U tabanje nisam upućen,ali primati Branislava Ivkovića ( ovde ) u stranku "pomalo" smrducka.Ma,vaša stranka,što bih ja lupao glavu...

Ne mogu se složiti jer ako pred mene postavi dva govneta i kaže pojedi ono koje manje smrdi, ja bi mu rekao hvala govna ne jedem. Ko će od njih vladati sasvim je svejedno.

Da li je moguće da se točak samo okreće u mestu umesto da se otkotrlja? 

Централна јануарска промоција Покрета Двери - ЗА живот Србије одржала се у Крагујевцу, 24. јануара 2012. године пред препуном салом хотела "Крагујевац" (више од 400 присутних), док је око 3000 гледалаца пратило конференцију путем сајта Двери.
Истовремено је обележено 13. година од како је објављен први часопис „ДВЕРИ СРПСКЕ“ о Савиндану 1999. године.

Представљен је Нови народни договор, политичка платформа са којом су Двери већ годину дана обилазиле Србију и враћале политику народа. Крагујевчани и симпатизери Покрета из друих градова и места су са видним интересовањем испратили централну јануарску промоцију. Говорници су пуно пута поздрављани аплаузима, јер је у нашем политичком животу ретка прилика да се чује истина.

Водитељ програма био је награђивани глумац Српског књажевског театра Милош Крстовић, а говорили су најпре у име новоформираног повереништва у Крагујевцу Драган Којовић - Која, затим Зоран Радојичић из Управног одбора Двери, Предраг Драгић - Кијук, књижевник и секретар СКЗ, Оливера Милетовић, новинар и водитељ култне емисије „Питања и одговори“, Бранко Драгаш, економиста, Радован Тврдишић и Бошко Обрадовић, чланови Управног одбора Двери.


У пригодном програму уз беседу Владике Николаја „Кандило вере“, коју је изговорио Милош Крстовић, наступио је наш чувени фрулаш Милинко Ивановић - Црни. После представљања програма велики број Крагујевчана је изразио намеру да подржи Покрет на следећим изборима и да свој потпис за нашу кандидатуру.

У пријатној атмосфери присутнима је послужен коктел и уз разговор са сарадницима, истомишљеницима и заинтересованима за Покрет Двери – ЗА живот Србије ово изузетно успешно и необично вече за Крагујевчане је приведено крају.

Jovanović: LDP može da promeni Srbiju
Lider Liberalno demokratsko partije Čedomir Jovanović izjavio je da svoju stranku vidi u sledećoj vladi, jer se "samo tako Srbija može fundamentalno promeniti".
"Iz ovog živog blata", kaže Jovanović u intervjuu za današnji "Blic", "neće nas izvesti demokrate jer smo u njemu zbog njihovih slabosti. To ne mogu ni naprednjaci, jer je njihov maksimum bizarno kopiranje DS politike". Mi ne postavljamo uslove i njima ne ucenjujemo, nastavio je Jovanović i ocenio da "redosled poteza nameće stanje u zemlji koje je za nas neprihvatljivo i koje se više ne sme tolerisati". Na pitanje da li već bilo razgovora o predizbornoj koaliciji, Jovanović je kazao da su SPO i SDU partneri njegove stranke od samog početka i da to dobro funkcioniše. "Pridružile su nam se u vezi s podrškom 'Preokretu' mnoge regionalne i manjinske stranke. Sa nama je i nevladin sektor i brojne ličnosti koje su nesebično uložile svoj integritet ukazujući na značaj naše politike. Pokrenuli smo društvo nakon predugog statiranja koje je Srbiju ostavilo bez efikasne alternative evrodemagogiji, kosovizaciji zemlje, državnoj ekonomiji partijske kase", rekao je lider LDP-a.


u nekom drugom životu 

Nego kad ce Dveri da kazu koje je njihovo misljenje o Djilasu?!

Koštunica: Ne možemo sa DS, ali možemo sa SNS


BEOGRAD- Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica naveo je da nije moguća postizborna saradnja njegove stranke sa Demokratskom strankom, a da je saradnja s naprednjacima izvesna ukoliko otklone pojedina neslaganja.

"Mislim da smo sada došli do onog trenutka kada se politika DSS gotovo u potpunosti i u svemu razlikuje od politike DS. Reč je o dve potpuno suprotstavljene politike. DS ima ideološki odnos prema EU i mislim da najdublje veruju u dogmu da EU nema alternativu. Iz tog verovanja u dogmu o EU, za politiku DS je prihvatljivo i poželjno sve što iz te dogme proizlazi", naveo je Koštunica.

 

U odlomcima iz Koštuničine knjige "Zašto Srbija a ne EU" koje prenosi DSS na sajtu, navodi se da je saradnja sa Srpskom naprednom strankom posle izbora moguća, ali da tome moraju da prethode razgovori o suštinskim pitanjima.

 

Predsednik DSS je naveo da sa naprednjacima najpre treba da razgovara o Ustavu Srbije jer SNS traži njegovu promenu dok je DSS protiv toga.

 

"Možda najveće razlike postoje oko gledanja dve stranke na odnos EU prema Srbiji. DSS smatra da EU otvoreno, da ne kažem brutalno, pokušava da otme Kosovo od Srbije, dok SNS ne vidi taj problem i smatra da je moguća politika i Kosovo i EU", naveo je Koštunica.

 

Prema njegovim rečima, dve stranke će morati da razgovaraju i o Statutu Vojvodine, odnosu prema pojedinim liderima u Raškoj i u Crnoj Gori.

 

"Ovde se ne radi o bilo kojoj vrsti ličnih odnosa ili problema, niti o kadrovskim pitanjima. Reč je o načelnim političkim pitanjima. Samim tim ne vidim nijedan razlog koji bi mogao da utiče da kroz razgovor ne utvrdimo i ne razjasnimo pitanja na koja u ovom trenutku različito gledamo", rekao je Koštunica o odnosima sa SNS.

Izvor: Blic

Ristić uništio ovu zemlju!?!? 
ma koju osobu ja pljujem, koju jednu osobu? šta ti?



Nisam mislio na formalno obrazovanje nego na okvir koji gradi predsednik države, on otvara ili ne otvara odredjene političke okvire, recimo otvori saradnju sa nekom zemljom ili je zatvori ili na primer da podršku afirmaciji ljudskih prava ili ne da podršku tome. Takve odluke nemaju direktno veze samnom ili sa tobom, ali nam daju prostor ili nam oduzimaju neki prostor koji možemo da iskoristimo ili pak ne možemo.

Stamoblić se u tim stavovima stranaka, najviše pominje kao neko bolji od Miloševića. Ja u to verujem, ali i te stranke koje ga pominju ne govore o njegovom nekom drugom kvalitetu. Medjutim, evo kako ti olako prelaziš preko nekih stvari: da li znaš koja stranka najviše "žali" za Stambolićem?

Politika je i danas kao cilj zacrtala ekonomski prosperitet, upotreba ćiriličnog pisma je zakonom zaštićena, politika reciprociteta je stvar prošlosti, to nema veze sa medjunarodnim odnosima 21. veka.

Срђан Ного
Историјат и принципи Драгана Ђиласа и других медијских монополиста и тајкуна.

Београда, 19.01.2012

 О Уједињеним медијским монополима Србије, који остварују екстрапрофит на јавном добру и цензуришу стварност у Србији, не говори само Извештај Савета за борбу против корупције који су Двери једине од политичких организација јавно обнародовале, већ и студија Слободана Антонића „Мрежа школских другара у политичкој елити Србије“ (Национални интерес, 3/2010). Тамо све сазнајемо о нашим „другарима“ на власти: Борис Тадић, ђак Прве београдске гимназије, Дорћолац, у Првој београдској упознао Небојшу Крстића, члана ВИС „Идоли“. Крстић га упознаје са ђаком Треће београдске, Срђаном Шапером, такође „Идолом“. Они постају нераздвојни другари, и од 1990. године су чланови Демократске странке. Извесно време Борис Тадић предаје психологију у Првој београдској, и тада му је ђак Вук Јеремић,унук Садете Поздерац, директорке Прве београдске, презимењакиње чувених муслиманских комуниста, Хакије и Хамдије Поздерца, који су владали Титовом Босном и Херцеговином, прогонећи све што је српско.

Како су се обогатили на рачун државе и народа
Крстић&Шапер се, бавећи се политиком и маркетингом, упознају са десет година млађим играчем ДС-а, Драганом Ђиласом, ђаком Земунске гимназије, једним од вођа студентских протеста 1992, званично чланом ДС-а од 2004. године. Ђилас и Шапер су свој основни капитал (а данас је огроман) стекли после доласка ДОС-а на власт, тако што су се бавили препродајом времена за ТВ рекламе на „медијском сервису европске Србије“: захваљујући својим политичким везама и познанствима, куповали су, за мале паре, време на РТС-у, и онда га продавали појединачним купцима, по много већим ценама, што је најкласичнији могући скандалозни пример монопола и остваривања екстрапрофита.

Ђилас је, кад је званично ушао у ДС 2004, од компаније „Ovation advertising d.o.o“, у којој је био власник 28,55% капитала зарадио само 6 195, 35 евра.Тада је Ђилас преузео послове од некад неприкосновеног Бебе Поповића (чувеног шефа Бироа за комуникације у Ђинђићево доба), чије су фирме „Огилви“ и „Спектра“ изгубиле примат зато што је Ђиласов другар, Борис Тадић, дошао на власт и постао председник америчког протектората маскираног именом „Србија“, са тенденцијом претварања у Београдски пашалук. Почев од 2004, кад су нам „школски другови“ зајашили на грбачу, приходи маркетиншких фирми Ђиласа, Шапера и Крстића расли су енормном брзином.



Компанија „Мултиком груп“, чији је Ђилас један од сувласника, забележила је повећање нето добити од 2005. до 2009. 800%, а пословног прихода 2300% (ово нема ни код Рокфелера, Ротшилда и Сороша заједно!). Ђиласова „Дајрект медија“, која је радила рекламне кампање за државне фирме, попут „Телекома“, ДДОР „Нови Сад“, НИС, итд, имала је 2006. приход 4460% пута већи него 2003.

Друга Ђиласова фирма, „Emotion Production,“ која стоји иза риалити шоуа типа „Велики Брат“, „Мењам жену“, „48 сати свадба“ ( гле чуда – „Свадба“ је дуго била главна емисија баш на РТС-у) такође одликује огроман пораст прихода. Шаперова фирма „Мc Can Ericsson“ има пословне партнере какви су Демократска странка, ЈКП Паркинг сервис, Клинички центар Србије, Лука Београд, Интерекс, Имлек, Бамби, упетостручила је своје приходе између 2005. и 2006. Шаперова друга фирма, Universal Mc Cann, која се бави продајом медијског простора, од 2005. до 2008. пословни приход је повећала невероватних 52 пута, а нето добит 43 пута. Фирма Небојше Крстића, Nova Communications, међу чијим партнерима се нађоше, између осталих, Црвени крст и Министарство за Косово и Метохију, од 2005. до 2008. УОСМОСТРУЧИЛА је своје приходе. Ту је и адвертајзинг компанија Lowe Idols & Friends, коју су оснивовали Шапер& Крстић& Бранимир Димитријевић Туцко, познати филмски и ТВ редитељ, чији су клијенти Кока Кола, Хенкел,Телеком Србије, ЦИП... Ова фирмица је од 2005. до 2008, у доба власти најпоштенијег од свих поштењака на свету, Бориса Тадића, удванаестостручила своје приходе.     

Како да нема цензуре у њиховом медијском царству?
Ко од нас, поставља се питање, не би могао да буде успешан привредник када му је школски друг председник, намешта му државне послове и даје му да препродаје рекламне секунде државне телевизије? Зашто свако од нас не добије по коју секунду РТС да је препродаје и да сви лепо од тога живимо, већ то могу само најближи другари Бориса Тадића?

Јасно је да у оваквој медијској ситуацији нема места не само за Двери, већ и за било коју истиниту информацију. Прост пример: у петак, 23. децембра 2011, „Двери“ су – једине на српској политичкој сцени - имале конференцију за медије поводом катастрофалног преднацрта Закона о правима детета. Говорили су како „Дверјани“, Бошко Обрадовић и Бранимир Нешић, тако и уважени гости: угледни дечји песник, легенда наше књижевне сцене, Добрица Ерић и др Љиљана Абрамовић Савић, чувени педијатар која се деценијама бави проблематиком мајке и детета. Све редакције свих медија биле су обавештене. И усмено и писмено. И лично и званично. Погодите колико је медија било – ниједан!!! А тада смо представили и Породичну политику Двери. Као што ниједан новинар није дошао ни када смо представљали Економски програм Двери - једини нови и оргиналан економски програм на политичкој сцени Србије данас.

 Још један врло прецизан доказ о деловању Уједињених медијских монопола Србије, којима се коначно мора стати на пут!



 : Срђан Ного

Gore pomenute epizodne nebuloze su dno dna i tihi uspavljivač već usnule nacije. Kao i španske i turske serije.

Da je bar samo profit u pitanju, ni po jada, nego se ljudi lepo siti isplaču nad nebulozama pa im lakše kada pogledaju u novčanik, frižider, orman i u ogledalo