BEOGRAD 23. 07. 2011
TANJUG
Poslanik - zanimanje sa puno prava i bez mnogo obaveza

Srpski poslanici dužni su da učestvuju u radu skupštine, ali osim korišćenja identifikacione kartice i obaveštavanja predsednika kad odsustvuju sa sednice - drugih detaljno i strogo definisanih obaveza skoro da nemaju.

Te dve obaveze poslanika propisane su Poslovnikom o radu Skupštine Srbije, a sagovornici Tanjuga slažu se da narodni izabranici imaju mnogo više "propisanih" prava, nego obaveza - pa, ukoliko to ne žele, ne moraju nikada da se jave za reč u skupštinskoj sali, niti da budu aktivni u radu parlamentarnih odbora.
"Poslanici nemaju dužnosti, kao ni obavezu da dođu ni na jednu sednicu parlamenta", ukazuje programski direktor Cesida Marko Blagojević.
Po njegovim rečima, poslanici možda imaju moralnu ili političku obavezu prema partiji, ali zakonsku obavezu da učestvuju u radu skupštine nemaju.
Poslanik tako može da bude prisutan u skupštinskoj sali, a da nikada ne izgovori nijednu reč, dodao je Blagojević.
Poslanici, takođe, nemaju obavezu da dolaze u parlament, jer nisu zaposleni i nemaju radno mesto, već su na funkciji na koju ih je izabrao narod, odnosno partija.
"Poslanik nema nikakvu obavezu da učestvuje u radu skupštine, ne mora nikad da se pojavi u parlamentu, a na partiji je da proceni da li joj odgovara da ima takvog čoveka", dodaje Blagojević.
Programski direktor "Transparentnosti Srbije" Nemanja Nenadić ističe da Poslovnik o radu skupštine govori o pravima i obavezama poslanika, ali da se mnogo više prostora posvehuje pravima, koje poslanici imaju i koja su definisana i u Ustavu i u Zakonu o narodnoj skupštini, nego obavezama.
"Kao obaveza se javlja jedna opšta odredica da je poslanik dužan da učestvuje u radu skupštine, a kada se pogleda kako je ta odredba razrađena, vidi se da je jedina dužnost koju poslanik u tom kontekstu ima da opravda i obavesti predsednika skupštine o tome kada će biti odsutan sa sednice", primetio je Nenadić.
On je ukazao da je prostor koji zauzimaju slobode i prava poslanika mnogo veći nego onaj koji zauzimaju njihove dužnosti, kao i da je poslanik slobodan da odluči šta će raditi i da li će biti aktivan ili pasivan u radu parlamenta.
Komentarišući nedavni čin poslanika Bošnjacke nacionalne liste Esada Džudževića, koji je "zamrzao" poslaničke aktivnosti u Skupštini Srbije i objasnio da ubuduće neće glasati za vladine zakonske predloge i učestvovati u radu skupštinskih odbora, Tanjugovi sagovornici složili su se da institucija zamrzavanja poslaničke funkcije ne postoji.
Poslanik može da radi šta god hoće, ali ne može da zamrzne mandat, jer ne postoje forma i procedura koje se zove zamrznuti mandat, rekao je Blagojević, dok Nenadić smatra da je Džudžević verovatno želeo da naglasi razloge zbog kojih neće učestvovati neko vreme u radu parlamenta, što je nazvao zamrzavanjem.
"Dakle, reč je o faktičkom činu, a ne pravnom stanju i statusu", objasnio je Nenadić, dok je Blagojević podvukao da su poslanici svesni činjenice da prava koja imaju u velikoj meri prevazilaze njihove obaveze, iako bi istovremeno trebalo da budu svesni obaveza, koje preuzimaju na sebe preuzimanjem mandata.
Oni imaju obavezu da zastupaju interese građana, rekao je direktor Cesida i naglasio da je pitanje šta poslanik radi i koja je svrha njegovog mandata, ako nije u skupštini i ne zastupa interese građana, koji su glasali za njegovu partiju.
Predsednik Administrativnog odbora Skupštine Srbije Nenad Konstantinović rekao je da ni parlament ni taj odbor ne mogu da ulaze u to na koji način će neki poslanik ispunjavati svoje obaveze, a da će "glavni sudija" da li je neko radio i koliko se trudio biti građani.
"Siguran sam da se građani koji su glasali za partiju Džudževića to imati u vidu kada budu glasali na nekim sledećim izborima", naveo je Konstantinović i objasnio da poslanički mandat može da prestane samo podnošenjem ostavke ili njegovim istekom, do kada poslanik sva prava i obaveze uživa u potpunosti.
Odluku da "zamrzne" poslanički mandat Džudžević je doneo pošto su nepoznati počinioci isekli sve četiri gume na njegovom službenom automobilu, vlasništvu Bošnjačkog nacionalnog veća, koje je bilo vidno obeleženo.

Dvocifren izborni rezultat za ulazak u Vladu
Pet stranaka juri „bronzu“
Ivana Mastilović Jasnić | 27. 07. 2011. - 02:02h | Foto: Beta | Komentara: 33

Ako se izuzmu Srpska napredna i Demokratska stranka, čak pet stranaka (SPS, SRS, DSS, LDP, URS) tvrdi da će na izborima osvojiti dvocifreni procenat glasova. Matematički, to je neizvodljivo, ali s druge strane politička logika jasno ukazuje da su stranke već duboko zašle u predizbornu kampanju, a treće mesto vide kao tas na izbornoj vagi i put do mesta u Vladi.


Ivica Dačić i Mlađan Dinkić u trci za glasove

Mnoge stranke sa nevelikim potencijalom priželjkuju dvocifren procenat glasova i zahvalno treće mesto posle izbora. Ulogu jezička na vagi žele SRS, DSS, URS, LDP i URS, a u poslednjih nekoliko nedelja partije su javno prognozirale svoj izborni učinak.

- Na srpskoj političkoj sceni imate dva giganta - Srpsku naprednu stranku i Demokratsku stranku, koje će zajedno osvojiti 60 procenata glasova ili više. Za sve ostale ostaje ispod 40 procenata. Ne treba zaboraviti da „ostalih” ima mnogo. Zato je malo verovatno da bilo koja od stranaka može da ostvari dvocifreni procenat. Nije nemoguće, ali šanse su zaista male - kaže Zoran Lučić iz Centra za slobodne izbore i demokratiju.



On naglašava da je rano govoriti o rezultatima budući da ima još mnogo vremena do izbora i da se većina birača opredeljuje tek nakon njihovog raspisivanja.

- U ovom trenutku URS je ispod cenzusa, dok bi treće mesto mogao da osvoji DSS - smatra Lučić.

Politički analitičar Milan Nikolić kaže da najave stranaka da će osvojiti dvocifreni procenat zvuče „smešno”.

- Svako ima pravo na lepe želje, ali osim SNS i DS svi ostali će se boriti za cenzus. Teško je reći ko će osvojiti treće mesto. Čini mi se da je u ovom trenutku najrealnije da to bude SPS, zatim LDP, pa DSS. Međutim, to ništa ne znači, ti procenti su jako mali i jako brzo, praktično na dan izbora, može doći do toga da neko ispliva - kaže Nikolić za „Blic”.
 
REČ STRANAKA

SPS: Želimo pobedu

- Sa sigurnošću tvrdim da je SPS treća politička opcija u ovom trenutku. To nije na osnovu istraživanja, jer ona uvek idu u prilog naručioca. Svoje tvrdnje temeljim na rezultatima koje je koalicija SPS/PUPS/JS ostvarila na svim vanrednim lokalnim izborima od maja 2008. godine održanim u oko 40 gradova i opština - kaže socijalista Đorđe Milićević.
 
LDP: Sigurno treći 

- Ako se mere pojedinačni rejtinzi, onda je LDP „siguran treći”. Stvar se može promeniti eventualno zbog toga što neke druge stranke na izbore izlaze u koalicijama, ali verujem da im ni to neće pomoći- ocenjuje Zoran Ostojić za „Blic”. Ostojić veruje da će opredeljenje za EU i kritika svega što nije evropsko pomoći ovoj partiji da duplira rezultat sa prethodnih izbora.

DSS: Raste poverenje

Demokratska stranka Srbije već nekoliko meseci intenzivno istražuje svoj rejting.
- Prema našim poslednjim istraživanjima, imamo podršku nešto iznad 10 procenata i poverenje građana u DSS iz dana u dan raste - kaže Petar Petković iz DSS i navodi da se to najbolje vidi na tribinama koje njegova stranka svake nedelje održava u unutrašnjosti.

SRS: Sačekajmo izbore

- Nikada se ne borim da budem treći, već se uvek borim da pobedim. Da li ćemo na kraju biti prvi, treći, peti ili petnaesti, o tome je sad nezahvalno govoriti. Srbija je preplavljena gomilom istraživanja javnog mnjenja koja se ne rade po pravilima struke i nauke, već po željama naručioca, pa su i razlike u rezultatima ogromne. Zbog toga je bolje sačekati da izbori prođu - kaže Aleksandar Martinović iz SRS.

URS: Ne zanimaju nas istraživanja

Na rezultate istraživanja u Ujedinjenim regionima Srbije se naročito ne osvrću. Kažu da im istraživanja nikada nisu išla naruku te da su protivnici na kraju uvek bili iznenađeni krajnjim rezultatom.
- Svoje izjave temeljimo na saznanjima sa terena i na našoj mobilnosti koja uvek donosi dobar rezultat. Broj naših članova se povećava svakog dana, a i rezultati na lokalnim izborima najbolji su pokazatelj - kaže Željko Ivanji iz URS-a.

Blic

најјачи коментар ...


 

URS ne zanimaju istraživanja i rezultati istih jer oni nisu stranka već NVO 
Oni su tu sqamo da kradu i lažu-mada i ove stranke nisu bolje-ne zna se koji je od koga gori i crnji po nas

URS je za klasu slabiji od ostatka ekipe koja se tu pominje.

Ne zaboravi na jednu stvar-URS ima najvise drzavnih sekretara i savetnika po ministarstvu i agencijama.
Tu je snaga URS-a.
Ko god da dodje na vlast trebace mu  mnooooogoooooo vremena da ukine ta vestacka mesta i oslobodi se balasti foteljasa savetnika-sa osnovnom skolom ali partijski podobnih

ДС-овци би и даље да јашу
Пише: Милован Балабан   
27 јул 2011


  Пре неколико дана, тачније у четвртак 21. 07. 11., у дневном листу Блиц појавила се вест да је шеф дипломатије, министар Јеремић, покушао да смени политичког директора Министарства спољних послова и свог шефа кабинета, Борислава Стефановића, који је истовремено и предводник београдског тима у преговорима са Приштином. Како се каже даље, из поверљивих извора споменуто часопису, сазнало се да је Јеремић своју одлуку образложио потребом да се потпуно одвоје рад министарства спољних послова и процес дијалога Београда и Приштине. Јер, по схватању  шефа дипломатије,  имају сукобљене циљеве. У ову причу се по писању Блица највероватније умешао Тадић, док су актери неубедљиво демантовали било какве спекулације о могућем сукобу, те је целокупна прича стављена испод тепиха. Што би наш народ рекао појео вук магарца [1].
На први поглед може се закључити да је ова чарка између министра и његовог шефа кабинета, ако је уопште и било, неспоразум који не завређује посебну пажњу. Но, када се мало боље прочепрка и сагледају сви могући мотиви пласирања овакве, на први поглед небитне вести, може се доћи до много комплекснијих закључака. У тренутку када се, највише услед више него очите капитулације актуелне власти пред захтевима косовских Албанаца и тзв. међународне заједнице, који подразумевају постепено, али сигурно признање тзв. државе Косово, драстично урушава углед Тадића и читаве екипе на власти, ова наизглед минорна вест о ситној чарки, два апаратчика Тадићевог тима, може да нам каже много више него што се у старту чини. Штавише, он може да нам оцрта обрисе стратегије ДС-а у будућој предизборној кампањи и покушају опстанка на власти.

Покушај смене или циљана вест

Да је у овом случају једини циљ био, не реално информисање грађана већ само пласирање вести, а зарад много битнијих стратешких планова, упућују нас најмање две ствари. Прво, смењивање било кога, чак и на много нижем ступњу политичкке лествице, веома је комплексан посао. Потребна је логистика разних структура, од домаћих па до страних, које имају некакав интерес у евентуалној кадровској промени. Тренутно је Борко Стефановић играч, који својим попуштањем албанској преговарачкој страни, омогућује поступну реализацију англосаксонског пројекта независног Косова. Тиме је његова смена овој гарнитури на власти – која је, нажалост, упркос здравом разуму, одавно све интересе Србије наумила да остварује у сарадњи са Америком и ЕУ, све док он добро обавља посао америчких газда – немогућа. Према томе потпуно би неразумно било да је Јеремић са озбиљном намером кренуо у смену Стефановића. Ако он и није свестан тешкоћа које носи овакав наум (што је тешко замислити) свакако би га о томе обавестили његови саветници.

Друго, само појављивање вести, упркос елементарној нелогичности смене Стефановића о којој она говори, упућује нас на неки други циљ који се хтео објављивањем постићи. Такође њено брзо заташкање, уз образложење које се назире, да је Тадић интервенисао и смирио узавреле страсти, упућује нас на закључак да је због нечега било потребно да се вест, таква каква је, само појави и да се касније о њој много не дискутује. Но, било је потребно да процури у јавност. Питање је зашто.

Ова вест садржи једну битну ствар због које је, чини се плански, пуштена у етар. Стефановић као шеф кабинета министра спољних послова води, знамо на који начин и са којим циљем, преговоре са Косовом које је по Уставу део Србије. Ова чињеница је толико негативна за рејтинг владајуће политичке елите да чак ни срамна издаја српских хероја хашком трибуналу није толико у очима грађана нарушила углед овој влади. Но, посебно је ово штетно по брижљиво грађени имиџ Јеремића. Напросто, није могуће да млади министар у очима обичног света остане макар мало патриота а да се на неки начин не побуни против срамног сценарија који је намењен Косову, који се реализује на очи целе Србије, као и целог света.

У том грму лежи зец. Када се вратимо уназад и погледамо како су пласиране вести које су подсећале обичан свет да је Јеремић патриота (говор не једном протестантском универзитету о косовском завету, одржан говор на 27. март ове године поводом 70 година српског историјског супротстављања Хитлеру итд) можемо закључити да је управо то функција ове вести која говори о наводном сукобу владиних апаратчика. Сврха њеног појављивања је рехабилитација Јеремића од продаје Косова, коју спроводи актуелне власт. Овим се, кроз наводни коментар министра да су интереси преговарачког тима за Косово и министарства спољних послова супротстављени, покушава створити лажна представа да се министар бори против овог чина. Слика која покушава де се исконструише и порука која хоће да се пошаље је следећа: Јеремић наводно хоће да се бори против распродаје националних интереса али не може сам. Треба га схватити и бити стрпљив у чекању повољнијег момената када ће се стећи услови да он и њему слични преузму кормило државног брода. Дотле је он принуђен да делује у оквиру постојећих структура те да као појединац покуша да уради шта може. Ако пак не може тренутно ништа, што очито услед објективних околности и не може, треба да се чува великих сукобљавања и чека повољнију прилику. Јасно је да без једног оваквог (и повремених, њему сличних), наводног ексцеса са Стефановићем, који ће се објавити на овакав начин, слику која одржава изанђали мит о патриотизму шефа дипломатије, није могуће одржавати.

Пројекат ДС-а: „И после нас Ми“
                                                                                                                                                         
Но, да видимо да ли је у питању само Јеремић, или је ова вест само један шраф свеобухватног плана, смишљеног прављења наводне алтернативе истрошеним политичким креатурама актуелне власти. Можемо одмах констатовати да све упућује на то, односно на вишеструко већи значај саме вести помоћу које се могу донекле реконструисати намере садашњих властодржаца. Има више разлога за овакво размишљање.

Актуелна власт на челу са ДС-ом и Тадићем, чак и да није учествовала у срамној продаји Косова, да није сервилно испуњавала све Хашке, али и друге „обавезе, које јој је наметнула Америка и ЕУ, тешко да би са актуелним, истрошеним људима на челу, могла да рачуна на предстојећи изборни успех. Више разлога је за то. Зарад кратког подсећања напоменућем да је ова власт обећала стотине хиљада радних места а резултат њене владавине је исто толико отпуштених. Животни стандард Србије је на нивоу Албаније. Страним инвеститорима не пада на памет Србија, само делимично због економске кризе, у коју смо ушли по тумачењу ове власти много касније од осталих држава региона и која нам је била, опет по схватању ове власти, велика шанса дата као дар са неба. Такође процеси регионализације (или феудализације) за последње три године су узели маха са тенденцијом потпуног распарчавања државе (Војводина, Рашка област и остали Динкићеви, али и Тадићеви региони) где би, као што је већ случај, у регионима све независнијим од централне власти био појачан утицај суседних земаља, или њених предузетника који већ сада држе под контролом значајан део српске привреде. Све у свему Србија постаје земља осиромашеног, крајње пониженог и народа без основа за елементарно самопоштовање, те нека врста колоније наших комшија, поготово Хрвата и Словенаца.

У таквим условима, а зарад било каквог одржања на власти потребно је освежити причу, а увођењем нових кадрова, који би били амнестирани за све катастрофалне пропусте Тадића, Цветковића, или Стефановића (чија је употреба мање више једнократна), понудити наводно патриотску, одговорну алтернативу тренутним неодговорним извршиоцима страних налога. Пошто су све приче, односно све ДС-овске лажи, излизане потребно је створити утисак о постојању добрих дела одговорних и у запећку држаних персона.

Јеремић, иако код обичног света медијски одлично промовисан као патриота (мали круг људи схвата да му је патриотски рејтинг напумпан док већина обичног света мисли донекле позитивно о њему, или је у недоумици), није сам довољан. Потребно је у нову структуру укључити и друге људе од кредибилитета и добро котиране у структурама моћи. Један од њих је свакако београдски градоначелник Ђилас [2]. Спој финансијске моћи, амбициозности засноване на створеној медијској слици „одговорног домаћина“ и снажног партијског утицаја Ђиласа, са изграђеним патриотским имиџом младог министра може да представља темељ нове, освежене ДС-овске приче која се натура као алтернатива излизаним лажима и старим истрошеним кадровима. Нова прича ДС-а, оличена у новим неистрошеним кадровима, се сигурно сама намеће и бори за задобијање утицаја у партијском, али и миљеу битних структура моћи.

Међутим она (нова прича као и њени протагонисти) може да буде и део шире стратегије (у коју може бити укључен и страни фактор) покушаја опстанка на власти исте гарнитуре, где би по успешној реализацији овог пројекта ислужени кадрови могли да оперу своје политичке биографије, а нова гарнитура ДС-ових пулена, у комбинацији са другосрбијанцима, наставила да јаше Србију реализацијом свих захтева страних налогодаваца. Каква би била прерасподела моћи у новој структури власти после (не дај Боже) евентуалне изборне победе актуелних снага тешко је прогнозирати. Али ако будемо успавани и дозволимо овај сценарио, сигурно је да се курс државног брода не би променио. У питању је трик који би омогућио опстанак исте, само мало замаскиране политике, која је у сарадњи са страним фактором и довела српски народ на ивицу морално-политичко-економске катастрофе.

Будимо опрезни – ови неће лако сјахати

Да се не би десио сценарио по којем би садашњим властодршцима пресвлачењем и новим препакивањем излизане приче било омогућено да наставе иживљавање (између осталог и експериментом мењања културног идентитета) над српским народом, морамо бити опрезни. Овакав сценарио није неозбиљан (иако има размишљања по којима је могуће да су странци пустили ову власт низ воду [3]). Ова власт је у свом старту прихватила наводне европске вредности, али са дебаклом српске државе, који нису ни они очекивали, а који је био све дубљи што смо се више везивали за евроатлантске центре моћи, одбрана наводних европских стандарда постала је њихова одбрана за голу егзистенцију. Њихова увезаност са страним фактором и истовремена отуђеност од сопственог народа, те неразумевање његових елементарних потреба, удружена са пропашћу свега постојећег руковођеног њиховом диригентском палицом, утерала их је у ћорсокак. Они просто немају куд. Између дилеме, остати на власти и одложити суд народа, историје али и сопствене савести, или изгубити власт и позиције, они ће докле год буду могли свим средствима и по било коју цену бирати, власт.

У овоме ће, чак и овако истрошени са изгубљеним кредибилитетом сопственог народа, готово је сигурно имати подршку страног фактора. Јер странци тешко да ће наћи овако одане послушнике. Због тога смо убеђени да ће им њихови (али не и српског народа) савезници из Европе и Америке притећи у помоћ. Додела кандидатуре, ма шта то значило, редовна исплата свих пензија и остали облици поткупљивања бирача, покретање свих медија у циљу самопромоције, али и сигурно до сада најбруталније плашење обичног света победом опозиције а њиховим поразом, уз сву логистику из иностранства, биће њихови адути на следећим изборима.

Но, избори су шанса и свих патриотских снага Србије. Уколико патриотска опозиција нађе минимум консензуса и заједно са свим родољубивим националним удружењима, потпомогнута патриотама из свих друштвених структура, већ сада крене у кампању, првенствено нуђења програма којем ће приоритет бити рехабилитације аутентичне Србије уз ослонац на братску Русију, постоје велике шансе да се дође до коначног успеха. Штавише у том случају би тврђава ДС-а била урушена као кула од карата. Народу је неопходна, уз рационалну реконструкцију перфидних планова опстанка актуелних властодржаца, и ваљана алтернатива, која би са адекватним кадровски решењима понудила и ваљан програм спаса српког народа и државе. Само тако би могло да се заустави пропадање српског народа, а српској држави би се омогућило да макар мало олабави канџе којим су је оковали глобални центри моћи.
 
Напомене:
 
[1] http://www.blic.rs/Vesti/Politika/267178/Vuk-Jeremic-probao-da-smeni-Stefanovica

[2] Миодраг Зарковић, Почетак буне београдског дахије, Печат број 175

[3] http://standard.rs/vesti/36-politika/7929-eljko-cvijanovi-da-li-su-stranci-ovu-vlast-pustili-niz-vodu-.html
 
Извор: Фонд стратешке културе, Москва

 Beograd  29. 07. 2011

PRESS


Istraživanje: Nezadovoljno čak 85 odsto građana Srbije


Poražavajuće - Samo 1,5 odsto građana smatra da je stanje u Srbiji dobro, a doslovno nijedan građanin nije ga ocenio kao veoma dobro
s
silazni trend

U zemlji u kojoj je 85 odsto građana nezadovoljno trenutnom situacijom vladajuća koalicija ponovo vodi, pokazalo je najnovije istraživanje agencije „Politikum". Stanje u Srbiji kao „vrlo loše" ocenjuje 46,2 odsto, a kao loše 39,1 odsto. Samo 1,5 odsto građana smatra da se sadašnjost može opisati kao dobra, a doslovno nijedan građanin nije rekao da je trenutno stanje veoma dobro.

Prema istraživanju sprovedenom od 9. do 19. juna na uzorku od 1.200 ispitanika, građani pokazuju nešto više optimizma kada je reč o njihovom životnom standardu u narednih godinu dana. Petina (20,3 odsto) veruje da će on biti bolji, 35,4 odsto smatra da će ostati isti, a nešto više (37,2 odsto) smatra da će biti gori.

Građani su vrlo loše ocenili Vladu. Polovina (52,2%) anketiranih smatra da je Vlada „delimično ispunila obećanja" data oko ulaska Srbije u EU i borbe protiv kriminala (46,9%). Međutim, građani cene da Vlada „apsolutno nije ispunila" obećanja koje je dala u vezi sa borbom protiv nezaposlenosti (85,2%), poboljšanjem standarda (80%) i odbranom Kosova (61%).







Uprkos takvoj oceni stanja, ukoliko bi koalicija „Za evropsku Srbiju" (DS-SDO-SPO-LSV) ponovo nastupila na izborima, bila bi jača za tri odsto od naprednjačke koalicije (SNS-NS-PSS-PS). Lista koju bi vodio Boris Tadić osvojila bi 31,6 odsto glasova, a ona na čijem čelu bi bio Tomislav Nikolić 28,7 odsto (vidi grafikon). Uz ove dve koalicije, cenzus bi prošle još četiri koalicije, odnsono stranke,  a prvi ispod crte bili bi Ujedinjeni regioni sa 4,1 odsto glasova ostali bi van parlamenta.







Kad bi na izbore stranke izlazile samostalno, SNS bi osvojio 28,5 odsto glasova, a DS 28,1 odsto. Izborni prag bi prešlo još četiri stranke, SPS, SRS, LDP i DSS, a prvi ispod cenzusa od pet odsto je G17 Plus Mlađana Dinkića (3,6 odsto). Ostalih sedam stranaka koje su sada u koaliciji sa demokratama, naprednjacima i socijalistima skupilo ukupno 9,2 odsto glasova.

Apsurdan odnos građana Srbije prema Briselu i Moskvi. Gotovo isti procenat - oko 60 odsto - podržava ulazak Srbije u EU i uspostavljanje najtešnjih veza sa Rusijom. Prema istraživanju, petina građane je za, a 67,9 odsto protiv ulaska Srbije u NATO.







press

Političke stranke u Srbiji uveliko se pripremaju za parlamentarne izbore

Kampanje se lagano zahuktavaju

Ljajićeve socijaldemokrate i Koštuničin DSS već izabrali radne slogane

Beograd - Predizborna kampanja u Srbiji polagano se zahuktava, bez obzira na to što zvanične najave kažu da će parlamentarni izbori biti onda kad im je vreme, a to je proleće naredne godine. Borbu za svakog glasača već su počeli SDPS Rasima Ljajića, LDP i DSS Vojislava Koštunice, dok većina drugih stranaka namerava da predizbornu trku intenzivira početkom jeseni.

Srpska napredna stranka za 21. oktobar najavljuje početak kampanje, dok će istog meseca Ujedinjeni regioni Srbije svoju snagu pokazati skupom u beogradskoj „Areni“. Vladajuće demokrate i socijalisti, međutim, ne žure sa kampanjom.

Pojedine stranke formirale su izborne štabove, odredile datum i mesto početka kampanje, a izračunale su i koliko će ih prelazak cenzusa koštati. One ambicioznije već su izabrale i radne, predizborne slogane, ali i predizbornu taktiku. „Mi u Socijaldemokratskoj partiji Srbije kampanju smo započeli još 6. juna, ali ćemo je svakako intenzivirati posle 20. septembra. Odabrali smo i stranački slogan - „Jedino narod“, ali kada bude ozvaničena izborna trka izaći ćemo i sa namenskim sloganom za kampanju“, ističe za Danas Rasim Ljajić, lider SDPS.

Sa novim sloganom, „Uvek uz svoj narod“, ovih dana izašla je i Demokratska stranka Srbije, mada Petar Petković, portparol ove stranke navodi za naš list da još nije odlučeno da li će to zapravo i biti predizborni slogan. On ističe da je DSS pre nešto više od mesec dana, na sednici glavnog odbora, usvojio precizna organizaciona dokumenta kojim se ova stranka priprema za predstojeće parlamentarne izbore. Ta dokumenta će biti okosnica kampanje, ali će početkom jeseni biti određen datum i mesto odakle će DSS krenuti u obilazak gradova Srbije i izbornu trku.

U agresivnu stranačku kampanju od septembra kreće i SNS, ali Aleksandar Vučić, zamenik predsednika naprednjaka, kaže za Danas da će konkretan predizborni program i platforma za uređenje Srbije biti obelodanjena 21. oktobra, na velikoj svečanosti povodom trogodišnjice partije. „Posle toga i zvanično krećemo u kampanju u kojoj ćemo potpuno da razgolitimo odnarođeni režim, i to na mitinzima i tribinama“, ističe Vučić.

Ujedinjeni regioni Srbije, kako navode u ovom udruženju za Danas, prvi, ali više programski, nego predizborni skup održaće 19. avgusta u Beogradu. URS će svoj program u Nišu predstavljati u septembru, dok je veliki skup zakazan za oktobar, i to u beogradskoj „Areni“. Iz URS poručuju da neće imati klasičnu izbornu kampanju, jer su njihovi aktivisti tokom aprila i maja, predstavljajući program decentralizacije, obišli praktično sve gradove u Srbiji, sakupivši pola miliona potpisa.

Dragan Todorović, potpredsednik Srpske radikalne stranke, u razgovoru za Danas navodi da su radikali u konstantnoj predizbornoj kampanji još od završetka parlamentarnih izbora 2008. godine. „ Izbornu kampanju za prošle izbore počeli smo 5. oktobra 2003. u Novom Sadu kako bismo građanima rekli da ih je ova vlast 5. oktobra zavila u crno, pa ćemo tako i za ove izbore izabrati neki simbolični grad“, napominje Todorović i dodaje da će kampanja biti kombinovana. To praktično znači da će biti organizovani predizborni skupovi po Srbiji, ali i medijska predstavljanja.

U SPS kažu da su uvek spremni za izbore. „Nema tu nekih posebnih priprema, mi smo velika i dobro organizovana stranka sa jakom infrastrukturom i širokom mrežom i za nas nema iznenađenja. Oko tehničkih detalja, vezanih za kampanju, biće sastanaka na odborima i najvišim organima stranke početkom jeseni. Tada ćemo se dogovoriti šta je najbitnije za kampanju, ali i to kako će ona marketinški izgledati“, ukazuje Dejan Backović, direktor SPS. Bojan Đurić, funkcioner LDP, navodi da je ova stranka kampanju pokrenula u novembru 2010. kada su formirani Centralni izborni štab i niz drugih širom zemlje.

„Izborni timovi i štabovi su već nekoliko puta obišli čitavu Srbiju i prešli više od 400.000 kilometara u pripremama za kampanju, a lokalni odbori su edukovani o novim zakonskim rešenjima, načinima pravljenja liste, komunikaciji sa biračima. Formiran je i Biro LDP koji će imati posebna zaduženja u pripremi kampanje i u političkom i operativnom delu. LDP je početkom leta završila sve operativne pripreme i od septembra će biti mnogo više na terenu i praktično u pravoj kampanji bez obzira na to kada će izbori biti raspisani“, ističe Đurić.

Iz DS-a poručuju da je za njih priprema za izbore počela u trenutku kada je završeno glasanje za republički parlament 2008. „Bavimo se životnim pitanjima građana trenutno, bez želje da gubimo vreme na izborne aktivnosti, pre nego što za njih dođe vreme. Svesni smo da kada krene kampanja, nažalost staje sve drugo“, kaže Jelena Trivan, potpredsednik DS i dodaje da se u kampanju kreće kada izbori i budu raspisani.

Danas