Kosovo: Brojanje glasova u Raškoj

Beograd -- Glasački listići sa Kosova brojaće se na teritoriji Srbije u Raškoj uz pomoć OEBS-a, navodi se u danas objavljenoj odluci Republičke izborne komisije.

Uputstvo za sprovođenje glasanja na parlamentarnim i predsedničkim izborima na teritoriji Kosova i Metohije, u kome, je pored ostalog, predviđeno da će se glasovi iz te pokrajine prebrojavati u Raškoj, objavljeno je u najnovijem broju "Službenog glasnika".

Tim uputstvom se bliže uređuje sprovođenje glasanja na Kosovu i Metohiji u situaciji gde bez saradnje sa misijom OEBS nije moguće garantovati bezbednost učesnika u izbornom postupku.

Tako će članovi biračkog odbora, pošto zatvore biračko mesto, biti dužni da zapečaćene glasačke kutije sa listićima, zajedno sa izvodima iz biračkog spiska i zapečaćenim kovertama u kojima su neupotrebljeni listići za parlamentarne i predsedničke izbore bez odlaganja odnesu u sedište opštine Raška.

Tamo će ih predati članovima Republičke izborne komisije, a o bezbednom trnasportu materijala od administrativnog prelaza do biračkih mesta, odnosno od biračkih mesta do administrativnog prelaza, staraće se OEBS.

Koordinatori RIK organizovaće da članovi biračkog odbora u sedištu opštine Raška otvore glasačke kutije, utvrde rezultate izbore, popune zapisnike, kao i da se izobrni materijal sa zapisnicima o radu biračkh odbora prenese u sedište RIK.

Izborni materijal za glasanje na teritoriji Kosova i Metohije koordinatori RIK predaće, kao i do sada, neposredno biračkim odborima u sedištu opštine Raška 1. maja, a samo tri člana biračkog odbora imaju pravo i dužnost da budu prisutni prilikom prijema izbornog materijala.

Biračka mesta na teritoriji Kosova i Metohije odrediće RIK na predlog Ministarstva za Kosovo i Metohiju, a prilikom određivanja biračkih mesta posebno će se voditi računa o bezbednosnoj situaciji na teritoriji Kosova i Metohije, piše u Uputstvu.

U tom dokumentu je precizirano da su organi za sprovođenje izbora RIK i birački odbori, koje će činiti predsednik i dva člana.

Precizirano je i da se na sva ostala pitanja koja nisu uređena tim uputstvom primenjuju odredbe Uputstva za sprovođenje izbora za poslanike i predsednika države, raspisanih za 6. maj, a koji je na početku izbornog procesa utvrdila RIK.


Izvor: B92

Strašno! Ja sam mislio da su SPS-ovci najveći lopovi, ali sam se jako prevario. SPS-ovci kradu dok ne napune džepove, a DS-ovci i dinkićevci kradu dok nam ne skinu gaće i ne zgule gožu, a sve u ime 'evropski integracija'. 

Ti onda bolje da ne znas sta, gde i za koje pare radi cerka Micunovica, najveceg demokrate na balkanu!

Evo malo poezije na tu temu. 

Balada o Ujedinjenim Regionima Srbije 1. deo

Sve više hvatam sebe kako izgovaram sledeće – sve ima svoje granice, pa i visok prag tolerancije mog uma na glupost.

Posebno sada, u mučnim danima aktuelne predizborne reklamne kampanje, gde mi  posebnu pažnju privlači sva ta pokvarenost, pritajena bahatost, jednom rečju  beskrupuloznost kakva isijava iz svake izgovorene reči, kojima nas sa ciljem pravljenja još ludjima no što jesmo, sve žešćim intenzitetom trivijalnosti sopstvenih sižea, bombarduju aktivisti novog konglomerata kolonijalističkih aždaja, ili pod zvaničnim nazivom Ujedinjeni Regioni Srbije,…Tako, kad god se nadjem pred malim ekranom ili me pak u vidu reklamnih internet stranica sačekaju njihove deža vu političke umotvorine, onako krajnje lakonski konstatujem -Alo bre, pa kome, čemu i u šta ponovo da se veruje?

Stoga hajde malo,…stvarno potrebno je samo tako malo bavljenja njihovim prethodnim rečima, kako bismo, barem mi koje još uvek čitava ova plejada pseudo demokrata nije uspela da načini baš ono dibidus ludima, evocirali uspomene na neke od uzroka eskalirajućih posledica današnjeg srpskog zla,…preko potrebnog u slučaju da se ovaj konglomerat kolonijalističkih aždaja dokopa nekih relevantnijih društevno-političkih pozicija. E sad, kako svaka, na energiji zla počivajuća, ideološko-politička grupa ne poznaje nikakvu filozofiju, a i kako bi kada je za filozofiju potrebno makar malo kakvog – takvog uma, smatram sasvim dovoljnim    to što ću u nastavku da se pozabavim samo šatro biografskim detaljima  prvih nekoliko imena sa konglomeratove liste.

 Mladjan Dinkić- onda kada su se, kako ih Šešelj, lepo nazva Dosmanlije, skupile s konca i konopca, ovaj sitnooki oblik života, sa kockastim oblikom glave i demode frizurom „kratka kosa u vis“, uzevši još i strukturu njegovog mentalnog sklopa neodoljivo podseća na Barta Simpsona, nekoliko dobrih godina proklamovan je za velikog, šta više neprikosnovenog eksperta iz oblasti ekonomije.

No, proces propagandno-političkog laganja u kontekstu skretanja pažnje potlačenog naroda sa konkretnih problema teritorije na kojoj bitiše, predstavlja jedno, dok je istina realne stvarnosti sasvim drugo. Ovaj propali muzičar, bez ijedne kompozicije sa umetničkom težinom u svom kvantitavnom nezanemarljivom stvaralačkom opusu, poput svakog ambicioznog političkog lopova, onako stameno ubedljivo, obećavao je tada apatičnim Srbima željnim nekog boljeg života, no što je to rad, pod prisilom početaka sprovodjenja osvajačkog koncepta američke i zapadnoevropske politike,u jedva držećim institucijama uz podrazumevani sitni šverc komerc, nova radna mesta, dobra primanja, sve skupa jedan lagodan život, ali nakon što mu je istekao prvi četvorogodišnji mandat, sve nabrojano postade samo jedan u čitavom moru relevantnih lažovsko-lopovskih  sinonima za mrtvo slovo na papiru. Ne smetajući sasvim izvesno njegovom djonastom mozgu, da se sa lakoćom uklopi u proces stvaranja, novog srpskog vlastodržačkog Titanika  iz 2008. ubrzo, i  još krupnijim koracima nastavio je sa novim lažima i lopovlucima od kojih će sasvim sigurno u istoriji balkanske politike ostati upamćen po čuvenim akcijama iz 2007. godine, koje su  svakom gradjaninu RS trebale da omoguće  jednokratno, ali dragoceno  povećanje ličnog budžeta za 1000 eura, ali kako stara narodna kaže obećanje ludom radovanje, na kraju im ostade u vr’ glave 2000 dinara. Takodje, setite se  koliko je samo malih preduzeća, trgovinskih radnji, poljoprivrednih dobara puklo zbog ogromnih PDV-a koja im je neprestano zacepljivao.  Šta ćete više,… Ne kaže  za džaba jedna druga stara misao- OD GOVANA PITA NE BIVA, dodajem, posebno pije vodu u  (ne)etičkim analizama svakog društva, uredjenog po robovlasničko-kapitalističkim kanonima.

Tako, danas  sasvim logičnim  deluje, štaviše biva, to što je je G-din Dinkić, prema poimanjima  nešto umnijeg srpskog življa dobio snažan pečat, još jedne u nizu metafora procesa neumitne ekspanzije djonizacije mozga u okvirima dvanaestogodišnjeg srpskog vlastodržačkog miljea, koji kao nesoporno glavni postulat kodeksa delovanja njenih zagovornika, svaku robovlasničko-kapitalističku politiku, zapravo i definiše takvom.

No, imajući u vidu još snažniju djonizaciju mozga, nažalost daleko većeg procenta tog srpskog življa, ni malo ne čudi što umesto, da u najmanju ruku okopava njive, uzgaja grla, ovce, pernatu živinu, ili pak naplaćuje korišćenje javnih toaleta po autobuskim stanicama, ovaj moderno-evropski  homosapijens nam još uvek, i što je medijski najsimptomatičnije, ponosnije nego ikad obećava  kule i gradove, odnosno uz zvuke tra-la-la pesmičuljka Regioni jaka Srbija, zajedno sa Tadićevcima spuštajući dijametralno-suprotno izrečene stavove od strane one prirodne onomatopeje Sove, Tome Nikolića, i neandertalski govor neke provincijalske babe ili pak, pre svakog vremena propalog, mladog čoveka, pokupljenog sa ulice lamentira nad jadom i bedom  srpske današnjice, koja, prema vlastitim mu navodima, više ne može da čeka na dugotrajne EU integracije, dok njeni državljani bivaju prisiljeni na zaposlenje sa knjižicom vladajuće partije,…paralelno zalagajući se za ono što bi predstavljalo ozbiljnu tragediju URS-ovog prelaženja cenzusa, a što se za sada ogleda u hvaljenju značajnim doprinosima na polju prodaje nekada velikih srpskih industrijskih i tajkunskih trgovinskih institucija, po surovo kapitalističkom modelu uredjenim, inostranim kompanijama, koje batrgajući se za svoj dalji opstanak više i ne biraju gde će pustiti  svoje otrovne pipke, kao i uvodjenju novih velikih inostranih trgovinskih institucija…ili da skratimo priču, zalagajući se za ustrojenje, novog privrednog modela RS, u jeziku širih narodnih masa poznatijeg kao privatizacija sprovedena na osnovu ulaganja inostranog kapitala, koja u slučaju URS-ove politike, za sada sve intenzivnije prodaje domaćih fabrika i uvodjenja inostranih tržnica, polako ali sigurno počinje da poprima one najbrutalnije oblike vlastitog postojanja. Pa zar nije dovoljno osvrnuti se na to da roba proizvedena u ovim fabrikama po svojoj ceni daleko premašuje standard prosečnog gradjanina Srbije. Avioni, automobili, skupi telefoni, koji će nam kurac ako za ono najelementarnije nemamo?! Sasvim logična pretpostavka, a još logičnija za sve one koji shvate kako su spasiteljske fabrike samo tu, iz razloga što im je potrebna jeftina radna snaga, koja će danonoćno dirinčiti na proizvodima isključivo namenjenim izvozu na odredjena strana tržišta, dok će ovaj naš konglomerat kolonijalističkih aždaja, prihode da deli sa njihovim vlasnicima. Dok im uvodjenje stranih tržnica zahvaljujući jeftinoj radnoj snazi, pre svega, posredstvom distribucije proizvoda omogućava  omogućava značajnu kontrolu nad ovo malo čisto srpskog proizvodno-trgovisnkog entiteta.

Nego, ma koliko danas sve ovo delovalo bezbolno ili manje bolno, dosadašnja svetska politička praksa bez ijednog jedinog presedana  pokazala je kako apetiti okupatora i njegovih (domaćih) izaslanika na tlu države u kojoj  proces privatizacije sprovedene na osnovu ulaganja inostranog kapitala pedstavlja prioritetni cilj, vremenom postaju sve veći, pa bi se, imajući u vidu izrećenu sve intenzivniju prodaju nekada velikih srpskih industrijskih institucija i sve progresivnije uvodjenje novih inostranih tržnica, kao i prisustvo određenih negativnih privrednih, štaviše u širim društvenim okvirima, koje ćete sasvim sigurno prepoznati u nastavku koji sledi, za URS-ovu politiku sa punim pravom moglo reći da ozbiljno preti potpunom gušenju svih onih područja izvan (ove) velike industrije i trgovine, bez kojih jedne stabilne države niti je bilo, niti ima, niti će ikada biti:

-poljoprivrede - već naveliko uvozimo sve ono što srpski poljoprivrenik može da proizvede, a uzimajući u obzir sve gore  navedeno, uopšte me ne bi čudilo da uvoz, pod parolom kvaliteta proizvoda po EU standardima, postane jasno definisan ugovorima na obostranu korist URS-ovaca i odgovarajućih inostranih kompanija ;

- malih i srednjih preduzeća - ponovo kažem, setite se  koliko je samo što malih preduzeća koja su se bavila proizvodnjom i pružanjem usluga, što malih trgovinskih radnji, puklo, pre svega zbog ogromnih PDV-a koja im je Dinkić neprestano zacepljivao,… sad, sve i da im ukine sve moguće obaveze prema državi, zapitajmo se – na koji to način da opstanu pod presijom tržišnog monopola ovih velikih privatizovanih fabrika, čiji bi se, nakon ustrojenja ogranaka u kojima se proizvodi roba za izvoz, sledeći koraci temeljili na stvaranju onih koji će proizvoditi robu niže klase namenjenu domaćem tržištu, istovremeno sa privatizacijom ovo malo držećih srpskih fabrika,…odnosno, posmatrano sa stanovišta trgovine, pod presijom inostranih tržnica, koje su pruživši im mogućnost da, pre svega putem distribucije proizvoda, kontrolišu ovo malo čisto srpskog proizvodno-trgovinskog entiteta, konglomeratu URS-ovaca i stranih investitora zapravo već otvorile značajan put ka privatizaciji velikih industrijskih institucija koje cirkulišu na njemu.

Sve u svemu, zaključak je tako jednostavan – bez obzira na sve, malim i srednim preduzećima mesta na tržištubiti neće!, i jedino što iz ove branše može kako-tako da opstane, očituje u malim preduzećima koja se bave pružanjem odredjenih intelektualnih i zanatskih usluga,…i to, podrazumeva se, u sve minornijoj meri;

-intelektualne i kulturne elite – krajni stepen procesa velike industrijalističke i trgovinske privatizacije, u kome strane sile, posredstvom stavljanja, u ovom slučaju URS-ovih pripadnika na ključna mesta, dalje uzimaju kontrolu, a zatim i prevlast, i nad državnim institucijama, podrazumevajući pri tom sve izraženije sprovodjenje procesa pojednostavljenja odredjenih poslova, što po pravilu vodi ka sužavanju procenta potrebnog stručnog kadra,…U ovakvim uslovima neumitnog degradiranja kolektivne narodne svesti, estetske potrebe iste, bivaju svedene na one najtrivijalnije sadržaje, poput raznoraznih rijalitija, ispraznih talk show emisija, niskobudžetnih sapunica i filmova, i sličnog,…dakle svega onoga što je nastalo u okvirima TV mreže, koja tada, mada odredjeni deo kulturnih kritičara misli već sada, predstavljaju sasvim dovoljan kulturno-umetnički entitet, bilo da je reč o načinu plasmana stvaralaštva, bilo da je reč o formiranju novog kulturnog trenda.

I tako sve dok Srbija ne postane savremena strana kolonija, po kojoj hoda bezuman pseudo narod bez bilo kakvog vida onoga što nazivamo identitetom. Bez prava na ono što se zove život dostojan svakog ljudskog bića!!!

Nastaviće se…



Kategorija: Društvo,Igor Vlahović,Kolumne,Linkeri,Zanimljivosti


Piše: Igor Vlahović

link :
http://www.astro-svet.com/balada-o-ujedinjenim-regionima-srbije-1-deo/

Balada o Ujedinjenim Regionima Srbije 2. deo – Osvrt na ostale ,, vodje ,, : SPASITE PRAVO NA ŽIVOT!!!

I tako, sve dok Srbija ne postane savremena strana kolonija, po kojoj hoda bezuman pseudo narod bez bilo kakvog vida onoga što nazivamo identitetom. Bez prava na ono što se zove život dostojan svakog ljudskog bića!!! *Kraj prvog dela*

 - Ni URS-ovci tada neće biti ništa drugačiji, ako izuzmemo samo to što će imati više, toliko željenih im, novca, slave i „moći“. Sasvim logično, vodivši se ovim nepisanim pravilom iz istorije svetske robovlasničke politike, a koje tako koncizno i decidno kaže -  Kada se sudbina  jedne države nadje u  rukama stranog okupatora onda njeni vladari nema šta ni da pomisle, a kamoli da misle. Na njima je samo da izvršavaju okupatorova naredjenja, vodivši tako državu, kojom vladaju, u vlastiti bezdan. Zato, hajde da se osvrnemo i na detalje iz, šatro, biografija još nekolicnine oblika života, čija se imena i prezimena nalaze u samom vrhu URS-ove liste.

 

Veroljub Verko  Stevanović, nekada perjanica najvećeg srbo-jugoslovenskog političkog goluba prevrtača Vuka Draškovića, a poslednjih godina, najpre kao aktivista Dinkićevog ogranka Gej 17 plus iliti u prevodu na narodni jezik time što su u svakom trenutku kao zapete puške kadri da se prilagode svakom loncu i poklopcu onog najpukijeg materijalno-političkog sveta, skupina pedera u duši, čini se večiti vladar nekadašnje srpske prestonice, grada Kragujevca ili popularnije rečeno Doline gladnih. Boluje od sindroma Pokondirene Tikve, pa tako za proslavu Dana ove moderne Atlantide iz gradskog budžeta odvaja silan novac kako bi platio da ga uveseljavaju pseudo umetničke veličine, poput doživotnog učesnika Evrovizije Željka Joksimovića, i one pevaljke, Severine, što se pre par godina proslavila ekranizacijom vanserijskog umeća oralnog zadovoljavanja na palubi jahte,…a onda kada para ponestane više od pola domaćinstava strahuje da će, zbog duga od koje hiljade u dinarskim apoenima, biti uskraćeno za struju, grejanje, kablovsku, jer bez obzira što već rekoh, ne predstavlja zgoreg ponoviti – DRŽAVNI BUDŽETI SU OŠTEĆENI I BRUTALNO TRPE. Ubrzo se ove crne slutnje straha po apsolutnom pravilu obistinjuju, pa slede dugi i mučni dani čekanja kako bi se nadležni smilovali i povratili im prava na korišćenje ovih napretkom nauke, iz ugla psihologije savremenog čoveka, dobara u službi zadovoljenja primarnih potreba, bez obzira što su pored standardnog računa platili i ogromnu kamatu. Ne znam kakvo će mu raspoloženje uliti predstojeći Dan grada, Djurdjevdan, ali  sigurno je da će ukoliko ipak bude održan, tradicionalnom koncertu prisustvovati daleko manji broj posetilaca, što zbog kolektivne apatije, što zbog umora od dirinčenja u Fiatu i Plazi zbog čijeg dovodjenja, danas na sva zvona izmišlja, pričajući kako – Kragujevac spada u jedan od najrazvijenijih gradova u Srbiji-. Da nije tužno bilo bi smešno, inače nisam siguran da li je išao na obuku kod gospodina eksperta na polju samoproklamacije velikog političara, Dragana Markovića Palme.

 

Maja Gojković, preteča političke prevrtljivosti i nelojalnosti u okvirima SRS-a, odnosno one prirodne onomatopeje Sove, prepodobnog Tome Nikolića-Velikomučenika, sasvim svejedno, i njegovih sledbenika koji danas nažalost uživaju veliko poverenje nemalog dela srpske populacije. Svoju karijeru započela je u vreme zenita moći supruga svoje rodjene sestre, dr.Vojislava Šešelja, i  bez obzira što se u to vreme Voja već uveliko borio sa gnusnom nepravdom Haške inkvizicije prema Srbiji, a uticaj SRS-a značajno počeo da slabi, vrlo lako se dokopala pozicije gradonačelnika srpske Atine, koja je tokom vladavine ove gabaritne vesele tetke, sa punim pravom se može reći, počela da doživljava apsolutnu okosnicu sopstvenog potonuća,…ne treba biti dovoljno pametan, zapravo potrebno je samo znati pročitati i uopšte čitati novinske naslove kako bi se shvatilo da ubistva, samoubistva, konzumiranje narkotika, prostitucija, sponzoruštvo, tuče, skineraj, crtanje fašističkih simbola po zidovima dobrotvornih ustanova i slično, predstavljaju samo neke od nemilih dogadjaja, snažne simbole ekspanzije govora mržnje, prihvatanja izvitoperenih vrednosti,…i uopšte svega onoga što sačinjava proces, u ovom slučaju, sve progresivnije dekadencije kolektivne svesti. I tako sve do isteka mandata 2008. godine, kada, nakon što je stekla dovoljno sredstava, u potpunosti okreće ledja porodici Šešelj i formira vlastitu političku stranku,…Malu ali dovoljno moćnu, da se onako poletno sa osmehom od uva do uva, i dobro poznatom  vojvodjanskom retorikom, kakva u političkim okvirima još izraženije dobija na svojoj blagoglagoljivosti, integriše u djonasti mentalitet Dinkićevog konglomerata. Da zlo bude veće, vesela gabaritna tetka Maja široj javnosti poznata je još i kao pasionirani gost nedeljnih prožderavanja kod Lee Kiš, patetičnih žalopojki sa Jelenom Bačić Alimpić i ostalih kulturološki genocidnih formata. Čak je jednom prilikom politička pseudo zaostalost njenog mentalnog sklopa otišla sve do mere ličenja na one bezumne i dokone hejtere što cele dane provode po raznoraznim trač portalima i fan stranicama FB-a i Twitera u prepucavanju na temu ko je veća zvezda Ceca, Karleuša ili pak Seka, time što je govoreći o potencijalnom nastupu grupe Legende na predizbornim mitinzima URS-a ili njene strančice, ne sećam se zaista, paralelno, bez ikakvih argumenata i tendenciozno potcenila trodecenijsku karijeru proslavljene pevačice narodnih pesama Zorice Brunclik.

Uostalom, gotovo identičan slučaj kao i sa trećim URS-ovim poznatim anonimusom, Boškom Ničićem, gradonačelnikom grada Zaječara, kome podizanje prstića u Narodnoj Skupštini očigledno nije bilo dovoljno da predstavi vlastite revolucionarističke ideje koje bi doprinele celokupnom unapredjenju Srbije, te se proces sticanja njegove prve značajne afirmacije ipak vezuje za, takodje, bezuspešan pokušaj da od sebe stvori sliku pravog srpskog domaćina u okviru 1. serijala najpopularnijeg srpskog rijaliti show programa Farma.

I šta na posletku da vam kažem, sem ukoliko ovako umno degenerisani, ponavljam –  željni samo slave, novca i moći, URS-ovci predju cenzus i ostvare značajan plasman u vladi i skupštini Srbije, bežite,… pa makar i u Sibir,…  Jer svugde je bolje od življenja tamo gde vladaju bezumnici koji ( spro )vode američko-zapadnoevropsku kolonijalističku politiku!!!

 Nažalost nije to sve, pa još glasnije kažem – Bežite, vidite da su  i pioniri srpske propasti, na čelu sa najbližima Tadiću, počeli sve snažnije da im se privijaju uz skute. Tako, uzimajući u obzir taj zajednički im dosovsko-izdajničko-kolonijalistički mentalitet, /pa vidite li kako se na otvaranju spasiteljskih fabrika i tržnica bukvalno ljube u dupe od sreće?/,  ni malo začudjujućim ne bi trebalo da deluje, ako posle izbora naprave kakav relevantan koalicioni kompromis,… nakon čega bi se otvoreni  the end ove Savremene Krvave Bajke, sasvim sigurno tumačio sa stanovišta one najcrnje Satanine energije!,.. Koliko ljudi toliko ćudi, koliko različitih sudbina toliko različitih pogleda na svet, pa na sijaset načina,… Ali ipak sa jednom i jedinom suštinom, sadržanom u  apsolutnom uništenju svega čovečanskog,  kako u nama samima, a tako podrazumeva se i medju nama, sve do potpunog istrebljenja Srbije u kojoj još uvek živi nemali procenat ljudi od emocija, uma, radnih navika, kadrih i sposobnih da neprestano doprinose svetu koji ih okružuje!

Bežite!!!,… Bolje i baba sera, pa čak i profi kurva na tudjoj zemlji sa izgradjenim poljoprivrednim, privrednim, industrijskim, kulturnim identitetom, nego jeftina radna snaga – zatočenik sopstvene slobode!,… običan rob!!,… živi leš što bez ikakvog cilja Zemljom hoda, u svojoj kolonijalizovanoj Srbiji!!!

Bežite!!!,… ako vam već nisu dozvolili da spasite svoju državu, spasite onda makar svoju dušu, svoj zdravi razum, u nekoj drugoj državi!!!!!

Bežite,… Jer, kako bez države nema života dostojnog čoveka, tako ni države nema bez ljudi koji vodjeni jednom kontinuiranom evolucijom emocija, uma, radnih navika, potrebe da doprinesu dobru svih onih kojima su okruženi, sve hrabrije, sve ponosnije, i sve snažnije hodaju njenim veličanstvenim predelima!!!!!

Zato bežite!!,… Spasite pravo na život dostojan čoveka!!!

Bežite!!!,… SPASITE ŽIVOT!!!!!!!!!!!!!!!

Ili im, ako se još uvek osećate živima nedopustite!!!,… SPASITE DRŽAVU – SPASITE ŽIVOT!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Kategorija: Društvo,Igor Vlahović,Kolumne,Linkeri,Umetnost i pop umetnost,Vesti i članci
ZA PRVI DEO KOLUMNE „BALADA O UJEDINJENIM REGIONIMA SRBIJE“ KLIKNITE NA SLEDEĆI LINK:  http://www.astro-svet.com/balada-o-ujedinjenim-regionima-srbije-1-deo/

Piše: Igor Vlahović

NEVEROVATNO

Kandić: Toma je prihvatljiv!


Direktorka Fonda za humanitarno pravo veruje da će SNS, ukoliko osvoji vlast, ispuniti sve uslove EU


Nekad pričala za Tomu da je ratni zločinac, a sada kaže da je evropejac

BEOGRAD - Promenili se.
Politiku Tomislava Nikolića i Srpske napredne stranke o evropskim integracijama podržala je čak i Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo.

Govoreći o političkoj kampanji i budućoj vladi, Kandićeva je kazala da će bilo ko ko osvoji vlast morati da se mane velikih političkih mitova, te da odmah krene u ozbiljan posao ispunjavanja uslova EU.

- Naprednjaci se u jednom delu menjaju, zastupaju političku viziju Srbije u EU, pa će, ukoliko osvoje vlast, a ništa nije isključeno, oni te uslove ispunjavati - rekla je Kandićeva.

Ona dodaje da je Nikolić „očigledno prihvatljiv za EU“.
- On se i sada sastaje sastaje sa zvaničnicima iz Evrope, ali da bi bio potpuno prihvatljiv, neophodan je takav odnos i s liderima iz regiona - kaže Kandićeva i precizira:

- Prvo na čemu se u pogledu evrointegracija mora raditi jesu poglavlja 23 i 24 pregovora, koja se tiču pravosuđa, vladavine prava, borbe protiv korupcije i kriminala - kaže Kandićeva.

Direktorka Fonda za humanitarno pravo kaže i da se deo ljudi koji podržavaju SNS i dalje ne distancira od prošlosti, kad su bili radikali. Iz SNS nismo dobili komentar.


Sad se sviđa i Nataši Kandić

Ovo mora da je kurir

Znaci, prvo su srali o tome da ce da ide sa Dinkicem, onda sa Jovanovicem, sad i Natasa Kandic voli Tomu....Djilas i Saper su poceli da se gube sa ovim njihovim novinama

Jos samo cekam da se DS spusti toliko nisko pa da u ovim njihovim medijima krenu da objavljuju kako je Nikolic rekao da moze i sa njima da pravi koaliciju!

Ostaje još da objave da će Toma u koaliciju sa radikalima.