Ovako, pratim forum vec mesecima, nista nisam postovala, jednostavno sam citala skoro sve postove koji bi mogli da mi pomognu da pronadjem resenje za jedan problem:

Bila sam u vezi sa jednom osobom (namerno koristim izraz osoba) i posle 4 godine veze (2 godine zajednickog zivota) udarili smo u zid.  Ta osoba je usla u krizu (citajuci neke postove mislim da je u pitanju kriza identiteta), naime, nema zelje ni volje za mnogim stvarima za koje mislim da bi osoba u tim godinama trebala da ima (30godina).  Nema posao, bar ne stalan, nesto tipa 2 dana radi pa ne radi 15 itd, inace, tokom veze je radio prvih par meseci i to je proslo veoma lose (nije placen).  
Jedan od najvecih problema tokom veze, bio je alkohol, nisu to precesta opijanja, ali su opijanja do kraja, dok moze, bilo sa kim da je, poznato/nepoznato drustvo, ako bi poceo da pije, a u 99% slucaja se to i desavalo, islo bi do krajnjih granica pijanstva i tu bi nastao prekid (prilicno agresivno ponasanje, doduse vise samodestruktivno).
Prvih par puta sam pokusala da uticem na to, manipulacijom (pustim da se napije, on uradi sta uradi, i ja mu kazem da izabere izmedju mene i alkohola) sto nije uspevalo, i vidim da sam tu pogresila, sa pogresne strane sam pristupila problemu.  Pokusala sam nekom krivicom da mu skrenem paznju da je to lose, za njega, pre svega, pa za okruzenje, porodicu.  Medjutim, usledio bi period od par nedelja/meseci mirovanja, ali se skoro uvek vracao prvom prilikom ako se stvore uslovi za to.
Iskreno mislim da koren njegovih problema ima dublje znacenje od pukog opijanja i bezanja od neke realnosti.  Saznala sam dosta o njegovoj proslosti tokom veze, i vidim neke tacke koje bi mogle da se povezu, da naprave neku celinu koja bi mogla da da celu sliku kako krenuti ka resavanju problema.
Osoba je inace imala vec par vidjanja sa psiholozima u proslosti, i neku terapiju, nije hteo da mi prica o cemu je cela stvar, ali se par puta otvorio i pricao mi o nekim detaljima, neodgovorno ponasanje prema sebi, nepostovanje sebe, tipa nesvesnih radnji koji mogu da dovedu cak i do ozbiljnijih povreda.
E sad da ne bih duzila, pre naseg raskida, izgubio je volju za zivotom takoreci.  Posle raskida, preselio se kod brata, zivot mu se ponovo svodi, na skoro svakodnevna opijanja, svakodnevne izlaske, kao neko bezanje od realnosti koja ga sve vise pritiska.  Razumem da neko to radi par dana, kao da preboli raskid itd, ali stvar je u tome da mi ni nismo raskinuli zbog nas samih, mi se i dalje volimo, provodimo izvesno vreme zajedno, druzimo se, i ne zelimo da izgubimo jedno drugo u zivotu ( zvuci cudno znam…).
Polako shvatam da sam losim nacinom probala da mu pomognem da resi neke probleme, i zato se sada najvise i kajem.  Htela bih da mu pomognem, da predje iz neke nestvarne slike u kojoj sada zivi da se vrati realnosti, da ima 30 godina da treba da krene da misli na neke stvari, da bude odgovoran bar za neke stvari, da stvori neke obaveze u zivotu, da ne moze da zivi od drugih, da bude nezavistan, da mu se ne zasniva zivot na konstantnom “provodu” zato sto ne bih volela da ga jednog dana sve to skupa udari u glavu, nekoga i ne udari nikada.  Jesam za politiku Zivot treba ziveti, ali treba imati i nekih obaveza, neku odgovornost, a ne leteti gde te vetar ponese.
E sada, volela bih da cujem tudje misljenje po pitanju sta uraditi, na koji nacin pomoci takvoj osobi, da treba biti borac, za sebe prvenstveno, pa i za druge drage osobe.  Volim ga bezuslovno, i on mene voli, i sve ovo sto se desava sa njim ja zelim da budem uz njega, a i on zeli da ja budem uz njega, ali mu treba malo vremena da se dovede u red, da dovede sebe u normalno stanje, i spremna sam da ga pustim da ide svojim putem, da sam to resi zato sto niko nece to za njega resiti, ali zelim da budem uz njega dok radi na tome, da budem podrska.
Inace od navodnog raskida je proslo 5-6 meseci.  Vidjamo se skoro svaki dan, po par sati provedemo, ali nismo zajedno, ali ima neke prisnosti, imamo osecanja jedno prema drugom, ali jos je rano za obnavljanje “romanse”, i ni jedno ni drugo nismo imali vezu u pauzi sa nekom drugom osobom, niti nam i pada na pamet neko drugi.

Ne mozes da mu pomognes ako on sam to ne zeli. On mora da krene da radi na tome da dobije taj osecaj odgovornosti, da se dovede u red, nadje neki posao i prestane da se opija. Ti tu mozes da mu budes podrska, da ga navodis i budes uz njega ako zeli itd. ali vecina posla je na njemu i on treba da pocne da se menja. Sa takvom osobom nema braka(makar nekog funkcionalnog) i porodice tako da si u pravu sto si raskinula. Dok ne vidis neku promenu ne vracaj mu se jer ces da se zakopas zajedno sa njim. Ako mu treba vremena, daj mu ga, ali mu kazi da za to vreme mora da se dovede u red bilo kako tj. da aktovno trazi i nadje makar neki posao i da se zadrzi na njemu i da prestane da pije jer mu se vidi da mu je pijanka "losa". I ne bi bilo lose i da opet ode kod psihologa ako mu treba neki strucan razgovor ili ako je u pitanju stvarno neko psihicko oboljenje(cim je bio na terapiji)...

Pa ono sto me i zanima, koji prilaz, kako se pribliziti njemu sada.  Imali smo vise desetina razgovora o toj temi, ali problem je sto se sve svede samo na razgovor. . .  on kaze da shvata, i krene, nasao je posao pre mesec dana bio par puta i to je to, opet vracanje na prethodno stanje. . . . I tako 2 dana je super sve mislim da krece da sredjuje sebe, pa onda 5 dana vracanja na alkohol i izlaske do 6-7 izjutra uz alkohol.  Da li treba da ceka da ga stvarno nesto udari po glavi da shvati da se trzne i suoci sa realnoscu, ili da ga jednostavno pustim pa kad shvati, shvati, ne ocekujem sada bajku da cemo mi imati nesto u buducnosti, ne ocekujem nista od njega da se pomirimo ili slicno, samo ne bih volela da propadne kao covek, volela bih da bude srecan sa sobom, a ne da postane zavisnik od alkohola/drustva/drugih.

Сам он ништа урадити неће...Нико се није од алкохолизма излечио сам па неће ни он...Мислим да је проблем у томе што он нађе посао, па ви помислите сад је у реду али се он и даље није решио опијања и таквог живота...Нек иде у анонимне алкохоличаре и код психолога...Буди досадна с тим покрени га да оде, можеш и ти с њим па ћеш видети да ли је то помогло или није...

Pa to je i problem, jer ne moze i nece da istraje. I on to mora sam i da mu dodje "iz dupeta u glavu". A problem je sto to moze da se desi nikad...

Tako da, probaj da mu pomognes da istraje, pricaj sa njim i pricajte bas o tome. Teraj ga da istraje u tome. Samo sto budi svesna da ces to vrlo tesko uraditi i cak mozda i nikada. Jer on to sam mora da shvati i "presece" neke stvari a po ovome ili to nece ili je previse slab. U svakom slucaju, vrlo tezak proces...

..mislim da treba da bezis sto dalje od njega..
ovo ti ozbiljno i dobronamerno kazem, pozz 

Nema tu boze pomozi.. Taj je vec ugasio

Najlakse je reci - nemoj mu pomoci, a onda kada smo sami u buli... zapitamo se zasto nama niko ne pomaze...
Zanimljivo... uvek se mi namestamo da budemo neka zrtva, a nikome ne zelimo pomoci...
I svakome je potrebna podrska da pobedi demone...

Nego... nemam savet... takve veze su tamni vilajet... kajaces se... ovako ili onako...

decko nema motiva da ostavi alkohol. a motiv se ne nalazi tako lako.
ako mozes da zaradis za sebe i dvoje dece (ili koliko vec zelis da ih imas) onda budite zajedno.
nisi rekla koliko je nasilan (if any)?

Upravo tako, najlakse je odustati i dici ruke od nekog, i krenuti dalje, ali ja ne zelim da dizem ruke, zelim da pomognem njemu, samo sve sto sam pokusala do sada nije uspevalo, na trenutke mi se cinilo da jeste ali...

Nije on nasilan prema meni, niti prema drugima, vec prema sebi, sam sebe unistava glupostima, i sto je najgore to su sve neke stvari koje i da ocekujes , ocekivalo bi se od nekoga ko je mladji od 18godina.

Onaj ko voli on i pati ponekad, ne gledam bas povrsno na celu nasu vezu, sa njim sam dozivela najlepse trenutke i najgore, bila ja njemu i on meni podrska u mnogim situacijama, ali sada, on se ponasa kao totalno druga osoba, ponasa se ko curica od 14 godina koja ne zna sta hoce, a sama ne vidi izlaz, a bilo kakav pokusaj da mu pokazem kako tako samo sebe unistava, bezciljno zivi, ne znam ni sama vise kako to da izrazim, ali ne zelim da odustanem.

Зашто "намерно користиш израз особа"?

Лик се плаши, не толико обавеза и посвећивања нечему ... да мрзи или се плаши обавеза, ил да их доживљава као окове, тај бес и деструкција који испливају кад алкохол одради своје, били би усмерени ка теби, која си на неки начин обавеза и тражиш посвећивање... ако те стварно никад није ударио пијан, и ако је тај бес усмерен само ка њему самом... онда ће пре бити да није проблем у жељи да се посвети нечему ил страху од обавеза... него у његовом страху да то не може, да неће успети да испуни очекивања, твоја, породице, на послу...

е у таквој ситуацији човек бежи, било да тим лудовањем доказује себи да је још млад ил покушава да убије и заборави схватање да није ... ал алкохол извуче те његове страхове и мржњу ка себи на површину.

ако сам којим случајем у праву...

прво... немој га притискати. Проћиће пуно времена и требаће њему пуно рада на себи док притисак не буде имао позитивне ефекте на њега

друго... за почетак му само говори да се опусти, да ништа није страшно и да ништа не очекујеш од њега сем да ти верује и прича са тобом. Ако се осети ослобођеним притиска и растерећеним можда те и изненади колико је у стању да учини

треће... све има своје границе, и од сваког узалудног посла треба дићи руке у једном тренутку. Сама ћеш најбоље знати кад је доста да га тетошиш.

четврто... мрзим људе који не умеју да попију пиво два и ту да стану. Тај твој никад то неће научити, пре ће постати потпуни антиалкос... а једно од то двоје ти треба за нормалан живот

пето... ти си изгледа у том пару и стабилнија и интелигентнија... па ћеш увек више терета морати да поднесеш.

све у свему требаш му. Ако и тебе изгуби још више ће мрзети себе и само ће се још више изгубити у том лудовању, алкохолу и аутодеструкцији

бајдвеј... свиђа ми се како пишеш, размишљаш и запажаш

krupno ces da se kajes, bacenih godina i zivaca

Do jaja....

Nekad su za takve ljude postojali vojska, manastiri, radni kampovi - generalno on nema kičmu ili ona nije dovoljno razvijena da ga drži (ne kažem možda mu je i život polomio)

On se u normalnom okruženju oporaviti ne može. Njemu treba izolacija, sredinja u kojoj mu je onemogućen pristup drogama i alkoholu + intezivan fizički rad.

Ljudi u sebi kriju ogromnu količinu stresa, frustracija, nagomilanih tenzija koje pukim razmišljanjem ne mogu da razrješe, a nekad ni sebi da priznaju. Fizička aktivnost je divan način da sve to izađe na površinu + ti daje mogućnost da to iskoristiš na koristan način.

Ti njemu ne možeš da pomogneš. Njemu treba neko i mentalno i fizički jači od njega da ga uzme pod svoje, bukvalno 24h, bar na jedno godinu dana.
Prica, savjetovanje, nadanje da ce njemu nesto da kvrcne u glavi nema mnogo sanse.

On mora da radi. Nerad vodi u depresiju - provjereno.
On mora da ima svoje obaveze - koje mora da izvrsava.
On mora da vodi zivot koji ima strukturu, gdje postoje jasna pravila, gdje ce uvijek biti neko da vodi racuna o njemu.

E na sve to dodje prica, savjetovanje, razumjevanje...

ima dosta takvih likova koji su najgori po same sebe. najcesce ih sjebu roditelji jer su tipa gledali, kada su imali 2 godine, kako se mama i tata lemaju po ceo dan. depresija i samodestrukcija su klasicni simptomi.

posto ocigledno volis coveka, rekoh, ako ti nije problem da budes lokomotiva i budes udovica za 20-25 godina kada mu ciroza pojede jetru...go for it!

'cudni su putevi gospodnji'...

Po pitanju detinjstva si u pravu, imao je tesko detinjstvo gde je morao naglo da odraste i izdrzava sam sebe od malih nogu, uvek je bio bar po njegovim recima i recima njegovih prijatelja "tezak covek". Medjutim kako je odrasta brzo, tako se sada isto vraca brzo tim nekim tinejdzerskim godinama kada ne zeli nikakvu obavezu...
Jednostavno ne zelim da prihvatim to, ima mnogo gorih slucajeva pa su opstali, pratila sam forum bas aktivno zadnjih par meseci i nisam zelela da se uplicem dugo, medjutim posle pokusaja koji su bili neuspesni, i pre odlaska psihologu sam zelela ovde da izlozim problem.
Slazem se da treba da radi, da stekne odgovornost bar prema necemu, da ima obaveza koje treba da ispunjava, ne moze se nista preko noci, kao sto nije ni doslo do ovoga preko noci.
Nisam sigurna da li da probam da pridjem direktno alkoholizmu ili da to ostavim sa strane jos neko vreme, da pridjem vise kao prijatelj, ne znam...

Let it be.

Mozes ti da se koprcas koliko oces ali ne mozes mu mnogo pomoci...

Mozes za pocetak da mu budes prijatelj i prijateljska podrska... jer on sam mora da resi svoje probleme...
Alkoholizam je tezak, cak tezi od bilo koje druge vrste zavisnosti jer preterana konzumacija alkohola prihvatljiva u nasem drustvu. Obicno se kaze - voli malo da popije, a zanimljivo je da to "malo" moze konja da ubije...
Plus je to bolest koja se uspesno leci uz angazovanje porodice... tako da ako si u stanju da otvoreno popricas sa njegovom porodicom i pokusate zajedno da ga uverite da time gubi mnogo od svog zivota.

Za to vreme resavaj svoje probleme... pa ako uspe da se iskobelja... uspe... Ako ne... bar se neces kajati zbog toga sto mu nisi pruzila podrsku

Ako je momak imao probleme zbog kojih je posećivao psihijatra i ima sklonosti da beg od realnosti traži u opijanju, naglo odvajanje od tebe može samo da gurne još dublje.
Drži malu distancu, ne preveliku. Zovi ga, viđajte se, razgovarajte o problemu. Neka zna da u tebi ima podršku, da imaš strpljenja, da ćeš da sačekaš ako je on spreman da se potrudi. Takođe skreni mu pažnju da od njega očekuješ istrajnost po tom pitanju i da ovaj put ne pristaješ na kratkotrajne promene.
Na kraju sve zavisi od njega. Budi tu još neko vreme, posmatraj situaciju, ako ne bude promena ozbiljno razmotri druge opcije jer se radi i o tvom životu.

Kazu da ljudi u porocima odmaraju svoju dobrotu...meni lici na tako nekoga...

Ако му твоја ''љубав'', пажња и прилика за ''бољим'' или углађенијим животом, или начином живота није довољан мотив да покуша сам нешто, или да покуша сам да се промјени набоље, да учини нешто боље за вас обоје, онда не знам шта јесте.

Тешко се је одрећи некога кога заволиш, као што ти кажеш безусловно, али ако је баш таква ситуација, нажалост по тебе, у питању је онај тежи исход - рјешити је се(особе у овом питању).
А овај начин, мислим да је то чисто губљење сопственог времена, пуцања ганглија и ударање главом у зид.
Ако умијеш да се на такав начин поставиш према некој особи, сигурна онда постоји и тамо негдје нека особа која ће ти то исто узвратити. Све најбоље у сваком случају.