Православље и нова година :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Мало о Православној Новој Години,да исправимо Анеу

Četrnaestog januara (prvog januara po starom kalendaru) je praznični dan u kojem se svetkuju Mali Božić, koji se uzima kao završni dan u božićnom svetkovanju, i Vasiljevdan, koji je krsno ime pojedinih rodova. Kada je za kalendarski početak nove godine uzet 1. januar, onda je Mali Božić počeo da važi kao Srpska Nova godina.

U obnovljenoj srpskoj državi pod Karađorđem, kada su se ustaničke granice i vlast ustalili, bilo je uobičajeno da se skupštinska zasedanja održavaju o Malom Božiću, jer je tad najpogodnije da se prave godišnji pregledi i podnose izveštaji i dogovaraju poduhvati za novu godinu.

Mnogi obredi i radnje o Božiću su ponavljani ili imali svoj završni deo o Malom Božiću, tako da i ovaj dan obiluje živopisnim obredima. U mnogim mestima Vojvodine je bio običaj da se na raskršićima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga su u Hercegovini ostatke badnjaka od Božića spaljivali na Mali Božić. Mešen je i posebni obredni hleb, zvani valislica (ili: vasuljica), čiji naziv upućuje na ime sv. Vasilija (ili Vasiljevdan), koji se praznuje istog dana.

Идемо даље

PITANJE

Šta je "Srpska nova godina?" Zašto ona nije istoga datuma kada i građanska? Kako ona treba da se obeleži?

ODGOVOR:

Postavljeno pitanje je samo deo jednog velikog pitanja koje stotinama godina zaokuplja svet. To je pitanje računanja vremena ili, narodski rečeno, pitanje kalendara. Hrišćanstvo je nastalo u vremenu kada se u celom, tada poznatom svetu, vreme računalo prema Julijanskom kalendaru (po rimskom Juliju Cezaru, iz I veka pre Hrista). Po tom kalendaru su ustanovljeni i svi hrišćanski praznici, odn. događaji iz života Gospoda Isusa Hrista i istorije Njegove Crkve. U prvim vekovima hrišćanstva posebna pažnja bila je posvećena pitanju praznovanja Vaskrsa hrišćanske Pashe, i ostalih "pokretnih" praznika.
U XVI veku posle Hrista papa Grigorije VIII izvršio je reformu do tada važećeg Julijanskog kalendara, tako što je iz njega izbacio 11. dana koji su se nakupili zbog nepodudarnosti kalendarske i astronomske godine. Taj novi kalendar se po papi Grigoriju nazvao Grigorijanski kalendar. A kako je on nastao pod uticajem rimskoga pape, i uglavnom odmah bio prihvaćen od strane rimokatoličkog Zapada, pravoslavni Istok je ostao prema njemu rezervisan i nepoverljiv (ne bez razloga), te je tako nastala razlika u praznovanju onih hri-šćanskih praznika koji su vezani za određene datume, kao Božić, Nikoljdan i td.
Za običan svet to je postala "glavna", jer svima jasna i vidljiva, razlika između rimokatolika i pravoslavnih. Vremenom (za oko 300. godina) razlika od 11 dana narasla je na 13 dana koja i do danas postoji izmeću starog (Julijanskog = pravoslavnog) i novog (Grigo-rijanskog = katoličkog) kalendara.
Stotinama godina to uglavnom nije nikome smetalo. Svako je živeo u svojim oblastima, držao se svoga kalendara i po njemu slavio svoje praznike. No, kada je počelo kretanje naroda, političke i ekonomske migracije, i pomeranja s jednog mesta na drugo, a naročito stvaranjem novih država posle I svetskog rata, razlika u kalendaru postala je ozbiljna smetnja za političke, diplomatske, a naročito ekonomske odnose među narodima i državama.
Kako je početkom ovoga veka Zapad bio, ljudski gledano, kulturniji i napredniji, to je prihvatanje novog, Grigorijanskog kalendara, bio vidljiv znak uključivanja u napredne svetske tokove. Tu je došlo do raskoraka između mladih novostvorenih država (kakva je bila i Kraljevina SHS, kasnije Kraljevina Jugoslavija) i Pravoslavne Crkve u tim državama, koja je iz opravdanih razloga nastojala da ostane pri starom računanju vremena. Prelaskom i nekih pomesnih crkava na novi kalendar početkom dvadesetih godina ovoga veka (Kao Vaseljenska Patrijaršija, Grčka, Rumunska i neke druge pravoslavne crkve) dovodilo je do velikog haosa u bogoslužbenom crkvenom krugu godine.
Tako, i kada je novostvorena država Južnih Slovena, nastala posle I svetskog rata, prihvatila Novi kalendar za svoju administraciju, Srpska Pravoslavna Crkva zadržala je za svoju unutrašnju upotrebu stari Julijanski kalendar, kao što su činile i neke druge pomesne pravoslavne crkve (Ruska, Bugarska, Jerusalimska).
Tako je došlo da u jednoj državi, jedan deo stanovnika rimokatolici - Hrvati Božić slave 13. dana pre od pravoslavnih Srba. Što važi za Božić (koji se slavi 25. decembra), važi i za sve ostale praznike, pa i za Novu Godinu. I tada je kod Srba nastala pometnja u glavi. Ceo građanski njihov život (od rođenja do smrti), i svi poslovni odnosi građanskog karaktera, računati su i određivani po novom sada nazvanom: državnom kalendaru, dok je njihov verski život i svi crkveni praznici ostali po starom crkvenom kalendaru. I tako se desilo da su Srbi počeli govoriti da svetog Nikolu slave 19. (umesto: 6.) decembra, Božić 7. januara (umesto: 25. decembra) i td, što je skroz pogrešno.
Pa kako smo povodljivi i neotporni na tuđinske uticaje, iako pravoslavni Božić slavimo po starom kalendaru, mnogi (danas skoro svi) Srbi svečano slave i državnu (rimo-katoličku) Novu Godinu, koja pada na sedam dana pre pravoslavnog Božića. A kako smo ipak ostali pravoslavni narod, mi posle našegBožića slavimo i Pravoslavnu Novu Godinu. Kako su ovu NovuGodinu u Jugoslaviji (onoj staroj), slavili isključivo samo Srbi ona se u narodu počela nazivati i SRPSKA NOVA GODINA, što je takođe veoma pogrešno, jer nju slave i svi oni pravoslavni narodi koji su u crkvi zadržali upotrebu starog Julijanskog Kalendara, kao i mi Srbi.
Tako smo, nadamo se, ukratko, odgovorili na pitanje zašto se "Srpska Nova Godina" ne slavi istoga datuma kao i državna. Ustvari, ona se slavi istoga datuma, a to je UVEK 1. januara, ali ne i istoga dana, pošto po Novom kalendaru 1. januar dolazi 13 dana ranije.
I još ostaje pitanje: Kako tu našu (srpsku) Novu Godinu obeležiti ili proslaviti?
Istinski pravoslavnom Srbinu (koji nije to samo po imenu i krštenici) odgovor je jasan i bez našega odgovora. On zna da Božiću prethodi POST od šest nedelja, da uvek dolazi Božić, pa Nova Godina. I onaj koji to zna neće proslavljati NI NA KOJI način rimokatoličku (ili državnu) Novu Godinu (sem neodlaskom na posao ako je zaposlen u nekom preduzeću), nego će to za njega biti običan dan kao i svi ostali, pre svega dan posta i pripreme za veliki praznik Božića kada slavimo rođenje na zemlji Sina Božijega. A svoju pravoslavnu (ili ako hoćete SRPSKU) Novu Godinu, proslaviće molitveno i svečano kao i svaki veliki hrišćanski praznik. Ne u prejedanju i opijanju, ne u grehu i ludovanju, nego pobožno i molitveno, kako u navečerje Nove Godine tako i na sam dan, kada se slavi i sveti VasilijeVeliki.

Toga dana će otići u crkvu, prisustvovati Službi Božjoj i posebnim molitvama koje su određene da se na taj dan čitaju, a u kojima se sveta Crkva moli da nam Nova Godina bude Bogom blagoslovena, da nas u njoj Gospod sačuva od svake napasti, zemljotresa, poplave, požara, pokolja, mača, najezde tuđinaca i međusobnog rata i td. i da nam bude plodonosna i berićetna. Ako do sada nismo osetili sladost i lepotu ovakvog načina dočeka i proslavljanja Nove Godine, probajmo, i uverićemo se da će nam Nova Godina zaista biti i nova i bolja nego sve do sada.

Mir Božji! Hristos se rodi! Srećna i Bogom blagoslovena Nova Godina.