jos kad bi izbacio velju i karice iz svoje koalicije privukli bi jos vise glasaca. nek se velja vrati u razlicak a karici u rusiju.

Odličan intervju pročitajte!

Izvor: nadlanu.com

Sezacionalno: Milan Tarot Mislite svojom glavom Video

Provalio sam da se političari pre izbora svađaju, a da se posle dogovore i naprave koaliciju. I zato hoću da izađem na izbore kao običan građanin.



Milan Tarot, u gostima redakciji Nadlanu.com. Komentariše pogled sa naše terase: "Vidi se ceo grad. Ovde sam mogao da snimim predizborni spot. A snimao sam ga u WC-u, simbolično, jer je to naša država".

Da li si ti sada stand up komičar ili?

Milan Radonjić zvani Tarot trenutno ima svoju emisiju na stream-u na milantarot.com, subotom od 16,00 i nedeljom od 15,00 na engleskom. Da ne bude nesporazuma, on više nije u NOPO -Nijedna od ponuđenih opcija, već u TANE -Tarot nepobedivi.

Ima li sprdnje u tvojoj kandidaturi?

Za grupu građana (gradskog odbornika) mu, kaže, fale ljudi i pare. Potpis je 80 dinara, a treba mu 1200 potpisa.
Da li ti je neka stranka ponudila da im se pridružiš?

– Dveri, da im budem odbornik, ali nisam hteo. Bolje mi je sam, nisam hteo da skupljam potpise za druge...

NE ULAZIM U POLITIKU DA BIH SE ZEZAO

Ti to ozbiljno nameravaš u politiku?

-Politiku treba ozbiljno shvatiti. Ako ne uđeš u politiku, ona će da uđe kod tebe u kuću. Glavni problem je što onaj ko ima najviše glasova – taj pobeđuje, makar izašlo 500 ljudi. Ne mora da izađe 50%. Ali to ljudi ne znaju. Mislim da političari čak i računaju na te bele listiće.

U Crnoj Gori je bila partija Džedaji, u Hrvatskoj Alan Ford, ali nisam izašao da bih se zezao. Tako se kandidovao čovek „Bolje da budem ceo život bogat, nego nedelju dana siromašan“, ušao u drugi krug, ali je na kraju rekao da se zezao, i ništa... Ja sam mislio ozbiljno, jer sam provalio da se političari pre izbora svađaju, a da se posle dogovore i naprave koaliciju. I zato sam izašao, kao običan građanin.


Kažeš da je tvoje udruženje Pokret za normalne?

-Nije normalno da 20 godina glasaš za jedne te iste koji ti govore da ti je super.

Kako misliš da preokreneš stvari?

- Zaposlio bih ljude, preko javnih radova. Mnogi ne znaju da sam ekonomista. Na primer, znam da je sva ta priča sa gorivom prevara. Pola toga su akcize, barel košta dolar.

Šta će biti tvoji prvi potezi?
Kako misliš da preokreneš stvari?


Koga bi uzeo za saradnike?

– Uzeo bih ljude koji nisu bili, neiskvareni. Ne bih sigurno uzeo Vučića. Pa jel imamo riblje pamćenje? Uzeo bih studente, sa novim idejama...

A povlačio bi radikalne poteze protiv korupcije?

Prosečan čovek u politici?

Gde sebe vidiš za 5 ili 10 godina?
– Voleo bih da budem predsednik. Radio bih za ljude.

Ljudi te doživljavaju kao duhovitog čoveka, a sad vidimo da si prilično ozbiljan oko cele te političke priče...

– Rešio sam da ne pričam više toliko smešno jer me ljudi gledaju kao budalu. Drugi vladaju, a ja tu ništa, ispadam kao dvorska luda. Onda dođu izbori i ljudi kažu – u super je ovaj, al’ ja ću za drugog da glasam.Gledam ljude koji nemaju ni škole – Velja i Palma vladaju ovom zemljom, a mi tu koji smo obrazovani gledamo kao ovce. Kako se predstaviš tako te vide, a retko ko može da sagleda suštinu.

Ko pobeđuje na izborima? O Tadiću, Dačiću... ko je najozbiljniji?

Šta misliš o ulasku estradnih zvezda u politiku?
-Njih će samo da iskoriste kao pseta. Tako su u Americi iskoristili jednog čoveka i stavili ga 20. na listu.

Tvoje iskustvo iz regiona?

-Imam neprocenjivo iskustvo – video sam kako se živi i u Sloveniji i Hrvatskoj. Kad sam došao u Srbiju, gledao sam treću reprizu. Sve što mi sada proživljavamo, dogodilo se pre desetak godina u Sloveniji, a pre nekoliko u Hrvatskoj. Recesija, otpuštanje ljudi, hoćemo u EU, nećemo u EU... Sada se to dešava ovde. Putovao sam dosta, i znam da je na primer u Parizu plata 1500 evra, stan 1100 a kolač 30 evra.

TAROT SRBIJA

O filmu „Tarot Srbija“?

–Snimljena su još dva filma o meni, jedan u Sloveniji, a drugi je snimao jedan Nemac. Ali ti filmovi nisu prikazani široj publici, nisu zaživeli. Mali je broj TV kanala koji dosta ljudi gleda, i ako nisi na primer na Pinku ili na TV Prva, onda „nisi živ“.

Film „Tarot Srbija“ dobio je nagradu publike, i objašnjava sujeverje, ljude sa ovih prostora, i zašto nam se sve ovo dešava. Pokušao sam u filmu da objasnim da smo, za ovo što nam se dešava, sami krivi a ne neko drugi. Prikazao sam to kroz tarot.
Tarot sam počeo da radim ozbiljno, ali su krenula pitanja – na primer - daj brojeve za loto i slično. Nisam znao šta dalje da radim... Ali taj film ne prikazuje ni delić onoga što se dešava pre i posle emisije „Milan Tarot“.


A šta se dešava iza scene?

- Na primer, došao je čovek koji je pričao o svinjskoj mafiji. Ne može svinju da proda, jer postoje ljudi koji otkupljuju, kao lobi. Izgleda i žalosno i smešno u isto vreme. Da bi što više ljudi to videlo, napravio sam sprdnju od toga. Maltene smo doveli do apsurda da bi svima bilo očigledno.

Šta te vodi kroz život, osim tarota?


-Tarot – to nije špil karata. To su energije iz kolektivnog nesvesnog iz svih nas, a u materijalnom svetu to su karte. I ta energija me vodi.

PROROČANSTVA

Kakva sudbina čeka Holivud?

– Holivud je ogledalo društva, i biće ga dokle bude ljudi. Holivud daje ono što ljudi traže – niske strasti, seks... Holivud daje modele ponašanja, a ljudi to kopiraju.

Top 3 filma Milana Tarota?

-Bilo jednom u Americi, Niske strasti, Kum.

Muzika koju slušaš?

-White snake, Metallica, Black Sabbath, Slayer, Sepultura, Pantera... Uglavnom sve što nije mainstream, što nije za široke narodne mase.

ČITAICI SA FB PITAJU MILANA:

Naši čitaosi na FB između ostalog pitaju da li si rođak Borisa Tadića?

– Ne, nisam. Meni je Somborac koji radi za Blic strip dalji rođak.

Da li možeš da oživi Elvisa do EXIT-a?

-Milan Tarot je svemoćan (smeh).

Podeljena su mišljenja o Milanu Tarotu – Od onih koji te obožavaju, do onih koji misle da zloupotrebljavaš ljudsku naivnost.

- Pa, oni mene zovu, ne zovem ja njih. Na to što kažu da su naivni ja bih im rekao – pa dobro, kupujete hleb, belo brašno, šećer – to su sve bele smrti. Šta sad?

A tvoja gostovanja na televizijam, šta su tvoje prave poruke?

-Kada me pitaju neko glupo pitanje, ja tako i odgovaram. Na drugom nivou ja hoću da kažem – nemojte da me pitate ta glupa pitanja. Uglavnom, slušajte šta me pitaju, nemojte da slušate moje odgovore. Iz toga se sve jasno vidi.

Kakve koristi imaju televizije od tebe?


Kremansko proročanstvo?

Izbiće ratovi u Francuskoj.

Milan Tarot u slobodno vreme svira gitaru, piše i čita knjige. Hrani se zdravo i trudi se da živi u skladu sa prirodom.

Oženio se u oktobru prošle godine, a upoznao svoju suprugu, gde drugde nego na koncertu benda „Whitesnake“ u junu iste godine.
O izborima misli sasvim ozbiljno i osim glasova potrebni su mu kontrolori. Za kontrolore TANE grupe, poziva ljude - neka se jave na tanegrupa@gmail.com.

Nije ti potreban Tarot M. da ovog puta glasaš za nekoga za koga nikada nisi

Nikolić: Izdvojićemo velika sredstva za razvoj poljoprivrede

Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić izjavio je danas da će ta partija ukoliko dođe na vlast, izdvojiti velika sredstva za razvoj poljoprivrede.

"Ako podignemo selo, podići ćemo i gradove. Jer, život na selu je postao nepodnosljiv, svi su pobegli u gradove. Lepše žive nezaposleni u gradu, nego ljudi koji na selu obrađuju imanja", istakao je Nikolić u razgovoru sa građanima Uba.
 

Moramo da krenemo od nule, zato ćemo mnogo toga što država ima uložiti u poljoprivredu dodao je Nikolić.
 

Prema njegovim rečima, strani investitori se žale na brojne birokratske procedure tokom kojih, kako je rekao, "mnogi iz državnog aparata pokušavaju da od njih traže mito".
 

Lider SNS je ponovio da se on zalaže za ulazak u Evropsku uniju, ali da je do EU dug put i da za to vreme Srbija mora da živi i radi, inače, kako je rekao "nećemo imati sa čime da dodjemo do EU".
 

"Nećemo imati ni opanke", rekao NIkolić.
 

Tokom posete Ubu, Nikolić je obišao i domaćinstvo Dušana Krstonošića u selu Sovljak.
 

Krstonošić je predsednik zadruge povrtara.

Izvor: Blic

URS: Sredstva za plastenike


Beograd -- Lider URS-a Mlađan Dinkić kaže da država mora pomoći povrtarima da investiraju kako bi se unapredila domaća proizvodnja povrća.

U okviru kampanje URS za dvostruko veći agrarni budžet, Dinkić je posetio domaćinstvo Radoslava Simonovića u selu Donje Vidovo kod Despotovca koje se bavi proizvodnjom paradajza.

"Srbija danas troši čak 15 miliona dolara za uvoz paradajza iz Makedonije i Turske, a naši povrtari u Pomoravlju sada tek imaju rasad u plastenicima. Kada bi oni danas imali paradajz za prodaju, cena bi bila 150 dinara po kilogramu, a u maju, kada stignu ovi plodovi, cena će biti samo 50 dinara, biće 3 puta jeftiniji. Zato predlažemo da nova vlada udvostruči budžet za poljoprivredu i obezbedi povrtarima sredstva da kupe plastenike, moderne sisteme za grejanje plastenika na biogorivo, kao i sisteme za navodnjavanje", kaže Dinkić.

"Država treba povrtarima da obezbedi 40 odsto bespovratnih sredstava na vrednost investicije u povrtnjak, a ostatak bi povrtari sami finansirali kroz povoljne kredite, uz kamatu koja ne bi bila veća od 2 do 3 posto godišnje", rekao je Dinkić i objasnio da bi na taj način Srbija mogla postati izvoznik paradajza na evropska tržišta", dodaje Dinkić.

Program "Ujedinjeni za poljoprivredu" podrazumeva da se za podizanje savremenijih plastenika i staklenika sa kontrolisanim uslovima gajenja povrća obezbedi kreditna podrška na 5 godina, kako je to bilo od 2004. do 2006. godine, kada je stranka G17 plus vodila ministarstva poljoprivrede i finasija.


Izvor: B92

ja donekle razumem ove iz opozicije kad nesto pricaju i obecavaju, ali ove iz vlasti nikako ne razumem kad nesto nalupaju. pa kad si sad tako pametan i hoces da das neku ideju zasto se toga nisi pre tri cetiri pa i pre godinu dana setio nego sad pred izbore.

ima dinkiceva izjava od proslih izbora, ne znam zasto je ljudi ne koriste protiv njega a pogotovo novine, kad on da izjavu kako se niti on niti njegova stranka nece kandidovati na sledecim izborima ako se koridor 10 ne izgradi za 4 godine.

"Cvetković zna ko nas koči ka EU"

Beograd -- Lider NS Velimir Ilić kaže da je premijer Mirko Cvetković od tela UN dobio spisak ljudi u Srbiji koji su umešani u korupciju i koji su prepreka na putu ka EU.

Ilić je na konferenciji za novinare u sedištu NS kazao da se aktuelnoj vladi i ne žuri u EU, jer će na tom putu morati da uhapsi ljude bliske vlastima, a na koje su ukazala i tela UN koja se bave borbom protiv korupcije.

"Oni znaju da će proći kao Hrvatska, a postoji i spisak koji je dostavljen Mirku Cvetkoviću, a na kom se nalaze ljudi iz vrha vlasti", rekao je Ilić. Prema njegovim rečima, u Srbiji postoje biznismeni koji dnevno zaradjuju pola miliona evra, a to zna i EU.

Kako je kazao, dok se to ne otkloni, odnosno ne budu uhapšeni ljudi bliski vlastima umešani u korupciju kao što se to desilo u Hrvatskoj, Srbija neće krenuti u Evropu.

Ilić je dodao da je Srbija daleko od EU i da je status kandidata dobila isključivo jer je prihvatila dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova i pristala na uspostavljanje granice prema Pokrajini.

"Ti uslovi su protivustavni, a ova vlada je to uradila. Prema svim ekonomskim pokazateljima Srbija je daleko od približavanja EU. Korumpiraniji smo 40 odsto nego što smo bili pre ove vlade", rekao je predsednik NS.

Prema njegovim rečima, koalicija oko naprednjaka neće saradjivati sa Demokratskom strankom nakon izbora.

"Bilo kakve priče da ćemo mi sa njima saradjivati nisu tačne, jer mi nećemo u brod koji tone, odnosno koji je potonuo", rekao je Ilić.


Izvor: B92

SRS: Ukinuti školovanje "po Bolonji"


Potpredsednik Srpske radikalne stranke Aleksandar Matrinović izjavio je danas da se ta stranka zalaže za ukidanje školovanja "po Bolonji", jer smatra da je taj sistem neuspešan.

Martinović je na konfrenciji za novinare, koju su radikali održali ispred zgrade Rektorata Univerziteta u Beogradu naveo da je potrebno vratiti "tradicionalno obrazovanje u Srbiju" i obezbediti upis na prvu godinu studija bez prijemnog ispita.


"Bolonjski sistem nije uspešan i mi ćemo inicirati njegovo ukidanje. Potrebno je da vratimo tradicionalno obrazovanje", rekao je Martinović okupljenim novinarima.
 

On je dodao da se radikali zalažu i za ukidanje PDV-a na udžbenike, knjige i nastavna sredstva, kao i da ta stranka želi reorganizaciju celokupne mreže osovnih i srednjih škola.


Martinović je kazao da se SRS protivi prijemnim ispitima za srednjoškolce, koji, prema njegovom mišljenju, treba da upisuju školu "prema sklonostima i rezultatima postignutim tokom školovanja.

Izvor: Blic

УНАПРЕД  ОТПИСАНИ

 26 март 2012, за ФБР припремила Данијела Гајић

Да је ова злехуда власт отписала све што живи изван зидина београдског пашалука може се видети чим пређете Бубањ поток.

Што даље од ове несрпске престонице, што јужније-то је тужније. Суморни мали градови, у горем су стању него за време османлијског царства. Тада је било калдрме, а данас је асфалт на сваком кораку тако пун рупа да будете срећни ако не изгубите точак на путу. Тада се давало 10%  пореза, а данас 63%. Тада су жене морале да се покривају због турских напасника, а данас могу и да шетају голе, али су још мање сигурне, јер је ово време суманутих убица, наркомана и лопова који ће вас убити усред бела дана због пар хиљада динара или из чиста мира, јер им је пуко филм! Османлије су узимале и данак у крви и одводили мушку децу у Цариград, али тада су се деца и рађала, а данас деце нема!  Османлије су градили џамије посвуда, али нису правили Јасеновце, нити убијали српску децу камом да би нас поунијатили. Могло се ићи у српску цркву под условом да је нижа и скромнија од џамије.Они који су изабрали мухамеданство стицали су исте привилегије, ако не и веће него Турци. Тако су настали наши Бошњаци који говоре српски језик и Срби су пореклом, а вером су постали муслимани. Чак и тада, под Турцима, покорени српски народ је могао да бира своје кнежеве и да их смењује-а данас ни то није могуће. Наше досманлије зацртале себи још 500 година владавине! Чак иако нестане Срба и Србије-они ће бити ту.

Али ако сиђете са аутопута, видећете праву Србију: као прелепа, питома и поносна девојка, али обедела и у ритама, као Пепељуга! Свако село и место у њој говори ко смо. Хиљаде љупких ливада, расутих кућа по долинама, река и потока, брежуљака и планина. Рађа све што ти на памает падне, а људи простодушни, топли и нормални. Ко год је пропутовао светом зна да овакве лепоте нигде нема, нити оваквог народа.

У близини Мерошина једно село носи име Југбогданово: од славног Косовског боја остало је да се памти. Да ли српска деца данас знају ко бејаше Југ-Богдан?  Песма о Косовском боју ваљда вређа Турке, па је сигурно више нема у читанкама! Али ко ће да памти истину, све када би истине и било у школама-  када нас је све мање и када су школе празне? Свака пета кућа поред пута је пуста, оронула и без наследника. Пале ограде, иструлели плотови. Чак ни јагњади нема на ливадама. По двориштима у паровима наши стари седе сами, без своје деце и без унучића да им блаже старост. Младих нема ни за лек. Ретка је капија на којој висе свадбени венци, а Младенци су тек прошли. Још је мање младих мајки са бебама на раном пролећном сунцу.

Као да је управо сада завршен Косовски бој у коме је пало скоро цело српство за слободу и част Србије. Али није далеко од истине. Нови Косовски бој је био 1999., а онда је почела тиха окупација која се наставила од 2000. до данас. Турци су камионима опет заузели српске друмове, заједно са својим партнерима досманлијама у службеним црним лимузинама. А народ је далеко од тих  друмова, заробљен у својим кућицама, у страху од нових рачуна, од болести и немаштине. Србија постаде гладна поред све ове плодне земље и добрих људи. Да нас слепци воде, било би нам боље. Али најгора издаја и окупација не могу ни имати другачије последице него ово што је данас.

На аутобуским станицама које су непокривене, стоје људи савијених глава, тужни и безвољни чекају  локални превоз. Људи више не разговарају међусобно-све је речено, све је упропаштено. Нема ни смисла више говорити. Сиромашни, огорчени и сто пута преварени српски народ ћути. На бандерама умрлице. Сваког дана нове. Плодови демократије и „Милосрдног анђела“. Родитељи сахрањују децу. Унучића нема.

Ипак, дошли смо у Прокупље да одржимо трибину „Срби и Арбанаси“. Рекли су нам да тамо народ не чита књиге и да ће сала бити празна. Међутим, тај огорчени и тужни народ верује професору Јовану Деретићу. Тај народ који живи у опљачканим варошицама далеко од лажног сјаја окупаторске престонице итекако чита, итекако памти и чува праву српску историју. Тај народ је дошао и напунио салу, јер му је граница са Шиптарима јако близу- са фуснотом или без фусноте, са звездицом или без звездице .

Могу се у Београду писати уџбеници пуни љагања и блаћења Србије и ослободилачких покрета-али народ памти истину од својих предака што бој бише и Србију ослободише! Прокупље, Топлица, Куршумлија увек су чували српске границе и били башта пуна семена побуне! Опасан је тај привидни мир и тишина који нас дочекује по силаску у малу долину,  где ушушкани кућерци још некако светле и дају слабуњаве знаке живота од себе. Опасна је ћутња народа иза које се крије бес.

Преко пута сале биоскопа где ће се држати трибина, налазе се седишта разних београдсих странака: треште широм отворена, опремљена луксузно. Узалуд та бахатост и бесни простори-празни стоје као прст у око ојађеном народу, као намерно ругање свом јаду који трпимо. Неки уважени седе тамо, продали се за ситне паре. Прешли су  брзо прекопута код нас да би провоцирали на трибини, али видевши много дежурних чланова „Слободне Србије“ и организацију која не трпи провокаторе, остали су у последњем реду и отишли гунђајући након предавања.

Од свих крајева Србије, овде је посебно битно знати ко су Арбанаси и како су дошли на нашу земљу, како су је заузели уз помоћ Византије, Турака и Немаца-прво предео данашње Албаније. Морамо знати како су потом створили и Призренску лигу пре двеста година да би отели и Косово и како су подлаштвом, а не чак ни освајањем ни ратом запосели српске земље на концу 20. века.  Много тога су чули људи од својих предака, много је тога сачувано по српским кућама у шкрињама и у сећањима, али научно доказана историја, која описује досељавање ових примитивних хорди у Србију у 11. веку – то је већ опасно оружје у одбрани отаџбине.

„Историја једног народа је као његова лична карта. Српски народ има часну и славну историју од 33 века. А тек народ који има и своје писмо- Србицу- која је темељ писмености целе данашње Европе, народ који чува исконско и чисто хришћанство као што је светосавско православље- тај народ нема разлога да данас поклекне пред неправедном силом која наваљује, јер „..сила Бога не моли, ал` Бог силу не воли!“ речи су са почетка ове трибине професора Деретића.

Можда ми данас мислимо да је ово крај Србије и да нам спаса нема, можда ми мислимо да нас је Бог заборавио- можда и јесте-јер су се многи у народу одали злу, превари и непоштењу.

Али, немојмо да ми заборавимо Бога, немојмо ми да заборавимо ко смо, шта смо и да је ово наша земља одувек! Готово сат и по професор је водио нит предавања од настанка пра-српског народа овде: од Винче, Лепенског вира, Страчевачке културе до открића историјско-археолошких локалитета у данашњој Србији. Петровац на Млави, недавно и Врање – који сви сведоче о том истом народу, истом језику, истој култури од пре 33 века!

Тужна је прича о таквој славној и праведној раси која је доживела свој успон и пад, коју су културно и материјално окружили и опљачкали дивљаци-они који данас чине Европу, а који су у време процвата старе Србије били варвари, људождери и дивљаци. Међу таквима су у историји остали готово исти  и данас Германи-Немци и Авари-данашњи Хрвати. Њихову окрутност и агресивност ни векови цивилизације, ни савремена наука и техника нису изменили. Њихов циљ и даље је освајање и уништење Србије. Арбанаси или Албанци само су оруђе у њиховим рукама. Када потроше то оруђе бациће га, као и многе друге мале народе које су хушкали на Србе.

Арбанаси данас иако мисле да су победили, осећају горак укус те „победе“. Последицом бомбардовања осиромашеним уранијумом на Косову данас Албанци исто као и Срби умиру од рака, леукемије, саркома. У тој вештачкој и отетој творевини, албанска деца су жртве нарко-мафије и ланаца проституције и трговине белим робљем. Рађају се наказна деца, обољевају млади људи. А напредак и економски бољитак је још даље него икада. Пирова је „победа“ коју Арбанаси мисле да су остварили под моћном заштитом Нато пакта. Отето је проклето. Док се свако не врати на своје и док се не оствари правда, неће бити мира на Балкану.

Трибина је до краја отпраћена уз потпуно поштовање и тишину.  И поједини професори и деца из школа су дошли да чују истину. Ипак, питања су увек везана и за садашњост, која је последица свега наведеног.

Било је пуно избеглих Срба са Косова. Било је пуно незадовољних, очајних, бесних. Професор Јова је одговарао искрено и уз историјско тумачење-свака бољка има узрок у прошлости, а последице трпимо данас. Као и свуда у данашњој Србији- и Прокупље је „отписано“ са мапе беградских марионета: фабрике уништене, болнице и школе оронуле,  путеви у рупчагама, свадбе и крштења нигде, сахртане сваког дана. У неким селима више нема школа-на пет села има 8 ђака! Над ободима планина које окружују Прокупље у маленој долини као да се наткрилила црна сенка Смрти са косом у рукама. Гасе се светла у домовима- једна по једна кућа опусти, а нове се одавно не граде!  Ко не ради за државна јасла тешко да може да рачуна на сигуран хлеб. Само земља која још рађа и коју народ традиционално обрађује као по завету наших старих  држе у животу отписане и одбачене Прокупчене, којих се политичари данас не сећају чак ни у кампањи! Коментари су људи из Прокупља да не смеју ни да дођу јер знају шта им народ мисли.

На крају предавања професор Деретић је  на питање о данашњој власти која је Жандармерију послала на косовске Србе и барикаде које су последња одбрана целе Србије одговорио да ову власт не посматрамо као српску-већ као окупаторску продужену руку. И то је почетак борбе-то освешћење на коме треба радити, да би свима постало јасно да од ових власти помоћи нема, да се народ мора ујединити против свега постојећег зла и да морамо створити нове странке, нове покрете, нове и честите Србе за препород у 21. веку. Ако тако не учинимо следи нам крај’- расељавање народа због беде, бела куга која ће осмехом смрти победити живот, цепкање Србије на регионе и улазак у Европску унију на силу, где ће нам коначно опет прекројити историју, језик и културу и тако докрајчити чак и оне најупорније, који ће све остало преживети, али више неће бити Срби и неће бити слободни људи већ модерни робови.

Својим радом и деловањем, и историјски и политички, академик руске царске Петроградске академије наука, др Јован И. Деретић већ 50 година води борбу за ослобођење Србије. Данас то чини и уз помоћ реке нових људи у политичком покрету који носи име његовог јединог сна и једине жеље: Слободна Србија!

По завршетку трибине, са сјајем наде која се ипак буди, пришли су Прокупчани да се рукују и да се сликају са професором Деретићем. За њих, а и за многе друге градове које смо подигли на ноге, ово је историјски тренутак буђења народа.  Биоскопска представа је каснила јер ни после два и по сата, народ није хтео да се врати кућама: сакупљени тако, осетили су трачак наде, нахранили су душу истином и правдом коју слуте одавно, напојили су се срдачности и топлине која извире са свих наших скупова.

Осећају људи да нама ово није политичка кампања. За нас је Србија једина мати и светиња која једина нема „алтернативу“. Нама је драг сав тај народ који долази јер и ми потичемо из тог народа :

„ До своје 13. године носио сам опанке и тврдим да права српска интелигенција може да се роди само ван београдскох салона. Они што се грозе села и „друге“ Србије само су квазиелита која је сама себи доделила титуле и издала Србију и свој народ. За њих је Србија крава музара коју ће заклати на крају, а народ посматрају као стоку! Они се подсмевају српском народу који је или у ритама или у кинеској гардероби-али испод те површине овај народ је злата вредан-још увек најморалнији и најчистији у целој Европи и шире! Ја свима кажем, ето ја сам геџов, ако се тако делимо! Ја сам француски дипломац, амерички докторант, руски академик- али господо ја сам  србофил, србенда, геџа, Србијанац! И свакако  нисам салонска пудлица са свиленом машном коју на поводац воде окупатори Србије „- рекао је професор у ходнику људима који нас ни после три сата нису пуштали да одемо.

Било је тужно кренути-као кад остављате рођену децу саму и јадну. Договорили смо се да Прокупље нећемо заборавити, да их нећемо отписати као што то раде београдски фићфирићи и да након ових лажних „избора“ тек почињемо борбу и да ћемо се одазвати сваки пут. Сви који су се учланили и то породично,  радиће убрзано на новој трибини. Десетине људи остало је испред биоскопа да нам маше и сви су нам пожелели срећан пут.

У Београд смо стигли у два сата иза поноћи. Телефон са летка „10 корака до слободе“ је зазвонио. Звали су наши Прокупчани да питају јесмо ли стигли здрави и живо у Београд, јер се брину и не могу да спавају и да нам се захвале на посети.

Крајичком ока у ретровизору видела сам како професор Јова трља очи. Чудним гласом који је помало титрао професор Јова је рекао: „ Ко би Вас игде на свету онако дочекао, испратио и још звао у поноћ као што мајка зове, него добра српска душа. Децо, има наде, борићемо се.“

И сви остали у ауту осетили су тежину у грудима, неки осећај туге и поноса који стеже грло и сви смо у себи прогутали сузе које окупатору нећемо показати. Сви смо слагали да нас боле очи, али болела је душа над свом патњом  и добротом овог јадног народа.

Али сами живот се и рађа уз бол и патњу-и бебе долазе на овај свет уз мајчине трудове и бол.

И нова, слободна Србија родиће се из свог овог бола.

Родиће се као јако, здраво одојче стегнутих песница.

Отхраниће се на правди и истини, поносној историји, на свом језику и култури.

Стасаће у јунака који ће поново поносно стајати на сред Балкана, свој на своме, погледа упртог у блиставу будућност под златним сунцем слободе!

Борићемо се за тај сан!

http://facebookreporter.org

posle izbora dunav i sava se pretvaraju u med i mleko