da li bi neko mogao da mi kaze, prvenstveno mislim na silvanusa i bulajku, kakva je ovo ikona?


predpostavljam da je sveto trojstvo. koga predstavlja desna osoba i zasto ima trouglasti oreol?

Чини ми се да је на некој теми већ било постављено слично питање, мада се оно односило (ако се добро сећам, а могуће је да грешим, знаће Булајка зашто... ) на троугао са свевидећим оком у средини...а то је символ Божијег провиђења.

Елем, у праву си...Ово је начин на који се представљају Света Тројица (пази, Света Тројица, а не Тројство...знам да делује исто, али Тројица је православни израз и означава да је онтолошко начело у личности и то личности Бога Оца, а Тројство је римокатолички израз и указује на то да је онтолошко начело у божанској природи...а то је веома битно и ово јесте једна од фундаменталних разлика између православаца и римокатолика)...

Са леве стране је Господ Исус Христос (који десном руком благосиља), а са десне стране је Бог Отац.
Бог Отац је представљен као старац (јер у књизи пророка Данила 7 глава, стихови 9, 13 и 14, овако се описује) који у левој руци држи скиптар (као символ вечне моћи и праведног владања), у левој руци је књига са грчким словима алфа и омега (а то су прво и последње слово грчког алфавита), а ово се спомиње у Откривењу Јовановом (1,8; 21,6; 22,13), а око главе му је троугао (хм, требао би да буде једнакостраничан) као символ тројичнога, троличноснога Бога...
А средини, између њих, између Бога Оца и Његовог Сина, Господа Исуса Христа је бели голуб, који је у овом облику сишао на Господа Исуса Христа приликом крштења у Јордану...

Булајка, који ме је данас својом можданом олујом просто одувао, нека допуни и исправи ово моје виђење...

pitam da znam da li je prava ikona, posto cujem da su se pojavile i neke lazne na kojima se pojavljuju ne hriscanski simboli.
video sam i istu takvu ikonu, samo je umesto trougla davidova zvezda (a mozda i nije njegova, mislim ima 6 krakova), sta ona predstavlja?
i jos nesto, gledao sam nekada davno neku emisiju o nekom manastiru u crnoj gori. pojavljuje se neka ikona sa nekim svetcem koji nema ljudsku glavu. ne secam se dobro, mozda nije bila ikona, nego je bilo naslikano na zidu  .
da li znate mozda o kome je rec?

Мене ова икона коју си поставио подсећа на барокни стил, а он није по мом укусу, ја сам више за оне ромејске (византијске), моравске стилове...
Овим стилом су живописани већином храмови по Војводини (тако је било наређење аустроугарске монархије, ако хоће Срби да подижу храмове, онда могу да буду само у барокном стилу, па зато тамо храмови мање-више наликују један на други; као код нас Саборна црква)
А то да ли је права или не, хм, па сад улазимо у подручје теологије иконе (у коме ја баш не бриљирам), али ево овако, ако на икони постоји сенка, онда то није православна икона, јер икона изображава Царство Божије, дакле свет који је у заједници са Богом, а у Богу нема таме, јер је Он Светлост (а Светлост, Бог одгони сваку таму), а ја имам утисак да на овој икони има сенке. Икона треба да представља свет, Царство Божије на који(е) светлост не долази од споља, већ изнутра, уроњена су у Светлост Божију...
Није спорно да постоје овакве иконе и по нашим храмовима, али по мени (дакле, веома субјективно, па самим тим, могуће је да грешим) оне нису поштовале узоре православне иконографије, већ су ти уметници потпали под утицај уметности запада...Другим речима, лично бих је избегао ако може...

Давидова звезда или штит Давидов се користи и на нашим храмовима (ево, баш на западном зиду храма Светог Николе на Новом гробљу постоји Давидова звезда) и у символизму она представља јединство ,,супротних ''елемената: мушко-женско, вода-ватра, небо-земља. Елем, раније се ова Давидова звезда представљала тако да у њеној средини буде тетраграм ЈХВХ, који означава име Божије ,па би онда то значило да Давид са штитом Божијим наступа, а ако се сетиш повести о Давидовом сукобу са Голијатом, Давид је све поверио вери у Бога и ...победио је! Тако да ово може да означава наше ослањења на Бога, на нашу веру у Бога (а не морам ваљда да теби говорим, да се Господ Исус Христос често зове и потомком Давидовим и да је проречено да ће Спаситељ, Месија бити из тог рода...)

А ово за икону (или шта већ) која нема људску главу, просто сам збуњен...Прво сам помислио на Хоруса, па на Амон-Ра, па на Ганеша... 

Све што протумачи мој брат и пријатељ Силванус у вези са датом иконом,као и пар суштинских увида у теологију иконе,је такво да нема могућих допуна! Поздрав свима!

ПС.
Заборавих да додам...нарочито се слажем са,више него истинитом,изјавом мог драгог брата о мојој "можданој експлозији",али не онако како је он види,већ онако као је виде момци у белом који ми често долазе у "пријатељску посету",носећи много лепих "пилуластих" дарова!  

Arhandjel Ariel ima lavlju glavu.
Serafimi imaju glavu koja se menja u glavu coveka, lava, orla i bika.

Хм, могуће је да је тако и како ти кажеш...али, ајде молим те наведи изворе тог твог податка.
Процес образовања траје целог живота, а ја сам рад да ново учим из области које ме занимају...

Како сам учио, серафими се сликају са 6 крила, 2 код главе, којима покривају лице, 2 крај ногу, којима покривају ноге и 2 око трупа којима лете, а у рукама су им рипиде са натписом: Свет, Свет, Свет! (овако их је описао пророк Исаија 6,2-3) (овако пише у Мирковићевој Литургици)

А овај арханђел Ариел је...?

Да ниси можда мислио на арханђела Урила који се представља са исуканим мачем у десници, а у левици му је на доле окренут пламени огањ? (неко га спомињу и као Јеремила; помиње се у 3 Јездриној књизи)
Арханђели се изображавају као ратници.

koliko se secam bila je prica da je to bio neki veoma lep mladic koji se posvetio duhovnom zivotu. e sad posto je bio veoma lep, imao je puno  nezgodnih situacija, jer su ga devojke stalno spopadale zbog njegove lepote.
on se molio da ga Svevisnji ucini ruznim, kako bi na miru mogao da se posveti duhovnom zivotu.

tako je nekako bila prica. ne secam se dobro, bilo je davno. ne secam se ni ciju je glavu imao.
uglavnom nije serafim.

Помешао си малчице неке ствари,али није страшно...православна светоотачко-библијска ерминевтика изричито тврди да су то су символи четворице јеванђелиста.Марко (човек),Матеј (Лав),Јован (орао),Лука (Бик).

Синодик који се чита у Недељу Православља


Годишње Богу дужно благодарање, у дан у који смо добили опет Божију Цркву са потврдом догмата православља и са пропашћу злобнога злославља. Следећи пророчким изрекама, идући за апостолским поукама и следујући за јеванђелским повестима, прослављамо дан обновљења. Јер Исаија вели да се "обнављају острва Богу" (Ис 41:ђ, подразумевајући (под тим) Цркве незнабожаца. А цркве су не просто грађевине и украси храмова, него пуноћа (мноштво) православних, који су у њима, и песме и славославља којима они служе Богу. А и Апостол, то исто поучавајући, заповеда да "ходамо у обновљењу живота", и "ако је ко у Христу нова твар", нека се обнавља (Рм 6:4; 2 Кор 5:17). Господње пак речи, показујући пророчко стање (остварење), веле: "Беше празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима" (Јн 10:22). Било да је (то зима) духовна, у којој јудејски народ изазиваше буре и немире злочинства против општег Спаситеља, било пак да је она (физичка зима) која променом хладног ваздуха угрожава телесна чула.

А беше, заиста беше и код нас зима, не обична, него она која стварно причињаваше суровост велике злобе. Али нам је процветало рано пролеће Благодати Божијих, у којима смо се окупили да чинимо молитве благодарења Богу за добре жетве, да би смо још више псаламски рекли: "Лето и пролеће ти си створио, сети се овога" (Псал 73:17-18). Јер заиста, непријатеље који ружише Господа (Псал 73:18) и који свето поклоњење Њему у светим иконама обесчастише, и који се погордише и преузнесоше безбоштвом (својим), њих чудесни Бог сруши и разори дрскост отпадништва (њиховог), и Он не презре глас оних који Му вапију: "Сети се, Господе, понижења слугу Твојих, које носим у недрима својим од многих народа, којим нас понизише непријатељи Твоји, Господе, којим понизише наслеђа Христа Твога" (Псал 88:51-52). А наслеђе пак Христово били би они који су смрћу Његовом испуњени и који су Му поверовали проповеђу речи (Божије) и иконичким (ликовним) изображењем, кроз које двоје (проповед и иконе) велико дело Домостроја спасења бива познавано од искупљених: кроз крст и страдања и чудеса Његова (Христова) пре крста и после крста, од којих угледање на Његова страдања прелази Апостолима, а од ових Мученицима, а преко ових стиже до Исповедника и Подвижника.

Тога, дакле, понижења, којим нас понизише непријатељи Господњи, понизише наслеђе Христа Његовог, сетивши се Бог наш умољаван сопственим милосрђем и привољеван молитвама Мајке Његове, а још и апостолским (молитвама) и свих Светих, који су заједно са Њиме и у увредама против икона Он, дакле, оствари касније оно што је данас изволео, и учини други пут оно што је свршио први пут. Јер, први пут, после дугогодишњег времена изругивања и бесчашћа светих икона, повратио је православље самом себи. Сад пак, овај други пут, после безмало тридесет година злостављања, учинио је нама недостојнима ослобођење од тешкоћа, и избављење од невоља, и проглашење православља, и сигурност поштовања Икона, и Празник (икона) који нам доноси све што је спасоносно.

Јер на иконама видимо страдања Господња за нас, крст, гроб (погребење), ад умртвљен и побеђен (васкрсењем), подвиге и венце Мученика, само спасење које је наш Први Подвигоположник и Подвигодавалац и Венцедавац извршио посред земље. Ту свечаност данас празнујемо, у њој се заједнички радујемо и веселимо молитвама и мољењима, и кличемо псалмима и песмама:

"Ко је Бог велики, као Бог наш! Ти си Бог наш, који једини чиниш чудеса" (Псал 76:1415). Оне који су се ругали Твојој слави, Ти си их исмејао; понизитеље Твојих икона и оне који су нападали Твој лик, показао си да су отпадници и хулници. Зато смо благодарни Богу и победи Господа над овим противницима. Борба против иконобораца (иконокласта) и лукавство има други узрок и биће изложено. Одмарајући се после преласка пустиње, задобивши духовни Јерусалим, као одговор на мојсијевску заповест или боље, на Божански позив: на плочи великог камена која је припремљена да прими Писмо, сматрали смо да је праведно да га запишемо у срцу наше браће, и благослов за оне који држе заповести, и проклетство онима који их преступају.

 

Зато говоримо овако:

Онима који долазак Бога Логоса у телу речју, уснама, срцем и умом, писањем и иконама исповедају (признају) вечан спомен!

Онима који знају разлику суштина једне и исте Ипостаси (Личности) Христове, и њој (Ипостаси) придају створеност и нествореност, видљивост и невидљивост, страдалност и нестрадалност, описивост н неописивост; и Божанској суштини приписују нествореност и томе слично, а људској природи признају оно остало и описивост и речју и иконама вечан спомен!

Онима који верују и проповедају Јеванђелски благовесте речи словима, догађаје цртежима (сликама), и да свако (од тога) доприноси једној истој користи: проповед Истине речима и потврду иконама вечан спомен!

Онима који речју освећују (своја) уста, а затим и слушаоце кроз реч (проповед); који знају и проповедају да се кроз часне иконе исто тако освећују очи гледалаца, а ум се њихов уздиже ка богопознању, као и кроз божанствене храмове и свештене сасуде и друге посвећене ствари вечан спомен!

Онима који знају да су: жезал, и таблице, и ковчег и свећњак, и сто, и кадионица, прасликовали и унапред пророковали Пресвету Дјеву Марију Богородицу, и да су ове ствари њена праслика (праобраз), али да уствари она (Богородица) није била то, већ да је она рођена као девојка и остала Дјева после богорођења. Због тога њу још и више представљамо иконично, или у њеним праобразима таквима вечан спомен!

Онима који знају и прихватају пророчанска виђења као она којима је само Божанство дало облик и образ, и који верују даје то хор пророка видео и прорекао, и чврсто држе предање писано и неписано, предано Оцима преко Апостола, и зато живопишу светитеље и поштују их вечан им спомен!

Онима који су сагласни са Мојсијем који говори: "Пазите на себе, јер у дан у који је Господ говорио на Хориву, на планини, ви сте чули глас речи, али нисте видели облик"; и који знају да говоре оно што је право: ако смо нешто видели, заиста смо видели, јер нас је син грома научио: "Онај који је од почетка, кога смо слушали, кога смо видели, и кога смо обожавали очима својим и кога су руке наше додиривале Логоса живота" (1 Јн 1:12), и ово сведочимо". Такође и други служитељи Логоса: "Једосмо и писмо с Њим" (Дап 10:4), не само пре страдања, него и после страдања и васкрсења. Онима дакле који су од Бога примили моћ да разликују забрану законску (Стари завет) и Благодат учења (Нови завет), с једне стране Онога који је, сједне стране у Закону невидљив, а с друге стране, Онога који је у благодати и видљив и опипљив, и зато (због тога) они живопишу (изображавају) и поклањају се ономе што је видљиво и опипљиво.

Пророци како видеше, Апостоли како научише, Црква како је примила, Учитељи како су одогматили, васељена како се сагласила, Благодат како је засијала, Истина како се доказала, лаж како је протерана, Премудрост како се смело исказала, Христос како је наградом потврдио тако мислимо, тако говоримо, тако проповедамо: Христа Истинитог Бога нашег и Његове Светитеље чествујући речима, списима, мислима, жртвама, храмовима, иконама; Њега као Бога и Владику поштујући и клањајући се Њему, а њих ради заједничког (нам) Господа и као Његове верне служитеље чествујући и одајући им односно поклоњење. Ово је вера апостола. Ово је вера Отаца. Ово је вера Православних. Ова вера васељену утврди. И сада ми величамо братски и пријатељски хероје вере, у слави и часној побожности, за коју су се они борили, и ми говоримо:

Германа, Тарасија, Никифора и Методија, њих као истинске архијереје Божије, победнике и учитеље Православља вечан им спомен!


Превод, А. Јевтић. допуна текста и превода, Радомир Поповић


извор: сајт Светосавље