Rastanak pre Sretenja?
P. VASILJEVIĆ - M. BABOVIĆ, 07.02.2008 19:12:39 Ocena: 2.76 (Glasova: 28)  Komentara: 0 

AKO predsednik parlamenta Oliver Dulić do sledećeg četvrtka ne zakaže skupštinsko zasedanje, tog dana biće održana najverovatnije poslednja sednica Vlade, koja će označiti zvaničan raspad vladajuće koalicije - saznaju „Novosti“.
Rok za razrešenje zapetljane političke drame koja je od ponedeljka zakatančila vitalne državne institucije je - skraćen:
Ili će u sledećih nedelju dana Dulić sazvati poslanike koji će se odrediti prema misiji EU i briselskom političkom sporazumu sa Srbijom ili će srpski ministri i Vojislav Koštunica 14. februara, uoči Dana državnosti - Sretenja, priznati da je Vladi - odzvonilo!
Iz kabineta premijera zvanično je potvrđeno da će Koštunica za idući četvrtak da zakaže sednicu jer „do tada ima dovoljno vremena da se održi sednica Narodne skupštine i da se pokuša unutar vladajuće koalicije prevazići postojeća kriza“. Ostalo je nejasno da li će sednice Vlade biti i ako ne bude zasedanja parlamenta.
Vreme je počelo da curi. Ostalo je malo opcija za otklanjanje konfuznog političkog kolapsa koji Srbiji veže i noge i ruke pred najavljeno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, možda već za sledeći vikend.
Dogovor vladajućeg kvarteta zasad deluje kao fatamorgana. U Nemanjinoj 11 duboko su ušančena dva tabora. „Narodnjaci“ žele da „pocepaju“ prelazni sporazum sa Briselom, koji je za njih perfidni uvod za komadanje Srbije, dok DS i G 17 plus ne žele da skreću sa evropskog puta. Dakle, strateški sudar koji će teško da izrodi pomirenje.
- Ako ministri iz DS i G 17 plus i dalje budu insistirali na potpisivanju sporazuma sa EU kojim se daje prećutni pristanak na misiju EU i otimanje srpske teritorije, ova Vlada nema budućnost - poručio je u četvrtak ministar za KiM Slobodan Samardžić na vanerdnoj konferenciji za novinare u zgradi Vlade. - Ministri iz DSS žele da se postigne dogovor u okviru pravnog sistema, ali ne po cenu ugrožavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.
Samaradžić je rekao da u Vladi ne sme da bude preglasavanja kada je u pitanju očuvanje državne celovitosti:
- Skupština mora odmah da se sastane i da se odredi prema misiji EU i političkom sporazumu. Parlament je najlegitimniji državni organ i nije demokratski manjkavo da u njemu bude preglasavanja o suštinskim državnim pitanjima. Za razliku od Vlade, koja mora da ima jedinstven stav o tim pitanjima, na šta je obavezuje i koalicioni sporazum - zaključio je ministar Samardžić.
Kad i njeni članovi priznaju da Vlada puca po svim šavovima, kao izvesna varijanta pojavljuju se - vanredni izbori.
Kako saznajemo, DS i G 17 plus tvrdo su odlučile da idu na birališta ako se „narodnjaci“ ne vrate na evropski kolosek. Već je u igri i datum za novo glasanje - 11. maj - za kada su zakazani lokalni i pokrajinski izbori.
- Razlike u koaliciji su velike, pa su vanredni izbori jedino moguće rešenje - priznao nam je i Miroslav Markićević, zamenik šefa poslaničkog kluba DSS-NS. - Najbolje bi bilo da se glasa 11. maja, kada su i lokalni izbori, jer je to najjeftije za građane i državu.
I dok se partijski vrhovi dovijaju kako da se izvuku iz živog peska u koji su povukli celu zemlju, i u četvrtak je nastavljeno prepucavanje: ko je „stariji“ - Skupština ili Vlada? Opet se oglasio Oliver Dulić, od koga „narodnjaci“ očekuju da što pre sazove skupštinsku sednicu. Utisak je da je prvi parlamentarac omekšao stav, ali i dalje tvrdi da je „loptica“ u Nemanjinoj 11.
- Spreman sam da, u dogovoru sa šefovima poslaničkih grupa, na konsultacijama u ponedeljak, odredim datum održavanja vanredne sednice, ali ujedno pozivam i premijera da do tada zakaže sednicu Vlade - rekao je Dulić. - Bez mišljenja Vlade nemoguće je otpočeti sednicu Skupštine, i to je pravi način da se reše nesporazumi i izađe iz krize.
Čim je Dulić ovo izustio, olovku u ruke uzeo je savetnik premijera Branislav Ristivojević. Poslao je pismo šefu parlamenta optuživši ga da je prkršio Ustav i skupštinski poslovnik:
- Predsednik Skupštine nije nadležan da zakaže vanredno zasedanje, jer su to već učinili poslanici - napisao je Ristivojević. - Dulićeva dužnost je samo da odredi vreme održavanja sednice, jer je u ovom slučaju njegova uloga tehničke prirode. On, međutim, nije izvršio svoju ustavnu i poslovničku dužnost da odmah odredi vreme kada se Narodna skupština sastaje.
Ristivojević je naveo da, po poslovniku, Skupština može da počne i okonča svoje zasedanje i bez mišljenja Vlade o predlogu odluke koja je na dnevnom redu vanrednog zasedanja parlamenta.
- Sasvim je sigurno da nijednom odredbom bilo kojeg važećeg propisa nije predviđeno da je sazivanje sednice Narodne skupštine uslovljeno prethodnim mišljenjem Vlade Srbije - zaključio je premijerov savetnik.
Nisu ćutali ni Dinkićevi. Šef njihove informativne službe, Nikola Papak, rekao nam je da premijer ima zakonsku obavezu da odmah sazove sednicu Vlade.
- Predsednik Tadić iskoristio je svoju zakonsku mogućnost i tražio od Vlade da zauzme stav o političkom sporazumu sa EU - prenosi Papak stav G 17 plus. - Vlada, premijer i ministri moraju raditi svoj posao, institucije moraju funkcionisati.
Pored vanrednih izbora i gotovo isključenog dogovora, treći izlaz iz lavirinta je zagrljaj DSS-NS sa radikalima. To bi značilo da SRS podrži manjinsku vladu „narodnjaka“ i blagi flert je, spekuliše se, već počeo.
Četvrti scenario je da radikali i „narodnjaci“, pod izgovorom institucionalne paralize i u slučaju ugroženosti državne teritorije, formiraju privremenu većinu u parlamentu do vanrednih izbora.
- Ni sa kim ne pregovaramo i u Vladu nećemo da ulazimo bez izbora - u startu odbija opcije tri i četiri zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić, pozvavši Tadića i Koštunicu da odbace sujete i nastave da vode državu. - Ako Koštunica i Tadić hoće da vode Srbiju, trebalo bi da sednemo sva trojica, jer mi predstavljamo oko 90 odsto biračkog tela, a mogu i njih dvojica, a radikali će da se opredele u interesu Srbije.
Peti predlog, koji otvoreno zagovaraju jedino socijalisti, jeste vlada nacionalnog jedinstva koja bi vodila državu do izbora novog parlamenta.

PET SCENARIJA ZA IZLAZAK IZ KRIZE

1. VANREDNI PARLAMENTARNI IZBORI - Ako Vlada padne, izvesnija je opcija novih izbora nego stvaranja nove većine u Skupštini. Spekuliše se da bi bili zakazani za 11. maj

2. NOVA TEHNIČKA VEĆINA U PARLAMENTU - Nju bi, navodno, kao prelazno rešenje mogli da
formiraju SPS, SRS i DSS u situaciji kada se jednostrano proglasi nezavisno Kosovo

3. VLADA DSS-NS UZ PODRŠKU SRS I SPS - Spekulisalo se da je radikalima ponuđena ova opcija. Oni za sada odbijaju. Tvrde da u Vladu ulaze samo posle izbora

4. VLADA NACIONALNOG JEDINSTVA - Predlog SPS, koji još nije naišao na podršku ostalih
parlamentarnih stranaka. Ovoj ideji približavaju se i radikali

5. DOGOVOR VLADAJUĆE KOALICIJE - Najmanje verovatna opcija, kako sada stvari stoje. DS i G 17 plus spremni su na pad Vlade ako DSS ne pristane na sporazum sa EU. DSS i NS poručuju da Vlada nema budućnost ako DS i G 17 ne odustanu od sporazuma sa EU

VLADA PREKO ŽICE
VLADA Srbije održala je u četvrtak sednicu - ali telefonski. Na dnevnom redu bila je samo jedna tačka: privatizacija RTB Bor. Premijer Koštunica iznenada je u četvrtak pre podne zakazao „halo“ sednicu. Na taj način vešto je izbegao neizbežno preglasavanje o političkom sporazumu sa EU.
Ministri iz DS i G 17 odmah su pokušali da „preko žice“ zapodenu diskusiju i o sporazumu sa EU, ali u tome nisu uspeli.
Najavljeno je da će se zakazivati i nove telefonske sednice ukoliko bude neophodno da se zajednički donese neka važna odluka. Inače, ovakve sednice održavaju se tako što službenik iz Generalnog sekretarijata poziva svakog ministra i traži mu da se izjasni o ponuđenoj tački dnevnog reda.
Novinar „Novosti“ čak je i „prisustvovao“ jednoj telefonskoj sednici, kada je ministar Milan Marković u Domu Narodne skupštine, na poziv iz Nemanjine 11, redom dodavao svoj mobilni telefon kolegama iz Vlade kako bi se izjasnili o paketu zakona o lokalnim izborima.

ZORAN IVOŠEVIĆ, BIVŠI SUDIJA VSS
USTAVNI SUD NENADLEŽAN

U JEKU prepucavanja koalicionih partnera zbog zakazivanja sednica Vlade i Skupštine, dok se međusobno optužuju za kršenje Ustava, postavlja se pitanje može li neka druga institucija da presudi u njihovom sporu - da prosto natera premijera ili predsednika Skupštine da reaguju. Logično, prvo se pomisli na sudske instance, a pre svega na Ustavni sud Srbije.
- Ustavni sud u to ne može da se meša, on odlučuje o ustavnosti donetih akata, a ovde akt tek treba da bude donet - kaže za „Novosti“ Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije.
Na pitanje - može li Ustavni sud da arbitrira ko je „stariji“, Vlada ili Skupština, on odgovara:
- To uopšte nije u nadležnosti Ustavnog suda, niti bi se on u to mogao „petljati“. Tu nema prostora za intervenciju Ustavnog suda.     (I. L.)

SLOBODAN SAMARDŽIĆ ENERGIČNO PROTIV PRELAZNOG SPORAZUMA
DUPLO GOLO, VELIKO NIŠTA

PRELAZNI politički sporazum koji je EU ponudila Srbiji na potpisivanje je duplo golo, veliko ništa. U njemu apsolutno nema ničega što bi za Srbiju bilo interesantno - izjavio je u četvrtak Slobodan Samardžić, ministar za KiM.
- Istog dana je našoj državi ponuđen i taj sporazum i doneta je odluka o slanju misije za KiM čiji je zadatak sprovođenje Ahtisarijevog plana za nezavisnost Kosova. Funkcija sporazuma je da Srbija prećutno pristane i na misiju i na komadanje sopstvene teritorije - ocenio je Slobodan Samardžić.
Ministar je ocenio da politički sporazum po svom sadržaju - bez sadržaja - ne ispunjava čak ni osnovne formalne uslove međunarodnih ugovora.
Na pitanje novinara, da li će se i kada Akcioni plan Vlade aktivirati, pošto je vlast u očiglednoj krizi, Samardžić je odgovorio:
- Akcioni plan će da se sprovodi i ako Vlada bude u prelaznom statusu do novih izbora. Ne verujem da će iko od ministara moći da se ogluši o svoju obavezu. On će biti aktiviran kada Skupština Kosova jednostrano proglasi nezavisnost.(P. V.)

SMETNJE NA VEZI BEOGRAD-BRISEL NASTAVLJENE I U ČETVRTAK
PONUDA KOJA SE (NE)ODBIJA

RUKA iz Brisela i dalje je ispružena. U Beogradu se, međutim, još „lomi“ da li je treba prihvatiti i pod kojim uslovima. Odlaganjem potpisivanja prelaznog sporazuma sa EU vladajuća koalicija dobila je na vremenu da razreši probleme u međusobnim odnosima. A, nema naznaka da će se to dogoditi.
Ni iznenadno zalaganje komesara za proširenje EU Olija Rena da se u „igru“ vrati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, nije uticalo na podeljenu vlast u Beogradu. Dok iz DS i G 17 plus traže da se prelazni dokument što pre potpiše, DSS i NS u tome vide prečicu za dolazak misije EU na Kosovo i - odbijaju.
Nova šansa da se SSP potpiše mogao bi da bude sastanak šefova diplomatija 18. februara, ali se pominje da bi to moglo da se „poklopi“ sa odlukom o upućivanju misije u Pokrajinu. Bilo šta da ostane u ponudi - prelazni sporazum ili SSP - potpis će teško proći bez konsenzusa u srpskoj vladajućoj koaliciji.
- Onog časa kada EU ponudi Srbiji SSP, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić odmah će otputovati u Brisel da ga potpiše - poruka je Mlađana Dinkića, ministra ekonomije. - Većina Vlade je za EU i očekujemo da će se predomisliti i manjina.
Vicepremijer Đelić ima „zeleno svetlo“ Vlade, ali potpisani dokument stiže pred Skupštinu Srbije, gde ga čeka neizvesna sudbina. Jer, u sadašnjem odnosu snaga, većina poslanika glasala bi protiv ratifikacije. Mogući izlaz bio bi da predsednik Skupštine odlugovlači sa stavljanjem tog dokumenta na dnevni red dok se ne promeni raspoloženje u parlamentu.
Sa druge strane, prelazni sporazum, po svoj prilici, ne bi morao na testiranje u Skupštinu, ali još niko nije dobio dozolu ni da ga potiše.
Slovenačko predsedništvo EU u četvrtak je saopštilo da se, ipak, nada brzom pozitivnom odgovoru Beograda da se potpiše „politički sporazum“ i ističe da ih je Srbija obavestila o tome da joj je potrebno „dodatno vreme da primeni sve neophodne unutrašnje procedure“. I Renova poruka je jasna: ponuda ostaje na snazi.
Vuk Jeremić, šef srpske diplomatije, izjavio je da se Srbija protivi slanju evropske misije na KiM bez adekvatnog pravnog osnova, ali da to ne dovodi u pitanje angažman EU u našoj državi.
Funkcioner ruskog Ministarstva inostranih poslova Aleksandar Bocan-Harčenko, ipak, ukazuje da je Unija u proceduri donošenja odluke o slanju civilno-policijske misije na Kosovo, što „Rusija posmatra kao deo scenarija za jednostrano proglašenje nezavisnosti pokrajine“.
- Takav scenario bi imao najteže posledice po međunarodnu zajednicu - upozorio je Bocan-Harčenko.
I stalni predstavnik Rusije pri EU Vladimir Čižov poručuje:
- Slanje misije praktično bi značilo kršenje Rezolucije 1244 SB UN.


TEŽAK PUT SPORAZUMA
Potpisivanje SSP trebalo bi da bude priznanje našoj zemlji da je na dobrom putu. Ali, to ne znači da će se dokument automatski primenjivati čim se mastilo osuši. Procedura je takva da SSP ostaje „slovo na papiru“ dok ga ne ratifijuje svih 27 država-članica Unije pojedinačnim aktima, što može da potraje od dve do četiri godine. Crna Gora je, recimo, tek pre dva dana dobila drugu „potvrdu“, zasad od Slovenije i Estonije, a SSP je potpisan 15. oktobra prošle godine.


DVE MANE
IAKO predstavljen kao „dokument dobre volje“, prelazni sporazum, po oceni „narodnjaka“ u Vladi, ima dve velike mane: za razliku od SSP, u njemu se uopšte ne pominju ni Rezolucija 1244, niti Povelja UN.
Prema tom sporazumu, Srbija neće dobiti nove međunarodne obaveze, što se koristi kao argument da taj „papir“ ne treba da se ratifikuje u srpskom parlamentu.

SOLANIN SAVETNIK U ČETVRTAK IZNENADA U BEOGRADU
TAJNA MISIJA LENEA

BIVŠI izaslanik Evropske unije za pregovore o Kosovu i Metohiji i savetnik Havijera Solane, Štefan Lene, iznenada je u četvrtak po podne doputovao u Beograd.
Kristina Galjak, portparol Havijera Solane rekla je da će Lene sa visokim srpskim zvaničnicima razgovarati o najnovijem razvoju događaja u odnosima Srbije i Evropske unije.
Ovo je ujedno bila i jedina informacija do koje se moglo doći u vezi sa Leneovom posetom. Procurela je samo vest da će se Solanin savetnik sa saradnicima sastati sa potpredsednikom Vlade Srbije Božidarom Đelićem i ministrima spoljnih poslova i odbrane Vukom Jeremićem i Draganom Šutanovcem.
Lene će razgovarati i sa Slobodanom Samardžićem, ministrom za Kosovo i Metohiju.

ČEŠKI POSLANICI OŠTRO KRITIKUJU SVOJU VLADU
PODELILO IH KOSOVO

POSLANIČKI dom češkog parlamenta zatražio je od češke vlade da za Kosovo traži rešenje u skladu sa međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 UN. Poslanici su upozorili češku vladu, koja je već najavila da neće biti prva, ali ni poslednja u EU koja će priznati Kosovo, da mogućnosti pregovora o statusu Kosova još nisu potpuno iscrpljene. Tokom rasprave, šef češke diplomatije Karel Švarcenberg branio je stav češke vlade da zvanični Prag, kada je u pitanju Kosovo, treba da postupa u skladu sa stavom većine u EU.
Argument šefa češke diplomatije da pregovori Beograda i Prištine nisu doneli ništa, većina poslanika je odbila, upozorivši da je i u Irskoj tekla krv, a pregovaralo se strpljivo čitave decenije.

BERNAR KUŠNER, ŠEF FRANCUSKE DIPLOMATIJE
USKORO ODLUKA O STATUSU

ŠEF francuske diplomatije Bernar Kušner izjavio je da će Evropljani uskoro doneti odluku o budućnosti Kosova:
- Čekali smo izbore u Srbiji koji su doveli na čelo Tadića, to je dobro. Srbija nije izašla iz izbornog procesa, videćemo. Uskoro ćemo doneti odluku po pitanju Kosova pošto je sve bilo blokirano. Nisam rekao da očekujemo nezavisnost, već odluku, veoma uskoro, sigurno

izvor večernje novosti

Piše: Slobodan Vučetić
Tadićeva „Pirova pobeda“?
Autor: Slobodan Vučetić | 08.02.2008 - 08:42




Još nisu zvanično saopšteni konačni rezultati predsedničkih izbora od 3. februara 2008. na kojima je pobedio Boris Tadić, a buknula je vrlo opasna kriza u vladajućoj koaliciji. Ta kriza najavljena je odlukom rukovodstva Nove Srbije da istakne V. Ilića kao svoga predsedničkog kandidata, koga je podržala DSS. A da je ona veoma duboka i opasna videlo se po zvaničnom uskraćivanju podrške B. Tadiću u drugom izbornom krugu od strane rukovodstva DSS i Nove Srbije.

Pobeda B. Tadića u demokratskom smislu utoliko je vrednija što je izvojevana bez podrške rukovodstva DSS i NS, kao i rukovodstva LDP. Dok je verovatno da je veći deo pristalica DSS glasao za B. Tadića, a manji za T. Nikolića, prve procene govore da je sa pristalicama V. Ilića bio obrnut slučaj. Pristalice LDP nesumnjivo su u ogromnoj većini ili u celini glasale za B. Tadića. Takođe je jasno da su u takvoj situaciji prevagu u korist B. Tadića doneli glasovi nacionalnih manjina koje su, prirodno, podržale njegovu demokratsku i proevropsku politiku. Osnovna vrednost predsedničkih izbora je pobeda, iako tesna, političkih snaga koje su čvrsto opredeljene za demokratsku i evropsku budućnost Srbije.
Izuzetno visoka izlaznost u drugom izbornom krugu od 4.579.833 ili 68,1% birača - rezultat je više faktora. Pre svega, to je vrlo složena i napeta unutrašnja politička situacija u Srbiji, kao i njena teška međunarodna pozicija, pre svega zbog najavljenog, za Srbiju krajnje negativnog, skorog rešenja statusa Kosova. Pri tome, veoma zaoštrena kampanja pred drugi izborni krug i dramatizovano pitanje izbora između evropske budućnosti i izolacije Srbije, odnosno vraćanja na politiku iz prethodne decenije, kao i antievropsko i antiameričko raspoloženje pristalica radikala i SPS, pre svega zbog Kosova, verovatno je odlučujuće doprinela dodatnom povećanju izlaznosti birača u drugom izbornom krugu.
Vrlo mala razlika u dobijenim glasovima između B. Tadića i T. Nikolića (oko 107.000), govori o izuzetno oštroj i opasnoj političkoj podeli Srbije na tzv. nacionalni i evrodemokratski blok. Zato je već u prvoj nedelji posle predsedničkih izbora došlo do duboke i preteće krize u vladajućoj koaliciji. Ona se dramatično manifestovala u odbijanju predsednika Vlade Srbije V. Koštunice da zakaže redovnu sednicu Vlade (7. februara 2008) na kojoj bi se raspravljalo o ponuđenom prelaznom političkom sporazumu sa EU i dalo ovlašćenje za njegovo potpisivanje. S druge strane, DS, G17 plus i SDP, koje imaju većinu ministara u Vladi, insistirali su da Vlada održi sednicu i ovlasti potpredsednika B. Đelića da 7. februara potpiše taj sporazum. Po njihovom mišljenju, njime se ne prejudicira rešenje statusa Kosova, već se Srbiji stavljaju u izgled značajne pogodnosti u procesu ubrzanog pridruživanja EU.
Odbijajući da sazove sednicu Vlade, V. Koštunica je zatražio hitno održavanje sednice Narodne skupštine i to pre zasedanja Vlade, koja bi donela, naravno, negativne odluke o ponuđenom sporazumu EU i o misiji EU na Kosovu. Takvo stanovište i odluka premijera nemaju pravnog osnova i suprotni su suštini parlamentarnog sistema. Naime, prema Ustavu, Vlada vodi državnu politiku i dužna je da za sednice Skupštine priprema i predlaže predloge zakona i drugih opštih akata i da daje svoje mišljenje o svim pitanjima o kojima se ona izjašnjava ili odlučuje. Razlog za odbijanje premijera da se Vlada prethodno izjasni o pitanjima koja bi se razmotrila u Skupštini čisto je politički. Reč je o tome da DSS i NS nemaju većinu u Vladi, pa bi premijer bio preglasan, ostao u manjini, što bi veoma ugrozilo njegovu poziciju, autoritet i legitimnost. Zato se pokušava „loptica“ prebaciti u Skupštinu, bez prethodnog stava Vlade, gde DSS i NS imaju sigurnu većinsku podršku u spornim pitanjima od strane radikala i socijalista.
U ovom trenutku teško je očekivati kompromis u vladajućoj koaliciji, imajući u vidu ubrzanje procesa razrešenja kosovske krize i suštinske razlike u pogledu načina i uslova nastavka procesa pridruživanja Srbije EU, između DSS i Nove Srbije, s jedne, i DS i G17 plus, s druge strane. Ako narednih dana ne dođe do kompromisnog rešenja u vladajućoj koaliciji, njen raspad je neminovan. To bi vodilo padu Vlade, verovatno na osnovu ostavke njenog predsednika ili istupanja iz nje ministara DS, G17 plus i SDP. Tada bi bila primenjena Ustavom propisana procedura. Njen prvi deo je dužnost predsednika Republike da pokrene postupak izbora nove Vlade iz postojećeg sastava Skupštine. To bi mogla biti Vlada koju bi, osim DSS i NS, činili radikali i socijalisti. Rezervna, manje verovatna, varijanta je formiranje manjinske Vlade DSS i NS, uz podršku SRS i SPS. Ako u roku od 30 dana ne bi bila formirana nova Vlada, predsednik Republike je dužan da raspusti Skupštinu i raspiše parlamentarne izbore koji se moraju održati u roku od 60 dana.
Svakako treba istaći i veliki „doprinos“ EU i SAD ubrzanju političke i parlamentarne krize u Srbiji. Naime, odlukama da uputi svoju misiju na Kosovo bez odluke Saveta bezbednosti, uz najave priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, i to usred izborne kampanje, objektivno su više išle naruku nacionalističkim i antievropskim, nego demokratskim, proevropskim snagama!
Duboku političku krizu u Srbiji, koja je i samim izborima podeljena na dva skoro jednaka i oštro suprotstavljena bloka i politike, verovatno će pokušati da iskoriste na predsedničkim izborima poražene političke partije i da preglasavanjem u Skupštini dezavuišu i obesnaže izbornu volju većine građana opredeljenih za evropsku budućnost Srbije. Ako se to dogodi, Srbiji će, uz gubitak Kosova, na neodređeno vreme biti odložen, faktički zatvoren put u Evropu. U tom slučaju, nedavna pobeda Borisa Tadića pretvorila bi se u „Pirovu pobedu“.

Izvor: Blic

spasi Srbiju i ubi se koštunice

  

hvala na podršci,a sad svi
spasi Srbiju i ubi se koštunice

Iljir Meta pozvao Borisa Tadića da „evropski“ prizna nezavisno Kosovo

TIRANA - Bivši albanski premijer i predsednik Socijalističkog pokreta za integraciju, Iljir Meta, izjavio je u ponedeljak da je „pobeda predsednika Boris Tadića još jedna šansa za Srbiju da razmotri nezavisnost Kosova kao jedan evropski pristup i perspektivu koja će doprineti jačanju mira i stabilnosti, prenela je državna Albanska telegrafska agencija iz Tirane.
- Ovi izbori obeležavaju važan korak ka evropskim integracijama Srbije kao stvaranju novih prilika za široku saradnju među zemljama našeg regiona, mada oni ne utiču na nezaustavljivi proces nezavisnosti Kosova - izjavio je Meta.

Prema njegovim rečima, „velika volja EU da sveukupne odnose sa Srbijom podigne na novi nivo je odigrala značajnu ulogu u ovom važnom izboru srpskog naroda za njegovu budućnost“. Unutar ovih okvira, Meta je izrazio nadu da će ovaj novi dinamični pristup EU prema Srbiji dati podstreka integraciji čitavog regiona.
On je pozvao i na ukidanje viza između Albanije i Srbije, piše albanski list Koha Jone iz Tirane.

Marioneta nam sjebala zivote, majku li mu....otkad je izglasan za predsednika, ode sve u qrac...sad ce sankcije, zalezite, evo ga Tomahavk leti...aaaaa, evoooo raaataaaaaaa


hmmm...... ja mislim da ozbiljno ovo razmatra....da prihvati....

Topciderska stamparija novca

Zar je moguce da oni koji su devedesetih godina razorili Srbiju, doveli nas do prosjackog stapa, posvadjali sa citavim svetom i najzad izgubili Kosovo danas ponovo pokusavaju da nas ubede da su drugi losi ,a da su oni spas i resenje.
Dosta licemerja u Srbiji.  Dosta laznog patriotizma i postenja.  Svim srcem Srbija bez radilkala.