “slobodnjački” status do nekog kasnijeg perioda u životu jer znaju da kad dođe pravo vrijeme potomstvo neće biti problem?

Tužna je činjenica da društvo različito gleda na muškarce i žene u tridesetima. Žene sa 30 i nešto godina smatraju se “zastarjelom robom”, dok se muškarce preko tridesete potapša po leđima i kaže neka uživaju u slobodi dok još mogu. Iako su TV serije poput “Sex i grad” i “Kućanice” pomogle promijeniti mišljenje o slobodnim ženama starijim od 30 godina, činjenica je da ukoliko ona želi zatrudniti prirodnim putem, treba joj partner.

Tako se bez muškarca na vidiku osjeća pod pritiskom, ne samo svojih osjećaja, već i okoline koja joj pokušava “pomoći” srediti sastanake i pronaći budućeg muža. Njeni roditelji se pitaju, “Zašto ne može pronaći dobrog čovjeka i smiriti se?”; njeni prijatelji joj pokušavaju srediti sastanke, a neki iza leđa govore: “Vjerojatno je lezbijka!”

Iako neki od njih imaju dobre namjere, ne bi ih smjeli tjerati u vezu samo kako bi svima udovoljili. Problem sa kojim se sada kao svjetska žena susreće, jest da zna točno kakve osobine kod partnera traži, a njeni standardi su tako visoko postavljeni da muškarci sa kojima izlazi često ne dobiju prolaznu ocjenu.

Ako se prepoznajete u ovom, ono što bi trebali imati na umu jest da nisu svi savršeni i ponekad trebamo učiniti kompromise. Trebate posložiti stvari po njihovim vrijednostima, pa se upitajte da li vam je stvarno bitno to što on nema novi automobil ili to što su mu cipele grozne. Ponekad vas mogu odbiti nebitne stvari. Kad počnete izlaziti s nekim nemojte u ranom stadiju veze spominjati brak i djecu; muškarci su svjesni da žene u tridesetima traže potencijalnog oca svoje djece, pa će, ako ispadnete očajni, većina muškaraca pobjeći glavom bez obzira.

U redu, sada znate što želite i spremni ste na kompromis, ali gdje će slobodna žena sa trideset i nešto godina pronaći ljubav svog života? Je li to na poslu, preko prijatelja, u baru, na zabavi ili preko interneta? Preporučamo da isprobate sve metode, kako bi povećali prilike, jer vam neće sve od prve odgovarati.

Neke žene zastrašuje pomisao da će same ostarjeti. Život ne počinje u tridesetoj, ali može biti isto toliko strastven, ispunjen i uzbudljiv. Samo budite vjerni sebi, te uživajte svaki dan i svaku minutu života, a ne brinite što drugi misle.

Zena

takve osobe retko promene status

mislim pri tom i na muski pol

a sta da ti kazem bolje je vjeruj mi imati 30 i biti slobodan nego biti zarobljen s nekim ko ti plete po zivcima ,a toga mislim ima mnogo vise

ima takvih,nije da nema al jos nije kasno

Zasto uopste mora da neka od 30 i vise pod obavezno da nadje bilo sta ili bilo koga po svaku cenu....

Sto i zena ne bi uzivala do svojih 40 ih ili 50 ih...... ako hoce dete, moze da ga ima i bez "pravog" muskarca.....

A zivot uopste ne mora da joj se zavrsi cim dodje u 30 te, to je tolika zabluda i predrasuda....

mozda cak, zivot tek tada pocinje....

Teorijski, to ne zvuči loše... Ali praksa kaže suprotno (bar u najvećem broju slučajeva)... Bar ovde na Balkanu, ukoliko se žena u neko dogledno vreme ne uda, odmah joj lupe etiketu "baba devojke"... što utiče donekle i na njenu percepciju svog statusa...
S druge strane, ako se i odluči na dete, koje će sama podizati: donekle je sebičan čin - automatski osuđuje dete na život bez oca (a uloga oca je itekako bitna)... Podizanje dece je i samo po sebi težak posao, a kamoli kad ga obavlja jedna osoba.

Što se konkretno teme tiče, svako ima pravo svog izbora. Ako nije do tad upoznala nekoga ko joj odgovara, i bolje što je odličila ostati sama, bar dok ne naiđe neko ko odgovara. Uostalom, gde to piše da se striktno do 30-e mora biti u braku? I šta je sa muškarcima koji su single u tim godinama? Opet onaj paradoks: žena je stara koka, a muškarac je kao vino - što stariji, to bolji. Da, ali malo sutra...

Znala sam da će posledice "Sex and the city" lifetyle-a biti dalekosežne.... 

otac je sreca i mozete da se zavaravate do mile volje ali tako je, probajte da podizete dete ili decu bez oca pa cete se uveriti u ono sto je "govorio daxtarius"-otac je sreca najveca!!!

ja mislim to je ucena, nece se pomoci sto Daxtara kaze...osim ako je pozeljno dece u lazu podizati, i da imaju oni lose komunikacija. al mislim do toga nece doci

Moze dete da ima oca, to nije problem, ali ne mora zena da ima muza..... to nije pod moranje....

Te etikete lepe mali ljudi i iskompleksirani a isti takvi na to i padaju....tako da na to ne treba obracati paznju.....samo treba prelomiti riba u glavi....

par puta sam video u restoranima i kafanama par od svojih 55 godina kako se super zezaju, iako nisu bracni partneri vec ljudi koji su se upoznali i zaljubili..... i super im je cak i u 55

Sve je to stvar licne percepcije.... postoje i neke za koje se zivot zavrsio u 25, nasle muza, sprcale dete i ne izlaze u kuce, ceo svet im je muz i deca..... i njima bolje i lepse..... jes, al u q****

Etikete ne lepe mali ljudi, već skoro celo društvo (ipak da ne zaboravimo gde se nalazimo, gde je Pink jedino merilo ljudskih vrednosti u ogromnom broju slučajeva, tako da je to lepljenje etikete još i bezazleno, s obzirom na to kakvi su im ostali stavovi). Mene lično ne interesuje ko će kad, zašto, sa kim ili iz kojih pobuda da se uda, ali znam za slučajeve takvog etiketiranja, iz koga nikad ništa ne izađe na dobro.

Naravno da je stvar lične percepcije... I zašto osuđivati devojku koja je u 25-oj odlučila da se uda, rode decu, i koja je u tome našla ispunjenje koje retko ko nađe u životu?

Elem, da skratim: live and let live.

Fino...
Pazi ovako, savet damama...Nikad, ali nikada se nemojte udavati jer je vreme za to...
Znam one koji su stupili u brak sa 20...moji starci su imali po 35 godina...nije nikakvo merilo uspesnosti braka..
Sasma posle 30? Pa sta?
Razloga moze da bude mnogo...neko se posvetio karijeri, neko je vec prosao kroz jedan brak, i kroz razvod, neko jednostavno nije imao srece da upozna takvu osobu..
Da ne detaljisem sad...
Muskarci su donekle u boljoj poziciji...znas ono coveku u ranim sesdesetima nije nimalo tesko da nadje upola mladju devojku za "zezanje", moze da osnuje porodicu kada pozeli, dok zenske osobe donekle imaju rok trajanja..
To ti je ona varijanta kad devojka puni 29..30...i u totalnom je haosu ako je sama, jos ako ima jednu-dve udate prijateljice, pocinje da bude besna jer joj je jel'te proslo 30 godina zivota...
A bioloski sad kuca...tick tick..
Muskarci su kad dodju u te godine mnogo opusteniji....ne opterecuju se time..
Imam 30, pa sta?
Za 10 godina imacu 40, eto mi dovoljno vremena da nadjem nekoga, i da osnujem porodicu...
AKo ne...produzicu jos par godina...ma zar je vazno..
I slicne varijante...

E sad, sto se tice odgajanja deteta bez oca, ja sam protiv toga ukoliko nije neophodno...
Psiholozi to najbolje znaju, majka se donekle vezuje za cin samog radjanja, i nekog ranijeg odrastanja deteta...tu je najbitnija, dok je za period odrastanja figura oca najvaznija, da ne kazem presudna, pogotovo ako se radi o zenskom detetu...
Obrazac ponasanja, potreba za identifikacijom, faza formiranja licnosti...
Majka mora da igra dve uloge, pri tom da bude jako uspesna u obe, sto je po mom misljenju jako tesko...

etiketiranje, predrasude i osobe koje to rade smatram idiotima.......

ljudi koji nisu spoznali sebe, koji ne znaju sta ce sa sobom, pa vreme provode brinuci tudju brigu....

ne kazem da etiketiram i prozivam ribe koje su se udale u 25 i nasle smisao i sve sto si navela, samo sam skeptican u tu pricu happilly ever after, a upravo su te price o Pepeljugama i Snezanama ono sto upropascuje ribe..nadji princa, savataj do 30 te jer si posle prsla, udaj se, dobi decu i to je svrha tvog zivota.... pa posle u 45 totalno nezadovoljne, kada muz svrlja, deca odrastu i vide da nemaju nista od zivota..... mislim, to je mnogo veci sablon.....

mnogo bolje da same odluce da li ce i kad ce nego da slusaju drustvo sta im kaze.... kad i kako.... nekako sam skeptican da je zelja vecine zena da se do 30 uda i rodi decu i da bude u braku...ono iskrena zelja i vidjenje zivota..... ali smatraju samo da im je to duznost....pitao sam par prijateljica kad su se udavale i odlucivale da zatrudne, iz kog razloga to rade..... ni jedna, nijedna nije rekla zato sto zeli, zato sto oseca da je to to, zato sto voli da bude u braku i da gaji decu i da posveti svoj zivot tome.....sve su rekle pa vreme je, pa kad cu ako ne sad, pa posle necu biti nizasta, pa nemam perspektivu za neki posao (mrzi me da se borim da radim), pa bolje da se udam za nekog da mu rodim dete a on da me izdrzava.....itd..... uostalom, znate vec price....

Same nakon pedesete - po sopstvenom izboru (1)

Ivana Milaković 20.03.2008.

Kada se pomisli na damu koja je prešla pedesetu i nema muža, najčešće se to poveže sa: "Jao, sirotica, sama pod stare dane, sigurno joj je mnogo teško". Mada je veliki broj žena od pedeset-i-nešto godina koje su same i ne vole što su same, sve je više i onih koje su same jer su tako odabrale i jer im tako više odgovara.

Žena u pedesetim na našim prostorima često se smatra "zrelom za staro gvožđe", a ako je sama, onda i jadnom, sirotom, sigurno usamljenom i nesrećnom. Međutim, raste broj dama ovih godina koje sebe ne smatraju "zrelim za otpad", imaju aktivnosti koje ih zanimaju, uopšte se ne osećaju loše niti usamljeno i nemaju želju da se ponovo udaju. Ovo ne znači da one mrze muškarce niti da se ne viđaju s njima, dobar deo ovakvih dama i dalje će povremeno izaći s nekim gospodinom, pa i imati vezu s njim, ali ne žele da s njim dele životni prostor niti da se udaju. Razlozi za ovakvo postupanje su različiti, a ono što je zajedničko damama o kojima pišemo jeste to da se u svojoj koži i u svom životu osećaju dobro.

Danas ovakve dame nisu izolovani slučajevi kakvi su nekad bili - sve ih je više, a ima i dosta slobodnih muškaraca iz iste starosne grupe. To u praksi znači da dama neće biti sama ni usamljena - može da se vidi s prijateljicama, ako je to ono što želi, da se zajedno s njima smeje i uživa, ili od njih traži emocionalnu podršku ako joj je to u tom trenutku potrebnije, a može da izađe i s nekim gospodinom koji će se prema njoj prijatno poneti, s kojim će provesti lepo veče, dobiti pažnju koju želi - i nakon te lepe večeri se vratiti "svojoj kućici, svojoj slobodici", bez obaveze da se prilagođava bilo kome osim samoj sebi. Ni u mlađim godinama nije uvek lako svoje navike prilagoditi navikama druge osobe, a kasnije postaje sve teže.

Povezano s prethodnom stavkom: većina ovih dama je bila udata i podizala decu. Same su ostale nakon suprugove smrti ili razvoda, a deca su se odselila i krenula svojim putem, ili još uvek žive s njima. U svakom slučaju, one ne žure da se ponovo udaju - već su iskusile kako brak izgleda i, bilo da je taj brak bio loš ili dobar, želele bi da iskuse nešto novo. Odustajale su od mnogo čega u životu kako bi se brinule o deci i mužu, i sada bi volele da se, za razliku, malo više posvete sebi. To što više nemaju stalnog partnera nekada dođe kao pravo oslobađanje.

Izvor: Krstarica

Same nakon pedesete - po sopstvenom izboru (2)

Ivana Milaković 21.03.2008.

Ima žena koje se svojevoljno opredele da i nakon pedesete i dalje budu same (neke od njih bile su udate pa su postale udovice ili se razvele, neke se nisu ni udavale). Nema ničeg lošeg u takvoj odluci; žene za nju mogu da imaju jako dobre razloge, i da se tako osećaju bolje.

Ukoliko dama već ima sopstvenu decu, nova udaja može da bude problematična. Mnogo je muškaraca koji ne žele da prihvate ženu koja već ima decu. A tu je uvek i bojazan da se novi muškarac neće korektno poneti prema njihovoj deci. Nekako su organizovale svoj život i život svoje dece, i nisu sigurne kako bi se nov muškarac tu uklopio - možda je bolje ne rizikovati. Plus, neke od tih dama su dobar deo vremena provele same brinući o deci, i nisu sklone da trpe negativne komentare o njima. Recimo, dama se viđa s nekim gospodinom koji je inače fin, ali ima neke primedbe na njeno dete, kome u tom životnom trenutku ne ide baš najbolje. On nema sliku o tome kako je to dete odrastalo, nema sećanje na njegove ranije uspehe i trijumfe, i dama oseća da on nema pravo na kritiku.

Postoji još jedna stvar: žene danas mnogo češće imaju sopstvene prihode nego ranije, i ne smatraju da im je muškarac neophodan da ih izdržava inače će propasti. Naravno da to nekim muškarcima neće nimalo smetati, biće ponosni da budu sa snažnom i sposobnom ženom i podržavaće je, ali i dalje ima i onih koji smatraju da žena treba da bude srećna što su je uzeli i što daju nešto novca za kućni budžet, i da uopšte nije neophodno da se oko nje i emotivno potrude i da učine da se ona stvarno oseti voljenom. A ima i žena koje toliko vole svoj posao i svoju karijeru da za ozbiljnu vezu i posvećenost koju ona zahteva nemaju dovoljno energije, i ne žele da od veze naprave nešto polovično što će stalno gurati u ćošak ("Ma, posvetiću se ja partneru i porodici, samo još ovo da završim, i ovo, i ovo..."), već pošteno priznaju sebi da im stalna veza, a još manje brak, nisu ni blizu vrha liste prioriteta - i takve budu i nakon pedesete.

Neke žene uopšte ne žele da budu same, smatraju da se potpuna sreća može naći samo u zajednici. A neke uspevaju da nađu sreću i da se dobro osećaju i ako žive same, i ne smatraju da im je neophodan neko da ih "teši u starosti" (plus pedeset-i-neku ne doživljavaju kao naročitu starost). U pravu su i jedni i drugi, dokle god se, sa svojim izborom, osećaju zaista dobro.

Izvor: Krstarica

imam samo jedno pitanje.Who the fuck is Ivana Milaković?

prevodilac...


Elem... sto se tice teme... moja tetka se udala i rodila sinca u 38, odnosno 39 godina...
zasto je cekala toliko... da vidimo...

fakultet...
posao...
drugi posao... jos odgovorniji...
treci posao... rukovodece odgovorno mesto...
majmun koji ju je zavlacio skoro 10 godina.... covek je zeleo da ima devojku, ali ne i obaveze... posebna sorta muskaraca - mamin sin jedinac...

sve u svemu... trebalo je da se zarati i da se pojavi moj teca... da se spandjaju, vencaju dok bombe padaju okolo (prohujalo s vihorom momenat)... i da dobiju dete...

i dalje su u braku... ona je iako je promenila sredinu i dosla kod muza u Srbiju i dalje uspesna poslovna zena, ima sina od 15 godina, muza... i svaki dan je skockana... kao i prethodnih 30+ godina svog zivota...
brak i dete nisu nimalo usporili njen poslovni uspeh... a to je cesta boljka danas

Znaci... njoj je ipak bilo potrebno dete da i zaista bude srecna... 

U nekim stvarima sam tradicionalista. Žena koja je starija nema snagu da istovremeno gura karijeru i diže dvoje dece. A za mene je idealna porodica sa dvoje dece. Ali svako ima svoju sliku idealnog pa tako i treba da živi. Samo sve žene koje do 30. godine nemaju baš neku zdravu ozbiljnu vezu treba malo da razmisle zašto.Možda ih, kao u Aneinoj priči, neko manipuliše i krade im vreme.

Mene je neprijatno iznenadilo kada sam shvatila da postoje obrazovane, uspesne zene... koje neko vuce za nos... 
I tu ne mislim samo na svoju tetku... poznajem jos nekoliko primera ili sam cula price o njima... 

Pa njih je najlakshe vuci za nos. Karijera, karijera, karijera ... a o zhivotu pojma nema. Idealna zhrtva.

Zakonomernost rađanja ljudske rase: 6 devojčica i 4 dečaka. To znači da je svaka treća devojka statistički gledano predodređena da bude babadevojka ili samohrana majka. Zbog ove disproporcije polova mnoge kulture imaju običaj poligamije.

Šta to znači drage devojke? Drž ga ne daj ga, dobrih strejt frajera je malo, pa ga još treba nagovoriti na brak.

Upravo zbog toga postoje banke sperme, a ako se dobro secam jedne proslogodisnje vesti, i pokusaji da se napravi sperma...
Obrni-okreni.... na ovom stupnju razvoja... muskarci ne mogu da se razmnozavaju bez zena, a zene bez muskaraca mogu...

Ne kazem da se slazem s tim... mislim da je glupo... 
Ali ako je neko skeptican po pitanju muskaraca, a zeli dete... zasto da ga ne rodi...

Dalje... ne kazem da svaka zena treba da bude majka... nekima bih oduzela decu... ali mislim da nam je to u genima i nije nista ruzno....

Jos samo da savladamo tu sposobnost zongliranja brak-deca-karijera... ali tu je potrebna pomoc drzave...
Postoji vise tema o problemima trudnica i majki na Balkanu.... da ne sirim temu..

Moja rođaka, vrlo emancipovana žena sa uspešnom karijerom i dovoljno resursa da podiže dete opredelila se upravo za to da zatrudni i sama podigne sina. Međutim taj moj brat je ceo život patio zbog nedostatka oca (veštačka oplodnja). Iako je rastao zaštićen od trzavica i sukoba on je ceo život patio, pati i dalje i nesposoban je za emotivno vezivanje.

Има једна добра књига о томе - "Паметне жене - глупи избори".

ne bih ja rekla da ih vuce za nos .. nego jednostavno one misle da ce se i njihov decko/muz ponasati u skladu s ozbiljnoscu, pa misle da nema potrebe da gledaju neke stvari ... ili da zalaze dublje u neke stvari ... medjutim kad to predje granicu, onda je i sve gotovo ...

p.s. ja jos samo da cekam da se zarati, ali ima jos godina do tad ...