Leksikon YU mitologije otvorio festival Ex Ponto

Predstavom "Leksikon yu mitologije" hrvatskog reditelja Olivera Frljića, u Ljubljani je otvoren 18. međunardoni pozorišni festival Ex Ponto, koji će trajati do 25. septembra.



U narednih deset dana biće odigrano 16 predstava pozorišta iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, sa Kosova, iz Makedonije, Češke, Bugarske, Mađarske, Rumunije i Slovenije.

Za predstavu "Leksikon yu mitologije", koja je izvedena u Linhartovoj dvorani Cankarjevog doma sa 600 mesta, među publikom u Ljubljani vladalo je ogromno interesovanje.

"Leksikon yu mitologije" izvode glumci Istarskog narodnog kazališta iz Pule, Teatra Kombetar i Kosoves iz Prištine, Crnogorskog narodnog pozorista iz Podgorice, Malog dramskog teatra iz Bitole i Asocijacije Kulturnanova iz Novog Sada.

U okviru festivala biće predstavljena i pozorišna mreža Nova evropska teatarska akcija (NETA), koja će u Ljubljani održati svoju generalnu skupštinu i okrugli sto o temi "Kultura i umetnost Balkana kao most između Zapada i Istoka".

Izvor: Glas Javnosti

Danas na Bitefu

Danas su na programu Bitefa dve domaće predstave - “Hipermnezija” u režiji Selme Spahić biće izvedena u Bitef teatru (17), a “Elijahova stolica” reditelja Borisa Liješevića na programu je u 20 časova u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

“Hipermnezija” analizira prećutano u procesu odrastanja i porodičnim odnosima osmoro mladih ljudi koji su rođeni u istoj državi, a danas na istoj teritoriji žive u tri različite. “Preko njih uviđamo koliko su društvene i političke okolnosti na ovim prostorima uticale, menjale, razorile ili očuvale porodice”, kažu autori.

Selma Spahić je rediteljka još dve predstave koje se igraju na festivalu “Dani Sarajeva” - “Usamljeni Zapad” i “Kako sam naučila da vozim”. Mlada, nagrađivana rediteljka i glumci, rođeni u periodu od 1976. do 1986. godine zasigurno neće ostaviti publiku ravnodušnom.

U romanu “Elijahova stolica” Igor Štiks govori o neobičnoj sudbini pedesetogodišnjeg austrijskog pisca Riharda Rihtera. Posle raspada braka i emocionalne krize junak napušta Pariz i vraća se u rodni grad Beč gde pronalazi sakriveno pismo njegove pokojne majke iz 1941. koje dramatično menja njegov životni tok. Pisac odlučuje da pronađe svoje korene, a potraga ga vodi u ratom zahvaćeno Sarajevo u koje stiže 1992. godine...

Izvor: Blic

Region na Bitefu

Ovogodišnji Bitef obeležilo je devet predstava sa ovih prostora - pet komada koja su dela srpskih reditelja i četiri koja su stigla iz Hrvatske i Slovenije.

Na ovogodišnjem "Bitefu" dominiraju stvaraoci iz regiona. Od ukupno 15 predstava, devet komada dolazi sa ovih prostora, i to pet iz Srbije i po dva iz Slovenije i Hrvatske.

Gosti iz inostranstva, kako kažu, pre svega žele da vide naše pozorište, a nemačke ili francuske umetnike gledaće u Berlinu i Parizu. Međutim, naša publika od "Bitefa" uvek očekuje više.

Program "Region u fokusu", počeo je komadom "Izlog", Zagrebačkog kazališta Mladih. Publika smeštena u izlogu, a napolju porodični teatar, što je, čini se, dosetka ili nešto što se jedva može nazvati predstavom u odnosu na "Oca na službenom putu" Ateljea 212. Važni su i subjektivni razlozi zbog koga je "Otac" na Bitefu.

"To je predstava jedne nove snage, jer je istovremeno i starovremenska i svevremena, a pruža novi ugođaj i novu drugačiju želju za pozorištem", kaže glumica Hana Selimović.

Zbog "Bitefa" u Beogradu je i pisac Abdulah Sidran. Oliver Frljić režirao je Sidranov komad tako da se jedva može prepoznati.

"To je jedan genijalan, radikalni zahvat, za koji ne znam da postoji u istoriji teatra, da dečaka od deset godina igra čovek od 80, i to tako da čoveku dođe da zaplače", ističe pisac Abdulah Sidran.

U nastavku festivala, odigraće se "Elijahova stolica" u režiji Borisa Liješevića i "Hipermnezija" Selme Spahić.

Izvor: RTS

Dve srpske predstave sa Bitefa za "Miru Trailović"

Na 45. Bitefu su u subotu izvedene dve domaće predstave na svojim matičnim scenama - "Hipermenzija" u Bitef teatru i "Elijahova stolica" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.



Te predstave su, zajedno sa još sedam ostvarenja umetnika iz Srbije, Hrvatske i Slovenije, deo ciklusa "Region u fokusu". Cilj je da ih na jednom mestu vidi što veći broj stranih gostiju Bitefa, selektora i programera evropskih festivala.

Istovremeno, one su deo glavnog programa, odnosno konkurišu za nagradu "Mira Trailović" ravnopravno s predstavama iz takozvanog velikog sveta.

Koprodukciju "Hartefakt fonda" i Bitef teatra "Hipermnezija" režirala je mlada umetnica iz Bosne i Hercegovine Selma Spahić.

Predstava analizira prećutano u procesu odrastanja i porodičnim odnosima osmoro mladih ljudi koji su rođeni u istoj državi, a danas na istoj teritoriji žive u tri različite.

Reč je o svojevrsnom dokumentarnom teatru, jer su glumci iz različitih sredina uneli u tekst svoje lične uspomene.

I predstava "Elijahova stolica" okupila je nacionalno mešovitu, eks-ju autorsku i izvođačku ekipu. Roman Igora Štiksa na temu identiteta na scenu je postavio Boris Liješević, a glavne uloge igraju Svetozar Cvetković i Maja Izetbegović.

Glavni lik je sredovečni austrijski pisac koji u potrazi za korenima 1992. godine stiže u ratom zahvaćeno Sarajevo, gde će doživeti strasnu ljubav, prijateljstvo, ali i brutalni obrt sudbine.

Izvor: Glas Javnosti

Crnogosko Narodno pozorište nastupilo u Ljubljani

Crnogorsko Narodno pozorište iz Podgorice izvelo je pred ljubljanskom publikom Gogoljevu dramu "Revizor", u režiji Veljka Mićunovića. Umetnici iz Crne Gore nastupili su sinoć u punoj sali Mladinskog gledališča u okviru Međunarodnog pozorišnog festivala "Eks Ponto". Festival je predstavom "Leksikon YU mitologije" 16. septembra otvorila ekipa glumaca iz pozorišta sa prostora bivše Jugoslavije. Večeras se očekuje nastup glumaca poljskog teatra iz Vroclava koji će izvesti predstavu "Pesma o majci i domovini" u režiji Jana Klate sa kojom se nastavlja osnovna ideja ovogodišnjeg festivala - političko pozorište.

Izvor: Glas Javnosti

Dve predstave iz Slovenije na Bitefu

Dve predstave iz Slovenije - "Proklet bio izdajica svoje domovine!" i "Mačka na usijanom limenom krovu"izvedene su sinoć u glavnom programu 45. Bitefa.
"Proklet bio izdajica svoje domovine!" je autorski projekat poznatog reditelja iz Hrvatske Olivera Frljića u saradnji sa ansamblom Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane.



U ovom originalnom projektu, Frljić radikalno pristupa ljubavi i mržnji prema teatru, izlažući kako glumce tako i publiku preplitanju ludila i bola.

Okvir za preispitivanje granica umetničke i građanske slobode jesu fragmenti priče o kolapsu druge Jugoslavije, simbolični prostor koji nastanjuje desetoro glumaca. Oni se susreću sa dilemama "kao i svi mi, samo što ih mi često izbegavamo, okrećući glavu od njih", navodi se u najavi predstave.

Novu postavku čuvene drame Tenesija Vilijamsa "Mačka na usijanom limenom krovu" u Mestnom gledališču ljubljanskom režirao je višestruko nagrađivani Ivica Buljan.

Publika Bitefa seća ga se sa 40. festivala kada je učestvovao sa predstavom "Jedna i druga".

"Mačku na usijanom limenom krovu", komad tipičan za američku dramaturgiju 50-ih godina 20. veka, Buljan tretira kao predložak za izraz savremenog osećanja forme 21. veka.

Reditelj varira upotrebu teme tradicionalnog gospela (Just a Closer NJalk njith Thee), sa songovima čije su reči iz pesama Emili Dikinson, Silvije Plat, Dilana Tomasa, Ginzberga, Vilijamsa, Jejtsa.

Izbor muzike napravila je Petra Pogorevc, a komponovao je Mitja Vrhovnik Smrekar.

Glavne uloge, Megi i Brika, igraju Jana Zupančič i Jure Henigman, kao i Jožica Avbelj i Gašper Tič.

Izvor: Glas Javnosti

"Borini pozorišni dani" pod sloganom “DOMovina”

Na konferenciji za novinare Organizacioni odbor najavio je ovogodišnji 31. po redu festival „Borini pozorišni dani“ koji će trajati od 21. do 26. oktobra.



Nebojša Cvetković, direktor vranjskog pozorišta „Bora Stanković“, rekao je da će u okviru glavnog programa biti izvedeno šest predstava, od kojih će se pet boriti za najbolju predstavu na festivalu, dok će predstava Bitef teatra “Beograd, ja i ti “ biti igrana poslednjeg dana u čast nagrađenih.

Ovogodišnji festival biće održan pod sloganom „DOMovina“. Festival otvara predstava „Zvezdara teatra“, „Život u tesnim cipelama“, reditelja Dušana Kovačevića.

Drugog dana festivala biće odigrana predstava JDP „Elijahova stolica“, Borisa Liješevića. 23. oktobra, publika će uživati u predstavi „Hartefakt fonda“ i „Bitef teatra“, „Hipermnezija“ rediteljke Selme Spahić.

Sutradan će se Vranjancima predstaviti Ana Đorđević, predstavom „Autoputem“, Pozorišta „Bora Stanković“, „Atelje 212“ odigraće predstavu „Pazarni dan“, reditelja Egona Savina 25. oktobra.

I ove godine pripremljen je bogati prateći  program. Cena ulaznica je 600 dinara po predstavi, ali oni koji žele da prate sve predstave na festivalu mogu kupiti komplet karata po ceni od 2.900 dinara. Karte će ovih dana biti u prodaji.

Izvor: Južne vesti

Predstava i film Franka Kastorfa na Bitefu

Berlinski teatar Folksbine am Roza Luksemburg plac (Volksbühne am Rosa-Luxemburg-Platz) učestvovaće večeras u glavnom programu 45. Bitefa sa predstavom "U Moskvu! U Moskvu!", po Čehovu, u režiji slavnog Franka Kastorfa.


Scena iz predstave "U Moskvu! U Moskvu!"

Predstava će biti izvedena na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, a kako je najavljeno traje puna četiri sata.

Kastorf, jedan od vodećih reditelja današnjeg nemačkog teatra, bio je na 30. Bitefu 1996. godine sa predstavom „Pansion Šeler". On i dalje smelo i neumorno istražuje nove prostore teatarskog izraza, a ovoga puta poduhvatio se Čehova. 


Kastorfov pristup Čehovu ne može da se poredi ni sa jednim drugim rediteljem u svetskom teatru

Čuvenu dramu „Tri sestre“ kombinovao je sa poznatom pripovedačkom prozom ruskog autora „Seljaci“. Prema najavi čelnika Bitefa, reč je o osobenom pristupu Čehovu kakav se ne sreće kod drugih savremenih reditelja u svetu. U pratećem programu "Bitef na filmu" popodne će u Muzeju kinoteke biti prikazan Kastorfov igarni film "Pohlepa" (43 minuta).
 
On je svojevremeno u Folksbine postavio na scenu "Pohlepu za zlatom", po filmu Eriha fon Štrohajma "Pohlepa", a zatim je predstavu pretočio u kraći igrani film.
 
U okviru Bitefa danas u podne u Muzeju pozorišne umetnosti biće predstavljena knjiga ruske kritičarke i teatrologa Natalije Vagapove "Međunarodne pozorišne sezone u Beogradu Bitef 1967 - 2005". Na promociji će, pored autorke, govoriti selektor Bitefa Jovan Ćirilov i direktorka Muzeja Ksenija Radulović.

Izvor: Blic

Traži se provokativan teatar

Ljudi danas očekuju, kao na primer u Istočnoj Nemačkoj da im se servira jedan Breht, u čijim se komadima državnici pogrdno nazivaju, kaže Frank Kastorf.

Frank Kastorf, nemački i evropski reditelj je gost 45. Bitefa. Njegova predstava „U Moskvu! U Moskvu!”, u produkciji matičnog pozorišta Folksbine iz Berlina, sa Trga Roze Luksemburg, urađena po delima A. P. Čehova „Tri sestre” i „Seljaci”, najavljena je kao veliki favorit za gran pri „Mira Trailović”. Delo je izvedeno sinoć na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, kao 12. premijera u zvaničnom programu.

Za razliku od boljševika, pobednika u Oktobarskoj revoluciji, koji su smatrali da je Čehov bio građanski pisac na strani buržoazije, te ga prvih godina potiskivali, Kastorf smatra da je Čehov svojom posetom Sahalinu u dalekom Sibiru, i utiscima sa tog puta pokazao koliko je bio svestan sudbine proletarijata i proletarizovanog ruskog seljaka. Reč je o novom pristupu Čehovu kakav se ne sreće kod drugih savremenih reditelja.

–To što je novo odnosi se na moju prošlost u Evropi, i to pre svega na mene kao Nemca. Jedno sa drugim ima veze. Našao sam uzajamnu vezu između ova dva Čehovljeva teksta i odlučio da ih pretočim u predstavu. Na šta vas asocira reč: seljaci ? Na Dostojevskog i na alkoholizam. Ljudi neće to da priznaju. Na primer, kada se osvrnete na seljaka kod Dostojevskog, pomislite na prljavštinu, na silovanja koja su se pojavila kratko posle ukidanja kmetstva, 1861. godine. Reč je o okruženju u kojem niko od nas neće da živi, ni u Beogradu, ni u Moskvi, ni u Berlinu. To je realnost. Sa druge strane ljudi su vrlo osetljivi i glasno govore, kliču: „U Moskvu! U Moskvu!”. Onda se u jednom trenutku pojavljuje Oktobarska revolucija. Tako izgleda realnost. Onda se tu nameće i pitanje dekadencije, i to crvene dekadencije. „Seljake” pratimo kroz priču žene koja je takođe živela na selu, a koja se sa ćerkom seli u Moskvu i suočava sa najstrašnijim ljudskim okolnostima. Bitiše u bedi, ali je ipak svesna da je nešto postigla. Setimo se, s druge strane Irine, jedne od tri sestre. Te dve stvari dovesti u ravnotežu jeste nešto novo, neki novi Čehov ako tako hoćete – objašnjava Kastorf.

Za Franka Kastorfa malo je reći da je kontroverzan, nepredvidiv, hrabar. Rođen u Istočnom Berlinu 1951. godine, studirao je dramu na Humboltovom univerzitetu. Režirao je u Istočnoj Nemačkoj, a posle pada Zida 1989. godine, režirao je i u Zapadnoj Nemačkoj tekstove Getea, Šekspira, Ibzena, Bulgakova. U središtu njegovog interesovanja nalaze se dela Dostojevskog, ali i Tenesi Vilijamsa. Kastorf je poznat i kao žestoki kritičar komunističke ideologije, ali i globalizacije i liberalnog kapitalizma.

Sa nemačkim rediteljem razgovarali smo prekjuče u poslepodnevnim satima u Narodnom pozorištu u Beogradu. Za Kastorfove predstave, pored ostalog morate se naoružati strpljenjem. Gledati predstavu „U Moskvu! U Moskvu!”, u sredini radne sedmice, u trajanju od četiri sata, mora se priznati veliki je izazov. A kako se duge predstave uklapaju u ovu eru brzog tempa života, Kastorf odgovara:

–To kod mene uvek toliko traje i moram da istaknem da se takve stvari mogu razumeti samo ako im se toliko vremena posveti. Za mene je važno da je Čehov rekao: to je tragedija. Znači da je reč o tragediji. Mislim da je teatar još uvek neka vrsta izraza građanskog društva srednje klase, dakle, koja ima ulogu lepka u društvu, koja je preuzela komandu svugde, od Ciriha do Sao Paula, gde sam svojevremeno radio. Ovde u Beogradu mi svi ljudi kažu: Ah, ti Čehovljevi likovi, svi su tako senzibilni, osetljivi. Mislim da baš kod njega doživljavamo realnost koja je slična našoj. Dakle, kod Čehova se ne postavlja pitanje da li je Ciganin Rom, već da je čovek koji živi u određenim okolnostima. A komentar da Čehov danas nije svuda dobro prihvaćen, jeste jeftina činjenica. Ljudi danas očekuju, kao na primer u Istočnoj Nemačkoj da im se servira jedan Breht, u čijim se komadima državnici pogrdno nazivaju. Dakle, traži se teatar koji je provokativan, koji izaziva – objašnjava naš sagovornik.

Pojam globalizacije, tvrdi Kastorf, je samo prihvatljiv ako se koncentrišemo na karakteristike ličnog okruženja: „Naravno, bilo bi lepo kada bi svi ostvarili nešto poput obećane zemlje. Međutim, od nas se očekuje da se svi posvetimo privredi i da zaplešemo i da se svi izljubimo. A tako nešto mrzim! Smatram da je to licemerno.”

Veče u znaku Hajnera Gebelsa

Na sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta večeras u 20 časova biće izvedena predstava „Došao sam do kuće ali nisam ušao” (scena iz predstave na fotografiji)za koju koncept, režiju i muziku potpisuje nemački kompozitor i reditelj Hajner Gebels, u produkciji švajcarskog teatra „Vidi” iz Lozane. To je ujedno 13. premijera ovogodišnjeg 45. Bitefa. Predstava traje 120 minuta sa pauzom. Repriza je sutra uveče u istom terminu i scenskom prostoru.

Izvor: Politika

Čudesni Gebels najveći favorit

Šta nam nudi završnica 45. Bitefa koju neki zovu i krešendo triling za kraj? U okviru glavnog programa koji se završava 24. septembra ljubitelji teatra imaju priliku da vide predstave: “Krenuo sam kući ali nisam ušao” Hajnera Gebelsa, “Krici i šaputanja” Andreja Šerbana i “Gardenija” Alana Platela i Franka van Lekea.


Scena iz predstave “Krenuo sam kući ali nisam ušao” Hajnera Gebelsa koja će biti izvedena večeras (20) u JDP

Najveća pažnja usmerena je na čuvenog Gebelsa što je i razumljivo s obzirom na odlične utiske koje je ostavio svojim predstavama izvedenim na dva ranija Bitefa. Njegova predstava “Krenuo sam kući ali nisam ušao” (“Theatar Vidi Lozana E.T.E.”, Švajcarska) biće igrana igrana večeras (20) u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Reč je o pozorišnom stvaraocu, koji je Bitefovu publiku već oduševio u dva navrata: 2005. predstavom “Eraritjaritjaka” (39 Bitef) i 2008. čudesnim scenskim ostvarenjem bez glumaca “Štifterove stvari”.

Ovoga puta, uz slavni ansambl Hilijard prikazuje uprizoreni koncert u tri slike, a svaka slika bazira se na određenom (značajnom) književnom tekstu XX veka. To su stihovi T. S. Eliota “Ljubavna pesma Đ. Alfreda Profroka”, zatim “Ludilo dana” Morisa Blanšoa” i kratki tekst Samjuela Beketa „Worstward Ho“.

I Gebels i kritičari skreću pažnju i na svojevrsno prisustvo dela Franca Kafke u predstavi. “Došao sam do kuće ali nisam ušao” možda je putovanje na koje neherojski protagonisti - čopor bezvrednih po Kafkinim rečima - nikada ne kreću. To je putovanje u tri vremenska okvira, negde - svuda i nigde”, kaže se u jednoj od kritika.

Hajner Gebels na 45. Bitefu prisutan je i u okviru pratećeg programa “Bitef na filmu”. Naime, danas (17.30) u Muzeju jugoslovenske kinoteke prikazuje se dokumentarac reditelja Mark Perua “Iskustvo stvari Hajner Gebels” u kome je prikazan Gebelsov nesvakidašnji način rada.

Sutradan, 22. septembra (20), na sceni Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad je predstava “Krici i šaputanja” rađena po istoimenom poznatom filmu Ingmara Bergmana u režiji Andreja Šerbana (Mađarsko pozorište “Kluž”, Rumunija).
Srž ovog scenskog ostvarenja su četiri žene: Agnes koja umire, njena sestra Karin i Marija, koje dolaze da budu s njom, te Ana služavka. Kritika ističe da je ova predstava “metareferentni poduhvat filma” (u predstavi su na pozornici glumci i rediteljska grupa koja vodi probe i pravi film: glumci igraju glumce koji igraju filmske likove) i svojevrsan omaž velikom švedskom reditelju Ingmaru Bergmanu.

Šerban podseća na reči Bergmana: „Ponekad biti filmski reditelj znači posebnu sreću. Odjednom se rađa nikada ranije viđen pokret lica i kamera ga beleži. (…) Bol je na tren izbio na površinu i kamera ga je uhvatila. U takvim prilikama osećam da ono što radim nije uzaludno. Možda ja živim za te prolazne trenutke, kao ronilac na bisere. Jesmo li mi u stanju da te kratke trenutke istine ponovo ostvarimo na pozornici? Bergman je sa glumcima radio probe pre snimanja. Mi pokušavamo da istražimo kako je taj projekat počeo.”

Teatarski znalci ukazuju da je Šerban je napravio predstavu bergmanovske suptilnosti, ali i pirandelovske zapitanosti o odnosu teatra i stvarnosti. Glumac koji igra sve muške likove ujedno je i reditelj (možda Bergman), koji sjajan ansambl glumaca vodi ka predstavi sa svim odlikama jednog severnjačkog sveta.
Glavni program ovogodišnjeg Bitefa završava se predstavom “Gardenija”, u režiji Alana Platela i Franka van Lekea, po konceptu Vanese van Durme (23. i 24. septembar, 20 sati, Pozorište na Terazijama).

Na predstavu “Gardenija” je u izjavi za “Blic” pred početak festivala skrenuo je pažnju Ivan Medenica napomenuvši da je Alan Platel je jedan od retkih velikih savremenih reditelja i koreografa koji je nedostajao zbirci svetskih velikana koji su bili na Bitefu.

Upućeni ističu da njegov ansambl karakteriše istovremeno popularnost, anarhizam i angažovanost. Takav je i u predstavi travestita koju je stvorio sa Frankom van Lekeom. Platelova koleginica Vanesa van Durne sakupila je stare travestite da bi u predstavi pokušala da otkrije nešto od njihovog najintimnijeg života..

“Gardenija”


“Gardenija” Alana Platela i Franka van Lekea je na programu 23. i 24. (20) u Pozorištu na Terazijama

Na predstavu “Gardenija” je u izjavi za “Blic” pred početak festivala skrenuo je pažnju Ivan Medenica napomenuvši da je Alan Platel jedan je od retkih velikih savremenih reditelja i koreografa koji je nedostajao zbirci svetskih velikana koji su bili na Bitefu.

“Krici i šaputanja”


U Srpskom narodnom pozorištu Novi Sad sutra (20) će biti izvedena predstava “Krici i šaputanja” u režiji Andreja Šerbana

Reditelj Andrej Šerban kaže: “Volim da sklapam nemoguće opklade sa sobom. Postaviti na pozornicu ‘Krike i šaputanja’, jedan od najuzbudljivijih filmova u istoriji kinematografije je izazov koji sam prihvatio ne znajući koda vodi, ne znajući da li je na pozornici moguće ponovo ostvariti ono neprevaziđeno iskustvo iz filma.“

“Krenuo sam kući ali nisam ušao”

Inostrana pozorišna kritika, uz reči hvale, ističe da su protivrečnosti glavna nit svakog teksta, svake slike, da iz njih izrasta celina predstave u kojoj se “govori ni o čemu, što nikuda ne vodi, ali što je zadivljujuće u svojoj neuhvatljivosti i lepoti”.

Izvor: Blic