ALO! otkriva: Demokrate spremile kandidata za predsednika vlade
Dušan Petrović za premijera?!
Sreda - 08.02.2012
Dušan Petrović je za sada najozbiljniji kandidat Demokratske stranke za budućeg premijera! Kako „Alo!“ saznaje u vrhu ove partije, na poslednjem zasedanju Predsedništva DS-a ime aktuelnog ministra poljoprivrede i potpredsednika stranke više puta je pominjano u svojstvu mandatara buduće vlade.



Ni sam Petrović, za koga se zna da se visoko kotira u stranci i da je jedan od najbližih ljudi i čovek od poverenja predsednika Srbije Borisa Tadića, kako tvrde upućeni, nije gadljiv na ovu funkciju.
 - Dušan Petrović je dugo u stranci, godinama je bio i zamenik predsednika i obavljao najrazličitije nepopularne poslove. Prihvatio se i resora poljoprivrede u rekonstruisanoj vladi, što je generalno bio vruć krompir. Zbog svega toga, pre svega zbog lojalnosti stranci i njenom predsedniku, jasno je vrhuški DS-a stavio do znanja da očekuje da u ovom izbornom krugu ne bude preskočen - objašnjava naš izvor blizak Petroviću.
 Istovremeno, doduše nešto tiše, kao moguć kandidat za naslednika Mirka Cvetkovića pominje se i Božidar Đelić. Naime, kredibilitet bivšeg potpredsednika vlade za evrointegracije znatno je porastao nakon što je održao obećanje i 9. decembra podneo ostavku jer Srbija nije dobila kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji. Posle ove odluke, Đelić je počeo mnogo bolje da se kotira u stranci, ali i među građanima, a simptomatično je i to što se nakon odlaska s funkcije uključio u kampanju demokrata i počeo da obilazi Srbiju. Upale su u oko njegove posete Pirotu, Kragujevcu i Svilajncu, gde se našao u direktnom kontaktu s običnim građanima. Do njegovog komentara juče nismo uspeli da dođemo jer se Đelić nalazio u službenoj poseti Briselu, dok su njegovi saradnici poručili da „takvu informaciju nemaju“.

 Ipak, ruku na srce, Đelić se u sličnoj poziciji nalazio još 2007. godine, kada je bio i zvaničan kandidat DS-a za ovo mesto. Tada je poručio da mu je „san da bude premijer Srbije kada budemo ulazili u EU“. Međutim, kako je jedan od uslova Demokratske stranke Srbije tada bio da ovo mesto pripadne Vojislavu Koštunici, Đelić se zadovoljio mestom potpredsednika.
 Mediji su nedavno spekulisali i da bi Demokratska stranka za mandatara buduće vlade mogla da predloži aktuelnog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, kao i njegovog kolegu iz resora rada i socijalne politike Rasima Ljajića.
 Izvesno je da su svoje pretenzije ka ovoj funkciji javno izneli lider URS-a Mlađan Dinkić, kao i prvi čovek SPS-a i prvi zamenik aktuelnog premijera Ivica Dačić. Svoju kandidaturu najavio je i lider naprednjaka Tomislav Nikolić, dok su iz DSS-a poručili da su spremni da predlože svog lidera Vojislava Koštunicu.

 
Đilas: Neću još u vladu

U prilog našim saznanjima svakako ide i činjenica da je Dragan Đilas, jedan od političara koga su mnogi već videli u Nemanjinoj 11, kategorično demantovao da će se u ovom mandatu upustiti u trku za premijera, ali je poručio da pikira na to mesto u nekoj od narednih vlada.
 - Ako me pitate da li ja hoću da budem kandidat za premijera, ja vam kažem da neću zato što sam ja gradonačelnik Beograda i hoću i dalje da se bavim ovim stvarima koje nekima ne deluju toliko interesantno... Da li ja želim da budem predsednik vlade? Jednog dana sigurno da. To ne krijem i to sam rekao pre šest, sedam godina, a i tad su spekulisali da ću ja biti na toj poziciji - objasnio je Đilas u „Utisku nedelje“.


M. Dakić - B. Majdarević

Nego jel bila ta skupstina tj. jel imaju vecinu?

Поводом централног представљања Покрета Двери у Београду, у суботу, 2. фебруара, у Дому синдиката

Београд, 08.02.2012




Након годину дана промоције Новог народног договора по свим већим и мањим местима у Србији, Покрет Двери закључиће нови договор са народом у престоници, у суботу, 11. фебруара, у Дому синдиката.

Тим поводом, Покрет Двери за живот Србије одржао је данас, у Београду, конференцију за новинаре.





Бранимир Нешић, испред Управног одбора Покрета Двери, подсетио је јавност на оно што су медији прећутали, а то је да су Двери обишле преко 60 мањих и већих места у Србији, градова, општина, вароши, представљајући, потврђујући или пак допуњавајући начела Новог народног договора, као и да је оформљено више од 100 повереништава и отворено 50 канцеларија покрета.

Данас, када је у Србији проглашено ванредно стање, Нешић је истакао да снег и зима нису узрок ванредног стања у земљи, већ они који су 20 година били на власти или у опозицији.

На крају свог обраћања, Нешић је позвао све оне који се нису предали, да присуствују Централном представљању Покрета Двери, у суботу, у Дому синдиката, у 18 часова.

На овој конференцији учествовали су и уважени професори Београдског универзитета, коју су изразили своју дубоку подршку Покрету Двери за живот Србије.



Др Љубомир Протић, професор на Математичком факулету, истакао је да ванредно стање у Србији траје већ више од 60 година и да је излаз из тог стања реализовање Новог народног договора, који предлаже Покрет Двери-ЗА живот Србије.

"Ово је последњи тренутак да млада, интелектуална и поштена група људи из Двери изведе Србију из ванредног стања" рекао је професор Протић







Др Александар Липковски, професор на Математичком факулету, истакао је да Двери познаје већ дуже време, још од када је учествовао на трибина Двери на Машинском факулету у Београду.

"Подржавам Двери, јер ми је доста партократије!", рекао је професор Липковски, посебно истичићи своју забринутост око стања у српској просвети, која се по његовим речима систематски уништава такозваном реформом, започетом након 2000. године.

Највећи проблем, професор Липковски види у разбијању традиционалних вредности у школама, подривању ауторитета наставног особља и наметању тзв. европских стандарда у просвети, који суштински и не постоје, јер су најразвијеније земље ЕУ задржале своје системе образовања, па се о неком општем европском систему образовања и не може говорити.

Начело "хоћу све и хоћу одмах" на коме се актуелним реформама сада темељи школство никако нам не доноси корист, јер уништава образовни систем у Србији.

Просвета се мора вратити традиционалним вредностима, а однос наставник-ученик мора бити заснован на природном ауторитету наставника.

Као учесник конференције, био је најављен и господин Миодраг Јовановић, првак београдске опере, који је био спречен да присуствује конференцији, из здравствених разлога.

Текст подршке господина Јовановића, можете прочитати овде...

Конференцију је водила Лидија Глишић, испред Службе за односе са медијима Покрета Двери-ЗА живот Србије

U prevodu:

Djilasovi poltroni ce pokusati da ukradu sto vise glasova od prave opozicije!

ako je ovo istina,dajte nama neupućenima dokaz 

DRAGOMIR ANĐELKOVIĆ: KAKO ŽUTI NAMERAVAJU DA NA IZBORIMA OPET PREVARE SRBIJU


Režim je u strahu od skorog gubitka vlasti i posle toga sankcija koje će snositi neki njegovi pripadnici. Teško je poverovati da će korupcija, lopovluk i drugi vidovi sistemski generisanog kriminala ostati nekažnjeni. Bar selektivno i koliko-toliko neki žuti će neminovno odgovarati. Stvar je u tome što su razmere pomenutih društvenih zala enormne kakve nikada nisu bile čak ni u našoj mračnim otomanskim nasleđem opterećenoj Srbiji. I narod zato naglašeno očekuje da neko zbog toga odgovara. A buduća vlast, makar to i ne želela, ako na samom startu neće da ugrozi svoje pozicije, moraće u nekoj meri da izađe u susret narodnoj želji da odgovaraju krivci za civilizacijsko truljenje Srbije i time izazvane patnje njenih stanovnika. Stoga u Tadićevom političko-tajkunskom okruženju vlada panična atmosfera. Ali ne zavaravajmo se, režim se nije paralisao. Naprotiv. On je borben i opasan kao mačka priterana uz zid. Spreman je žestoko da grebe kako bi pokušao da očuva svoje neofeudalne posede. Opet, marketinška kreativnost i totalni nemoral, potrebni za izborno varanje građana, nikad žutim kvazidemokratama i njihovim saveznicima nisu nedostajali.

PROPAGANDNA AZBUKA Šta će aktuelna vlast raditi u predizbornom periodu kako bi obmanula birače? Evo par tačaka iz njenog crnog marketinškog asortimana:

1) Usiljeno će krpiti i u meri u kojoj je to moguće posredno pumpati svoj lažni patriotski imidž;

2) Direktno i indirektno, ali uvek intenzivno blatitiće opoziciju, a pre svega one stranke za koje očekuje da bi mogle da sastave novu vladu;

3) Naglašavaće svoj „odgovorni“  ekonomski realizam kao kontrast opozicionom, navodno, propagandnom privrednom razvojnom optimizmu; 

4) Isticaće svoje uspehe na putu EU integracija i sebe predstavljati kao njihovog ekskluzivnog ali i državotvornog zastupnika. 

Prvo, ukratko da se osvrnemo na tačke 2. i 3. Kako je nedavno rekao jedan poznati srpski analitičar: „Vladajuća koalicija nema čime da se podiči, pa će ići na blaćenje i diskvalifikaciju opozicije“. Nema veze što i taj analitičar, pošto je krajem 2008. godine požuteo, isto to radi za račun režima dok iznošenjem istine samo lukavo nastoji da maskira svoja dela. Nije bitno što lopov nabeđuje druge i viče držite lopova. Važno je da je pogodio u središte stvari. Vlast – koja je svesna da ni najčvršće pristalice (ako nisu deo malobrojnog interesnog lobija koji parazitski isisava sokove iz Srbije) ne bi poverovale da je uspešna – učiniće sve da građane uveri da bi sadašnja opozicija bila gora od nje ako bi došla na čelo države. 

U istom ključu treba posmatrati i ekonomsku propagandu DS. Boris Tadić uporno ponavlja da on i njegov tim neće da nude šarenu lažu, tj. da pričaju o novim radnim mestima i bujici stranih investicija. Kako predsednik i njegovi doglavnici kažu, svesni su da će Srbiju pogoditi drugi talas globalne krize. Uz to, žuti upozoravaju da, za razliku od njih koji su pošteni pa nam govore bolnu istinu, opozicija nas laže i priča o dinamizaciji razvoja. Valjda vlast računa na kratko pamćenje građana. Nada se da smo zaboravili koliko meda i mleka nam je obećala 2008. godine i koliko nas je tada, kada je već bilo jasno da je otpočela velika svetska kriza, obmanula. 

Na nama je da razmislimo o sledećem: ako nam je obećala stotine hiljada radnih mesta i desetine milijardi dolara investicija, a umesto toga otprilike pomenuti broj ljudi ostao je bez posla a gubici privrede su mnogo veći od inostranih (i domaćih) ulaganja – šta li nas sa njom čeka sada kada nam otvoreno kaže da će nam u budućnosti biti loše? Sa DS i koalicionim partnerima te stranke – koji su evropski šampioni u korupciji, lopovluku i drugim vidovima društvene destrukcije – sa krizom ili bez nje, ništa dobro nećemo dočekati. Bar to je sigurno. Ipak, vratimo se žutoj propagandi. Ona je sada tema.

PATRIOTSKE BASNE Vreme je da se osvrnemo na tačke 1. i 4. Režim zna da bi bilo cinično da nam priča o svom nacionalnom naboju, pa čak i o elementarnom patriotizmu. Otuda, nastojaće da posredno zaključimo da je bar koliko toliko patriotski nastrojen. U tome će im pomagati tzv. drugosrbijanci i njihovi analitičarski saveznici sa patriotskim imidžom, ali, nažalost, čak i neki srpski političari iz regiona koji su (sada) istinski na nacionalnim pozicijama, a misle da imaju neki svoj interes u tome da podrže Tadića.

Poslednje slučaj je sa Miloradom Dodikom, predsednikom RS. On je ovih dana izašao na medijski duel sa Čedomirom Jovanovićem, predvodnikom naše a tuđinske stranke koja, stiče se utisak, deluje sa neoustaških pozicija. Ono što LDP zastupa nije više odraz pukog nacionalnog mazohizma, već istinskog srbožderstva i rusofobije. Tome se, pobuđen optužbama (inače besmislenim) da je Republika Srpska „genocidna tvorevina“, odlučno suprotstavio prvi čovek te zapadne srpske države. I to je možda OK (mada mislim da nije njegov nivo da se kao predsednik republike spušta u blato u kome puze naši evroatlantistički pa i neoustaški jurišnici). No ključni problem je to što je Dodik svoj nacionalni kredibilitet, potvrđen tokom medijsko sukoba sa Jovanovićem, pozajmio i Tadiću. 

Predsednik RS – pošto je podvukao da je „ponosan na Srbiju“ te je voli „više nego Sarajevo“ – rekao lideru LDP: „Srbija može da bude ponosna jer dozvoljava da vi koji imate drugačije mišljenje od državne politike možete slobodno govoriti“. Međutim, istina je nešto drugo. Čedomir Jovanović nije ništa drugo do ogoljeno lice Tadićevog režima; žuto lice bez vela. Čeda umnogome govori ono što vrh DS misli, ali zbor rejtinga neće da kažu. Na primeru svih žutih nedela u vezi sa Kosovom i Metohijom, kao i iz američkih diplomatskih depeša, vidimo da je Tadićeva politika zaštite nacionalnih interesa prazna priča.

Zna to dobro i Dodik, ali iz pragmatizma prihvata da učestvuje u žutim predizbornim igrama (setimo se njegove podrške Tadiću, iskazane čak i na mitinzima, tokom nekoliko prethodnih izbornih kampanja). Uostalom, aktuelni prvak RS je postao žestoki Srbin tek kada je zavladao tom našom državom. Nju sada doživljava kao svoj posed, pa je brani. Kako god bilo, hvala mu na tome. Za to je zaslužio pohvale, ali iz bilo kog razloga ne bi smeo da posredno ili neposredno duva u jedra nacionalno razornom DS. Čini mi se da se tako ne ispoljava ljubav prema Srbiji (u koju inače ne sumnjam).

A da je DS baš rečeno, tj. našminkani LDP, svedoči dobro upućena i mnogima iz vrha DS bliska Biljana Srbljanović. Ona je 2008. godine izjavila: „Sasvim je jasno iz mnogobrojnih kontakata sa predstavnicima većinske Demokratske stranke da je njihov stav prema Kosovu zapravo identičan stavu LDP“. Zar, uostalom, neko sumnja da samoživi lideri DS, možda bez prevelikog ideološkog (antisrpskog) zanosa ali sa jednakom dozom koristoljublja kao i vrh LDP, nemaju i sličan stav njihovom kada se radi o RS? Valjalo bi da Dodik razmisli o tome. Pogotovo što je gotovo sigurno da će oni koji nam otkidaju kosovsko-metohijsko tkivo, ako uspeju da okončaju taj posao, ponovo zariti svoje kandže u RS.

DRUGOSRBIJANSKO SPARINGOVANJE Još više od raznih srpskih političara iz našeg regiona koji imaju iluziju da im se isplati savezništvo sa Tadićevim režimom, njemu će – da to apsolviramo – na polju razvoja pozerskog patriotizma u predizbornom periodu svojski pomagati pripadnici Antisrbije (za koju se ustalio pogrešan naziv Druga Srbija, koji stoga uporedo koristim) i analitičari sa ranije stečenim patriotskim imidžom, koji sada rade za Srđana Šapera (prepoznaćete ih po čestim pojavljivanjima na RTS i B-92, gde se kao bore za srpstvo). Prvi – gle paradoksa – napadaju režim da je „nacionalistički“ a drugi se „junački“ suprotstavljaju prvima i tako stiču patriotske poene. Ojačani njima na perfidan način, brane režim i vode taj put već otvorenu hajku protiv opozicije koja je, po njima, gora od aktuelne vlasti.

S druge strane, drugosrbijanci će se uzdržavati od napada na opoziciju. Koliko su ranije izblatili Koštunicu, Šešelja, Ilića, Nikolića, za sada im je dovoljno. Emocije i zadovoljstvo su jedno, a posao je nešto drugo. Sada bi režimu bilo kontraproduktivno da skreću pažnju na opoziciju. DS – koja je i pre rušenja Miloševića brojnim i snažnim sponama bila povezana sa jurišnicima Antisrbije – sada treba patriotska injekcija na osnovu fingirane svađe sa Sonjom Biserkom, Natašom Kandić i sličnima, a ne da ta družina usmeri svoj udar prema SRS, DSS ili SNS. To ne znači da će on izostati. No, za njega će biti zaduženi kadrovi DS. 

Optuživaće pomenute stranke da su ekstremno nacionalističke i tako zastrašivati one srpske birače koji se i dalje iracionalno plaše ratne reprize 90-tih, odnosno dok kavazipatrioski analitičari i drugosrbijanci od njih prave patriote a od opozicije lažne patriote, žuti će sa građanističkih pozicija još jače nego sada tući po opoziciji i tako konkurisati LDP zoni njegovog biračkog tela. DS nastoji da izgleda kao bog Janus – što je u uslovima gotovo potpune medijske okupacije u očima delu neupućene publike i moguće – sa jednim pozerskim patriotskim a drugim drugosrbijanskim licem, odnosno izrazito evropejskim osmehom (na stranu i to što su u pitanju baštinici najgorih srednjovekovnih turskih vrednosti, a ne pravi zastupnici pozitivnih evropskih standarda, o čemu videti: http://srb.fondsk.ru/news/2012/01/19/evro-otomanizaciia-srbiie.html).

EVROINTEGRATIVNA PREVARA Opisana matrica primenjuje se i na problem tzv. evrointegracija. Vlast navodno vodi ljutu bitku sa secesionističkom Prištinom, i to pre svega u vezi sa međunarodnim predstavljanjem Kosova. Kako nam Borko Stefanović, Tadićev poverenik za prodaju Kosova, drsko poručuje: „Prihvatićemo predstavljanje Kosova samo po Rezoluciji 1244“. Uporedo režimski mediji, eksperti i analitičari stvaraju privid da, zbog tako nacionalno čvrstog stava vlasti, Srbija u februaru-martu možda ponovo ne dobije kandidaturu do koje je režimu jako stalo. Ali, šta se tu može, žuti su patriote koje, kada su u pitanju državni interesi, ne prelaze tzv. crvenu liniju.

Međutim, stvari stoje potpuno drugačije. Dobro obavešteni diplomatski izvori svedoče da je između Brisela (odnosno Berlina) i Beograda (što onima koji ne veruju u ono što sada govorimo o prirodi sukoba sa tzv. Drugom Srbijom, može da bude test čije rešenje će brzo saznati) već dogovoreno dobijanje kandidature. Beograd je to platio time što će za sada relativno diskretno potkopavati pozicije Srba na severu Kosova, odnosno tako što će sabotirati njihov referendum, pokušati da ne održi lokalne izbore na prostoru naše južne pokrajine i konačno davanjem čvrstih garancija da će primeniti sve ono što je Stefanović (u Tadićevo ime) poklonio teroristi Tačiju. Sadašnji režim, ako mu dopustimo da ostane na čelu države, krenuće dalje od svega toga tek pošto prođu izbori. Po dogovoru sa njegovim evroatlantskim prijateljima, u cilju očuvanja vlasti od mondijalistima lojalnog DS (a ne zbog ulaska Srbije u EU, koje u dogledno vreme Brisel neće ni razmatrati), režim Tadića, Đilasa, Šutanovca dužan je da isplati ostatak nadoknade za predizbornu podršku tek posle okončanja izbora. A taj ostatak je – da li to treba eksplicitno i reći – sever Kosova. 

Tadić nam sada uveliko govori da ima nekakav plan za KiM, i to kako bi u našem regionu zavladala harmonija, a ne samo da bi Srbija preskočila kosovsku barijeru koja stoji na našem (za sada iluzornom) EU putu. Taj plan uporno se medijski mistifikuje, ali na osnovu njegovih elemenata koji su izneti javnosti jasno je to nije ništa drugo do tek malo korigovan Ahtisarijev plan. Uostalom, krajem prošle godine šef Međunarodne civilne misije u Prištini (čitajte: centra za razvoj tzv. kosovske državnosti), izjavio je: „Ahtisarijev plan može da se zove i 'Tadićev plan'“. Naši mediji, koji se uglavnom nalaze pod kontrolom režima, ili su ignorisali ili su marginalizovali tu izjavu. A ona je veoma važna. Govori o spremnosti vašingtonskih mentora Tadićevog režima da mu pomognu da sačuva čast tako što će prihvatiti njegovu formu, dok će on – na što je još 2006. predsednik lično pristao – oficijelno usvojiti i Srbiji nametnuti njihovu suštinu. Ona je oličena u formuli: dve Nemačke. To znači da je Srbija dužna da svoju južnu pokrajinu prihvati i dosledno tretira kao nezavisnu državu iako ne mora, bar do daljnjeg, i da je de jure prizna kao takvu. 

ZOMBI NACIJA? Tako – deleći državu na dva dela te odričući se jednog od njih – režim plaća mogućnost da i dalje vlada ostatkom Srbije, odnosno da ga i tokom narednih godina besomučno pljačka. Što je za njega još važnije od toga, kupuje slobodu. Jer, možda bi žuti lideri i predali vlast nad već očerupanom Srbijom kada bi mogli da svu svoju imovinu (otetu od naroda) ponesu sa sobom u neke toplije krajeve. Ali to nije tako lako. Izgube li vlast, one njihove glavešine koje stignu do Havaja ili neke slične destinacije, ostaće bez velikog dela mukotrpno zarađene imovine, a mnogi od njih neće ni dospeti do bajnih mora, već će završiti na robiji. Zato moraju NATO nemani da daju sve. Izbegavajući život u bukagijama, spremni su da sever Kosova isporuče sutra a neke druge delove naše zemlje nešto kasnije ako i oni od njih budu zatraženi.

Na nama je da im ne dozvolimo da to urade. U pitanju je Kosovo, ali u vezi s njim – bukvalno i simbolički – i mnogo više od tog dela naše teritorije. Ako DS establišment napusti i ono malo odbrambenih položaja koje Srbija drži na KiM, preti nam opasnost od potpunog urušavanja državnosti Srbije. U pravu je Vojislav Koštunica kada kaže: „Kosovo je pitanje nacionalnog identiteta, nacionalne kulture, istorijska vertikala srpskog naroda“. Ne radi se samo o tome da će Srbija – ako popusti i na neki način prepusti Prištini preostalih 12 odsto KiM, koje Srbi kontrolišu – privući nove nesreće. Oni koji nam otimaju Kosovo, to je gotovo sigurno, nastaviće sa tim poslom na nekom drugom delu Srbije (Raška, Vojvodina, Bujanovac-Preševo). A mi ćemo imati mnogo manje energije da se opiremo.

Pad severa Kosova, ka čemu nas Tadić vodi, paralisaće i ono malo naše odbrambene snage. Ali i to nije sve. Posle Kosova otpočelo bi ubrzano urušavanje našeg već i tako poroznog nacionalnog identiteta. Oni koji nam otimaju Kosovo sa svojim žutim i drugosrbijanskim saveznicima krenuće u totalnu ofanzivu sa ciljem da od nas naprave neke nove, njima nalik, mutant Srbe. I neće im više biti teško da ostvare taj pakleni naum. Mi više nećemo imati identitetsku tačku oslonca da se tome odupremo. Jedno je kad je Kosovo okupirano a drugo je ako prihvatimo da se naša država njega odrekne. U prvom slučaju ono je i dalje u našim dušama, a u drugom, prodaćemo duše i postati nacija zombija. 

GLUPI, NAIVNI I POKVARENI Zato složno recimo „ne“ žutima i njihovim saveznicima iz sadašnje vladajuće koalicije. Odlučno im se oduprimo. Zbog toga ne moramo da idemo u šumu kao naši preci kada su se borili protiv okupatora. Dovoljno je da – makar deesovci i njihovi sateliti raspisali izbore na Đurđevdan kada pola Srbije slavi a druga polovina ide kod prvih u goste – izađemo na izbore i glasamo protiv sadašnjeg režima za neku, po našem mišljenju, više ili manje nacionalnu stranku koja realno može da pređe cenzus. No, da se to ne bi desilo, režim i njegovi pomagači zamajavaju nas borbom sa Drugom Srbijom. Traće našu energiju i rasipaju koncentraciju na nešto što ima sekundarni značaj. Bez svojih DS saveznika drugsrbijanska krasta u velikoj meri će se sasušiti. Samo je treba, rušenjem žutih odseći od fondova. Amerikanci imaju sve manje para za bacanje pa finansiranje pete kolone prebacuju na budžete država kao što je Srbija, kojima upravljaju njihove marionete (tek nešto manje antinacionalne od zaokruženih ideoloških petokolonaša). 

Zato usredsredimo svoje napore protiv Tadićevog režima. Ne trošimo gro municije na drugosrbijance. Žuti baš to hoće. Na osnovu usmeravanja besa većinskog dela srpskog društva ka Antisrbiji, DS profitira dvostruko. Prvo, izbegava mnoge zaslužene udarce. Drugo, simuliranjem da i sam učestvuje u borbi protiv drugsrbijanske kuge stiče patriotske poene koji su mu neophodni da ostane na vlasti. Konačno, i to treba da imamo u vidu, dok god nemamo institucije države mi ne možemo da izađemo na kraj sa drugosrbijancima. Možemo da im pljunemo pod prozor. Sve se svodi na naše zadovoljstvo što smo im baš rekli, dok u očima onih koji dele njihove bolesne stavove, što ih više napadamo oni samo deluju značajnije.

Zato se primarno borimo protiv žutih – koji su Tačiju već predali Srbe južno od Ibra a spremaju se da to urade i sa našim sunarodnicima na severu Kosova – a ne protiv njihovih saveznika, kojima je zadatak da odvuku našu pažnju. Naravno, i njih treba gađati, ali ne kao autentični faktor, već kao najmračniji deo žute političke sfere (tj. ne znači da ne treba prozivati partijske i NVO drugosrbijance, ali težište kritike mora da bude na sa njima uvezanim žutim vladajućim strukturama. Ko ne bude radio tako, odnosno prevashodno bude učestvovao u ratu sa drugosrbijancima (koji ne budu tretirani kao integralni iako ekstremni deo žute Srbije) taj ili je pristao da bude deo režimske propagandne mašinerije, ili je totalno samoživ, pa isto kao i DS (makar i sa navodno patriotskih pozicija), nastoji da profitira na nacionalnoj muci, ili je glup. No glupih pa i naivnih malo je na političkoj (pa i analitičarskoj ili aktivnoj NVO) sceni. Pokvarenih je mnogo.

Kad budemo glasali, imajmo to u vidu, kao i kome pokvareni pokušavaju da donesu glasove. Ono što sada rade, iako naizgled deluje kao da je od drugorazrednog značaja, predstavlja veliku opasnost. Bitno doprinosi konzervaciji nacionalno destruktivnog režima. Krajnje je vreme da to shvatimo.


standard

kako god od mene ni glasa,a kamoli nešto drugo 

Stranke mogu nekažnjeno da nas proganjaju


Mesec dana pred raspisivanje izbora, na delu su najrazličitiji vidovi političkog marketinga. Stranke šalju svoje predstavnike da obilaze „komšije” i anketiraju ih, poštanski sandučići puni su različitih promotivnih brošura i pamfleta, a telefonska istraživanja o raspoloženju birača vrše se svakodnevno. Tako će i da ostane, jer nema zakona koji strankama brani da nas proganjaju.
Politika svuda oko građana

Pedesetpetogodišnja Zorica M. iz Zemuna kaže da gotovo ni dan ne prođe da joj aktivisti neke od stranaka ne zakucaju na vrata.


- U ponedeljak dođu iz Demokratske stranke, pitaju kako sam zadovoljna radom gradonačelnika Đilasa, da li imam neke predloge, da li znam za koga ću glasati. Onda u utorak dođu predstavnici SNS i pitaju uglavnom iste stvari, ali koje se odnose na rad predsednika opštine iz njihovih redova, ostave olovke i upaljače sa svojim logom i odu - navodi Zorica M.

 

Lažno predstavljanje


U jednoj od prethodnih predizbornih kampanja zabeležen je slučaj da su aktivisti jedne stranke u Boru zvali građane noću, predstavljali se lažno kao članovi druge, konkurentske partije i tako zbunjivali Borane. To je bio način da se građani uznemire, a protivnik diskredituje.

Koliko god građani bili bombardovani različitim informacijama iz stranaka i koliko god to remetilo njihov svakodnevni život, dok izbori ne budu održani s tim će morati da se pomire, jer je po tvrdnjama stručnjaka reč o oblicima direktnog marketinga koji ne narušavaju prava građana.


- Svuda u svetu stranke idu od domaćinstva do domaćinstva, šalju mejlove, pozivaju telefonski potencijalne birače. Reč je o podacima koji su javni, koji se mogu naći na internetu ili u belim stranama. Svako ima pravo da vas pozove ili da vam pokuca na vrata u pristojno vreme, a građani mogu, a ne moraju da izađu u susret - objašnjava za „Blic” Đorđe Vuković iz Centra za slobodne izbore i demokratiju.


I Miloš Đajić iz Centra modernih veština kaže za „Blic” da obim takvog marketinga ne može da se smanji i da je uobičajeno da stranke na taj način promovišu svoje programe i svoje ljude.


- Ključna aktivnost stranaka je komunikacija s glasačima i tu posebno mislim na direktnu komunikaciju. Način kako se to radi, pitanja, sadržaj mora da bude prijemčiv, a samo na građanima je da li će prihvatiti da učestvuju - navodi Đajić.


Zaštitnik građana Saša Janković kaže da još nije dobijao formalne pritužbe građana, ali da je kroz neke nezvanične razgovore zaključio da je nezadovoljstvo tim povodom veliko.


- Očigledno je da način na koji partije to rade iritira ljude. I meni kao građaninu to smeta. Mislim, međutim, da je umesto da donosimo nove zakone, i formiramo agencije koje će takvo delovanje nadgledati, bolje da stranke same odmere svoje ponašanje - ističe Janković za „Blic”. On upozorava da je političko reklamiranje koje uključuje korišćenje ličnih podataka građana bez njihovog pristanka najstrože zabranjeno.

 

Plaćeni TV termini


Osim dolaska na vrata i zvanja telefonom, stranke koriste i nešto što je suprotno zakonu - plaćene TV termine. Iako je to klasični marketing koji mora da stane u zakonom propisano vreme, RRA u dosluhu sa strankama pravi uputstvo po kojem će strankama dozvolite da zakupljuju TV termine.

Izvor: Blic

Piše: Ljiljana Milenković      ponedeljak, 06 februar 2012             

VELIMIR ILIĆ, PREDSEDNIK NOVE SRBIJE
Biću ministar u novoj vladi

“Dogovorili smo kvote, koliko će koja stranka imati mandata. Nova Srbija će imati 12 mandata”

Bio je jedan od lidera petooktobarskih promena, potom ministar u Vladi Vojislava Koštunice, sa kojim je godinama bio u koaliciji. Prošle godine pridružio se koaliciji oko Srpske napredne stranke, sa kojom će nastupati na narednim izborima. Za „Akter” govori o jačanju pokreta koji naprednjaci formiraju, i o planovima rada posle izbora. On je Velimir Ilić, lider Nove Srbije.

Zašto opet tražite hitno raspisivanje izbora, kada su oni gotovo najavljeni?
 Mi ne tražimo hitno raspisivanje, već tražimo da se to ne prolongira, ali što pre to bolje, jer ovo mrcvarenje kako bi se izgurao mandat do zadnjeg dana nije nam potrebno. Isto kao što ne treba da izbori budu održani baš na Đurđevdan, jer nema smisla, ružno je da na taj dan kada ljudi slave slavu imaju izbore. To smo već imali u Miloševićevo vreme za Svetog Nikolu. Treba da poštujemo svoje običaje, svoju veru i svoje građane.

Jeste li sa koalicionim partnerima utvrdili liste kandidata?
 Nismo još utvrdili liste, ali smo dogovorili kvote, koliko će ko imati mandata, tako da će svaka stranka posle toga dati svoju listu. Za to je predviđena procedura stranačkih organa.

Kako ste podelili kvote?
 Mi pokušavamo da proširimo svoju koaliciju sindikatima, izbegličkim udruženjima, raznim udruženjima penzionera koja nisu pri PUPS-u, očekujemo da nam se priključe i razna strukovna udruženja i mnogi drugi koji će pomoći kampanju i dati svoj doprinos kako bismo dobili što više glasova.

Da li već sada znate ko će sve biti sa vama?
 Svi nezadovoljni treba da budu sa nama i oni dolaze. Tu su i vojna lica i policajci i funkcioneri u raznim državnim institucijama, koji pokazuju otvoreno nezadovoljstvo režimom. Tu su i svi oni nezaposleni, svi koji imaju probleme, kao i svi oni koji nisu imali neke privilegije, a nezadovoljni su. Drago nam je da se svi okupimo i grupišemo u pokretu za promene.

Hoće li vaš pokret imati neko posebno ime ili će se jednostavno zvati “Pokret za promene”?
 Ne, neće biti “Pokret za promene”, to je bilo više puta, ali o tome će odlučiti nosilac liste koga smo imenovali, ali to je Tomislav Nikolić. Očekujemo od njega da odabere ime pokreta.

Maločas ste pomenuli brojne nezadovoljne ljude koji vam se priključuju. Da li je reč o organizovanim grupama ili su u pitanju pojedinci?
 I pojedinci i pripadnici nekih organizacija, ali i nekih manjih organizacija, kao i razna strukovna udruženja. Ovih dana imao sam susrete sa onima koji su razočarani politikom Demokratske stranke, a koji su bili izrazite pristalice pokojnog Zorana Đinđića.

Ko su oni, kako se zovu?
 To je deo Demokratske stranke koji je nezadovoljan, koji nije dobio ništa, jer je te ljude potisnula u stranu struja koja je na vlasti. Zna se da su Zoranovi najbliži saradnici iz perioda pre atentata sklonjeni u stranu. Mnoge njegove pristalice širom države i na lokalu, kao i obični ljudi koji su razočarani u ovu politiku, hoće da glasaju za promene.

 “Videćemo da li će biti jedno veće ili dva manja ministarstva. O tome ćemo se još dogovarati, bitno je da dođe do promena jer smo izuzetno ozbiljni. Važno je da Vlada bude mala, operativna, stručna i da može da napravi rezultat”

To što govorite o razočaranim demokratama može da zvuči paušalno, pomenite neko ime?
 Ne bih im sada pominjao imena, neki od njih su na direktorskim funkcijama ili na  nekim odgovornim poslovima, pa nije korektno da ih pominjem, mogli bi da ostanu bez posla ili da imaju neki problem. Ima ih na veoma važnim funkcijama, u vojsci na primer. Bio sam stvarno iznenađen kada sam video da su tu neki ljudi sa izuzetno visokim činovima i na važnim pozicijama, ali su nezadovoljni, jednostavno kažu da to što je do sada urađeno nije korektno. Drago mi je da svi oni dolaze da pomognu koliko mogu da dođe do promena. Što nas bude više biće jače i sigurnije.

Imali ste razgovore sa sindikalcima. Hoće li vam se i oni priključiti?
 Sindikati masovno traže da nam se priključe, posebno oni sindikati koji su bili u industriji, jer nam je industrijska proizvodnja pala za 70 posto. Tu su i sindikati građevinaca, putara, koji su takođe izrazito nezadovoljni, jer ne primaju plate i traže promene. Ne znam da li će sindikalni vrhi ići uz članstvo ili će ići posebno uz neku stranku, ali je veoma bitno da nam se pridruži sindikalno članstvo.

Rekoste malopre da ste dogovorili kvote. Kako ste ih raspodelili?
 Naprednjaci su bili vrlo korektni sa nama u određivanju kvota. Mogu da govorim samo o Novoj Srbiji. Mi smo dobili 12 poslaničkih mandata u parlamentu i nadam se da će taj dogovor biti ispoštovan.

Da li je Nova Srbija tražila neko ministarsko mesto?
 Naravno, dobićemo ministarsko mesto, i to je sasvim normalno i prirodno.

Koje ministarstvo ćete dobiti, možda opet kapitalne investicije ili tako nešto?
 Nama to odgovara, tu smo pokazali odlične rezultate i u prethodnim Vladama, sada ćemo se o tome dogovarati. Pustićemo premijera da napravi svoj kabinet kako on misli da je najbolje. Nezgodno je da sada dajem predloge, to je ipak stvar premijera koji će ponuditi sastav kabineta, i on će postaviti ljude tamo gde mogu najviše da pruže, kako bi ispunili očekivanja građana Srbije.

Hoće li Nova Srbija dobiti samo jedno ili više ministarskih mesta?
 Nije bitno. Videćemo da li će biti jedno veće ili dva manja ministarstva. O tome ćemo se još dogovarati, bitno je da dođe do promena jer smo izuzetno ozbiljni. Važno je da bude mala Vlada, operativna, stručna i da može da napravi rezultat.

Jeste li sa DSS-om nešto dogovarali?
 Mi smo u izuzetno dobrim odnosima sa DSS-om i zadovoljni smo što i oni traže isto što i mi – promene. Da li će to biti predizborna ili postizborna koalicija ili će biti neki dogovor da se na drugi način organizujemo zavisiće od pregovarača. Važno je da smo u kontaktu i da razgovaramo, a glavni dogovori će biti kada se raspišu izbori, jer će se tada potpisivati sporazumi, dogovori, i biće utvrđivane liste i sve ostalo.

Da li su u skorije vreme na tu temu razgovarali Tomislav Nikolić i Vojislav Koštunica?
 Koliko znam oni se čuju i razgovaraju vrlo često.

Jesu li se saglasili oko promene Ustava i oko Kosova?
 Detalje ne znam, samo znam da ovako kad sedimo vidim da se vrlo često čuju i da je sve u redu.

Toma Nikolić reče da će tražiti raspisivanje referenduma oko izjašnjavanja o statusu Kosova?
 Kao koalicioni partner to podržavam. I mi smatramo da građani treba da se izjasne i daju konačan sud o tome. Građani Kosova treba da kažu šta oni žele, šta njih zadovoljava, koliko očekuju.

Kako gledate na najavljeni referendum četiri opštine na severu Kosova?
 To je stvar Srba koji žive na severu Kosova. Ako su se oni dogovorili da treba da provere kod građana kako se izjašnjavaju, onda je to u redu, to je njihova odluka i treba je poštovati. Ne možemo mi iz Srbije da kažemo da im zabranjujemo da kažu šta žele, šta je njihova volja. Najveći stepen demokratije je da se ljudi izjasne za ono što je za njih najbolje.

Bilo je najavljeno održavanje i predsedničkih izbora. Sada se o njima ništa ne priča, a nedavno je za “Akter” predsednica Skupštine rekla da nema informaciju da će predsedničkih izbora biti ove godine?
Zakonski ti izbori moraju biti raspisani ove godine, jer će do kraja godine isteći pet godina predsednikovog mandata. Setimo se da je kod prethodnih izbora kampanja bila u decembru, a izbori su bili u januaru, tako da se može dogoditi da se predsednički izbori prebace za januar iduće godine, ali moraju biti raspisani u ovoj godini.

Najavljeno je da će predsednički izbori biti održani i na Kosovu, ali se za raspisivanje lokalnih kaže da će biti donesena politička odluka?
 Ako poštujemo Rezoluciju 1244 ne možemo parcijalno da raspisujemo predsedničke i parlamentarne izbore i za Kosovo, jer je red da budu raspisani i lokalni. Neodgovorno je raspisivati jedan deo izbora, a drugi ne. Ako mi po Rezoluciji 1244 Kosovo smatramo delom svoje teritorije, ako smo odgovorni za izbornu proceduru, onda smo dužni da raspišemo sve vidove izbora, a ne da jedne raspišemo, a druge damo Albancima da ih raspisuju.

Da li bi ti izbori bili samo za sever Kosova ili za čitavu teritoriju pokrajine?

Izbori se raspisuju za celu teritoriju Kosova, jer po Rezoluciji 1244 cela ta teritorija pripada Srbiji. Prema tome, budući da je ta rezolucija Saveta bezbednosti važeća, izbori  se raspisuju za celu pokrajinu, a ko će izaći, da li će izaći samo Srbi na severu Kosova ili i u nekim enklavama, stvar je njihovog izbora. No, ako poštujemo Rezoluciju 1244, onda je Kosovo sastavni deo Srbije i sve ono što važi u Srbiji važi i za teritoriju Kosova.

Hoćete li podržati promenu te rezolucije, jer ima nagoveštaja da se traži odustajanje od nje?
 Zašto bismo menjali nešto što nam odgovara? Nama odgovara rezolucija, jer ona definiše status Kosova onako kako nama odgovara, i zašto bismo to menjali.

Ko će biti kandidat vaše koalicije za predsednika Srbije?
 O tome nismo razgovarali. Mi idemo na ono što se raspisuje, a to su parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, i o tome ćemo se dogovoriti sada, a kada budu raspisani predsednički izbori onda ćemo imati kandidata i za predsednika Srbije, to je sigurno. Imaćemo jakog kandidata sa kojim ćemo pobediti, kao što ćemo pobediti i na parlamentarnim izborima.

Ko je taj jaki kandidat?
 Videćemo. Ne mogu da govorim u ime koalicionih partnera, o tome ćemo razgovarati sa Tomom Nikolićem, jer je on nosilac liste. Napravićemo sigurno dobru kombinaciju i pobedićemo sigurno.

Da li postoji mogućnost da Toma postane premijer na nekoliko meseci, da “zategne Vladu”, kako kaže Jorgovanka Tabaković, pa da se onda kandiduje za predsednika, jer je ranije govorio da bi voleo da pobedi Borisa Tadića?
 Zašto da ne, ako Toma želi tako neka bude tako, podržaćemo ga i ići ćemo na tu varijantu ako se tako dogovorimo.

Ima li naznaka da bi se on tako poneo?
 Zavisi. Nisam s njim o tome razgovarao.

Da niste razgovarali to vam ne verujem?
 Dobro, razgovarali smo, ali ne znači da neće tako biti, možda tako i bude.

Možda bi vaš kandidat za predsednika Srbije mogao biti i Vojislav Koštunica?
 Iznenadili ste me. Zavisi od koalicionih partnera i svih budućih dogovora, ali to pre svega zavisi od naprednjaka kao stožera koalicije, kao i od njihovog predsednika koji će o tome odlučivati.

Kako komentarišete najnoviji sukob između Čedomira Jovanovića i Milorada Dodika?
 Meni mnogo smeta bilo kakav sukob među Srbima, posebno izneđu onih koji žive u dvema državama. Umesto da budu složni i jedinstveni, da pomažu jedni drugima jer nam je cilj zajednički, oni se svađaju. Čedomir Jovanović, koji se ovde bori za census, sada hoće da vodi politiku u Republici Srpskoj. To stvarno nema smisla. Pustimo Republiku Srpsku da radi onako kako njeni građani žele i poštujmo to. Nije korektno da mi iz Srbije želimo da upravljamo Kosovom, što Čeda radi povlačeći razna važna pitanja Srba s Kosova i nudeći rešenja. To mu je malo, pa hoće da rešava neka pitanja i u Republici Srpkoj. Ona ima svoj imidž i svi znamo koliko je bilo napora i teškoća da se ostvari ono što je bilo zacrtano. Građani RS imaju svoje izbore i biraju ljude u koje veruju, ne treba mi da se mešamo tamo i da kvarimo. Potrebno je da imamo dobre odnose s njima i one paralelne veze i da to maksimalno poštujemo.

 “Ako mi po Rezoluciji 1244 Kosovo smatramo delom svoje teritorije, ako smo odgovorni za izbornu proceduru, onda smo dužni da raspišemo sve vidove izbora, a ne da jedne raspišemo, a druge damo Albancima da ih raspisuju”

Kako komentarišete to što Jovanović kaže da je RS nastala na genocidu?
 Ma to su najobičnije gluposti. Ne treba komentarisati nešto što je međunarodno priznato i što je predviđeno i potvrđeno Dejtonskim sporazumom.

Kako gledate na saradnju Vuka Draškovića i Čedomira Jovanovića i njihov odnos prema Kosovu?
 To je kao kada biste videli da neki sveštenik sarađuje sa sektašima i da kaže da imaju zajednički cilj da građanima bude bolje. To je tako nenormalno i neobjašnjivo, ali ljudi se bore da pređu taj census, da uđu u neku Skupštinu, Vladu i ne biraju sredstva da bi taj cilj ostvarili. Možda to nije Vukov cilj, već nekih drugih ljudi koji tamo deluju da bi dobili nešto od vlasti, pa šta bude.

Bune se i neki članovi SPO-a zbog takvog zaokreta u politici prema Kosovu?
 Bio sam u počecima SPO-a i stvarno ne mogu da shvatim da se tako nešto događa u stranci koju sam osnivao zajedno sa Vukom i borio se da dođe do nekih promena, do stvaranja demokratske Srbije koja će biti ekonomski jaka, ponos svakog građanina Srbije. Nažalost to se promenilo, ostali su neki drugi ljudi koje ja ne razumem.

Kako komentarišete odlazak “Ju es stila” iz Srbije i podržavljenje te kompanije?
 To je politika koju je vodila jedna grupacija koja je sada na vlasti u kojoj je bio i Mlađan Dinkić. Setimo se da je Mirko Cvetković bio jedan od ključnih ljudi u privatizaciji, kao i mnogi koji su i sada na vlasti. Prodali su železaru, napravili aferu, zataškali je, dozvolili da ona zastari. “Ju es stil” je skinuo kajmak, uradio šta je uradio i otišao iz Srbije. Koliko će sada to mesečno Srbiju da košta? Zbog “Ju es stila” i “Zastave” propale su najveće srpske banke – “Beobanka”, “Investbanka”, “Jugobanka”, koje su morale da odu u stečaj da bi se razdužili ti veliki giganti. Sada se sve vraća nazad, a Srbija će ponovo imati na grbači jednu kompaniju, koja je potpuno iscrpljena, istrošena. Kao što je neko govorio, uzeli su osedlanog konja, a vratili nam ragu. Ali pritisak na vlast je učinjen, moralo je to da se učini i još da se kaže da je Vlada napravila veliki uspeh time što je kupila železaru za jedan dolar.

Šta će sada biti sa železarom?
 Sad će tražiti nekog drugog da to utope i naprave neku drugu kombinaciju. Razgovara se sa Nemcima, koji su i pre prodaje železare Amerikancima bili ozbiljniji kandidati, ali su tada bili stavovi da se igra na Amerikance i tako se i završilo.

Šta ćete vi uraditi ako osvojite vlast, problem železare dopašće i vas?
 Ne možemo dozvoliti da nešto propada, naći ćemo neko rešenje, nekog partnera, da to bude trajno i ozbiljno rešenje uz garancije. To mora ići na nivo dveju država dok se dogovara, jer je reč o velikoj kompaniji. Nećemo ići kao što je ova Vlada išla sa “Fijatom”, pa niko sada ne zna šta da se radi i šta je finale svega toga, a Srbija je uložila stotine miliona evra. I nije samo to. Imamo problem putarskih, građevinskih firmi, uništenih velikih giganata, izuzetno mali izvoz, uništenu poljoprivredu. Zašto dovodimo “Gorenje” da proizvodi belu tehniku kada “Sloboda” iz Čačka, koja je bila pionir u tome, može za 15 dana da počne proizvodnju.

Ako postanete vlast, hoćete li pozivati na odgovornost sve one za koje smatrate da su krivi zbog takvog stanja u privredi?
 Baš me interesuje da mi neko od njih objasni zašto je ugašena koncesija autoputa i ko će da plati štetu koja će sada nastati kada izgubimo spor. Neko mora da odgovara u vezi sa projektom ‘‘Fijata’’, zašto su uništene mnoge firme, poput čipsare u Čačku. Zašto su takve firme prodate pojedinim ljudima koji su ih upropastili? Došao je neki Panto iz Crne Gore i kupio 29 preduzeća u Srbiji, od toga tri u Čačku i sva tri uništio. Ko su ti ljudi koji su jednom čoveku, koji je serijski uništavao firme, davali da i dalje kupuje, obezbeđivali mu kredite da pere pare i da ih iznosi van granica Srbije? Ko je uništio ‘‘PIK Takovo’’, najvećeg izvoznika, ko je taj koji je dozvolio da se uništi “Budimka”, veliki prerađivač poljoprivrednih proizvoda, da se uništi “Srbijanka“ iz Valjeva, “Čačanka” iz Čačka ili “Šumski proizvodi’’ iz Čačka ili ‘‘Prva petoljetka’’ ili “Magnohrom” i tako dalje?

Trebaće vam moćan ministar policije, imate li takvog kandidata?
 Mi imamo kadra koliko hoćete. Nećemo nikoga politički da proganjamo, kao što se događalo meni i mojim prijateljima, ali moramo da nađemo uzroke kako je to uništeno, na koji način i kako da oživimo ta preduzeća. Sramota je da nemamo nijednog prerađivača voća i povrća, da su uništeni svi proizvođači brendirane rakije. Sramota je da jedan “Stočar”, koji je bio najveći proizvođač mesa u Srbiji, danas nema nijedno grlo stoke u tovu, da ne radi nijedna mlekara u Kraljevu i Čačku, a posle njihove privatizacije otvorene su nove.

Da li će ponos za Srbiju biti otvaranje naftnih škriljaca u Subotincu kod Aleksinca?
 To su obećanja pred izbore. Sada u maju kreću svi projekti. Imali su četiri godine, zašto nešto od toga nisu uradili? No, uradićemo mi ono što nisu oni.

Hoćete li pokrenuti eksploataciju tih škriljaca?
 Ako Srbija ima interesa, ako je to ekonomski opravdano, ako studije pokazuju da tu imamo dobar profit i mogućnost da zaposlimo ljude, zašto da ne. Gradićemo ono što donosi dobit. Mi nećemo graditi autoput gde imamo saobraćaj od 3.000 auta dnevno, umesto tamo gde imamo saobraćaj od 7.000 auta, što ova vlast radi, a ne pravi autoput na Ibarskoj magistrali gde kod Lazarevca ima 27.000 auta dnevno. Ljudi ginu svakodnevno zato što je tehnički nemoguće da se odvija saobraćaj. Gradi se tamo gde neko traži da bi Vlada opstala.

Gradi se i za građane. Beograđani su dobili bus plus kartice i savremeni sistem navigacije?
 Jeste, to je uveo dečko koji je mamin i tatin sin, došao da nešto zaradi. Ako je tata radio dobar biznis, mora i sin.

Koji dečko?
 Sin jednog našeg političara. Isto kao što imamo da su neki vodili agenciju za privatizaciju, a sada vidimo da i i sin vodi, nabacuju mu se poslovi. I ovi na vlasti su nečija deca i njihovi očevi su bili funkcioneri kod Tita i Slobe, kod Milke Planinc, pa evo vidite kako deca sada žele da rade kao i tate. Zato su i upropastili državu. Sada i njihova deca žele da naslede svoje roditelje.

Sutra sastanak Dačić i Orbovića


Lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić razgovaraće sutra sa predsednikom Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisavom Orbovićem, najavila je ta stranka.

Predstavnici S S S S obavili su do sada razgovore sa Demokratskom strankom, Srpskom naprednom strankom i Socijaldemokratskom partijom Srbije.


Kako je ranije najavljeno iz Sindikata, Veće S S S S će, nakon razgovora, krajem februara, doneti odluku o mogućem političkom angažovanju i načinu saradnje sa strankama koje prihvate njihove zahteve.

Izvor: Blic