Зашто "намерно користиш израз особа"?

Лик се плаши, не толико обавеза и посвећивања нечему ... да мрзи или се плаши обавеза, ил да их доживљава као окове, тај бес и деструкција који испливају кад алкохол одради своје, били би усмерени ка теби, која си на неки начин обавеза и тражиш посвећивање... ако те стварно никад није ударио пијан, и ако је тај бес усмерен само ка њему самом... онда ће пре бити да није проблем у жељи да се посвети нечему ил страху од обавеза... него у његовом страху да то не може, да неће успети да испуни очекивања, твоја, породице, на послу...

е у таквој ситуацији човек бежи, било да тим лудовањем доказује себи да је још млад ил покушава да убије и заборави схватање да није ... ал алкохол извуче те његове страхове и мржњу ка себи на површину.

ако сам којим случајем у праву...

прво... немој га притискати. Проћиће пуно времена и требаће њему пуно рада на себи док притисак не буде имао позитивне ефекте на њега

друго... за почетак му само говори да се опусти, да ништа није страшно и да ништа не очекујеш од њега сем да ти верује и прича са тобом. Ако се осети ослобођеним притиска и растерећеним можда те и изненади колико је у стању да учини

треће... све има своје границе, и од сваког узалудног посла треба дићи руке у једном тренутку. Сама ћеш најбоље знати кад је доста да га тетошиш.

четврто... мрзим људе који не умеју да попију пиво два и ту да стану. Тај твој никад то неће научити, пре ће постати потпуни антиалкос... а једно од то двоје ти треба за нормалан живот

пето... ти си изгледа у том пару и стабилнија и интелигентнија... па ћеш увек више терета морати да поднесеш.

све у свему требаш му. Ако и тебе изгуби још више ће мрзети себе и само ће се још више изгубити у том лудовању, алкохолу и аутодеструкцији

бајдвеј... свиђа ми се како пишеш, размишљаш и запажаш

krupno ces da se kajes, bacenih godina i zivaca

Do jaja....

Nekad su za takve ljude postojali vojska, manastiri, radni kampovi - generalno on nema kičmu ili ona nije dovoljno razvijena da ga drži (ne kažem možda mu je i život polomio)

On se u normalnom okruženju oporaviti ne može. Njemu treba izolacija, sredinja u kojoj mu je onemogućen pristup drogama i alkoholu + intezivan fizički rad.

Ljudi u sebi kriju ogromnu količinu stresa, frustracija, nagomilanih tenzija koje pukim razmišljanjem ne mogu da razrješe, a nekad ni sebi da priznaju. Fizička aktivnost je divan način da sve to izađe na površinu + ti daje mogućnost da to iskoristiš na koristan način.

Ti njemu ne možeš da pomogneš. Njemu treba neko i mentalno i fizički jači od njega da ga uzme pod svoje, bukvalno 24h, bar na jedno godinu dana.
Prica, savjetovanje, nadanje da ce njemu nesto da kvrcne u glavi nema mnogo sanse.

On mora da radi. Nerad vodi u depresiju - provjereno.
On mora da ima svoje obaveze - koje mora da izvrsava.
On mora da vodi zivot koji ima strukturu, gdje postoje jasna pravila, gdje ce uvijek biti neko da vodi racuna o njemu.

E na sve to dodje prica, savjetovanje, razumjevanje...

ima dosta takvih likova koji su najgori po same sebe. najcesce ih sjebu roditelji jer su tipa gledali, kada su imali 2 godine, kako se mama i tata lemaju po ceo dan. depresija i samodestrukcija su klasicni simptomi.

posto ocigledno volis coveka, rekoh, ako ti nije problem da budes lokomotiva i budes udovica za 20-25 godina kada mu ciroza pojede jetru...go for it!

'cudni su putevi gospodnji'...

Po pitanju detinjstva si u pravu, imao je tesko detinjstvo gde je morao naglo da odraste i izdrzava sam sebe od malih nogu, uvek je bio bar po njegovim recima i recima njegovih prijatelja "tezak covek". Medjutim kako je odrasta brzo, tako se sada isto vraca brzo tim nekim tinejdzerskim godinama kada ne zeli nikakvu obavezu...
Jednostavno ne zelim da prihvatim to, ima mnogo gorih slucajeva pa su opstali, pratila sam forum bas aktivno zadnjih par meseci i nisam zelela da se uplicem dugo, medjutim posle pokusaja koji su bili neuspesni, i pre odlaska psihologu sam zelela ovde da izlozim problem.
Slazem se da treba da radi, da stekne odgovornost bar prema necemu, da ima obaveza koje treba da ispunjava, ne moze se nista preko noci, kao sto nije ni doslo do ovoga preko noci.
Nisam sigurna da li da probam da pridjem direktno alkoholizmu ili da to ostavim sa strane jos neko vreme, da pridjem vise kao prijatelj, ne znam...

Let it be.

Mozes ti da se koprcas koliko oces ali ne mozes mu mnogo pomoci...

Mozes za pocetak da mu budes prijatelj i prijateljska podrska... jer on sam mora da resi svoje probleme...
Alkoholizam je tezak, cak tezi od bilo koje druge vrste zavisnosti jer preterana konzumacija alkohola prihvatljiva u nasem drustvu. Obicno se kaze - voli malo da popije, a zanimljivo je da to "malo" moze konja da ubije...
Plus je to bolest koja se uspesno leci uz angazovanje porodice... tako da ako si u stanju da otvoreno popricas sa njegovom porodicom i pokusate zajedno da ga uverite da time gubi mnogo od svog zivota.

Za to vreme resavaj svoje probleme... pa ako uspe da se iskobelja... uspe... Ako ne... bar se neces kajati zbog toga sto mu nisi pruzila podrsku

Ako je momak imao probleme zbog kojih je posećivao psihijatra i ima sklonosti da beg od realnosti traži u opijanju, naglo odvajanje od tebe može samo da gurne još dublje.
Drži malu distancu, ne preveliku. Zovi ga, viđajte se, razgovarajte o problemu. Neka zna da u tebi ima podršku, da imaš strpljenja, da ćeš da sačekaš ako je on spreman da se potrudi. Takođe skreni mu pažnju da od njega očekuješ istrajnost po tom pitanju i da ovaj put ne pristaješ na kratkotrajne promene.
Na kraju sve zavisi od njega. Budi tu još neko vreme, posmatraj situaciju, ako ne bude promena ozbiljno razmotri druge opcije jer se radi i o tvom životu.

Kazu da ljudi u porocima odmaraju svoju dobrotu...meni lici na tako nekoga...