Šekspir danas na “Tvrđava teatru“

Na festivalu “Tvrđava teatar” u Smederevu 16. avgusta Dečiji kulturni centar Beograd, izvešće predstavu "U senci Hamleta", po motivima Šekspirovih tragedija, u adaptaciji Irene Kraus i režiji Anje Suše.



Predstava je premijerno izvedena krajem maja ove godine, a dobitnik je ovogodišnje nagrade za nove pozorišne tendencije na Tiba festivalu.

Festival “Tvđava teatar” završava se 20. avgusta proglašenjem pobednika i fado baletom "Lisabonska priča", na libreto Maje Volk.

U naredna četiri dana na programu je "Predstava za muziku" beogradske trupe “Sekndhenders” (Secondhanders) i nastup užičkog Narodnog pozorišta "Ines de Kastro".

Istraživačko pozorište AteliercuncheoN iz Bergama nastupa 18. i 19. avgusta s predstavom "Suvenir".

Novosadsko pozorište izvešće 18. avgusta predstavu "Čarobnjak iz Oza" koja je, kako je navedeno u katalogu festivala "savremena bajka o tome kako se uloženi trud ipak vraća".

U konkurenciji za festivalske nagrade 19. avgusta poslednja će biti izvedena predstava "Ožalošćena porodica" Narodnog pozorišta Niš, u režiji Andraša Urbana

Izvor: B92

„Čarobnjak iz Oza“ u Smederevu

“Čarobnjak iz Oza” biće izveden 18. avgusta na festivalu „Tvrđava teatar“ u Smederevu. Ovo je drugi nastup Novosadskog pozorišta/Ujvideki sinhaz na ovom open er pozorišnom festivalu.



Prošle godine bili su sa “Snom letnje noći”. Obe predstave režirao je Zoltan Puškaš. Mjuzikl “Čarobnajk iz Oza” premijerno je izveden aprila ove godine u okviru renomiranog muzičkog festivala Nomus.

„Oz“ je savremena bajka o dobru i zlu, o tome kako i danas vredi boriti se za svoje želje. Koreograf predstave je Laslo Bobiš, dvostruki svetski i evropski prvak u stepu. Muziku su pisali Andres Marijano Ortega i Vojvođanin Ervin Ereš.

Kostimograf je Andrea Ledenjak. Doroti je Agota Ferenc, Strašilo Aron Balaž, Limenko Gabor Pongo, Lav je Zoltan Širmer, a Čarobnjak Danijel Husta. Veštice su Emina Elor i Terezija Figura, a ekipu “Oza” čine i Ištvan Kereši, Gabrijela Crnković, Atila Nemet, Melinda Jaškov i Agota Silađi.

Izvor: Blic

Lisabonska priča na zatvaranju Tvrđava teatra

Poslednjeg takmičarskog dana festivala, u petak na Tvrđava teatru, nastupiće glumci Narodnog pozorišta Niš sa Nušićevom komedijom "Ožalošćena porodica" u režiji Andraša Urbana.

Predstava je najavljena kao "novo, radikalno tumačenje klasičnog dela Branislava Nušića, od reditelja Andraša Urbana, koji je dobio nagradu na prvom festivalu Tvrđava teatra".
Pozorišna trupa Ateliercunćeo N iz italijanskog Bergama sinoć je izvela predstavu
"Suvenir", a italijanski glumci istu predstavu igraju i danas na Gradskom trgu.

Sinoć su pred smederevsku publiku izašli i glumci novosadskog Narodnog pozorišta, koji su odigrali predstavu "Čarobnjak iz Oza", u režiji Zoltana Puškaša.

Kritičar novosadskog "Dnevnika" Igor Burić, smatra da su dva najveća kvaliteta te predstave "provokativna rediteljska postavka i sjajna glumačka izvedba".

Treći Tvrđava teatar završava se 20. avgusta. Tada će biti uručene nagrade najboljoj predstavi, režiji, glumici, glumci i izvedena "Lisabonska priča", fado balet za pobednike. Libreto je napisala Maja Volk, koreograf je Aleksandar Ilić.

Izvor: Glas Javnosti

Branko Cvejić dobitnik nagrade Grad teatar u Budvi

Beogradski glumac Branko Cvejić ovogodišnji je dobitnik nagrade za dramsko stvaralaštvo Grad teatar u Budvi.

Iz Direkcije budvanskog festivala saopštili su da je o tome odlučio žiri, u čijem su sastavu teatrolog i publicista Jovan Ćirilov, pozorišni kritičar Bojan Munjin i teatrolog i profesor Nenad Vuković.

U obrazloženju se navodi da se nagrada Cvejiću dodeljuje za njegov ukupan doprinos festivalu Grada teatar stvaralačkom saradnjom, na relaciji zajedničkih programa Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda i Grada teatra u Budvi, ali i uspelim glimačkim ostvarenjima na budvanskom festivalu.

Nagrada će Cvejiću biti uručena 22. novembra, prilikom proslave Dana opštine Budva.

Izvor: Blic

"Ženidba" pobednik "Tvrđava teatra"

Žiri trećeg ambijentalnog pozorišnog festivala "Tvrđava teatar" u Smederevu proglasio je "Ženidbu", komediju Nkolaja Vasiljeviča Gogolja, u režiji Ane Ðorđević i izvođenju Narodnog pozorišta iz Sombora najboljom predstavom ovogodišnjeg festivala.



Predsednica žirija Ljiljana Todorović u obrazloženju nagrade navela je da je "zdušnom igrom ansambla, spojem grotesknog i melodramatičnog, prohujale epohe i savremenosti, ova somborska predstava s lakoćom i ironijom, iznela ideju Gogoljevog komada da je čovek sam sebi pakao".

Nagradu za najbolju režiju žiri je dodelio reditelju predstave "Čarobnjak iz Oza" Zoltanu Puškašu u izvođenju Ujvideki Szinhaz - novosadskog pozorišta.

"Zahtevni dinamični oblik mjuzikla, ovog puta i za decu, naizmenično u furioznom i spokojnom tempu, Puškaš režira kao skladan spoj besprekorno jasno ispripovedane poučne priče, individualizovanih likova i personifikovanih grupa", navodi se u obrazloženju žirija.

Nagrada za najbolju mušku ulogu dodeljena je Ninoslavu Ðorđeviću za ulogu Kajgane u predstavi "Ženidba" u izvođenju Narodnog pozorišta iz Sombora.

Nagrada za žensku ulogu dodeljena je Emini Elor za ulogu veštice sa zapada u pedstavi "Čarobnjak iz Oza" u izvođenju ansambla Ujvideki Szinhaz .

Specijalna nagrada za društveni angažman dodeljena je predstavi "Brat" nastaloj u koprodukciji teatra Koreja iz Leća i Poketnog alternativnog teatra omladine Smedereva (PATOS).

"Ova nesvakidašnja predstava stavlja nam razgovetno i jasno do znanja da je pozorište i socijalni čin. Ona ne samo da je u divnom obliku udružila profesionalce, amatere i naturščike, Rome, Srbe i Italijane, manuelene radnike i intelektualce, siromašne i boljestojeće, već je pokazala ono najviše - da granca između pozorišta i života ne mora da postoji i da shodno tome pozorište može da popravlja život", navedeno je u obrazloženju žirija

Izvor: B92

Mala uloga, veliki učinak

Na nedavno završenom Trećem ambijentalnom pozorišnom festivalu „Tvrđava teatar“ u Smederevu, nagrada za najbolju režiju dodeljena je Zoltanu Puškašu,

Reditelju predstave „Čarobnjak iz Oza“, u izvođenju Novosadskog pozorišta / Ujvdeki sinhaz, a glumici Emini Elor, pripala je nagrada za ulogu Veštice sa Zapada u ovoj predstavi. Emina Elor je i prošle godine nagrađena u Smederevu, za ulogu Lucifera u Madačevoj „Čovekovoj tragediji“ u režiji Kokana Mladenovića.
Kako je žiri obrazložio pomenute nagrade mjuziklu „Čarobnjak iz Oza“, koja je, inače, premijerno izvedena ovog proleća u okviru Novosadskih muzičkih svečanosti (Nomus) “zahtevni, dinamični oblik mjuzikla, ovog puta i za decu, naizmenično, u furioznom i spokojnom tempu, Puškaš režira kao skladan spoj besprekorno jasno ispripovedane poučne priče, sa osobitom pažnjom na fantazmagoričnom detalju, raskošnog mizanscena, individualizovanih likova personifkovanih grupa...“
Žiri je imao dosta reči hvale i za Eminu Elor, koja je „u stanju da i u manjim ulogama, kakva je ova, postigne maksimalni glumački učinak i najsnažnije dejstvo na gledaoce. Kao Veštica sa zapada, Elorova je uspela da s lakoćom predstavi ono što je najteže – istovremeno i parodiju i psihološku uverljivost. Glumačkim sredstvima kojima se distancira od lika, kao da ga analizira, ona, u stvari, paradoksalno, prodire još dublje u njega. Sve vreme na sceni vidimo dve osobe: Vešticu sa zapada i glumicu koja demonstrira na koji način se ta veštica stvara pred nama, kao da je posredi vorkšop“.
- Iznenadila sam se, iskreno. Nisam se nadala nagradi, pošto je Veštica sa Zapada manja, odnosno sporedna uloga. No, eto, izgleda da se može uraditi i tako mala uloga na nivou koji se može istaći, ili nagraditi. Nisam ni razmišljala o eventualnoj nagradi, zato što je to mala uloga, ali i zato što sam u Smederevu nagradu dobila prošle godine. Na festivale nikad ni ne idem zbog bilo kakve nagrade. Uvek se pre nadam da će ceo ansambl da dobije priznanje, ili da će naša predstava biti najbolja. To je moj san. A ove posebne, ili lične nagrade, to laska, dobro dođe i uvek se radujem zbog toga – objašnjava za naš list Emina Elor - Zoltan Puškaš kaže da je imao neki dobar predosećaj u vezi s tim, no ne mora uvek da znači da će se tako i dogoditi. Ali, eto, ovog puta se jako radujemo što je njegov predosećaj bio tačan.
Nažalost, ove godine, kako dodaje Emina Elor, glumci Novosadskog pozorišta ostali su još kraće u Smederevu, pošto nisu kao prošle godine igrali dve predstave, već samo jednu, i zato nisu stigli da odgledaju praktično nijednu predstavu na festivalu, već su odmah nakon svoje krenuli kući.
- Ali, Smederevo jer opet bilo prepuno i otvorenog srca, i srdačno nas je primilo. Mislim da nas je publika na kraju nagradila lepim aplauzom – zadovoljno dodaje Emina Elor.

Izvor: Dnevnik

Ninoslav, Emina i Romi

Na ovogodišnjem pozorišnom festivalu „Tvrđava teatar“ u Smederevu, u kompeticiji osam predstava glavnog, nagradnog programa, u bledoj konkurenciji, istakle su se tri predstave, a u dve od njih - dve briljantno izgrađene uloge, i to sporedne, te nije bilo teško, jednoglasnim odlukama žirija, jednodušno nagradati upravo ono što je od ostalog neuporedivo bolje.



Najboljom predstavom Festivala proglašena je „Ženidba“, komedija Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, u režiji Ane Đorđević i izvođenju Narodnog pozorišta iz Sombora. Zdušnom igrom ansambla, jarkim likovima, od kojih svaki po jedna jedina opsesija uzima pod svoje i infantilizuje, spojem grotesknog i melodramatičnog, preplitanjem Gogoljeve epohe, na prelazu romantizma u realizam, i savremenosti koja neguje cinizam i parodiju, ova somborska predstava - ne bez dobrog sporta, kako bi rekao siroti Bert Breht - podsmevajući se instituciji braka koja tu nije ništa drugo do osnovna jedinica ekonomije, iznela je na videlo ideju komada da je čovek sam sebi pakao, a da su mu drugi potrebni kako bi se od sebe štitio.

Za lik Kajgane, jednog od četiri kandidata za ženika u Gogoljevom komadu, Ninoslav Đorđević je dobio nagradu za najbolju mušku ulogu. Kajganu, kao sociopatsku ličnost, prepunu strahova i manija, predočavajući ih minuciozno, od gesta do gesta - što ukazuje na utvrđenu partituru uzročno-posledičnih glumačkih postupaka i promišljenu orkestraciju lika - Ninoslav Đorđević je glumio, istovremeno, i kao čoveka opasnog za druge i kao benignog čudaka koji samo sebi jamu kopa. Na toj dvojnosti lika, toj rascepljenosti njegove svesti, Đorđević je gradio humor - groteskni humor koji u sebi ima nešto opasno/jezivo. Smejali smo se do suza liku s kojim najradije nikada ne bismo ostali nasamo.

Nagrada za najbolju režiju dodeljena je Zoltanu Puškašu, reditelju predstave „Čarobnjak iz Oza“, Novosadskog pozorišta / Újvidéki Színház. Taj zahtevni, dinamični mjuzikl, ovog puta i za decu, naizmenično, u furioznom i spokojnom tempu, Puškaš je režirao kao skladan spoj besprekorno jasno ispripovedane poučne priče, sa osobitom pažnjom na fantazmagoričnom detalju, raskošnog mizanscena, individualizovanih likova i personifikovanih grupa.

Nagradu za najbolju žensku ulogu, bez premca, zaslužila je Emina Elor za ulogu Veštice sa zapada u pomenutom mjuziklu Novosadskog pozorišta. U stanju da i u manjim ulogama, kakva je ova, postigne maksimalni glumački učinak i najsnažnije dejstvo na gledaoce, Emina Elor je, kao Veštica sa zapada, s lakoćom uspela da predstavi ono što je danas najteže - istovremeno, parodijski reprezentovan a psihološki uverljiv lik. Glumačkim sredstvima kojima se distancira od lika, kao da ga analizira, Elorova, u stvari, paradoksalno, prodire dublje u njega. Sve vreme na sceni vidimo dve osobe: Vešticu sa zapada i glumicu koja demonstrira na koji način se ta veštica komičkim sredstvima stvara pred nama kao uverljiv lik, kao da je posredi workshop.

Predstava „Brat“, reditelja Salvatorea Tramaćerea, koja je dobila specijalnu nagradu, ovog puta dodeljenu za društveni angažman, nastala prema „Prosjačkoj operi“ Džona Geja, u koprodukciji italijanskog profesionalnog pozorišta Koreja iz Leća i amaterskog Pokretnog alternativnog teatra omladine Smederevo (PATOS), bila je veliko i radosno iznenađenje na Festivalu. Predstava ovog nesvakidašnjeg ansambla, na tragu Brehtovog „epskog pozorišta“, podsetila nas je, razgovetno i jasno, da je teatar i socijalni čin. „Brat“ ne samo da je udružio profesionalce, amatere i naturščike... Rome, Srbe i Italijane... manuelne radnike i intelektualce... siromašne i boljestojeće, nego je pokazao ono najviše - da granica između pozorišta i života ne mora da postoji i da, shodno tome, pozorište može da popravlja život.

Kad gledamo s koliko talenta i entuzijazma smederevski Romi, uglavnom nekvalifikovani radnici javnih komunalnih preduzeća, glume na sceni uloge građana drugog reda u Tramaćereovoj adaptaciji Gejovog komada iz 1728. godine, ne možemo a da ne pomišljamo na to da su oni, od samog svog rođenja, bili lišeni čak i prava na pomisao da se bave nekim drugim do manuelnim poslom. Predstava „Brat“ nije tu da bi ovu nepravdu u društvu iskorenila - tu je granica pozorišta, nego da bi na nju opomenula.

Izvor: Danas

Smederevska predstava "Brat" u Italiji i na Bitefu

Predstava „Brat“ smederevskog pozorišta PATOS i italijanskog Teatra Koreja iz Lećea biće izvedena krajem avgusta ponovo u Italiji, a u septembru će projekat biti predstavljen u pratećem programu Bitefa.

Reditelj je Salvatore Tramaćere, u predstavi igra devet glumaca romske nacionalnosti iz Srbije, sedam glumaca smederevskog PATOS-a i jedna italijanska glumica. Koreograf je Silvija Traversi, a kompozitor Admir Škurtaj.

"Brat" je ovih dana dobio specijalnu nagradu za društveni angažman na trećem ambijentalnom pozorišnom festivalu Tvrđava teatar u Smederevu. Kuriozitet je da je predstava do sada imala čak 20 izvđenja u Italiji i samo jedno u Srbiji.

Sledeći nastup „Brata“ biće 30. avgusta na Trgu Nezavisnosti u mestu Aradeo, u blizini Lećea, gde je Teatar Koreja sredinom 80-ih godina prošlog veka počeo sa radom.
 
Očekuje se da će u publici, među značajnijim osobama iz sveta pozorišne umetnosti, biti i reditelj Paolo Mađeli, Italijan koji je dvadesetak godina živeo i stvarao u Beogradu, kao i naš proslavljeni glumac Rade Šerbedžija.
 
Direktor Teatra Koreja i autor projekta „Brat“ Franko Ungaro ističe da su posebno važna izvođenja predstave pred domaćim gledaocima, jer "pred lokalnom publikom zapravo proveravate koliko ste bili uspešni u poslu koji ste napravili“.
 
Prema rečima umetničke direktorke Tvrđava teatra Branislave Liješević, „Brat“ nije samo predstava, to je i projekat i misija.
 
Ta predstava i njen širi okvir - projekat „Nomad scene“ jesu specifični pozorišni poduhvat čiji je cilj inkluzija marginalizovanih grupa u umetničke tokove, a kroz njih i u društvo.

Cilj je takođe i razbijanje predrasuda o manjinama u Srbiji, ali i u Evropi, jer je predstava imala velik odjek u italijanskim gradovima u kojima se izvodila, posebno u onima koji su na listi prvih deset na polju diskriminacije - Napulj i Milano.
 
"Brat" je predstava o toleranciji, razumevanju, mogućnosti da veoma različiti ljudi postanu prijatelji, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost. Srpski i romski učesnici radili su sa ciljem da se predstava promoviše kao jedan od vidova mogućnosti saradnje pripadnika različitih nacionalnosti i da pokaže kako kulturna razmena i interakcija mogu da dovedu do stvaranja umetničkog dela.
 
Premijera je bila prošle godine na festivalu savremenog teatra - Napoli teatro. Pre nagrade u Smederevu, "Brat" je dobio međunarodnu pozorišnu nagradu „Tereza Pomodoro" za inkluziju.

"Brat" na Bitef polifiniji

Projekat „Brat“ biće 20. septembra predstavljen i na 45. Bitefu u okviru programa Bitef Polifonije, koja otvara pitanja diskriminacije i uspostavljanja dijaloga.
Uz učestvovanje međunarodnih stručnjaka i umetnika, Bitef Polifonija će ove godine biti mesto susreta nacionalnih centara za dramu/pozorište i obrazovanje iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije u okviru zajedničkog projekta „Obrazovno pozorište i drama kao podsticajno sredstvo inkluzije Roma”, čiji je nosilac Fondacija otvorenog drušva iz Budimpešte.

Izvor: Blic

Nagrada za "Metamorfoze" u Tivtu

Nagrada za najbolju predstavu na šestom Festivalu mediteranskog teatra Purgatorije 2011. godine, jednoglasnom odlukom žirija dodjena je predstavi "Metamorfoze" Jugoslovenskog dramskog pozorišta

“Predstava Metamorfoze je", prema obrazloženju, "celovit teatarski čin koji pomera granice estetike glumačke igre”. To je odlučio žiri koji su ove godine činili prof. dr Darko Antović, teatrolog, predsjednik žirija, Zoran Živković, producent, Vesna Vujošević, glumica, Petar Pejaković, reditelji Dragana Tripković, dramaturg i publicista.

Nagrada za najbolje glumačko ostvarenje na šestom Festivalu mediteranskog teatra Purgatorije 2011. godine, dodeljne su jednoglasno i ravnopravno glumcima: Nebojši Glogovcu i Jeleni Đokić za uloge u predstavi "Metamorfoze", a u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Žiri je procenio da su Đokićeva i Glogovac ostvarili izuzetan dijapazon glumačkog umeća, te da su zbog toga zaslužili priznanje koje im je dodeljeno.

Specijalna nagrada za umetničko dostignuće većinom glasova dodeljena je predstavi "Turbo folk", HNK „Ivana Pl. Zajca“iz Rijeke. Žiri je obrazložio da se nagrada dodeljuje za autorski i radikalan pristup tumačenju savremenih fenomena.

Predstavu "Metamorfoze" režirao je Aleksandar Popovski po Ovidijevim delu koje potiče iz osmog veka pre nove ere i koje govori o promenama kao prirodnom stanju čoveka.

"Metamorfoze" su predstava koja za temu ima i fenomen ljubavi, a karakteriše je uspešna komunikacija s publikom. Ovo izvođenje prepoznatljivo je i po  nesvakidašnjoj scenografiji koja nije fiksirana i tokom predstave se preobražava, jer je u svakom izvođenju sami glumci stvaraju.

"Ja sam uzeo samo ljubavne priče, kao muzički album. Svaka ima svoju dominantu emociju i ja sam znao koje hoću i šta hoću da pričam, ali nisam hteo da ih zatvorim u gotovu dramsku formu", rekao je o predstavi reditelj Aleksandar Popovski.

Izvor: e-novine

Jan Fabr otvara 45. Bitef

Slavni pozorišni umetnik iz Belgije Jan Fabr pozvan je da zvanično otvori 45. Bitef, čiji će glavni program početi njegovom predstavom "Prometej Pejzaž II" 13. septembra u Sava centru.

Na festivalu novih pozorišnih tendencija do 24. septembra u konkurenciji će biti ukupno 15 predstava, od kojih šest iz Belgije, Francuske, Nemačke, Švajcarske i Rumunije, kao i devet iz Srbije, Hrvatske i Slovenije svrstanih u "Region u fokusu".

Članica Gradskog veća zadužena za kulturu Vesna Marjanović istakla je da za Skupštinu Beograda, koja je osnivač ovog festivala, Bitef predstavlja jedan od prioriteta.

U trenutku kada su ne samo u Srbiji već u celoj Evropi budžeti za kulturu u krizi, mi podržavamo ovakve projekte upravo zato što nisu komercijalni i što naglašavaju ono što je umetničko, savremeno, pa i rizično, rekla je ona.

Marjanovićeva je naglasila da je, pored regionalnog programa, važna međunarodna dimenzija Bitefa.

"To je ambicija od osnivanja. Mi želimo da takav festival osnažimo u mreži evropskih festivala", rekla je ona dodajući da na drugim internacionalnim festivalima, u Barseloni, Avinjonu, Edinburgu, i pored krize gledanost nije opala.

"Možda deluje da je kultura skupa, ali je kulturno propadanje još skuplje", izjavila je ona.

U ime Ministarstva kulture Srbije podršku Bitefu izrazila je državna sekretarka Snežana Stojanović Plavšić, najavljujući da će se Ministarstvo uključiti u prateći program festivala kroz panel diskusiju svoje Kancelarije Tačka kulturnog kontakta.

Direktorka Bitefa Jelena Kajgo precizirala je da je festival od Grada dobio 22 miliona dinara, od Ministarstva 13 i od Izvršnog veća Vojvodine dva miliona, jer će se jedna predstava igrati i u Novom Sadu - "Krici i šaputanja" Andreja Šerbana u izvođenju Mađarskog pozorišta iz Kluža (Rumunija).

Dolazak stranih predstava pomogli su, već tradicionalno, JAT i kulturni centri i ambasade Nemačke, Francuske, Švajcarske.

Umetnički direktor i selektor Jovan Ćirilov istakao je da je program "Region u fokusu" originalna ideja, a da iz Evrope dolaze velika imena.

Koncentrisali smo se na kvalitet, a on je ove godine veoma visok, rekao je on navodeći ostvarenja umetnika kao što su Jan Fabr, Frank Kastorf, Hajner Gebels, Jožef Nađ i drugi.

Imena su poznata, ali su predstave drugačije jer se oni, kao i svi veliki autori, stalno transformišu, izjavio je Ćirilov, dodajući da je program jako dobro koncipiran i da je to privuklo više gostiju nego ranijih godina.

On je saopštio da će članovi žirija biti Artur Zonen (Holandija), Alja Predan (Slovenija), Ana Lenđel (Mađarska) i srpski reditelj Nikola Zavišić i glumica Vladica Milosavljević.

Selektorka Bitefa Anja Suša podsetila je da je festival osnovan 1967. godine u bitno drugačijim društvenim okolnostima, kao i da je za razvoj svake manifestacije nužno stalno preispitivanje koncepta, naročito u naše doba kada informacije brzo putuju i svima su dostupne.

"Besmisleno je nadati se da Bitef može da bude mesto gde će se svake godine događati nove, još neviđene atrakcije", rekla je ona.

"Ono što festival čini internacionalnim jeste dvosmernost procesa - da informiše lokalnu zajednicu o kvalitetnim inostaranim predstavama, ali i da stvara platformu da ovdašnja produkcija bude vidljiva za evropski pozorišni svet", izjavila je Suša objašnjavajući kombinaciju evropskih i regionalnih predstava u glavnom programu.

Ona je dodala da su gotovo sve predstave internacionalne - po autorima, članovima ansambala i produkciji, jer se stvaraoci udružuju po umetničkom a ne nacionalnom kriterijumu i navela da, na primer, slavni nemački autor Hajner Gebels učestvuje na Bitefu sa predstavom "Došao sam do kuće, ali nisam ušao" koju izvode Englezi u produkciji švajcarskog Teatra Vidi iz Lozane.

Na festivalu će sa svojom produkcijom učestvovati i Bitef teatar. Po konceptu i u koreografiji Snježane Abramović iz Hrvatske Bitef dens kompanija izvešće plesnu predstavu "Ako bismo svi malo utihnuli", na sceni Ateljea 212.

Festival će kao i ranijih godina imati niz pratećih programa, a prodaja ulaznica za glavni program počinje sutra, 1. septembra.

Izvor: B92