Beograd (Tanjug) - Zvanje počasnog gradjanina Beograda od 1947. godine, kada je prvi put ustanovljeno i dodeljeno, ponela je 21 ličnost, uglavnom državnika i lidera nesvrstanih zemalja.

Skupština Grada Beograda usvojila je u četvrtak, 14. septembra, Odluku o zvanju počasni gradjanin Beograda, kojom će posle 21 godine, ponovo biti proglašavan počasni gradjanin srpske prestonice, prenosi Tanjug.

To priznanje će biti dodeljivano ovdašnjim i ličnostima iz sveta, koji su svojim radom, naučnim, umetničkim, političkim, humanitarnim ili drugim oblicima delovanja, doprineli razvoju i ugledu Beograda.

Počasnom gradjaninu uručivaće se povelja sa grbom Beograda na svečanoj sednici Skupštine grada, u vreme obeležavanja i proslavljanja "Dana Beograda".

Donošenjem te odluke prestaje da se primenjuje Odluka Narodnog odbora grada Beograda iz 1954. godine, kada je zvanično ustanovljeno to zvanje.

Prvi počasni gradjanin Beograda bio je 1947. godine tadašnji predsednik FNR Jugoslavije Josip Broz Tito. Iste godine to priznanjje dodeljeno je i narodnom heroju Peku Dapčeviću. Lista je podugačka i na njoj se uglavnom nalaze šefovi, ili premijeri nesvrtsanih zemalja i kako se tada isticalo "prijateljskih država".

Etiopijski car Haile Selasije je 1954. godine postao počasni gradjanin Beograda, indijski lider Džavaharlal Nehru 1955, a naredne godine egipatski državnik Gamal Abdel Naser.

Kambodzanski kralj Narodom Sihanuk počasni gradjanin Beograda bio je 1959, šef ŠSR Leonid Brežnjev 1962, dok je predsednik Alžira Ahmed Ben Bela to priznanje dobio 1964. godine.

Naredne 1965. godine, titula počasnog Beogradjana pripala je i predsedniku Tunisa Habib Burgibi i indijskom premijeru Lal Bahadur Šastriu, a 1970. političaru i bliskom Titovom saradniku Edvardu Kardelju, dok je iste godine tu počast dobio Kenet David Kaunda, prvi predsednik nezavisne Zambije.

Lider poljske komunističke partije Edvard Gjerek, bio je počasni gradjanin Beograda 1973, rumunski lider Nikolae Čaušesku 1976, dok je kineski komunistički lider Hua Kuo Feng to zvanje dobio 1978. godine.

Kuvajtski emir šejk DZaber Al-Ahmad-Al-DZaber Al-Sabah to zvanje je poneo 1981. godine, a 1983. predsednik Francuske Fransoa Miteran, dok je predsedniku Južne Koreje Kim Il Sungu to zvanje pripalo 1984.

Do 1985. godine, kada je priznanje poslednji put uručeno, počasni gradjani Beograda bili su i kineski predsednik Li Ksianian, meksički predsednik Miguel De La Madrid i tanzanijski vodja Julius Njrere.


[Edit by cg_ac: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]

Daj te i vi neke vase predloge ne moraju da budu samo predsednici Nesvrstanih drzava i okoreli Komunisti
Mogu i stranci i domaci a mozda i neka dama
Dajte predloge

Nemojte slati vise komentara za redom. Postoji dugme izmeni ako ste nesto zaboravili reci. Postovanjem vise odgovora zaredom tema se samo razvodnjava i smanjuje se preglednost. Za ostala pravila ponasanja pogledajte pravilnik Burek Foruma.

Ja bih Cedu Jovanovica za pocasnog

recimo, kventin tarantino!
radnje u njegovim filmovima nekako bas idu uz bg!

Noam Comsky

Harvi Kajtel - covek je bio u Beogradu, ispijao sa gustom lozu u Busu kraj V beogradske...

Agim Ceku kill. 










edit by vlado85: vrijedjanje zabranjeno pravilnikom burek foruma.

Jerga Hajdera

Džoni Štulić