Predstava Krici i šaputanja u SNP-u

Predstava "Krici i šaputanja", Ingmara Bergmana u adaptaciji i režiji Andreja Šerbana i izvođenju Mađarskog pozorišta iz Kluža u Rumuniji, jedino izvođenje na 45. Bitefu imaće danas i sutra u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu, čime je nastavljena tradicija gostovanja Bitefa u najstarijem domaćem teatru.

O tom dramskom delu rađenom prema istoimenom Bergmanovom filmu kao i o radu, po ocenama teatarske kritike, najboljeg pozorišta u Rumuniji, novinarima su govorili selektor Bitefa Jovan Ćirilov, upravnik SNP Aleksandar Milosavljević, scenograf Karmechita Brozzboju i umetnički direktor Mađarskog pozorišta u Klužu Andraš Viški.

Prethodno je pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Milorad Đurić istakao da je veoma važno to da predstave sa tog internacionalnog festivala budu igrane u Vojvodini i drugim gradovima Srbije i naglasio da je gostovanje Bitefa u Novom Sadu "snažan argument dekoncentracije kulturnih zbivanja".

Napomenuvši da je prirodno da Bitef bude i u Novom Sadu jer je u misiji tog festivala i delovanje na širem prostoru, Đurić je naglasio značajnu ulogu Bitefa u kreiranju domaće kulturne scene, zahvaljujući predstavama i informacijama iz sveta.

Ćirilov je podsetio na veliki doprinos ne samo rumunskom i evropskom nego i svetskom teatru velikog pozorišnog reditelja Šerbana, Inače "veterana Bitefa", koji je u Beograd došao prvi put početkom 1970. godine preko eksperimentalnog pozorišnog centra "La mama".

Šerban je značajno rediteljsko ime u pozorišnim enciklopedijama i predstavnik čuvene rumunske škole iz koje su potekla mnoga velika imena, rekao je Ćirilov, otvarajući razgovor s gostima o tom pozorišnom komadu "izuzetne bergmanovske suptilnosti".

Napominjući da je Bitef "za nas u Rumuniji oduvek predstavljao teatarska vrata prema civilizovanom pozorišnom svetu", Viški je govorio o načinu rada Mađarskog pozorišta Kluž, naglasivši da je to teatar svih nacionalnih zajednica a ne samo mađarske manjine u Rumuniji.

O odluci da delo "Krici i šaputanja" bude postavljeno na sceni, on je objasnio da je uprava prvo izabrala reditelja a Šerban je onda predložio predstavu koja, kako je navedeno u rediteljevom predlošku, bila izazov za koji nije znao kuda ga vodi, jer je reč o "jednom od najuzbudljivijih filmova u istoriji te umetnosti".

Premijera predstave je na Kamernoj sceni SNP-a u večeras u 20 sati a sutra će reprizno biti izvedena u 16 i u 21 sat.

Izvor: RTV

Počinje “Ex Teatar Fest” u Pančevu

U Pančevu se od 06. do 08. oktobra, u organizaciji Doma omladine i Kulturnog centra Pančeva, održava četrdeseti po redu “Ex Teatar fest” festival eksperimentalnog, alternativnog, niskobudžetnog i angažovanog pozorišnog izraza.

U tri festivalska dana, u okviru zvaničnog programa, publika će biti u prilici da pogleda šest pozorišnih predstava koje odgovaraju konceptu ovogodišnjeg festivala „Pitam se”.

Selektor festivala Jasmina Večanski, diplomirani dramski umetnik kaže da je selekcija ovogodišnjeg “Ex Teatar Festa” bazirana na odabiru onih stvaralaca koji u svojim delima tragaju za pitanjima.

- Kao selektor ovogodišnjeg festivala koji u svom nazivu ima nekoliko odrednica kao što je eksperimentalni, niskobudžetni, alternativni, nezavisni i angažovani pozorišni izraz, trudila sam se da festival izbegne kruti rediteljski koncept, već da odgovori ideji koju ovaj festival nosi, da prikaže scensku umetnost kao živu formu koja neprekidno prolazi kroz metamorfozu. “Ex Teatar Fest” je festival koji treba da ima pre svega umetnički domet koji je presudna odrednica, a ne samo puko zadovoljavanje „drugačijeg“ izraza. U najboljem slučaju on treba da postane rasadnik novog eksperimenta, izjavila je Jasmina Večanski.

 
Program “Ex Teatar Festa”

Četvrtak 6.10.2011.

20.00
Kulturni centar Pančeva, Živojina Mišića 4
„Hodnici žuti, purpurni, plavi“
Radionica Integracije, Beograd

22.00
Studentski dom, Dimitrija Tucovica 2
Milena Marković - „Paviljoni“
Akademija umetnosti Univerzitet u Novom Sadu
Studenti III godine glume i režije u klasi profesora Nikite Milivojevića


Petak 7.10.2011.

20.00
Kulturni centar Pančeva, Živojina Mišića 4
Irena Kraus „U senci Hamleta“
Dečji Kulturni centar Beograd

22.00
Studentski dom, Dimitrija Tucovica 2
Nikolaj Koljada „Murlin Murlo“
Akademija umetnosti Univerzitet u Novom Sadu
Studenti III godine glume i režije u klasi profesora Nikite Milivojevića


Subota 8.10.2011.

20.00
Kulturni centar Pančeva, Živojina Mišića 4
„Povodom Galeba“ (inspirisano „Galebom“ A.P.Čehova)
Pozorište mladih Novi Sad

22.00
Studentski dom, Dimitrija Tucovića 2
Elgard Jonson „Okamenjeni princ“
Malo pozorište Duško Radović

 
Prateći program

5. oktobar, Studio 21, Dimitrija Tucovica 2, 21h
Projekcija filma: Čekajući Godoa (2001, r. Michael-Lindsay Hoog)
ulaz besplatan

    * Od 6 do 10. oktobra, Foaje Kulturnog centra Pančeva, Vojvode Živojina Mišića 4
    * Izložba skica i fotografija Senke Ranosavljević „Bertold Breht – Opera za tri groša“ (Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet primenjenih umetnosti
      Mentor: Ljiljana Petrović, profesor, Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu)

 
Sve vreme trajanja festivala:

    * Izložba fotografija sa dosadašnjih izdanja festivala – foto galerija Studija 21
    * Izložba plakata sa dosadašnjih izdanja festivala – hol Doma Studenata, Dimitrija Tucovića 2
    * LOMO ZID – izložba fotografija snimljenih analognim fotoaparatima - Studio 21

Izvor: Blic

Smelost pozorišta i povratak intimi

Kasno večeras biće poznati dobitnici nagrada 45. Bitefa. Žiri (Artur Sonen, Ana Lengiel, Alja Predan, Vladica Milosavljević i Nikola Zavišić) odlučivaće nakon izvođenja “Gardenije”, poslednje predstave 45. Bitefa.

O svojim utiscima i favoritima za “Blic” govore Nikita Milivojević, Ivan Medenica, Ana Tasić, Milan Vlajčić, Miki Radonjić i Igor Burić. Napominjemo da naši sagovornici nisu videli dve poslednje predstave 45. Bitefa - “Krici i šaputanja” i “Gardenija”.

Po rečima Ane Tasić, tri najznačajnije predstave ovogodišnjeg festivala su “Prometej pejzaž” Jana Fabra, “U Moskvu! U Moskvu!” F. Kastorfa i Gebelsova “Došao sam kući, ali nisam ušao”.
 
“Izdvojio se Kastorf”, kaže Ana Tasić, „iako je predstava izazvala kontroverze i prilično podelila publiku. Oni kojima se predstava nije dopala bili su vrlo glasni, pa se čini da ih je više nego što ih zbilja ima. Gebels i Fabr su me donekle razočarali. Oba autora su insistirala na formi, sve je savršeno estetizovano, ali na nivou sadržaja utisak je praznjikav. Bilo je i par slabih predstava: ‘Mačka na usijanom limenom krovu’, ‘I Apologize’“, kaže Tasićeva.

Ivan Medenica kaže da je njegov izbor predstava “Bez naziva” Jožefa Nađa.
“To je predstava koja ispituje prostor intime i međuzavisnosti dva ljudska bića. Duhovita, uzbudljiva, lepa”, kaže Medenica.

“Inače, imam neke dileme o programu ‘Regionu u fokusu’. Internacionalni i regionalni program dovedeni su na istu ravan. Nisam siguran koliko stoji obrazloženje da je to način da se regionalno pozorište prikaže svetu, iako je nesporno da je dosta čelnih ljudi značajnih festivala došlo na Bitef. No, bez obzira na to koncepcijsko pitanje u tom delu smo videli neke vrlo značajne predstave. Izdvojio bih ‘Izlog’ i ‘Rose is rose is rose...’ Zagrebačkog kazališta mladih koje potvrđuju utisak da se, pre svega zahvaljujući radu Olivera Frljića, najinventivnije i društveno najsmelije pozorište u regionu dešava u Hrvatskoj”.

Reditelj Nikita Milivojević kaže: “Već godinama moj lični kriterijum je isti: ako vidim bar jednu značajnu predstavu u inovativnom smislu ili bar jednu ideju koja nešto pomeri, za mene je to uspešan Bitef. U četiri predstave koje sam gledao to nisam našao, ali je dragoceno što smo videli Nađa i Gebelsa u čijoj sam predstavi ‘Štifterove stvari’ pre neku godinu pronašao to za čim tragam”.

Igor Burić, pozorišni kritičar novosadskog “Dnevnika”, ističe da je tokom festivala bilo predstava na vrlo visokom nivou, ali “ništa nije bilo veliko u pozorišnom smislu toliko da se svi nepodeljeno oduševimo. To se oseti i u atmosferi festivala. Zato, čini mi se, treba fokusirati one ‘male’ stvari. Recimo ‘Rose is rose...’ Ivane Sajko, koja nosi neku novu emotivnost ili možda najavljuje kambek intimističkog pozorišta.”

Na Mikija Radonjića, izvršnog direktora Sterijinog pozorja, poseban utisak je ostavilo Gebelsovo ostvarenje “Krenuo sam kući, ali nisam ušao” za koje kaže: ”To je predstava koja nedvosmisleno i apsolutno omađija svojom začudnošću.”

Milan Vlajčić izdvaja predstavu u “Moskvu! U Moskvu!”.

”Obuhvaćeno je gotovo sve što se može reći na temu Čehova. To je jedno živo, polemičko pozorište sa glumcima koji se pamte. Glumice u srednjim godinama koje na taj način isijavaju ženski magnetizam - to me oborilo”, kaže Vlajčić.

“Na ovogišnjem Bitefu je došlo do podele na predstave iz internacionalne selekcije i iz selekcije regiona, pri čemu je ova druga prilično nejasna i tek je treba obrazložiti”, veli Željko Jovanović i dodaje: ”Ispostavilo se da je 45. Bitef učinio ono protiv čega je bio sve vreme: oštro je suprotstavio dramske predstave onima koje bi se mogle nazvati eksperimentalnim, neverbalnim, stvarajući lažnu sliku kako u dramskom teatru istraživanje nije moguće. Stoga su najbolje dramske predstave iz celokupnog programa - „Otac na službenim putu“ i “Elijahova stolica“ , kojima pridružujem ostvarenja poput „U Moskvu! U Moskvu“ i „Došao sam do kuće, ali nisam ušao“ kao najzanimljvije istraživače projekte. Ukoliko bi bio priteran uza zid, glasao bih za eksperimentalnu dramsku predstavu Franka Kastorfa „U Moskvu! U Moskvu!“.

Hajner Gebels o pozorištu

Izvođenju predstave “Krenuo sam kući, ali nisam ušao” u JDP-u prisustvovao je i njen autor, čuveni Hajner Gebels, kompozitor i reditelj kome je Jovan Ćirilov predao Gran pri „Mira Trailović”, priznanje koje mu je 2008. pripalo za “Štifterove stvari”. Tom prilikom on je govorio o muzici, pozorištu, stvaralaštvu..
- Kroz čitav rad nastojim da istražujem opcije koje nisu očigledne. Ja nemam viziju. Nemam čak ni početnu ideju. Više volim da imam neko pitanje. Ako imate jasnu viziju, onda samo nju i možete da ostvarite, i to nikada u potpunosti, zato što stvarnost nije idealna. Pozorište može prevazići nivo pričanja priče. Može na različitim nivoima pokazati da se jezik oslobodio priče. Kad postavljam literaturu na pozornicu trudim se da ostavim prostor za maštu gledaoca.

Izvor: Blic

Gran pri za "Elijahovu stolicu"

Gran pri "Mira Trailović" na 45. Bitefu dobila je predstava "Elijahova stolica" Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u režiji Borisa Liješevića.


Scena iz predstave "Elijahova stolica"

Specijalna nagrada za izuzetan doprinos na polju pozorišnih umetnosti pripala je predstavi "Došao sam do kuće, ali nisam ušao" autora Hajnera Gebelsa u produkciji Teatra Vidi iz Lozane (Švajcarska).

Odluku o nagrađenima je doneo međunarodni žiri i saopštio je gostima festivala i novinarima okupljenim na završnoj svečanosti u hotelu "Balkan".

Kako je rekao predsednik žirija Artur Zonen iz Holandije, većanje je trajalo dugo, ali je odluka doneta jednoglasno. Članovi su bili Alja Predan (Slovenija), Ana Lenđel (Mađarska), kao i Nikola Zavišić i Vladica Milosavljević (Srbija).

Po tradiciji Bitefa, odluka o Gran priju za najbolju predstavu se ne obrazlaže.

Za Specijalnu nagradu žiri je istakao da Gebels "uvek iznenađuje traganjem za novim putevima i eksperimentiše mogućnostima pozorišnog izraza".

"On ne traga za specifičnim političkim značenjima već za alhemijom pozorišta i mašte koji predstavljaju stubove društva", navodi se u obrazloženju.

Žiri je ocenio da je ukupni program Bitefa "kombinovao tradicionalno visoke umetničke standarde sa nastojanjem da se društvo podvrgne kritičkom sudu".

Uz napomenu da dvoje selektora, Jovan Ćirilov i Anja Suša, traga za relevantnim predstavama, žiri smatra da program "na uverljiv način tretira političke okolnosti sa novim osvrtom na internacionalnost".

"Veoma nam je drago da se među predstavama o kojima smo najdetaljnije diskutovali nalazi podjednak broj onih u međunarodnom delu programa i onih u programu Region u fokusu", istakao je žiri i zaključio da "u okruženju u kom je nastao, Bitef predstavlja fenomen koji prkosi tradiciji i ima epohalni značaj u kulturi Srbije i Evrope".


Scena iz predstave ""Došao sam do kuće, ali nisam ušao"

Umetnički direktor i selektor Jovan Ćirilov saopštio je podatke o tradicionalnom glasanju publike. Najvišu ocenu - 4,64 dobila je nemačka predstava „U Moskvu! U Moskvu!“ reditelja Franka Kastorfa.

Odmah iza nje je "Elijahova stolica", po romanu Igora Štiksa, u režiji Liješevića - 4,63, a sledi predstava Bitef dens kompanije „Ako bismo svi malo utihnuli“ u koreografiji gošće iz Zagreba Snježane Abramović - 4,60.

Ćirilov je izrazio zadovoljstvo što je pri ocenjivanju od jedan do pet, čak 12 predstava dobilo ocenu iznad četiri.

U glavnom programu, koji je počeo 13. septembra, u konkurenciji je izvedeno 15 predstava iz Belgije, Francuske, Nemačke, Švajcarske, Rumunije, Hrvatske, Slovenije i Srbije.

Ovom prilikom proglašeno je da je dobitnik "Politikine" nagrade za najbolju režiju Jožef Nađ za predstavu „Bez naziva", koja je "nesvakidašnje minimalistička i fascinantno suptilna".

"Ona u jednostavnosti traži i nalazi svoj smisao postojanja. Njena značenja nisu lako dokučiva, ona je hermetična, obiluje simbolima i vizuelno upečatljivim slikama koje snažno deluju na gledaoca", navodi između ostalog žiri "Politike".

Pre proglašenja nagrada publika je uživala u Pozorištu na Terazijama u belgijskoj predstavi "Gardenija", koja će biti reprizirana večeras, 24. septembra.

Predstavu su režirali Alen Platel i Frank Van Lek, po konceptu Vanese Van Durme, u produkciji "Les ballets C de la BI" iz Genta.

U "Gardeniji" su okupljeni pravi stari travestiti (glumci i naturščici) koji u formi poslednje kabaretske predstave, pred razlaz jedne trupe, otkrivaju svoj intimni život, nade, snove i tuge.

Izvor: B92

Svi Šekspiri na jednom mestu

Londonski Gloub teatar biće domaćin izvođenja svih 37 Šekspirovih dramskih komada - na 37 jezika i od strane 37 različitih pozorišta. Reč je o pozorišnom festivalu na kojem će nastupiti glumačke trupe od Avganistana do novoustanovljenog Južnog Sudana.

Projekat „Gloub svetu“ (Globe to Globe) će trajati šest nedelja, od 23. aprila sledeće godine i biće deo Londonskog 2012 festivala. Na početku će biti izvedena adaptacija Šekspirove poeme „Venera i Adonis“ na zulu, kousa, soto, cvana, afrikanskom i južnoafričkom engleskom. Prvi Šekspirov komad koji će biti igran je „Troil i Kresida“ na maorskom, uz tradicionalni „haka“ ples. „Vesele žene vindzorske“ će biti izvedene na svahiliju, „Ričard III“ na mandarinskom, a „Ričard II“ na arapskom, dok „Otelo“ odlazi u hip-hop vode.

Organizatori su predvideli i „olimpijsku ponudu“ pa će tako ljubitelji pozorišta i Šekspira moći da vide svih 37 predstava (plus jednu poemu) po ceni od samo 100 funti.

Balkanska trilogija

Za tri predstave o Henriju VI, koji govore o građanskom ratu u Engleskoj, biće zaduženi nacionalni teatri iz Srbije, Albanije i Makedonije. Ova Šekspirova dela će biti predstavljena kao „epska i pročišćavajuća balkanska trilogija“.

Izvor: Danas

Lovorov vijenac za JDP

Internacionalni teatarski festival MESS Sarajevo dodelio je svoju najveću nagradu, Zlatni lovorov vijenac Jugoslovenskom dramskom pozorištu za doprinos umetnosti teatra Festivala MESS.

Ovaj ugledni festival s tradicijom dugom 51 godinu dodelio je Zlatni lovorov vijenac s obrazloženjem koje je pri saopštenju odluke izneo direktor Festivala Dino Mustafić: “Prije nego su naše dvije zemlje uspostavile diplomatske odnose, Jugoslovensko dramsko pozorište iz Beograda prvo je došlo u Sarajevo poslije opsade“.

Od 2001. godine kada je gostovalo s predstavom “Bure baruta“ (pisca Dejana Dukovskog, u režiji Slobodana Unkovskog), Jugoslovensko dramsko pozorište igralo je na MESS-u: “Mletačkog trgovca“ 2004. godine, “Hamleta“ 2005. (koprodukcija sa MESS-om i Grad teatrom Budva), “Brod za lutke“ 2006, “Cirkus Istorija“ (2007), “Fedrina ljubav“ (2008), “Kandid ili Optimizam“ (2009).

Prošle sezone nastala je uspešna koprodukcijska predstava “Elijahova stolica“ po romanu Igora Štiksa, u režiji Borisa Liješevića koja je upravo osvojila Grand Prix Mira Trailović“ na 45. Bitefu. Na 51. MESS-u koji traje od 30. septembra do 9. oktobra učestvuje 32 predstave iz celog sveta. Po prvi put Festival ima žiri Međunarodne asocijacije teatarskih kritičara (IATC).

Izvor: B92

Pozorišni festival u Mladenovcu

Pozorišni festival “Teatar u jednom dejstvu“ biće održan u Mladenovcu od 5. do 10. oktobra u Centru za kulturu Mladenovac , sa podnaslovom “Identitet“, koji je tema ovogodišnjeg festivala.


Scena iz predstave "Gospodin" Ateljea 212

Tema ovogodišnje selekcije “Identitet“ u glavnom programu okuplja šest predstava iz Beograda i Užica. Festival otvara najbolja predstava nedavno završenog 45. Bitefa “Elijahova stolica“ JDP-a u režiji Borisa Liješevića. U konkurenciji za najbolju predstavu festivala su i “Gospodin“ Ateljea 212, “Ja i ti“ Bitef teatra, “Heda Gabler“ Narodnog pozorišta, “Kao kroz staklo“ Beogradskog dramskog pozorišta, “Ines de Kastro“ Narodnog pozorišta iz Užica. O najboljoj predstavi odluku će doneti žiri Vladimir Stamenković, Ana Sofrenović i Milorad Đokić.

Festival prate brojni sadržaji, Izložba plakata Slavimira Stojanovića Muzeja pozorišne umetnosti, izložba “Velikani Narodnog pozorišta“ na poštanskim markama Muzeja Narodnog pozorišta kao i predstavljanja knjiga “Nušić i kritika“ Jelice Stevanović i “Zamena rodnog identiteta i motiv prerušavanja u Šekspirovim komedijama“ Snežane Udicki. U okviru ciklusa “Identitet na filmu“ biće prikazana ostvarenja “Šta se dogodilo sa Bejbi Džejn“,“ Bornov identitet“ i “Kroz zatamljeno staklo“.

Kako je priča o važnosti identiteta nacije obeležila odrastanje mnogih generacija na ovim prostorima, selektor i umetnički direktor Željko Hubač ovogodišnji Festival “posvećuje onima koji su u suštinskoj potrebi za sopstvenim identitetom, ličnim primerom razbijali uvrežene društvene stege, onima koji su nametnute stereotipe kolektivnog identiteta shvatali kao sudbinski izazov.“

Po završetku svake predstave u Centru za kulturu Mladenovac biće održan okrugli sto na temu “Identitet teatra-teatar identiteta“. Moderator razgovora je dramaturg Gordana Smuđa.

Predsednik Saveta Festivala je reditelj Dimitrije Jovanović, a organizator festivala je Centar za kulturu Mladenovac.

Izvor: B92

Nagrade glumcima Nikoli Đuričku i Nebojši Iliću

Glumci Nikola Đuričko i Nebojša Ilić primili su večeras na svečanosti u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije nagrade koje im je dodelila kompanija "Novosti" na ovogodišnjem Sterijinom pozorju.



Đuričko je dobio nagradu "Zoran Radmilović" za glumačku bravuru, za nekoliko likova koje je kreirao u predstavi "Metamorfoze" Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ilić je nagrađen za najbolju epizodnu ulogu za tumačenje lika Žarkića u predstavi "Pazarni dan" Ateljea 212.

Predsednica žirija za dodelu ovih tradicionalnih nagrada bila je Ksenija Radulović, a članovi Darinka Nikolić i Zorica Pašić.

Žiri je obrazložio da Đuričko, igrajući pet likova, ostvaruje visoke domete menjajući stil igre - od psihološkog realizma do izražene teatralnosti, ali uvek objedinjeno promišljenošću i radošću igre.

Za Ilićevu ulogu žiri je ocenio da je karakterišu slojevitost i jasna određenost u oblikovanju tragikomičke, uspele epizode.

Izvor: Blic

Krsmanac nagrađen u Belorusiji

Akademsko pozorište "Branko Krsmanović'' osvojilo je Nagradu za najbolji glumački ansambl na 8. Internacionalnom festivalu univerzitetskih pozorišta "Teatralni kufer" u Minsku (Belorusija).



Ansambl Akademskog pozorišta izveo je predstavu "Ruvenzori", po tekstu Bele Hamvaša u režiji Vladimira Cvejića, a sedmočlani internalionalni žiri dodelio im je nagradu u konkurenciji 26 pozorišta iz 16 zemalja sa četiri kontinenta.

Gostima festivala Akademsko pozoriste "Branko Krsmanović'' predstavljeno je, kako je navedeno u saopštenju tog teatra, u sklopu proslave 90 godina od osnivanja kao zvanično najstarije studentsko pozorište u svetu.

Ansamblu su upućeni pozivi za gostovanja u Brazilu, Maroku, Holandiji, Rusiji, Poljskoj i Nemačkoj.

Festival u Minsku, koji je trajao od 26. septembra do 2. oktobra, najveći je i najmasovniji studentski festival na svetu, a održava se pod pokroviteljstvom Svetske organizacije studentskih pozorišta AITU-IUTA, sa sedištem u Kanadi i Belgiji.

Izvor: B92

Počinje pozorišni festival u Mladenovcu

Šesto izdanje pozorišnog festivala „Teatar u jednom dejstvu“ u Mladenovcu počinje danas i trajaće do 10. oktobra u Centru za kulturu Mladenovac, koji je i organizator manifestacije. Tema ovogodišnje selekcije „Identitet“ u glavnom programu okuplja šest predstava, pet iz Beograda i jednu iz Užica.



Prvi put, za razliku od prethodnih godina, kada je održavan u okviru Slobodarskih svečanosti, a i i od 2006. kada je obnovljen, „Teatar u jednom dejstvu“ ne počinje prvog ponedeljka u oktobru. Simboličan presedan organizatori su načinili otvarajući manifestaciju 5. oktobra. Tema je „Identitet“ korespondira sa svim našim ličnim suočavanjima i kolektivnim nadanjima. Tako je i prva predstava „Elijahova stolica“, pobednica poslednjeg Bitefa, u celosti podređena traganju za ličnom i kolektivnom istinom, potrebom čoveka da se suoči sa korenima da, kao što reče autor komada Igor Štiks, „razbijemo smrznuto more u nama“... Da li ćemo to činiti sekirama ili perom, hodati po tankom ledu sami ili sa drugima...? Teatar govori drugim jezikom ali ponekad mnogo dublje od pročitanog teksta. Tada može da dođe do „srca stvari“.

U konkurenciji za najbolju predstavu festivala su i: „Gospodin“ Ateljea 212, „Ja i ti“ Bitef teatra, „Heda Gabler“ Narodnog pozorišta, „Kao kroz staklo“ Beogradskog dramskog pozorišta, „Ines de Kastro“ Narodnog pozorišta iz Užica. O najboljoj predstavi odluku će doneti žiri:Vladimir Stamenković, Ana Sofrenović i Milorad Đokić. Festival prate brojni sadržaji: izložba plakata Slavimira Stojanovića, izložba „Velikani Narodnog pozorišta na poštanskim markama“, kao i predstavljanja knjiga „Nušić i kritika Jelice Stevanović“ i „Zamena rodnog identiteta i motiv prerušavanja u Šekspirovim komedijama“ Snežane Udicki. U okviru ciklusa „Identitet na filmu“ biće prikazana ostvarenja „Šta se dogodilo sa Bejbi Džejn“, „Bornov identitet“ i „Kroz zatamljeno staklo“.

Kako je priča o važnosti identiteta nacije obeležila odrastanje mnogih generacija na ovim prostorima, selektor i umetnički direktor Željko Hubač ovogodišnji Festival „posvećuje onima koji su u suštinskoj potrebi za sopstvenim identitetom, ličnim primerom razbijali uvrežene društvene stege, onima koji su nametnute stereotipe kolektivnog identiteta shvatali kao sudbinski izazov.“

Po završetku svake predstave u Centru za kulturu Mladenovac biće održan okrugli sto na temu „Identitet teatra - teatar identiteta“. Moderator razgovora je dramaturg Gordana Smuđa. Predsednik Saveta Festivala je reditelj Dimitrije Jovanović. „Značaj festivala jeste u svojevrsnoj decentralizaciji. Mladenovac je beogradska opštinaali je više od umetničkog čina kada pozorište dođe u jedan grad, Vaš grad, varoš, selo. Pozorišta jesu kuće u kojima se stvara ali njihova umetnost nije potpuna ako ostanu samo kuće za publiku, da se vide, čuju, teraju na promišljanje. Uostalom, najznačajnije umetničke ideje i pokreti nisu rođeni na pistama užarenog asfalta već u mislećim sredinama. Ako treba da se pitamo ko smo, odakle potičemo i kuda idemo, onda Mladenovac može iz mnogo razloga, istorijskih iágeografskih da bude mesto za odgovore. I to u ambijentu obnovljenog Centra za kulturu. Nema umetnosti kojoj ovaj prostor ne bi odgovarao“, ističu organizatori ove manifestacije.

Istorija festivala

Pozorišni festival „Teatar u jednom dejstvu“ datira još od 1975. kada ga je osnovala grupa entuzijasta pod imenom „Slobodarske svečanosti“ a pod pokroviteljstvom grada Beograda. Kao manifestacija od značaja za grad Beograd traje do 1996. kada je ukinut. Obnovljen je 2006. pod pokroviteljstvom Skupštine opštine Mladenovac. Festival uvek počinje prvog ponedeljka u oktobru i traje sedam dana. Od obnavljanja uvedena je samo jedna, nagrada za najbolju predstavu.

Izvor: Danas