Nisam ja otvarao temu samo je komentarisem. Samo sam primetio da rezim u CG ima velike slicnosti sa svim diktatorskim rezimima koje sam i nabrojao.
Ali za ovo sto si rekao si u potpuno pravu. Stvarno me nije briga.

PREDSJEDNIČKI KANDIDAT SL UVJEREN U POBJEDU U PRVOM I DRUGOM IZBORNOM KRUGU NAJAVIO 
Mandić: Tražiću Milovu ostavku


Predsjednički kandidat Srpske liste Andrija Mandić najavio je da će nakon što postane predsjednik Crne Gore tražiti ostavku aktuelnog premijera Mila Đukanovića i njegove Vlade i vanredne parlamentarne izbore.
- Neću sarađivati sa Đukanovićem i njegovom Vladom, za razliku od drugih predsjedničkih kandidata. Hoću vanredne izbore i novu Vladu. Ne mogu kao predsjednik Crne Gore da sarađujem sa Vladom koja za 17 godina ništa nije uradila. Crna Gora ne smije da gubi vrijeme, odmah nakon predsjedničke pobjede u drugom krugu moramo tražiti ostavku premijera i vanrede izbore i dobiti novu Vladu -rekao je Mandić.
Prvi zadatak te nove Vlade, podvukao je on, mora biti obračun sa kriminalom i korupcijom. Kada bi se zaustavila krađa, korupcija, kriminal i narko dileri "iz čijih sefova se finansira i kampanja režimskog kandidata", tvrdi Mandić, bilo bi mnogo više novca za prosvjetu i zdravstvo.
- Režim je u zadnjih deset godina zapošljavao hiljade ljudi, a onda ih uoči izbora prepadao i ucjenjivao. Kada budemo vlast nikoga nećemo prepadati i ucjenjivati. Svako ima svoju glavu, neka glasa kako misli da treba. Crnoj Gori su potrebni slobodni ljudi-kazao je kandidat SL.
Mandić je istakao da je 6.april dan velikog ujedinjenja u Crnoj Gori, i da se ta prilika ne smije propustiti. Poručio je građanima da ne dozvole da ih lažu i varaju a pogotovo da prepadaju kolebljive ljude kako će ih ostaviti bez posla ili im nude 100 ili 200 eura za ličnu kartu. Pozvao je građane da 2. aprila dođu na završni promotivni skup kod crkve Svetog Đorđa u Podgorici i odatle "pošaljemo veliku poruku ujedinjenja i pobjede".
Predsjednik Demokratske stranke jedinstva Zoran Žižić rekao je da Mandić sigurno ulazi u drugi krug, a da bi ostali opozicioni kandidati morali da ga podrže.
- Ako je parola kandidata SNP-a da je vrijeme za pravdu, onda bi bilo pravedno da u drugom krugu glasa za Mandića. Ako je Medova parola "da nam služi na čast, i njemu bi trebalo da služi na čast da u drugom krugu podrži Mandića. Mi smo prvi rekli da ćemo podržati Medojevića ako uđe u drugi krug iako imamo mnogo primjedbi na njega. Pošto je jasno da Mandić ulazi u drugi krug, prirodno je da ga ostali opozicioni kandidati podrže -kazao je Žižić.
Govoreći o razlozima zbog kojih treba podržati Mandića lider NSS-a Emilo Labudović je kazao da "njega ni jedna od ovih šuša i maruša koje iz mraka upravljaju Crnom Gorom ne može pozvati na raport".
V.RADENOVIĆ

Izvinjavam se moderatori, brišite, greška. 

Кад препукне камено срце



Да ли никшићка власт жели да сруши Камени град, монументално уметничко дело Ратка Вулановића на падини Требјесе, зато што се после 16 година сетила да чувени вајар није добио дозволу за градњу или је посреди исти онај разлог због ког цетињска власт Улицу Вука Караџића преименује у Исландску?

   
Никшићки снег у пролеће прија уз добро вино. Али је црногорска студен непријатнија него икад. Ваљда зато што добродошлицу на аеродрому у Подгорици умеју да пожеле само билборди на руском. У хладном комбију до Никшића, возач у девет ујутро овај пар НИН-ових ушију части причом о “лудим Србима које нека генетска грешка опет тера да ратују с цијелим свијетом”. Знам шта следи, па ћутим. Возач одмах прелази на црногорске хитове “како је краљ Александар 1920. укинуо црногорску цркву” и “како је СПЦ узурпирала туђу имовину и на Косову и у Црној Гори”. Ту већ проценим да је ред да ми проради “генетска грешка”, чисто да би возач био у праву. Краљ Александар није могао да укине нешто што никад суштински није постојало. Ућута возач. Таман згодно да га питам за вајара Ратка Вулановића.

Зна возач да никшићка ДПС власт хоће да руши Камени град који је Ратко Вулановић подигао пре деценију и по у најлепшем делу града, на падинама Требјесе, између Саборне цркве светог Василија Острошког и Дворца краља Николе. Мршти се возач и пита да ли само због Ратка долазим у Никшић. Само. Кад је ницао Ратков Стоунхенџ на Ади циганлији (много мањи од овог никшићког), Милан Дамњановић, новинар НИН-а, написао је 1997. године да Ратко Вулановић има “протекцију” у НИН-у само зато што помера и премешта планине. Изгледа да је возачу све јасно: “Пазите како пишете, да му не бисте наудили.”
После ћутимо до Никшића.

У Ратковом атељеу пећ на дрва па се ласно загрејати. Ратко Вулановић, родом Никшићанин, каже да он није вајар. Да је скулптура одавно постала досадна. А да је његово да обликује пејзаж. Показује ми слике – “записе” и неке нове скулптуре, камене гране с “трњем”, ваљда да спречи насилнике. Успут прича како су дошли да руше Камени град: “Спектакл. Полиција. Багери, чуда. Донијели рјешење у петак (14. март), дошли у суботу (15. март) да руше. Било нас неколико, Оља (супруга Раткова, прим.н.), ја, новинари, па смо сјели на онај камен, па ако носе, нек и нас понесу. А предсједник општине ми заказао у понедјеqак (17. март) да се сретнемо. Прво ваљда да сруше па да се договоримо? Нису срушили. А нисмо се ништа ни договорили. Ја ћу да браним Камени град. Ако га сруше, тужићу их. Ако ћемо на суд, идемо на суд.” Јер, ако Камени град нема вредност за општинаре и урбанисте града Никшића, за њега има. Судбинску. Зато што је направљен у времену кад се све рушило (1993) и “тако постао симбол хаоса који још увек траје”. Италијански архитекта Освалдо Мартинез, стручњак за заштиту споменика културе, старих градова и уметничких дела, ових је дана у Никшићу затечен тиме што је некоме пало на памет да уклања Камени град. Мартинез каже да и у Италији постоји много малих места која у убрзаном развоју губе везе са традицијом и историјом, али да стручњаци, уметници, историчари, као и грађани учествују у спасавању споменика културе и уметничких дела. И саветује Никшићанима опробани рецепт – живи зид. “Па да видимо хоће ли власт палицама ударити на те људе”, каже Мартинез.

Машине предузећа “Божовић” су, дакле, изашле на терен, али нису рушиле. Све је одложено. Стигло је дотле да је 21. марта донета нова одлука по којој Вулановић у року од седам дана треба да уклони Камени град, који је постављен “без претходно прибављеног одобрења издатог од надлежног органа локалне управе”. И уколико Вулановић не поступи по овом решењу Комуналне полиције Општине Никшић, а по свему судећи – неће, спровешће се административно решење о трошку Вулановића. Жалба на решење не одлаже извршење. Ето тако пише у новом решењу.

Зовем вајара Пека Никчевића, директора Центра за културу, чије канцеларије гледају на монументалне Раткове скулптуре. Јер чујем да је пријава за рушење из Центра за културу дошла у Комуналну полицију. Никчевић је у Косовској Митровици. Тамо је професор на Ликовној академији Приштинског универзитета. У телефонском разговору за НИН каже да не зна ништа о томе, да Центар за културу у то није умешан, да је то спор на релацији Општина – Вулановић. И кратко понавља да “треба питати Ратка има ли папир, има ли дозволу за градњу”. Он је, каже, у принципу, на страни уметника, јер је и сам уметник, али да су закони неумољиви, да се “увијек треба осигурати дозволама”.

Сем признаница и одлука тадашње црногорске владе и никшићке општине о помоћи Вулановићу да подигне Камени град – један од последњих клесара нашег доба каже да нема папир: “Радио сам и радим тамо гдје ме зову. Пола милиона ондашњих марака је уложено у Камени град. Тај новац нисам могао скупити сам.” Новац није, али камен јесте. А тако велике комаде је могао наћи само по Херцеговини и Црној Гори.
Остало је записано, опет у НИН-у, у тексту новинара Стевана Станића о Каменом граду (15. октобар 1993) да је Мило Ђукановић, треба ли подсећати – Никшићанин, кратко рекао: “Ратку дајте све што му треба.” А тад се, као и сад, Милова поштовала. Зато је Вулановић написао писмо црногорском премијеру пре неки дан. Мило му, каже Ратко, још није одговорио.

Отишао је НИН код председника општине. Небојша Радојичић. Тврда струја ДПС-а, прича се по подељеном Никшићу. Разуме се, подељеном на Србе и Црногорце. Нема времена Радојичић ни за киселу воду с НИН-ом: “Урадили смо планску документацију за уређење читавог комплекса. За Камени град не постоје папири. То није трајна изложба. Трајала је можда и више него што је требало. Тражили смо од умјетника да је склони. Улазимо у велику реконструкцију дворца, преуређење читавог тог комплекса од 30.000 квадрата. Никшић ће да добије ботаничку башту, умјетничке атељее.” Зашто ту нема места и за Вулановићев Камени град? “Зато што нема”, суво ће Радојичић. А зашто је општина багерима кренула на уметничко дело, као да је Вулановић подигао приватну кућу на туђој земљи и без дозволе? Па и тад се у овом нашем транзиционом региону пре легализује него што се руши?
“Лоша је интерпретација да смо ми багерима дошли да рушимо умјетничко дјело”, изричит је Радојичић. “Ми смо тражили од умјетника да то уклони. Он није хтио. Каже да нема средстава. Ја заиста мислим да 20.000 еура општина не може тек тако дати. А толико је механизација, да се скулптуре размонтирају, под његовим надзором. Виђећемо. Не видим разлог зашто толика бука”, окончава разговор с НИН-ом председник Радојичић.
Ваљда зато што су се, како причају виђенији Никшићани, према Каменом граду понели као да је контејнер који је засметао неком урбанисти у његовој “ингениозној” замисли да ту направи ботаничку башту, коју, ваљда ниједан град на свету још није видео. А Камени град је, ту, у међувремену, заиста постао заштитни знак града Никшића. Нешто по чему се Никшић разликује од свих других градова. И по чему се спаја с Београдом. А то што од њега неко упорно хоће да направи градско ђубриште и ругло, то опет на душу града. Градска чистоћа као да има наредбу да чисти само десет метара до Каменог града, а даље ни макац. Мада, стотинама тона стена које подупиру небо и изблиза делују застрашујуће а издалека магнетски привлачно – то нимало не смета, као ни дечије шкрабање по њима.

И опет: зашто?
Да ли никшићка власт жели да сруши Камени град зато што се после 16 година сетила да чувени вајар није добио дозволу за градњу или је посреди исти онај разлог због ког цетињска власт ових дана Улицу Вука Караџића преименује у Исландску? У знак захвалности Исланду, као првој држави која је признала независну Црну Гору. Јер Вук, који је писао да су Црногорци “Славени српске гране и грчкога закона”, баш и није подобан на Цетињу у независној држави црногорској.

Тако и Ратко Вулановић може само да нагађа да ли су вест о националној пензији Републике Србије и српско држављанство које је недавно добио повод за рушење Каменог града. “Или некоме смета православни дух Каменог града, као што је и капелица на Ловћену, прије Мештровића, била православна, а сада више није?”, пита се Вулановић. Или је то опет само “генетска грешка”?
У праву је Милован – Мики Радуловић, сликар, још један симбол града под Требјесом, кад каже да “умјетност политику и агресивност не трпи”. Зато га НИН тражи у селу Растовац, крај Никшића, где му је атеље. На крају се сретнемо у једном од никшићких кафића, који се деле на српске и црногорске. Ту су и сликар Миомир – Мишо Вемић и Ратко Вулановић. “Руку на срце”, каже Радуловић, “ружно је да нешто негдје стоји, а да се не чува с љубавqу. Неће да га руше, ни да бог. Није мене жао Ратка, мене жао дјела. Ако већ не знам које силе утичу, зато сам да се нађе што сретније рјешење за преношење. А рушење је само по себи катастрофа. Мора се, исто тако, наћ’ оправдање за попуњавање тог простора, јер је Камени град ту заживио, добио је физиономију на том простору између дворца и манастира. Сад је то цјелина. То је мој визуелни доживљај.” Да ли уметност треба да трпи од урбанистичког плана? Смеје се Радуловић: “Обично се урбанистички план приклања умјетности.”

Мишо Вемић, никшићки сликар родом са Жабљака, верује да ће дело заштитити само себе како то увек и бива: “Већ се заштитило. А знате ли кад ови концептуалисти поставе канту пуну ђубрета као експонат, па им то нека чистачица однесе у контејнер мислећи да је ђубре умјетничко дјело, онда организатор изложбе да двадесет хиљада фунти умјетнику да врати експонат у пређашње стање. О томе треба да мисле и ови наши општинари. Ипак, вјерујем да је та жеља да се Камени град измјести и поруши отишла са зимом, и дошло је прољеће за умјетност у Никшићу.”

Пред полазак комбија за Подгорицу, Вулановић ми прича како је никшићки крај у којем је данас његова и Ољина породична кућа педесетих година био пустопоље. И на том пољу цигански гроб. “Кад је почела Жељезара да се гради и пут да се ради, избјегли су два метра и помјерили пут. И ено га цигански гроб два метра од пута. Махмут Ајдар Салкановић се звао несрећник који је ту убијен. Урбаниста није рекао: склоните гроб, треба ми за пут. Зашто не би с мојим гробом могли тако да ураде?” пита Вулановић.
Речи Милана Дамњановића о скулптурама Ратка Вулановића дају одговор на свако питање: “Градови и постоје да би имали срце. Скулптор Ратко Вулановић је покушао да нашем и свом граду да Камено срце у времену када је он имао само такво срце. Али не као израз осуде, надмоћности и презира, већ само као део једног осећања, чврстог, каменог осећања о наставку наше уснуле културе.”
Зато је некоме и важно да препукне камено срце.


Зора Латиновић

НИН 28.3.2008.

Sećam se pre 16 godina putovanja vozom na more. Dete malo, muž i ja smo uzeli spavaća kola ali nije lako spavati. Zatekao se u hodniku simpatičan sagovornik Ratko. Celu noć smo razgovarali o svačemu. O umetznosti zbog koje je provodio nedelje šetajući kanjonom Morače u potrazi za kamenom koji ga inspiriše, o aluminiumskim figurama u Knez Mihajlovoj- njegova izložba na otvorenom koja je bila aktuelna u to vreme, o zarađivanju za život pravljenjem skulptura u Belgiji za nadgrobne spomenike i umetničkom nagonu da se stvara nekomercijalno kod kuće za svoju dušu.

Putovala sam često i mnogo ali ni jedan saputnik mi nikad nije ostao u takvom sećanju. Ratko sviom srcem sam uz tebe. 

PREMA ISTRAŽIVANjU BEOGRADSKE INFORMATIVNE AGENCIJE IPRES O PREDSJEDNIČKIM IZBORIMA
Mandić se primiče Vujanoviću


Kandidati Srpske liste i Demokratske partije socijalista Andrija Mandić i Filip Vujanović boriće se u drugom krugu za mjesto predsjednika Crne Gore. To su pokazali rezultati istraživanja javnog mnjenja Crne Gore, koje je za potrebe dnevnog lista "Glas javnosti" sprovela beogradska Informativna agencija Ipres. Za Vujanovića bi, od građana koji će sigurno izaći na birališta 6. aprila, glasalo 40,7 dok bi povjerenje Mandiću dalo 29,9 odsto. Predsjednički kandidati Socijalističke narodne partije i Pokreta za promjene Srđan Milić i Nebojša Medojević, prema rezultatima do kojih je došao Ipres, dobili bi u prvom izbornom krugu 10,9 odnosno 18,5 odsto glasova.
Beogradska agencija istraživanje je sprovela metodom telefonske ankete na projektovanom uzorku od 1.700 građana Crne Gore. Ostvareno je ukupno 1.581 poziv a na anketu je pristalo 1.035 građana. Istraživanje je od 25. do 27.marta, u periodu od deset do 21 časova, sprovelo osam operatera u dvije smjene uz pomoć četiri telefonske linije.
Direktor Ipres-a Vinko Đurić kaže da je istraživanje pokazalo da je očekivana izlaznost u prvom krugu između 67 i 76 odsto, ili tačnije 71,5 procenata.
- Na rang listi prognoza ko će pobijediti na izborima Vujanović je na prvom mjestu a slijede Mandić, Medojević i Milić, što i odgovara rejtingu kandidata. Među građanima koji neće izaći na izbore ima najviše onih, čak 66,7 odsto, koji smatraju da će pobijediti Vujanović. Kada su u pitanju apstinenti koji su definitivno odlučili da neće glasati među njima ima čak 55,6 odsto onih koji smatraju da su im Medojevićevi politički stavovi najbliži - kazao je Đurić.
Istraživanje je, dodao je on, pokazalo, i da je Mandić je ubjedljivo najpopularniji u ženskom biračkom tijelu. Među biračima koji su odlučili da će sigurno glasati najviše je onih koji bi željeli da se lično upoznaju sa Vujanovićem (54,3), zatim sa Mandićem (20), pa sa Medojevićem (14,3) i sa Milićem (11,4).
- Prema ocjeni građana Crne Gore najveći uticaj, kada su religijska opredjeljenja u pitanju, ima Srpska pravoslavna crkva (75,3 odsto) pa Crnogorska pravoslavna crkva sa 20,6 procenata glasova dok ostale vjerske zajednice imaju 4,2 odsto uticaja - zaključio je Đurić.

V.RADENOVIĆ

Logicno razmisljanje,ali kao i sve na ovim prostorima..."Sto bi nesto bilo jednostavno,kad moze zakomplikovano"...
Ne znamo ni sami gde smo suplji,i kakvih problema imamo...ali zato jako dobro znamo ko ce biti dobar predsednik C.Gore,kao i u fudbalu...svi sve znamo,osim onoga sto treba da znamo-da igramo fudbal...
Ja ovde ne zelim ispasti da podrzavam neku opciju u CG...i shvatam da treba da postoji neka diskusija...
Ali davati sebi za pravo da sudim o nekom kandidatu ili o izborima uopste,na ovaj nacin, u drugoj drzavi je van svake pameti...
Sto se tice teme...
Ja kao Srbin bi voleo,a i ocekujem ulazak Andrije Mandica u drugi krug...i to ce dati na znacaju srpskim interesima u C.Gori,jer ce time pokazati da nisu tek tako nacionalna manjina,kako ih zele predstaviti.

Sva ostala nagadjanja su u najmanju ruku neozbiljna,imajui u vidu da o temi laprdaju ljudi koji o C.Gori znaju ono sto o njoj cuju ili procitaju iz partijskih novina...

Када неко са стране подржава актуелну власт, онда је то у реду, а то често чине Сло, Хрв, док када Срби подржавају Србе онда је то мешање у унутрашње послове друге државе и рушење поретка. Таква реторика је последица ксенофобије која се намерно индукује и вештачки намеће ради квалитетног раздвајања свог стада од осталих чланова заједнице.
Имамо право да кажемо шта мислимо за било шта у васиони, нарочито ако је истина коју многи не виде, па макар то неког увредило, као што имамо право да се идемо у друге државе, да у њих инвестирамо, насељавамо, венчавамо са другим припадницима исл..

A kako se zove to sto ministar u Vladi Srbije Velimir Ilic dolazi i dogovara nekakve navodne poslove i projekte sa predsjednickim kandidatom zaobilazeci kolegu ministra Andriju Lompara, sem direktno mijesanje u stvari druge drzave i to je veoma veoma ruzno. Navedi mi primjer da je drzava Crna Gora i njeni predstavnici vrsila neku komunikaciju i pregovore sa bilo kim van zvanicnih organa Srbije npr... To se zove diplomatija, ne moras da me volis ali....

SRPSKA LISTA: REŽIM IMA NAREĐENJE DA PRIZNA KOSOVO
30.3.2008 14:44 PODGORICA (Tanjug) - Opoziciona Srpska lista saopštila je danas da aktuelni crnogorski režim ima naređenje da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ali da to neće da obelodani do predsedničkih izbora, 6. aprila, kako ne bi hendikepirao svog predsedničkog kandidata Filipa Vujanovića.
Izborni štab predsedničkog kandidata Srpske liste Andrije Mandića ocenjuje da neizjašnjavanje o tom pitanju čini aktuelni režim i njegovog predsedničkog kandidata ''političarima prošlosti, nedoraslim aktuelnom trenutku''.

Izvjestaj ODIHR-a o izborima u Crnoj Gori